Page images
PDF
EPUB

Подножници, m. pl. под нимима оне двије дашчице, ђе жене држе ноге те помичу њима нити кад чу (ді Eritre). Подносити, им, v. impf. i) unter et. was tragen, praetendo (sub nares). 2) ertragen, fero, tolero. 3) не подноси ми вјера, erlauben, bulben, nou fert, uon patitur.

Подношење, n. 1) baš Zragen unter-, practensio. 2) даš Srtragen, toleratio. 3) das Erlauben, Geschehen lassen, per

missio.

Подобан, бна, но, (ст.) barnach que= fehend, fähig, tauglich, qui apparet

posse:

„Има л млого војске у Турака? "Јел подобна да боја убије Подобар, бра, po, fo ziemlim gut, sic satis bonus, (und se vor allen Beimörs tern, cf. по).

Подобритисе, имсе, v. г. pf. einem gut werden, benignus fio in aliquem : „Већ се синко подобрите рајн — Подојити, им, v. pf. bie Brut rein, praebeo mammam.

Подоштравање, n. bás Зиfpigen son unten, acuminatio ab imo. Подоштравати, ам, v. impf. н. п. коbe, unten zuspißen, cacumino ab imo. Подоштрити, им, v. pf. н. п. колац, von unten zufpigen, praeacuo ab imo. Подраживање, п. і) дав Reisen, irritatio. 2) das Necken, lacessitio, Подраживати, жујем, v. impf. reizen, neden, irrito, lacesso. Подражити, им, v, pf. reizen, neden, irrito, lacesso.

Подранити, им, v. pf. bur flege aufe ziehen, educo, (ben Baum, baš inò, das Thier). Подранити, им, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide поранити. Подрањивање, п. дає Stoßsten, edu

calio.

[blocks in formation]

in

Подриње, n. bas Cano länge ber Drina, regio circumdrinana, ambidrinana : "Да би посл'о Чупића Стојана, ,, Чупић чува Мачву и Подриње Подробац, пца, m. дав Singebrodte. intrita: оставно подробац у чанку. Подробити, им, v. pf. einbroden, tero. cf. удробити. Подруг, пі. anderthalt Mann groß, sesquihomo (tam magnus, út sesquialterum aequet); so auch noдpyr oka, noДруг стотина и т. д. Подруговић, m. ber Coýn eineð подруг, filius sesquiviri. Пдрум, m. 1) das Erdgeschoß, tabulatum infimum, (q. д. по друму? frang.

,,

rez de chaussée). 2) der Keller, cella. Подрумски, ка, ко, Reller, cellarius. Подручје, n. Eand und geute, morüber man it befehlen hat, quod sub potestate est: у његову подручју; „За свега подручја твога (кад напијају коме у здравље). Подсад, m. bie Ötut, progenies, (meift als Cheltmort: пасји подсаде). Подседлица, f. діе Deđe unter dem Sat. tel, die Schabracke, stragulum, stratum. Подсећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide подсјећи.

Подсецање, п. (Рес. и Срем.) vide подсијецање.

Подсецами, ам, (Рес. и Срем.) vide подсијецами.

Подсијецање, п. (Ерц.) дав Unterhauen,

succisio.

Подсијецати, ам, v. impf. (Ерц.) ин terhauen, succido.

Подсирити, им, v. pf. m. ј. млијеко, laben, cogo (lac).

Подсјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) unten abhauen, succido.

Подсме, m. (Рес.) vide подсмије. Подсмевање, п. (Рес. и Срем.) vide подсмијевање.

Подсмевашисе, амсе, (Рес. и Срем.)
vide подсмијевашисе.
Подсмеј, щ. (Срем.) дав Сафен йбек
Подсмије, т. (Ерц.) Jetmab, risus, de-

risio.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

consensus.

über=

Подударатисе, амсе, v. r. impf. Подударитисе, имсе, v. г. pf. cins tommen, convenit mihi cum aliquo de ге: не може ћуд да нам се подудари.

Подужице, f. pl. Eleine Smulben, реcuniola debita.

Подунавац, вца, m. einer yon подунавље, circumistranus.

Подунавка, f. eine von подунавље, cir

cumdanubiana. Подунављанин, m. vide подунавац. Подунавље, п. дав lanò längs ber До. nau, regio circumistrana. Подунавски, ка, ко, 1) von подунавље, circumistranus. 2) adv. nam Urt ber подунавци, more circumdanubia

norum.

Подупирање, п. дав Unterflügen, fulsuffultio.

tura,

Подупирати, рем, v. impf. unterftü
Ben, suffulcio.

Подупирач, m. 1) ber unterftüt, sufful-
tor. 2) vide подупорањ.
Подуплата, f. vide потплата.
Подуплашити, им, vide поплати-

[blocks in formation]

crum.

Подупрёти, рем, подупръо, (Рес. и Срем.) vide подупријети. Подупрётисе, ремсе, подупръосе (Рес. и Срем.) vide подупријешисе. Подупријети, рем, подупръо, v. pf. (Ерц.) untertußen, sullulcio. Подупријетисе, ремсе, подупръосе, v. r. pf. (Epu.) sich stüßen, innitor. Подушје, п. Зábe um ber Seele wilen, quod datur pro animae salute: „Дадоше ми Шарца од подушја Пођачитисе, имсе, v. r. pf. ein Student werden, fio discipulus, scholasticus. Пожалиши, им, v. pf. Бедачern, П leid seyn lassen, poenitet me. Пoжaр, m. der Waldbrand, flagrantia, ardor silvae sponte aut forte fortuna incensae,

Пожаревац, вца, m. taðt in Serbien, am rechten Ufer der Morawa (verhunzt: das berühmte Passarowik). Пожаревачки, ка, ко, Dafaromißer. Пожаревчанин, m.

ревца.

човек из Пожа

Пожарити, им,
vide запожарити.
Пожега, f. 1) Stadt in Gerbien. 2) in
Glavonien.

Пожеглица, f. vide погорелица.
Пожелети, лим, v. pf. (Pec.) | begebten,
Пожелити, им, v.pf. (Срем.) і е
Пожељети, лим, v. pf. (Ерц.) пен паф
etmaš, concupisco.

Пожети, жањем, v. pf. беіден (Se treide), demeto.

Пожећи, ежем, v. pf. 1) verbrennen, in Brand leden, incendo. 2) пожегла ме риба, bat mir Durft veruraht, sitim movit.

Пожешка, ка, ко, son Пожега. Пожешкиња, f. т.ј. шљива, діе детöбие liche Zwetschke, woraus der Zwetschken Branntwein gebrannt wird, prunum vulgare.

Поживети, вим, v. pf. (Рес.) (in Ru. Поживити, вим, v. pf. Срем.) е инд Поживљети, вим, v.pf. (Ерц.) Frieden) verleben, transigo (leniter) aevum. Пожњети, ем, vide пожеши. Пожун, m. Presburg, Posonium. Пожунац (нца), човек из Пожуна. Пожункиња, жена из Пожуна. Пожунски, ка, ко, son Пожун. Позабити, бијем, v. pf. А. По што је по?

Б. Позабити и по (cin offcöner pa von einem, der den Preis einer gekauf. ten Sache nicht sagen will). Позаборавити, им, v.pf ein wenig ver= geffen, paululum obliviscor. Позаборављати, ам, v. pf. nah einans den vergessen, obliviscor aliud ex alio. Позаимање, n. vide узаимање. Позаимати, ам (и позаимљем), vide

узаимати.

Позајариши, им, v. pf. „Оди снашо да позајаримо: тириписка, памук зеза, свака трга мога,” läßt òіе Anekdote den zinzarischen Hausirer meideutig rufen, flatt etma: оди снашо да пазаримо: тириплика, памука (зелена?) и свакога трга. Позајмити, им, vide узајмити. Позан, зна, но, fpät, tardus, serus : Позна ђеца, готове сироте. Позбацати, ам, v. pf. пâh der Keihe hinabmerfen, dejicio aliud ex alio. Позвати, зовем, v. pf. rufen, einladen,

voco.

Позвекивање, п. дав Ertlingen, sonitus, tinnitus,

Позвекивати, кујем, v. impf. ertlin- Поискати, иштем, (у Сријему) viде побискати.

gen, persono:

[blocks in formation]

miliaritas, usus.

nen,

Познати, ам, v. pf, Fennen, nosse. Познатисе, амсе, v. pf. einander Eenfamiliares sumus. Позно, Грät, sero, tarde. Позобати, бљем, v. pf. (Körner), auf. effen, comedo: позобале шице грожђе, кокоши жито, коњи зоб; „Сви су коњи зопцу позобали, „А мој доро није ни такнуо Поигравање, п. дав luftanjen, Süpfen vor Freude, exsultatio. Поигравати, ам, v. impf. hüpfen, auf tanjen, exulto, gestio. Поиграти, ам, v. pf. cin wenig tanzen, exsulto paululum. Пойгратисе, амсе, v. r. pf. cin wenig fpielen, ludo paululum.

Пойскатисе, иштемсе, (у Сријему) vide побискашисе.

Поитети, тим, v. pf. (Рес.) eilen, Пойтити, им, v. pf. (Срем.) fi in Поићеми, итим, v. pr. (Ерц. I site fe=

Ben, propero.

Појаати, јашем, v. pf. коње, auffißen (aufs Pferd), conscendero equos: „Кад појашу вране коње, "А припашу бритке сабље Појавиши, им, v. pf, паhloden, anfüh= ren (die Herde), duco gregem, praee◆ gregi:

-

[ocr errors]

„Мајка Мару иза горе звала: „Ајде Маро, и појави стадо Појавитисе, имсе, v. r. pf. fih offen baren, ih zeigen, appareo: појавила се куга.

Појамчити, им, v. pf. nah ber Reifhe zur Bürgschaft. auffordern, facio esse sponsorem alium ex alio.

Појање, п. дав Singen (in ber Sirhe), cantus (in ecclesia).

Hojac, m. der Gürtel, cingulum, zona. Појасаст, та, то, Süttel, geftreift,

lineam albam habens.

Појасина, f. augm.1. појас.
Појасић, m. dim.

[ocr errors]

Појасица, f. појасаста коза, ein ge ftreifte Ziege, capella zonata. Појата, f. (по Ерц.) 1) ber Stall, stabulum. 2) bie fammer, conclave: „Да од њега бијел двор мирише, „И појата ђе Омербег спава Појати, појем, v. impf 1) fingen (in der Kirche), canto (in ecclesia). 2) vide пјевати, али се врло ријешко чује,, и то само у пјесмама, н. п. „Од погаче дупе плаче,

[ocr errors]

А од проје дупе поје Појати, јашем, vide појаати. Појац, појца, m. ber trejliche Sänger (in der Kirche), cantor egregins. Појебати, бем, v. pf. confutuere unam ex alia.

Појебљив, ва, во, (obscoena vox) qua amat futui.

Појевтинити, ни, v. pf. wohlfeil mere den, viliori pretio vendi. Појездити, им v. pf. (ст.) auffißen, daherreiten, , equos conscendisse : „Појездише иљада сватова — Појење, п. даš Zranten, praebitio potus. Појепсти, јебем, vide појебати. Појести, једем, v. pf. 1) vide изјес

ти. 2) ein menig effen, paululum man

duco.

[blocks in formation]

Појурити, им, v. pf. in 'bie Sluót treiben, fugo, in fugam ago. Појушарје, п. први дан по крсном имену (други дан крсног имена), der zweite Zag дез крсно име, dies secundus festus sancto familiari. Показати, ажем, v. pf. zeigen, monstro, ostendo.

Показатисе, кажемсе, v. r. pf. blicken lassen, sich zeigen, ostende

re se.

Показивање, п. дав Beigen, ostensio. Показивати, зујем, v. impf. zeigen,

ostenso.

Покајати, јем, v. pf. кога, или шпо, enen гäфен, ulcisci aliquem aut aliquid.

Покајатисе, јемсе, v. r. pf. Buffe thun, bereuen, poenitentianı ago. Покалдрмити, им, v. pf. phaftern, sterno (viam).

Покапати, пљем, v. pf. 1) anteäufeln, beträufeln, stillatim conspergo. 2) bes träufelt merben, conspergi stillatim: покапала аљина крви. Покараши, ам, v. pf. 1) ein wenig aus= fheiten, (ausgreinen), objurgare aliquantulum. 2) покарао га Бог, Soft bat ibn geffraft, reprehendit illum

deus.

[blocks in formation]

Покивање, п. дав Betlopfen (3. 28.

Dengein der Senfe), pulsatio. Покивати, ам, v. impf. н. п. косу, лі. ј. откивати, bellopfen, pulso (compungo).

Покидати, ам, v. pf. 1) gerreißen, disrumpo. 2) herabreißen, detraho. 3) кошару, qušmilen, expurgo (ejecto stercore). Покидатисе, дамосе, v. r. pf. од смија, vor Lachen bersten, rumpimur risu. Покилавиши, им, v. p. на деr Reiße einen Bruch (Leibschaden) verursachen, hernias concilio. Покилавишисе, имосе, v. r. pf. паф der Reihe Brüche bekommen, hernias sibi conciliare.

überlan. fen, геdundo

Покипети, пи, v. pf. (Рес.) Покитити, пи, v. pf. (Срем.) Покипљети, пи, v. pf. (Ёц. (лонац ипд млијеко) Покионути, нем, покисао (и покиснуо), v. pf. beregnet merden, pluvia humector.

Покладе, f. pl. н. п, Бијеле, Месне, Божишње, Петрове, Госпођине, Аранђелове и т. д. der Zag bor ber Faste (die Fastnacht?), bacchanalia? Покладовање, п. дав покладе = Salten, actio bacchanalium.

Покладсвати, дујем, v. impf. und pf. Fastnacht halten, agere bacchanalia. Поклањање, п. 1) дав Berbeugen, inclinatio. 2) das Schenken, donatio. Поклањаши, ам, v. impf, коме што, fchenken, dono.

Поклањашисе, амсе, v. r. impf. fi verbeugen, verneigen, inclinari. Поклапање, п. дав Зидеđen, opertus. opertura.

rio.

Поклапаши, ам, v. impf. здеđет, ореПоклати, кољем, v. pf. zufammen. Поклашисе, кољемсе, schlachten, macto unum ex alio, v. r. pf. raus fen, гіхог. Поклекнуши, нем, v. pf. Riebertnien, Поклепаши, пљем, v. pf. н. п. сјекиin genua procumbo, ру, мотику, glühenò тафен инд Idhärfen, candefactum acuo, Поклецивање, п. дав Rieber nien, prolapsio in genua.

Поклецивати, цујем, v. impf, nieдег Enien, procumbo in genua. Поклизнути, нем, . pf. Lausglei Поклизнутисе, немсе, v. r.pften, labi (loco lubrico).

Покликнути(говорисе и поклићи), нем, v. pf. ausrufen, kreischen, exclamo. Поклон, m. 1) дав (Ben, donum, Поклону се у очи не гледа (поклоњеној се кобили у зубе не гледа). 2) òte Berbeugung, inclinatio: вала брате, поклон имамо; поздрав и поклон; поклон до црне земље ; „Обрнисе, поклонисе, „Поклон домаћину Поклонити, им, v. pf. {$enten, dono. Поклонишисе, имсе, v. r. pf. beugen, verneigen, inclinor. Поклоњање, n. vide поклањање. Поклоњати, ам, vide поклањати. Поклоњатисе, амсе, vide поклања

тисе.

Поклопац, пца, m. vide заклопац. Поклонити, им, v. pf. ¿ubeđen, operio. Поклóпимиçе, имсе, v. r. pf. fich stia hinducken, conquinisco remitto membra

Поклопница, f. (ст.) ber Deđel, oper- Покрашак, шка, ко, ziemlich turs, breviusculus.

culum :

-

„Од копља ми градили носила, ,.А од штита гробу поклопнице Пікњишки, adv. ivie eš in Вифеn ift (b. t. alfflawij), lingua librorum (ecclesiasticorum). Поковати, кујем, v. pf. 1) beklopfen, pulso, compungo. 2) na einander schmieden, cudo aliud ex alio. Покој, т. čie Rube, requies. Бог да му души покој да! Покојни, на, но, Der vecorn, feli. de, defunctus.

Покондиритисе, имсе, v. г. pf. Beer werden, fio poculum, in dem Sprüch= morte: Кад се тиква покондири, menn der Geringe ein Herr wird Покопати, ам, v. pf. 1) паф Der Rei He begraben, composui omnes. 2) nach der Reihe ausgraben, effodio ипит ex alio: н. п. покопао сву репу, роткву. 3) ein menig graben, pauluIun fodio.

Покопица, f. baš zweite Graben beš Seinbergs, fossio vineae secunda. Покор, m. 1) der Zabel, gerehte Bor= murje, opprobrium:

[ocr errors]

„Од Бога је велика гријота, „А од људи покор и срамота 2)ein Menih, ber zum Borrmurfe gereicht, opprobrium: мучи покоре један! Покоравање, п. дав Untermerfen, Un. terthanig machen, subjectio. Покоравати, ам, v. impf. ju Paaren treiben, unterwerfen, sub potestatem redigo.

Покоран, рна, но, geforfam, obedieus. Покорну главу сабља не сијече (fo hort man eв, mit бет Иccuf.). Покоризмић, m. (von quaresima ?) оно вријеме између васкрсенија и Ђурђева дне: колико има ове године покоризмића? кад Ђурђев дан буде у очи васкрсенија, онда покоризМића нема ни мало.

Покорити, им, v. pf. untermerfen, sub potestatem redigo. Покорност, f. bie Unterwürfigteit, ber Gehorsam, obedientia. Покосити, им, v. pf. abmäßen, demeto. Покрађа, г. деr Diebftahl, furtum. Покрај, пебеп, länge, juxta: прође покрај мене; покрај воде и п. д. Покрајац, ајца, in. Mannšname, поmen viri.

Покрајина, f. (ст.) vide крајна:

2,

,Чадор пење Краљевићу Марко „На Арапској љутој покрајини Покрасти, радем, v. pf. 1) паф, дeг Reihe felen, furor aliud ex alio. 2) без Stehlen, alicui furor.

[blocks in formation]

Покривати, ам, v. impf. Бедефен, соце tego.

Покриватисе, амсе. v. r. impf. bedecken, coutego caput.

Покривач, m. Die Dede, Bettvede, stragulum.

Покривача, f. поњава, што се по

крива њоме, cine Kokendeđe, stragulum rusticius.

Покрижак, шка, m. (у Јадру) ein c ит ден Спасов дан, даѕ aber, пие dem Volke bekannt, nicht im Kalender steht, dies festus circa ascensionem do mini.

Покрити, ријем, v. pf. bebeden, contego.

Покритисе, ријемсе, v. г. pf. fid bе decken, contego caput.

Покров, m. òie &eimendede, дав Leis chentuch, pannus funebris.

Покровац (покровац), вца, m. eine (roß= härene) Pferdedecke, stragulum ad operiendum equum.

Покровчина, augm. 9. покровац. Покровчић, m. dim. 9. покровац. Покројити, им, v. pf. (leider) unei= den und machen, conficio vestem. Покропити, им, v. pf. befprengen,

[blocks in formation]

Покрпитисе, имсе, v. г. pf. fid 34 fammenflicten, resarciri.

Покрстити, им, v. pf. zum Chriften
madeu, Christianum reddo.
Покрститисе, имсе, v. r. pf. cin
Christ werden, fio christianus.
Покрішити, им, v. pf. ¿ufammenite.
chen, confringo.
Покрштенак, m. vide покрштењак,
Покрштеница, f. cine, діє fich taufen
lassen, proselyta Christiana.
Покрштењак, m. ber fidh bat taufere
Iaifen, proselytus Christianus.
Покудити, им, v. pf. tadelu, vitupero.
Покуњишисе, имсе, v. г. pf. деп Корб

« PreviousContinue »