Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

ІПодножници, т. р. под нимима оне Подриње, р. бав gano Tange Ser Drina,

двије дашчице, be жене држе ноге regio circumdrinana, ambidrinana : mе помнчу њима нити кад чу (0ie „Да би посл'о Чупића Стојана, Tritre).

„Чупић чува Мачву и Подриње – Подносити, им, v. Impf. 1) unter ct: Подробац, піца, ш. бав віngebrote.

was tragen, praetendo (sub nares). 2) intrita: оставно подробату у ҹанку. ertragen", fero, tolero. 3) не подноси Подробилии, им, v. p. cinbroden, inMI Bjepa, erlauben, duiden, non fert, tero. cf. удробни. uon patitur.

Подруг, ші. аntеrtbalb Rant grop, sesПодношење, п. 1) ба Хragen unter — quihomo (tam magnus, út sesquialte.

praetensio. 2) das Ertragen, toleratio. rum aequet); fo aud) подруг ока, по3) das Erlauben, Geschehens laffen, per друг стотина и пi. д. missio. .

Підруговић, m. Der eobn еіnев поПодобан, бна, но, (сп.) баспа аив: друг, tilius sesquiriri.

sehend, fähig, tauglich, qui apparet NOAPYM, m. 1) das Erdgeschoß, tabulae posse :

tum intimum, (q. d. по друму? frank. „Има л млого војске у Турака? rez de chaussée). 2) der Keller, cella. „Је л' подобна да боја убије Підрумскії, кa, кo, Selers, cellarius. подобар, бра, po, jo siemli gut, sic Подручје, p. Wano uno Reute, Фрrіbее

satis bonus, (und fo vor allen Beiwörs man ju befehlen hat, quod sub potetern, cf. по).

state est : у његову подручју; „За Подобритисе, имсе, у.г. pf. einem gut свега подручја півога? (кад наш

werden, benignus fio in aliquein: јају коме у здравље). „Већ се синко подобрите раји Подсад, m. bie Brut, progenies, (meift Подоjипи, им, v. pf. Die Bruit rеіфеп, all Celtwort: nacји подсаде). praebeo mammam.

підседлица, f. Die Dete unter Bem Cat. Подоштравање, р. Вав Зujpiken pon tel, die Schabracke, stragulum, stratum. unten, acuminatio ab imo.

Подсећи, сечемі, (Рес, и Срем.) vida Подошправати, ам, v. impf. н. п. по подсјећи. be, unten zuspißen, cacumino ab imo.

Подсецање, п. (Рес, и Срем.) vidе подПоддшприпи, им, т. pf. н. п. лолац, сијецање.

von unten zuspißen, praeacuo ab imo. Подсещати, ам, (Рес. и Срем.) vide Подраживање, а. ) Бав Reisen , irrita

подсијецаnін. tio. 2) das Neden, lácessitio.

Подсијсцање, р. (Ерц.) бав Иnterђареп, Подражлівати, жујем, т. impf. reigen, succisio. neden, irrito , lacesso.

Подсијецаши, ам, v. impf. (Ерц.) ип. Подражипи, им, v, pf. reigen, neden, ferhauen, succido. irrito, lacesso.

Подсириши, нм, v. pf. т. . млијеко, Подранили, им, т. pf. Our pflege auf.

laben, cogo (lac). зieben, educo, (ben Baum, дав Яino, Подсјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) unter Das Thier).

abhauen, succido. Подранили, им, (у Сријему, у Бачк. Подсме, m. (Рес.) vidе подсмије. и у Бан.) vidе поранилин.

Подсмевање, и. (Рес. и Срем.) vide Подраньйванье, о. Вав Stopieben, edu подсмијевање. calin.

Подсмеваписе, амсе, (Рес. и Срем.) Подрањивали, њујем, v. impf. aufsie.

vidе подсмијеваписе. hen, educo.

Подсмеј, щ. (Срем.) дав Вафеt über Подрезапій, режем, v. pf. н. п. кош- Подсмије, m. (Ёрц.) еtmав, risus, deницу, unterfфneiven, subtercido.

risio. Подрезівање , п. дав Иnterfфneiven, Подсмијевање, п, бав 24и вафеn, desubtercisio

risio. Подрезівали, зујем, v. impi, unter. Подсмијеваписе, амce, v. г. impf. schneiden, subterscindo.

(Ерц.) коме, чему; cinen audlaфen, Подри, ечем, vidе урећи.

worüber lachen, derideo, rideo. Подригнівање, а. бав 2ufjtopen, gül. Подувалтање, р. Фав reifen von n. pien, ructatio.

ten, apprehensio e parte inferiori. Подриг иватисе, гује ми се, т. г. impf. Подўвапатит, ам, т. inpf. von untent aufstoßen, rülpsen, ructo.

angreifen, prehendo a parte inferiori. бодригнулисе, не ми се, т. г. pf. e6 Подувати, ам, v. pf. ein menig blafen, stößt mir auf, ich rülpse, ructo.

sufflo. Подријепло, и. (Брц.) Der Зипате, $4. Подувалипти, им, т. pf. von untеш ока milienname, cognomen,

fassen, subterprehendo,

2

conseusus.

Подувакање, п. бав 2nfaffen von unten, Пожаревац, вца, m. etаѕt in Serbien,

subterprehensio, vidе подуватање. am rechten Ufer der Morawa (verhungt: Подуваћашин, ам, у. impf. Фоn unten das berühmte Passarowiß). anfassen, subterprehenso.

Пожаревачкӣ, кa, кo, Pasarowißer. Поду вирање, р. бав реrаufftopen, sub. Пожаревчанин, ш. човек из Пожаlevatio.

ревца. Подувирали, рем, v. impf. von untеn Пожарипп, им, vidе запожарити. berauf stoßen, sublevo.

loxera, f. 1) Stadt in Serbien. 2) in Подврёти, рем, подувръо, (Рес, и Slavonien. Срем.) vidе подувријепи.

Пожеглица, f. vіdе погорелица. Подувријепи, рем, подувръо, v. pf. Пожелепи, лим, v. pf. (Рес.) беgebren,

(Ерті.) боn untеn bеrаuf ftopen, sub- Пожелили, им, v. pf. (Срем.)} + feb levo.

Пожељепи, лим, v. pt. (Ёрц. JJ nen паф Подударање, р. Вав Цебеrеіngim men, etwas, concupisco.

Пожепти, жањем, т. pf. abфneisen (@e. Подударатисе , амce, v. г. impr. Übers treide), demeto. Подӯ даритнсе, имсе, т. г. pf. I cins Пожели, ежем, т. pf. 2) verbrennen, kommen,

convenit mihi cum aliquo de in Brano jteten, incendo. 2) пожегла те: не може бул да нам се поду me paba, hat mir Durst serursacht,

sitim movit. дари. Подужице , f. pl. Eleine Bфuthen, pe- Пожешки , кa, кo, von Пожега. cupiola debita.

Пожешкиња, f. п.ј. шљива, бie geрӧрия Подунавац, вца, m. ciner von поду liche Zwetschke, woraus der Zwetschten, навље, сirсuunistrapus.

Branntwein gebrannt wird, pruПодунавка, f. cine von подунавље, cir num vulgare. cumdapubiana.

Поживепи, Рим, ,

v. pf. (Pec.)? (in Rus Подунављанин, m. vіdе подунавац.

Пожківипи, вим, т. pf. Срем.)

he und Подунавље, в. Бав ваnо lаng per Dos Поживљені, вим, vрі. (Ерц:/Stieben) nau, regio circumistrana.

perleben, transigo (leuiter) aevum. Подунавски, кa, кo, 1) роп подунав- Пожњепи , ем, vide пожепти. se, circumistranus. 2) adv. nach Art Iloxyn, m. Pressurg. Posonium. Noper подунавци, more circumdanubia жу нату (нца), човек из Пожуна. По

жункиња, жена из Пож уна. ПожәнПодўпирање, р. баѕ unterflüben, ful скийї, кa, кo, von Пожун. tura , suffultio.

Позабити, бијем , v. pf. Подупирати, рем, v. impf. unterft.

A. По шпио је пio ? Beir, suffulcio.

Б. Позабини и по (ein obfcöner Срав Подупирач, m. 1) беr unterflüst, sufful. von einem, der den Preis einer gekaufs tог. 3) vidе подупорањ.

ten Sache nicht sagen will). Подуплата, f. vide iiопылапа. Позаборавии, им, v. pf ein menig verПодуплапітпін, им, vidе поплати gessen , paululum obliviscor.

Позаборављати, ам, v. pf. паф einans Подупорањ, pika, m. Die etüge, ful den vergessen, obliviscor aliud ex alio.

Позаимање, п. vіdе узаимање. Подупрепти, рем, подупръо, (Рес. и Позаймати, ам (и позаимљем), vide Срем.) vide полупријепи.

узаймати. Под,преписе, ремсе, подупръосе Позајарити, им, v. pf. „Оди снашо

(Péc. и Срем.) vidе подупријентисе. да позајаримо: пирипнска, памук Полупријепи, рем, подупръо, v. pf. зеза, свака прга мога,” lägt bie (Epu.) unterstüßen, sullulcio.

Anekdote den ginza rischen Hausree Подупријеписе, ремсе, подупръосе, zweideutig rufen, statt etwa: 040 cha

v. r. pf. (Epy.) fich stüßen, innitor. шо да пазаримо: мириплика, паIoaỹuje, n. Sabe um der Seele willen, мука (зелена ?) и свакога прга. quod datur pro animae salule:

Лозајмии, им, vidе узајмили. „Дадобие мн Шарца од подушја

Позан, зна , но, spät, tardus , serus : Лођачиписе, имce, v. r. pf. ein Crusent Позна феца, гопове сиропе.

werden, fio discipulus, scholasticus. Позбацали, ам, v. pf, паф беr Xeibe Пожалилии, им, v. pf. Debauern, ft hinabwerfen, dejicio aliud ex alio. leid regn lasieni, poenitet me.

позвали, зовем, у.

pf, rufen, einladen, Пожар , m. See albrano, flagrantia,

ardor silvae sponte aut forte fortuna IIo3BeKúbake, n. das Erklingen, soniincensae,

tus, tinnitus,

norum.

пи І.

crum.

[ocr errors]

eilen,

wers

fSlаф , , , v. .

Позвеливати, кујем, т. іmрt. etelin. Поніскати, ніштем, (у Сријему) vigen, persono:

dе побискати. „Позсекују поке на Енласу – Поискaписе, иштемсе, (у Сријему) Поздер, ш. бie $lафвјplitter, festucu уіdе побнcкапійсе. lae lini.

Поmепи, тим,

v. pf. (Рес.)

sich in cula lini,

Поћешн, иптим, v. pf. (Ерц.)) @ile fe= ІІоздрав, m. Ber Brug, salus, salutatio.

ten, propero. Поздравин, им, v. pf. grüffen, begrüf. Појаати, јашем, v. pf. коњe, aufitgen fen, saluto.

(aufs Pferd), conscendero equos : Поздрављање. р. Bas Brüffen, salu „Кад појашу вране коње , tatio.

А припашу брипке сабље Поздрављати, ам, v. impf. Degrüfen, Појавиши, им, v. pf. nablоtеn, аnfüқ. salutare.

ren (die Herde), duco gregem, praeee Поздравље, п. vіdе поздрав.

gregi: Позеленени, ним, v. pf. (Рес. grün „Мајка Мару иза горе звала: Позеленипи, им , v. pf. (Срем.)

„Ајде Маро, и појави стадо Позелењери, ним, v. pf. (Epiy )деп, Појавиписе, имce, v. r. pf. fit offens viresco.

baren, sich zeigen, appareo : nojabu. Прзёпспи, бу, т. pf. н. п. шљиве,

ла се куга. ораси, паф беr Xeibe erfrieren, ge- Појамчипи, им, v. pf. па беr Reilbe lu perire.

zur Bürgraaft. auffordern, facio esse Позивање, п. бав $inlaben, invitatio,

sponsorem alium ex alio. vocatio ad coenam.

Појäње, о, бав Сіngen (in per firфе), Позивали, ам (и позивљем) у. impf. cantus (in ecclesia). einladen, voco ad coeuam.

Ilojac, m. der Gürtel, cingulum , zona. Позлата, f. die Bergolsung, inauratio. Појасаспи, па, пo, Bürtel •, gefterijt, Позлатипи, им, у.

pf. vergolden, in lineam albam habens. auro, deauro,

Појасина, f. augm.. Позлаћивање, р. das Vergolden, in. llojacuk,'m. dim. v. nojac. auratio.

Појасица, f. појасаспа коза, Позлаківати, кујем, у. impf, pergol: streifte Ziege, capella zonata. den, inauro.

Појата, f. (по Ерц.) 1) Bee Gtal, stabuПознавање, п. баѕ Rennen, cognitio. lum. 2) die Kammer, conclave: Познавати, најем, у. impf. Pennen, „Да од њега бијел двор мирише, novi. .

„И појаmа bе Омербег спава Познан, ш. RannBпапе, поmеn viri. Појапи, појем, т. impf a) ingen (in Познана, f. Srauennae, nomen femi der Kirche), canto (in ecclesia). 2) vide

пjевали, али се врло ријешко чује,, Познаник, m. Der Betennte, notus, fa и по само у пјесмама , н. п. miliaris.

„Од погаче дупе плаче, Познаница, f. Die Betaпnte, nota, fe А од проје дупе поје mida familiaris.

Појалин, јашем, vidе појаати. Познанство, п. біe Betanutfфаft, fa- Појац, појца , m. Bеr trejjliфе Sänger miliaritas, usus.

(in der Kirche), caotor egregius. Познати, ам, v. pf. Rennet, поѕѕе. Појебати, бем, v. pf. confutuere unam Познаписе, амce, v. pf. einancer fea» nen, familiares sumus.

Појебљив, ва, вo, obscoena yox) quaө Позно, fpät , sero, tarde.

amat lutui. Позобали, бљем, v. pf. (Rörner), auf: Појевпинити, ни , v. pf. Woblfeil wers effen, comedo: позобале пице грож

den, vilivri pretio vendi. фе, кокоши жино, коњи зоб ; Појездити, им, v. pf. (сп.) aufjigen, „Сви су коњи зопцу позобали, duherreiten, equos conscendisse : „А мој доро није ни пакнуо

„Појездише иљада свалiова Поигравање, р. зав Дuftangen, öpfen Појење, в. дав Хranten, praebitio potus. vor Freude, exsultatio.

Појепсин, јебем, vidе појебаліі. Поигравати, ам, v. impf. бüpfen, auf. појеспи, једем, v. pf. 1) vidе изјесtanzen, exulto, gestio.

m. 2) ein wenig essen, paululum man. Полігран, ам, v. pf, ein menig tangen, duc0. . exsulto paululuin.

Појефлiнними, им, vidе појевтинити. Ilo irpamice, amce, v. r. pf. ein wenig I juist, um, v. impf. tränken, praebeo spielen, ludo paululum.

potum. .

ein ges

nae.

[ocr errors]

ex alia.

,

re se.

ostenso.

Појурити, им, т. pf. in #bit sluФt Покнпети, пи, v. pf. (Pec.), беrlan. treiben, fugo , in fugam ago.

Поклітити, пи, v. pf. (Срем.), fen, reПојутарје, р. први дан по крсном Покліпљети, ли, v. pf. (Ерц.) dundo

имену (други дан крсног имена), (лонац ипо млијеко) беr weite Sag бев крсно име, dies Поклонуппи, нем, покисао (и покиsecundus festus sancto familiari.

chyo), v. pf. beregnet werden, pluvia Показати, ажем, v. pf. Beigent, mon

humector. stro, ostendo.

Покладе, f. р. н, п, Бијеле, Месне, Показаписе, кажемсе, т. г. pf. п Божитіње , Пепрове, Госпођине, blicken lassen, sich zeigen, ostende Аранђелове и т. д. Веr tag yor Ber

Faste (die Fastnacht?), bacchanalia? Показивање, р. бав 3eigen, ostensio. Покладовање, п. дав покладе баltеп, Показёвати, зујем, т. impf. 8eigeil,

actio bacchanalium.

Покладсваши, дујем, т. impf. unt pf. Покајани, јем, v. pf. кога, или шпо, Fastnacht halten, agere bacchanalia.

einen rächen, ulcisci aliquem aut ali. Ilòkaháme, n. 1) daš Verbeugen, incliquid.

natio. 2) das Schenken, donatio. Покајалисе, јемсе, т. г. pf. Buffe Поклањапи, ам, т. impf. коме што,

thun, bereuen, poenitentiani ago. Ichenken, dono. Покалдрмити, им, т. pf. phaftern, Поклањаписе, амсе, т. г. impf. ft) sterno (viam).

verbeugen, verneigen , încliuari. Покапапи, дњем, v. pf. 1) еnträufen, Поклацање, и. дав Зидeden, opertusbeträufeln , stillatim conspergo. 2) bes

opertura. träufelt werden, conspergi stillation : Tokaánamu, am, v. impf. zudeđen, opeпокапала аљина крви.

rio.

поклати, кољем, V. pf. zusammen. Покраши, ам, у. pf. 1) cin menig аив. Қфeiten, (augteinen), objurgare ali- Поклашисе, кољемсе, т. г. р. нац.

folachten, macto unum ex alio, quantulgш. 2) покарао га Бог, Gott bat ibn gеttаft, reprehendit illum Поклекнуши, нем, v.

fen, rixör.

pf. Niederknien, deus. Покараптисе, амсе , м. г. pf. ф аив. Поклепами, пљем, v. pf. н. п. сјек

in genua procumbo, rohelten, sich zertragen , jurgia invicem so excipere.

ру, мошику, glübeno maфen uno

Idärfen, candefactum acuo. Покасапи, ам, v. pf. ein menig trabet, Поклецивање, р. ба тiebertnie, protolutim coepi incedere.

lapsio in genua. Покаскивање, п. Фав Дntrappen, in- Поклецивати, цујем, v. impf, niepers cessus equi.

knien, procumbo in genua. Покаскиван, кујем, т. impf. anfan. Поклизнути, нем , v. pf. equo).

(loco lubrico). Покварици, им. v. pf. verberten, be. Покликнути(говорисе и поклики),нем, schädigen, corrumpo, depravo.

v. pf. ausrufen, Freischen, exclamo. Поквасити, им, v. pf. benegen, hu. Поклон, m. 1) Das ®efфеnt, dogum , mecto.

Поклону се у очи не гледа (поклоЛокйвање, п. бав Betlopfen (3• . њеној се кобили у зубе не гледа). Dengeln der Sense), pulsatio.

2) die Verbeugung, inclinatio : Bara Поківати, ам, v. impf. н. п. косу, брате, поклон имамо ; поздрав и

лі. ј. опкивапи, beelopfen, pulso поклон; поклон до црне земље ; (compungo).

„Обрнисе, поклоннсе, Покидати, ам, т. pf. 1) serreigen, dis „Поклон домаћину

rumpo. 2) herabreißen, detrahó. 3) Ko Поклонили, им, v. pf, fфеntеn, dоnо. шару, au&mijten, expurgo (ejесtо ster- Поклонитисе, имсе, т. г. pf. ftd pers core).

beugen, verneigen, inclinor. Покидаптисе, дамосе, т. г. pf. од смија, Поклоњање, п. vіdе поклањање.

vor Lachea berjten , rumpimur risu. Поклоњан, ам, vide поклањапи. Покилавиши, им, v. pf. каф дer Reibe Поклоњаписе, амсе,

vidе поклањаeinen Bruch (Leibschaden) verursachen, hernias concilio.

Поклопац, пца, m. vіdе заклопац. Покилавнтисе, имосе, т. г. pf. па Поклонінни, им, у. pf. zudecken, operio.

cer Reibc Brüфе betonmen, hernias Поклолипиҫе, имсе, т. г. pf. fit ftin sibi conciliare.

hinduden, conquinisco remitto membra

[ocr errors]

Лисе.

үео.

tio.

commoveo.

ctio.

[ocr errors]

Поклопница, f. (сл.) беr Detel, oper- Покралтак, пка, кo, siemli Puri, culum :

breviusculus. „Од колъа ми градили носила, Пократипи, им, v. pf. Firser maфen, А од шпила гробу поклопнице verkürzen, abkürzen , decurto. Iі књишки , adv. pie es in Baфern іft Покрабівање, п. бав 26turien, decur

10. l. altjiawijch), liugua librorum (ec. taiio. ciesiasticorum).

Покракитапи, кујем, v. impf. abвür. Покдвати, кујем, v. pf. ) beflopfen, fen, decurto, brevius reddo.

pulso, compuugo. 2) nach einander Ilokpénynui, hem, v. pf. rüden, mo

ft niepen, cudo aliud ex alio. Поној, m. Die Ruhe, requies. Бог да Покретање, п, бав 3ewegen, commo

му души покој да! Покојни, на, но, деr реrjtorbene, feli. Покретали, рећем, v. impf. бешеgen,

ue, defunctus. Покондириписе, имсе, т. г. pf. Зефее Покривање, о. Вав Ведеden, conte

werden, fio poculum, in dem Sprüchs morte: Кад се ликва покондири, Покривали, ам, v. impf. bebeden, con. monn der Geringe ein Herr wird

tego. Покопати, ам, v. pf. 1) паф Der Reia Покривалисе, амсе. т. г. impf. Їйф

He begraben, composui omnes. 2) nach bedecin, coutego caput. der Reihe ausgraben, effodio unum lokpłbâu, m. die Deđe, Bettdecke, straex alio :

н. п. покопао сву репу, gulam. розкву. 3) ein menig grabe, paulu- Покривача, f. поњава, што се lurn fodio.

крива њоме, еіnе fофепрефе, straПокопицца, f. бав зweite Braben Be8 gulum rusticius.

YGeinbergs, fossio vineae secunda. Покрижак, шка, m. (у Јадру) ein Sc Tokop, m. a) der Tadel, gerechte Vors от ден Спасов дан, бай аbеr, nur würse, opprobrium:

dem Volke bekannt, nicht im Kalender „Од Бога је велика гријопа,

steht, dies festus circa ascensioner do. А од људи покор и срамота

mini. 2)ein Denim, bее яйт 23ormurfe gerei+t, Покрити, ријем, v. pf, bebett, con

оррrоbrium : мучи покоре један ! tego. Покоравање, п. Зав Иntermerfen, Иts Покринсе, ријемсе, т. г. pf, fiq без terthänigs machen, subjectio.

decken, contego caput. Покоравапи, ам, т. impf. su paaren Ilокров, т. бie geibenseфе, бав gei.

treiben, unterwerfen, sub potestatem chentuch pannus funebris. redigo.

Покровац (itэкровац), вца, m. eine (eopa Покоран, рна , но, qeborfаm, obedi. bärene) Pferdedecke, stragalum ad opeeus. IIокорну главу сабља не си

riendum equum. jeчe (fo birt iаn ев, mit Bem accuf.). Покрівчина, augm. р. покровац. Покоризмић, m. (роп quaresima ?) оно Покровчић, m. dim. 9. покровац.

вријеме између васкрсенија и Бур- Покројити, им, v. pf. (kleider) sufфntis ђева дне: колико има ове године den und machen, conficio vestem. покоризмића? кад Бурђев дан бу. Покріпипи, им, v. pf. befprengen, де уочи васкрсенија, онда покориз. conspergo, aspergo. мића нема ни мало.

Покріпи, им, у. pf. fiden, reparo, Покоритн, им, v. pf. untermerfen, sub resarcio. potestatem redigo."

Покрпиписе, имce, v. г. pf. fidф зи. TIOko hocm, f. die Unteribürfigkeit, der sammenfliden, resarciri. Gehorsam , obedientia.

Покрстипи, им, v. pf. gum Gbrite IlokOCHMIT

, HM, v. pf. abmähen, demeto. madeu, Christianum reddo. Tokpaha, 1. der Diebstahl, furtum. Покрститисе, имсе, у. r. pf. ein Покрај, neben, längs, juxta: прође по Christ werden, fio christianus.

крај мене ; покрај воде и пi. д. Покринпии, им, v. pf. 8ufammеnѕrе Покрајац, ајца, п. гаппвпате, по chen, confringo. dien viri,

Покрштеник, ш. vіdе покршењак. Покрајина, f. (сп.) vidе крајна: Површеница, f. eine, дie fib taufen

„Чадор пење Краљевићу Марко lassen, proselyta Christiana. „На Арапској љупој покрајини

Покрштењак, m. Der jid, bаt taufen Покрасти, радемі, v. pf. ) na per lassen, proselytus Cliristianus.

Хtibe fteblet, furor aljud ex alio. 2) без Покудити, им, v. pf. tapelii, vituрего. stehlen, alicui furor.

Покуюнонсе, имce, v, r. pf. деп kopf

« PreviousContinue »