be, Thierbalge, im Gegensaße des Bauchstücks), pars dorsalis. Полежака, f. Kuturuzbrot, baš зи Ian. ge im Backofen gelegen, panis e zea nimis diu coctus.

Полежати, жим, v. pf. ein wenig lie. gen, paululum cubo. Полeкcиja, f. Frauenname, nomen feminae. Полтање, п. (Рес. и Срем.) vide полијешање. Полетар, т. flücker (flüger) VoПолеmáρап, рчa, m.] gel, avis ad volandum firmata, pennata. Полетати, ећем, (Рес. и Срем.) vide полијеташи

flie

gen,

volo.

Полmеmи, mим, v. pf. (Pec.) Полетити, им, v. pf. (Срем.) Поеши, лешим, v. pf. (Eрu.) Полећи, лежем (и полегнем), v. pf. sich legen, sterni, inclinari: „Шеница му по долу полегла Полешкивање, и. дав oftmalige Mie. berlegen, intercubatio. Полешк: (вати, кујем, v. impf. fih oft riegerlegen, intercumbo.

Поливање, п. (Срем.) vide пољевање. Пол:вати, ам, (Срем.) vide пољевати. Полизати, ижем, у. pf. 1) ein wenig leden, aliquantum lambo. 2) ganz abs Icden, delambo.

Полијегати, ежемо, v. pf. (Ерц.) паф der Reie sich legea, cubitum eo alius ex alio.

Полиjлеj, m. (лohvelarov) der Kronleuch.

ter, lychuuchus, polyelaeum. Полијетање, п. (Ерц.) дав liegen, volatio, volatus.

Полијетати, ећем, v. impf. (Ерц.) fliegen, volito.

Полипсами, пшемо, v. pf nach einan der umkommen (von Thieren), intereo

unus ex alio.

Политати, ам, v. pf. òünneißen,

concaco tenui stercore.

Полити, лијем, v. pf. begießen, perfundo.

Пoлnk, m. ein Maß (ein halbes Seidel haltend), heinina,

Пoлnna, f. die Wandleiste, taenia (in pariete).

Полица, f. 1) dim. у. пола. 2) ber

felbrief, der Wechsel, syugrapha. Поличица, f. 1) dim. 9. полица. 2) дав Hafpelbretchen, Weifbretchen, asserculus rhombi:

Полован, вна, но, ба16 abgetragen,

attritus:

„Ни издвори коња ни оружја, „Ни доламе нове ни половне Половáчe, ema, u. ein Faß von einem halten Simer (половину акоса), са dus dimidiae amphorae.

Половнна, f. die Hälfte, dimidium. vide

пола.

Половити, им, v. impf. a) yon пола, halbiren, in zwey theilen, dimidiare. 2) voп ловим, zusammen fangen (auf der Jagd), ad unum omnes capio. Половлêне, п. das Halbiren, dimidiatio. Полóвнидa, f. die Halbfrucht (Weizen mit Rogen gemengt, krainisch còpжиía), triticum mixtum secali.

Пỏлoг, m. jaje, шmo ce оставла на гнијезду, да би кокош опет сније ла онhе, das unterlegte En, damit die Henne dort lege, ovum subjectum gallinae positurae.

Hoлomap, m. der Dieb der unterlegten Ener, ovorum suppositorum fur. Пoлoжapa, f. die Diebinn (z. B. Hündin) unterlegter Eyer, (canis) quae fu ratur ova supposita.

Положии, им, v. pf. 1) niederlegen, pono humi. 2) Futter vorlegen, praebeo pabulum. 3) λ0зy, einen Zweig ab legen, propago.

Полoжиmисе, имсе, v. г. pf. sich legen, inclinari.

Положница, f. ber 216leger (von der Rebe), propago.

Пoлокаmи, очем, v. рf. ausschlürfen,

absorbere (wie der Hund, die Kaße). Поломити, им, v. pf. jerben, sterno, confringo: поломио вјетар шу му; поломили копља и т. д.

Пoлouкe, liegend, ut jaceat.
Пoлyra, f. die Stange (von Holz oder
Metall), palanga, vectis.
Полугрошниша, f. Münze, von einem

halben Piafter (rpoш), monetae genus, Полудети, дим, v. pf. (Pec.) närrisch, Полудиши, им, v. pf. (Cpem.) wahnsins Полhеши, дм, v. pf. (Epy.)Jnig wers den, mente capi.

Полужити, им, v. pf. н. п. кошуље, пpеhy, laugen, lixivio lavo. Полуњишисе, имсе, v. r.pf. finfter yor sich hinsehen, oxu.pw sum. Пonyoka, f. ein Maß (eine halbe оka haltend), mensura dimidiae oкае. Пóлýпamи, ам, v. рf. 1) zerschlagen, contundo, confringo. 2) ein wenig schlas gen, pulso paululum. Полупатисе, амсе, v. г. pf. полупали се Србљи с Турцима, Бабендерг gelt (im Sefechte), pulsarunt se invi cem (in pugna). Полутан, m. ber nur ha16 einem Bolfb. stamm augehört (weil Vater oder Muts ter nicht davon ist), ein Mulatte, pa tre aut matre barbara natus. Пoлâк, m. 1) Feldwächter, custos agrorum. 2) eine Art Krankheit, morbi genus. 3) der Pole, Polonus.

Пољана, f. bie bene, planities.
Пољаница, dim. у. пољана.
Пољањице, f. pl. Drt in der Црна ри-
јека.

Пољачина, f. vile пољак 2.

Поље, п. 1) дав Belò, campus. 2) на поље! Біпаць, foras; на пољу, дrau= Ben, foris; с поља, von braußen, foris. 3) ћера ме на поље, hinaus (ит діе Rothburit su verrid ten); io aud, mitten im Balbe oder Selbe, отишао на поље. Пољевање, п. (Ерц.) дав Begießen, perfusio.

Пољевати, ам, v. impf. (Ерц.) begie.
Ben, beichütten, perfundo.
Пољевачина, f. они новци, што дају
сватови млади, кад им пољева
те се умивају. cf. женидба.
Пољице, n. dum. у. поље.
Пољкиња, f. bie Dolin, Polona.
Пољска, f. Polen, Polonia.
Пољски, ка, ко, н. п. рад, миш,
Feld, campestris, rusticus.
Пољски, ка, ко, 1) polnifdh, polonicus.
2) adv. pelnisch, polonice.
Пољубац, пца, m. Der Kuß, osculum.
Пољубими, им, v. pf. einmal tijen,

osculor.

Пољубитисе, имсе, v. r. pf. sich küssen,

exosculari se invicem.

Помагајте (мјесто помажите!)! ruft man, wenn große Norh ift, 8. 3. Räu. ber, Feuer, Ueberschwemmung, vox implorantis auxilium.

Помагања, f. даš Rufen um Müffe, au

xilii imploratio: стоји га помагања. Помагање, п. 1) Vaš Delfen, adjumentum. 2) das Rufen um Hülfe, das Hülfsgeschrei, auxilii imploratio, Помагати, мажем, v. impf. 1) helfen, ansilium fero. 2) um Sulje tufen (помагајте rufen), auxilium imploro. Помагач, т. der Gehülfe, Helfer, adjutor.

Помазати, мажем, v. pf. falben, ungo. Помазивање, п. дав alben, unctio. Помазивати, зујем, v. impf. falben,

ungo.

Шомајка, f. bіе Babimutter, quae matris loco habetur. cf. побратим. Помакнути, нем, vide помаћи. Помало, almálig, cingeln, thiürmeife, paulatim.

Помама, f. bie But, furia, furor: "Синоћ аго из Новога дође, „Како дође помама га нађе: „Вјерној љуби јаде задаваше: „Љубо моја, женяћусе на те. — "Жон се аго и мени је драго, „Послоћу ти сина у ђеверство. Помаман, мна, но, tol, wüten, fu

Помамити, им, v. pf. 1) mütend, toll

machen, in furorem ago, furiosum reddo. 2) nachlocken, allicio ad sequendum. Помамитисе, имсе, v. г. pf. tol, юй» tend werden, coepi furere. Помамљивање, н. дав Zollwerben, fu

riac.

Помамљивати, љујем, v impf, tou machen zu furorem ago. Помамљиватисе, љујемсе, v. r. impf. toll werden, in furorem agor. Помањкати, амо, v. pf. vide полип

сати.

Помаћи (говорисе и помакнути), поМакнем, v. pf rüden, moveo. Помаџарити, им, v. pf. zum Unger maen, facio esse Uugirum. Помаџаритисе, имсе, v. г. pf. ein Uns get merden, fio Ungarus. Помељавити, им, v. pf. zerläuen mandere: кашто кад оће ђеца да забране једно другом говорити, да једно рече: „Пун кош жаба, пун кош црви, пун кош гуја (иш д.): ко се јави, све да помељави," па већ онда не смије ниједно проговорити.

он

Поменути, нем, v. pf. коме што, bot einem etwas erwähnen, mentionem facio. Померити, им, (Рес. и Срем.) vide померити.

Померитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide помјеритисе.

Помести, мелем, v. pf. Eehren, verro. Помести, мешем, v. pf. vermirren, confundo.

Поместисе, метемсе, v. r. pf. fich verirren (z. B. im Zählen), erro. Помешање, п. 1) čas Begmerfen, Sabe ren lassen, abjectio. 2) das Mißgebä=

ren, abortio. Помепати, ећем, v. impf. 1) megle. gen, abjicio, dimitto. 2) mißgebären, abortio. 3) (v. pf.) nach der Reihe hins legen, pono aliud ex alio.

Пометина, f. Die Ha geburt, secundae partus.

Пометно губно, п. ни о три, ни о

грм, већ на пометно гувно.

Помилати, ам, v. impf. Gerborzeigen, protendo, facio ut quid emineat. Помилатисе, амсе, v. r. impf. bera sorragen, protendi, prominere. Помилети, лим, (Рес.) vide помиљеПомилити, им, (Срем.) ти. Помиловати, лујем, v. .pf. 1) liebtofen, blandior, demulceo. 2) господи помилуј! Serr, erbarime dim! (kirchen. flavisch, im Gebete). Помиљеши, лим, v.pf. (Ерц.) Friehen, coepi repere.

Помињање, п. дав Érmäßnen, mentio. Помињати, њем, v. impf. ermähnen, mentionem facio.

Помирити, им, v. pf. auföhnen, reconcilio.

Помиритисе, имсе, v. r. pf. fich vers föhnen, recouciliari. Помисао, сли, f. ber

ebante, cogita

tio: знам његову помисао. Помислити, им, v. pf. auf ben

danken kommen, venit mihi in mentem. Помицање, п. даš Rüden, promotio. Помицами, ичем, v. impf. rüden, pro

moveo.

Помицашисе, ичемсе, v. r. impf. fi rücken, moveri.

Помишљање, и. дав Bеbеnfen, perpensio.

Помишљати, ам, v. impf. Бедеnten, anfangen 34 benten, auf den Ведан Een fommen, veuit mihi in mentcrm. Помјериши, им, v. pf. (Ерц.) 1) паф Der Reihe abmeffen (over abwagen), emetior, expendo. 2) von der Stelle rus den, moveo,

Помјеритисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) sich von der Stelle bewegen, moveri loco. Помладити, им, v. pf. verjüngen, juvenem reddo, renovo.

Помладитисе, имсе, ѵ. г. р. і ver. jüngen, juvenesco.

Помлађивање, п. дав Весіüngen, renovatio, restitutio juventutis. Помлађивати, ђујем, v. impf. berün= gen, renovo, reddo juvenem. Помлађиватисе, ђујемсе, v. r. impf. sich verjüngen, juvenesco. Помлашиши, им, v. pf {erfhlagen, concido, contundo: помлатила киша јагањце.

Помлачити, им, v. pf. lau märmen, tepidum reddo. Помодриши, им, v. pf. bläulich wer. den, livesco.

Помоз Бог, 1 каже Србљин Србљину Помози Бог,] (и другом човеку, који није Србљин) кад се састану око подне (као у јутру добро јутро, а у вече добар вече); а онај му одговори: Бог ти помогао

Помол, m. cf. напомол. Помолити, им, v. pf. Бесvortreten hervorzeigen, protendo, exsero. Помолитисе, имсе, . r. pf. 1) fich herborzeigen, berbotragen, prominec. 2) ein wenig beten, paululuin precari Deum.

Помор, m. bіе Seuhe, lues, pestis. Поморавац, вца, m. ber inwohner ber Morava, accola Moravae fluminis. Поморавка, f. діе Литohnerin ber То

raba, circummoravana.

Поморављанин (поморављанин), m. vide поморавац.

Поморавље, u. bie Begend an čer mo tava, regio circum Moravam flumen. Поморавски, ка, ко, an der Morava gelegen, circummoravauus. Поморими, им, V. pf. 1) umbringen (nach der Reihe), interficio. 2) dahins raffen, abripio. 3) ermüden, fatigo. Поморитисе, имосе, v. r. pf. (in еп. ge) müde werden, fatigati sumus. Поморишац, шца, m. einer vom Se> biete der Marosch, circummarisinus. Поморишка, f. 1 ein Frauenzimmer Поморишкиња, f. bom Marof gebie biete, circummarisina. Помосковити, им, v. pf. žum Ruffein (Moskauer) machen, reddo Mosqua

num.

Помосковнтисе, имсе, v. r. pf. Rufe werben, fio Mosquanus. Помотњик, m. vide помоћник. Помотњица, f. vide помоћница. Пoмok, f. die Hülfe, auxilium. Помоћи, можем (и помогнем), помогао, v. pf. belfen, adjuvo, auxilior.

Помоћник, m. (говорисе и помоњик), der Selfer, adjutor. Помоћница (помошњица), f. bie gels

ferin, adjutrix: света Тројица да буде помошњица (кад напијају). Помрещи, ремо, помрли, (Рес. и Срем.) vide помријети.

Помрзнутисе, несе, v. r. pf. gefrieren, cougelari.

v. pf.

Помријети, ремо, помрли, (Epy.) dahin sterben, emorior. Помочаши, чи, ѵ. pf. н. п. мјесец, сунце. 1) verfinfßert werden, deficio. 2) помрчао мјесец, fmeint niht (mird erst nach Mitternacht aufgehen). Помрчина, f bie infernis, tenebrae. Помусти, зем, v. pf. melten, mulgeo, Помушиши, им, v. pf. очи, един keln (das Gesicht), visum hebetare. Помутитисе, имсе, v. r. pf. fih triy. ben (vom Wetter), obscuror. Понављање, п. да Érneuern (eines Se häudes), renovatis.

Понајлак (понајлак), adv. fahte, leniter, sensim. Понапишисе, пијемсе, v. г. pf.

ei

nen kleinen Rausch antrinden, pauiulum inebriari,

Понаучити, им, v. pf. 1) ein menig er= fernen, paululum addisco. 2) ein wenig unterrichten, addoceo paululum. Понеари, (ев iff) vorbei, ju fpät, non (est) integrum.

Понедељак, љка, m. vide понедељник. Понедељник (понедељник), т. (Рес. и Срем.) vide понеђељник. Понеделник, m, vide понедељник, Понедионик, m. vide понеђељник. Понеђељак, љка, m. vide понеђељник. Понеђељник, m. (Ерц) ber Montag, dies lunae.

Понʼмчити, им, (Рес. и Срем.) vide понијемчити.

Понемчитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide понијемчитисе. Понестати, ане, v. r. pf. ein menig zu mangelu anfangen, coepi paululum deesse:

,, Ако л' теби понестане блага Понети (понети), несем, (Рес. и Срем.) vide понијети.

Понетисе (пон шисе), несемсе, (Рес. и Срем.) vide понијетисе, Понизивање, п. даš Demüthigen, de

missio.

Поназиватисе, зујемсе, v. r. impf.f demüthigen, se demittere. Понизитисе, имсе, v. r. pf. fi Беса. laffen, demittere se. Понијемчили, им, v. pf. (Ерц.) ;ит Deutschen machen. reddo gerinanun. Понијемчишисе, имсе, у. г. pf. (Ерц.) ein Deutscher werden, fio germanus. Понијети, несем, понијо (понијела, ло), v. pf. (Ерц.) tragen, porto, fero. Понијетисе, несемсе, понијосе (понијеласе, лосе), v. г. pf. (Ерц.) 1) fi boa tragen, ftols werden, superbus fio. 2) понијели се (понијети се с ким), fic zertragen, Händel, Prozesse békommen, discordia nata est inter illos. Поникао, кли, f. baš Servorgefproffene, quod progerminavit. Поникве, f. pl. поље у Ужичкој наији.

lufa

,,Поникве су дуге и широке, „Сарајлије силне и бијесне Понирање, п. дав Berfinten (bes fes) unter die Erde, fluminis sub terram delapsus.

Понираши, ре, v. impf, m. 1. вода,

sich unter die Erde verlieren, sub terram abeo (de flumine).

Понићи (говорисе и поникнути), никнем, v. pf. 1) auffproffen, progermino. 2) (ст.) Сви јунаци ником поникоше, m. ј. укочишесе као да су из земље изникли (?); или оборише глаЕе к земљи (?).

Поновити, им, v.pf. erneuern, renovo. Поновиписе, имсе, v. r. pf. fi erneu=

ern, (d. i. neue Kleider anziehen), renovor i, e, novas vestes induo. Понор, m. (ст.) Srt, то ih ein lu unter die Erde verliert, locus, ubi flumen sub terram absconditur : „Од извора води до понора Пенос, m. Der (eble, erlaubte) Stold, superbia quaesita meritis. Поносан, сна, но, vide поносит. Понóсати, ам, v. pf. (baš Xind) ein

wenig auf dem Arme tragen, uluis gestare infantem.

Поносит, та, то, folk, superbus. Поносити, им, v. pf. ein wenig tragen (ein Kleid), gesto paululum. Поноситисе, имсе, v. г. pf, ким, чим,

с ким, с чим, fholz fenn auf einen, etmas,

jure gloriari aliquo; поноси се од -њега, дедеn einen.

Поноћи, м. ј. по ноћи, Mitternat, media nox.

Поношење, п. даš tolzieren, superbia. Понуде, f. pl. maß einen Kranten jum Effen angeboten wird, quod aegroto comedendum offertur. Понудити, им, v. pf. кога, einen nö. thigen, ihm etwas anbieten, offero cui quid.

Понуђавање, п. vide понуђање. Понуђавати, ам, vide понуђати. Понуђање, п. дав Иnbieten von Speifen (gegen einen Kranken), oblatio cibi. Понуђати, ам, v. impf._ einem ken Speisen anbieten, offero cibum aegroto. Понуждишисе, имсе, v. r.pf. in Rum= mer, Elend und Noth gerathen, miser

tio.

ran.

Поњава, f. eine Rose, gausapa, amphitapa.

Поњаветина, f. vide поњавчина. Поњавица, f. dim. у. поњава. Поњавски, ка, ко, н. п. брдо, Roben gausapinus.

Поњавчина, f. augm. y. поњава. Поод, т. діе 21breife, profectio: дошао бащ на пооду, ебеп al3 і gehen moute. Побдаши, ам, v. pf. ein wenig umhers gehen, obambulo.

Пооде, f. pl. кад отац или мати, или други ко од рода, ощиде по оби