Page images
PDF
EPUB

coemo,

ОВолико

вати.

hängen lassen, demitto caput, auri ка обично избирају (зашто неки гаculis.

mају да с њега могу бити срећни, Покупити, им, v. pf. auffammeln, col или несрећни, оне цијеле године) и ligo, lego

зовну (прије Божића на неколива п. купиписе, имсе, у, прft ft ju. дана), или држе једнога сваке го. fammenziehen, coutrahi.

дине. ilолажајник понесе у рукавПокупівати, пујем, v. pf. auftaufen, ци жита, па кад назове с врата

рис тос се родн, онда посие из Покурац, рца, m. „Оди снащо сједи руке житом по куб. (а из куће ко

на покурца мога” (мјесто на по поспе њега, и одговори му: ванс. кроват), cf. по зајарити.

тину роди); па онда скреше Покурјачили, им, v. pf. 3um 23olfe бадњаке, п. і. узмге ватра, па inacher, facio esse lupum,

удара њиме у бадњаке ће горе да Покурјачиписе, имce, v. r. pf. зим скачу варнице) говорећи: оволиBolie werden, tio lupus.

ко говеда,

Коњ а, Покуће, n. cas Hausgeräth, supela ОВОлико коза, оволико оваПокућсипвo, n lex.

ца, оволико крмака, оволи. Пон уцавање, п. Фав 2nfФlagen, Slos ко кошница, оволико среће и pten, pulsatio.

напретка и т. д. лоом разгрПокуцавали, ам, т. impf, an($laget, не пепео накрај огњиімпа и ментіbiopferi, pulsare.

не онђе неколике паре, или укрупно Покуцами, ам, v. pf. 2) обруче, bie какав новац (како кој може) :ђе

Külfe ein wenig fester anschlagen, pul који донесе и повјесто е превјеsando firmo. 2) ein wenig tlopfen. pulo

си преко врапта. Кад га посаде ме so paululum.

сједе, онда га жене огрну губером Покупкивање, п. dim, p. покупавање.

или пољавом : да им се вагпа дебео Покуцкiвали, кујем, dim. р. покуца

скоруп. Пошто му даду mе зало

жи што и напjеcе ракије, онда Пола, f. Die difte, dimidium : пола отиде својој кућін, па дође опеп

мени, пола пеби, бать mir, bаjь pir. послије ручка, пе га частие и поје Піла, f hyp. у. Полексија.

до мрака; доста пупа га опоје пе Полагано, јајte, leniter, paulatim. се и побљује (и кажу да је то добро). Полагање, р. ) бав Borlegen (Oев Ўut.

Кад већ пође кући, онда га дарују, *ters), praebitio (pabuli). 2) das Legen, п. ј. даду му мараму, или чарапе,

positio. 3) das Speisen mit einem ein: или назувице, и колач. 31gen Rüfel, uѕus communis unius tan- Полажајников, ва, во, бев пoлaжajtum cochlearis ad madducandum. 4)

ник, primi salutaloris. das ablegen, 216fenten, propagatio.

Полажење, п. 1) дав Befumen, vіѕіtаtіо, Полагапи, лажем, т. impf. 1) nieper:

salutatio doméstica. 3) das Übreisen, legen,

, ponere in terra. 2) den Biebe profectio. Sutter borlegen, praebeo pabulum. 3) Полазак, ска, m. Die abreife, profectio. лозу у винограду, гіnеn wеig аblеа ІІолазити, им, y. impf 1) abreifen, gen, absenken, propago.

proficiscor. 2) Kora, besuchen, iuviso Полагани, ажем, у. pf. 1) ein wenig

(понајвише на божић). lügen, mentior paululum. 2) nachlügen, Mònazumuce, umce, v. r. impf. C KIM,

mеntiоr post (secundum) aliquem. einander besuchen, salutari invicem. Полагалисе, лажемсе, т. г. impf, mit Полазник. m. vіdе полажајник.

cinem göffel effen, upo tantum coch. Полазников, ва , во, реё полазник, leari manducant alius post alium.

salutatoiis. Полагиватье, п. бав тафlidaen, men. Полако, vidе полагано. dacium post (secuudum) alium.

полакомилисе,

г. pf, на Ionarsicami, ryjem, v. impf. nachlügen, 1um0, heftige Begierde nach etwas bes juvo mentiсutеm : један лаже, други

Ponimen, habsüchtig werden, concupisco полагује.

(besonders nach Geld). Полажа, f. и. т. (im plur. nur f.) беr Полегати, ежемо, (Dec. и Срем.) viNachlügner, adjutor mendacis : ca dе полијегати.

Поледиписе, исе, v, r. pf glatteifen Полажај, m. Beihnayt&bеfum, saluta (eisig werden), glacior, fit glacies lutatio die natali Christi.

brica. Полажајник, m. Der erte 23 е и феr #u Пoлeдицa, f. Bas Blattei8, glacies la

Weihnachten, qui primus ad aliquem brica, invisit die natali Christi. 1Полажајни Полеђина, f, дав Еütenität (bon Slei.

им се ,

[ocr errors]

стала се лажа и полажа.

пола.

De, Thierbalge, im Gegensaße des TonoBuna, f. die Hälfte, dimidium. vide

Bauchstücks), pars dorsalis. Полежака, f. Жuturubrot, бав јu Tan. Половии, им, v. impf. 1) ооп пола,

ge im Backofen gelegen, panis e zea balbiren, in zwey theilen, dimidiare. 2) nimis diu coctus.

von 10BHM, zusammen fangen (auf der Полежапии, жим,

v. pf. ein wenig lies Jagd), ad unum omnes capio. gen, paululum cubo.

Половљење, п. Сав ба1бiren, dimidіаtіо. Полексија, f.Trauenname,nomen feminae. Половница, . Die palbfrukt (13eisen mit Полетање, п. (Рес» и Срем.) vidе по Xogen gemengt, Etainif ciржица), лијетање.

triticum mixtum secali. Полепнар, m,

1 fluter (flüger) Зоя Полог, m, jajе, што се оставља на Толепарац, рца, m.7 gel, avis ad yo нијезду, да би кокош опет сније. landuin firmata, pennata.

na onke, das unterlegte En, damit Полётапи, елем, (Рес. и Срем.) vide die Henne dort lege, ovum subjectum полијепати"

gallinae positurae. Monement, muu, v. pfic(Pec. l flieMonoxâp, m. der Dieb der unterlegten Пол: Жети, леплим, т.р. (Брц. )) volo. Положара, f. Die biebinn (в. 23. Эns Полекц, легкем (и полегнем), v. pf. din) unterlegter Eyer, (canis) quae fu. sich legen, sterni, iuclinari:

ratur ova supposita. „Шеница му по долу полегла

Положили, им , v. pf. 1) nieberlegen, Полешкивање, ш. бав оftmаlige Ric. pono humi. 2) Futter vorlegen, praederlegen, intercobatio.

beo pabulum. 3) 103y, einen Zweig aba Полешківати, кујем, v, impf. fit oft legen, propago. rindeslegen, intercumbo.

Положнисе, имсе, . г. pf. fid, legen, Поливање, р. (Срем.) vidе пољевање. inclinari. Ползвапні, ам, (Срем.) vidе пољевали. Положница, f. Der 26lеger (ооп бер Полізати, ижем, v. pf. 1) ein menig Rebe), propago.

levci, aliquantum lambo. 2) gang ab. Полокапи, очем, т. pf. auflurfet, Icd?п, дәlаmbо.

absorbere (wie der Hund, dic Kaße). Полиг гапи, eкeмo, v. p. (Ерц.) паф Поломипи, им , v. pf. serbreфen, ster

der Rielie piib legeir, cubitum co alius no, confringo : поломио вјепар шуex alio.

му; поломили копља и т. д. Полиј леј, m. (подслацо») Ser Seonieu. Полошкe, liegeno, ut jaceat. ler, luchuuchus, polyelaeum.

Tonyra, f. die Stange (von Holz oder Полијепање, п. (Ерц.) бав їliegen, yо Metal), palanga, vectis. latio, volatus.

Полугрошница, f. Rünge, pen cinem Полијепали, ећем, y, impf. (Ерц.) baiben Piaster (rpow), monetae genus, Niegen, volito.

Полудели, дим, v. pf. (Рес.) пärrifф, Полипсати , пшемо, т. pf. паф einan- Полудипи , мм, т. pi. (Срем.) - wаbnfin.

Dec umtommen (oon shieren), intereo Полуђепти, дим, v. pf. (Ёрц.JJ nig mere unus ex alio.

den, mente capi. Політапи, ам, v. pf. Dünnefeigen, Полужили, им, у: р. н. п. кошуље, concaco tenui stúrcore.

npeby, laugen, lixivio lavo. Полити, лијем, т. pf. Begiepeat, per- Полуњитисе, имce, v, r.pf. finster vor fuudo.

sich hinsehen, oxu. Ipwy sum. Ionak, m. ein Maß (ein halbes Seidel Tonyoka, f. ein Maß (eine halbe oka haltend), hemnina.

baltend), meusura dimidiae o kae. Полица, f. Die 243айдieite, taenia (in pa- Полупати, ам, v. pf. ) 3erflagen, riete).

contundo, confringo. 2) ein wenig schlas Плица, f. 1) dim. р. пола, 2) беr Веф. gen, pulso paululum.

Telbrief, der Wechsel, syugrapha. Полупантисе, амce, v. г. pf. полупали Поличица, f. 2) dim. 9. полица. 2) рав се Србљи с Турцима, baben f1d, geprüs

Haspelb:etchen, Weifbretchen, assercu gelt (im Gefechte), pulsarunt se invi. lus rliombi:

cem (in pugna). Полован, вна, но, bаlѕ абgetragen, Полупан, m. per nur bаlb einent oleв. atiritus :

ftamm angehört (weil Vater oder Muts „Ни издвори коња нiн орунija,

ter nicht davon ist), ein Mulatte, pas „Ни доламе нове ни половне

tre aut matre barbara patus. Половіче , ema, n. ein şaq pon cinem Пољак, т. 1) Selimädter, custos agrobalten ($inter (половину акова), са rum. 2) eine Art Krankheit, morbi

gedus dinidiae amphurae.

nus. 3) der Pole, Polonus.

[ocr errors]

cami.

[ocr errors]

Пољана, f. Die &Gene, planities. Помамити, им, y, pf. 1) mütent, od Пољiннija, dim. р. пољана.

inaden, iu furorem ago, furiosum red. Пољањице, f, pl. Ort in cer Црна рі do. 2) nachlocken , allicio ad sequendum. јека.

Помминсе,

UMce, v. r. pf. toll, wü. Пољачина, f. vitle пољаті 2.

tend werden, cuepi furere. Поље, р. 1) дав Sel, campus. 2) на Помамљивање, и. дав Xolmeroen, fu.

поље ! binaцв, fоrаs ; на пољу, prau= riac. Ben, foris ; с поља, воп беаиреn, foris. Помамь йвапи, љујем, v, impf. tol 3) fieрз ме на поље, hinaив (um pie machen, iu furorem ago. Nothdurft zu verridten); io aud mitten TomaM dribamuce, wyjevce, v. r, impf.

im Balbe pдer Selbe, отишао на поље.. toll verden, in furorem agor. Пољевање, и, (Ерц.) Вав Segiepen, Помањкан, амо, v. pf. vide полно

perfusio. Пољеван, ам, т. impf. (Ерц.) беgіе. Помали (говорисе и помакнутии), поBen, beschütten, perfundo.

v. pt rüđen, muveo. Пољевачина, f. онн новци, што дају Помацарити, им, v. pf. zum Unger

сватовік 1ладі, ка4 Нм пољева maden, l'acio esse Uugarum.

ле се умивају. cf. женидба. Помацаритисе, имce, v. r. pf. ein uns Пољице, n. dili. . поље.

ger werden, tio Ungarus. Пькиња, f. Die Polin, Polona. Помељавили, им, v. pf. xerPauen. manПољска, f. Pole, Polonia.

derc: кашпо кад оfе bеца да за. IIdљскії, кa, кo, н. п. рад, інш, бране једно другом говорі пін, онFeld: , campestris , rusticus.

да једно рече: „Пун кош жаба, пун Пољски, кa, кo, 1) polnif, polonicus. кош црви, пун кош гуја (и пд.) : 2) adv. polnisch, polonice.

ко се јави, све да помежави, па Псъубац, пца, m. Der Sup, osculum. век онда не смије ниједно прогоПољубити, им, v. pf. einmal tilifen, ворити. usculor.

Поменути, нем , v. pf. коме што, бо Пољубипінсе, пмсе, т. г. pf. fit, tüffen, einen ermas erwähnen, mentionem facio. exosculari se invicem.

померили, им, (Рес. и Срем.) vide Ломагајпіе (мјесто помажите!)! ruft помјерии.

man, menn grове 9 oth ijt, s. 25. Хац. Поморилінсе, им се , (Рес, и Срем.) vide ber, Feuer, Ueberschweni mung, vox nonjepumice. implorantis auxilium.

Поу спін, меmем, v. pf. eejeen, verro. Помагања, f. Зав Rufen um Sife, au. Помісни, метемі, v. pf, permirren,

xilii inploratio : стоји га помагања. confundo. Tlomaraibe, n. 1) 0:6 jelfen, adjumen- lomécmice, memence, v. r. pf. fide

tum. 2) das rufen um sülfe, das Hülfe: verirren (z. B. im Zählen), erro. geschrei, auxilii imploratio,

IIomimâine, n. 1) das Wegwerfen. Fahs Помагати, мажем, v. impf. 1) bеlfen, ren: lajien, abjectio. 2) das Mißgebäs

auxiliuin fero. 2; um Hulie rufen (no ren, abortio. Marajme rufen), auxilim imploro. Поепіапи, ећем, v. impf. 1) Pegle. Tlomarau, in

.

der Gehülfe, Helfer, ad gen, abjicio, dimitto. 2) mißgebären, jutor.

abortio. 3) (v. pf.) nach der Reihe bins Помазаmін, мажем, у. pf. falben , uugo.

.

legen, pano aliud'ex alio. Ломазивање, п, дав ealben, unсtiо. Помепина , f. pie Zageburt, secundae Помазнівали, зујем, т. impf. falsen, partus. . ungo.

Пометно гувно, р. ни о прң, ни о llomājka, f. die Wahlmutter , quae ma грм, већ на поме мно гувно. tris loco habetur. cf. побратим.

cf. вjeiumiнца. Помакнулии, нем, vidе помаћин. Псмешнути, нем, v. pf. 1) binlegen, Помало, аll mаlig, cinscin, tumeife, pono , dimitto. 2) sniggebären , abortio. paulatim.

Помешат, ам, (Рес. и Срем.) vide Пәмама , f. die 3 ut, furia, firror: помпјешапии. „Синоћ aгo из Новога дође,

Помије, f. pl. vide сплачине. „Како дође помама га нађе:

Помпјешали, ам, v. pf, (Ерц.) permi. „Вјерној љуби јаде задаваше :

then, commiscco. „љубо моја, жениК усе: на пе. — Помилање, т. дав реrѕоrеіgеn, pro„Жен се аго нvieни је драго,

teusio (ut quid promipeat). „Послаһу пії сина у Беверство. Помилар, m. (у Сријему) беr gur R йў. Посаман, мнa, нo, toil, mütено, fu. le bringt, qui molendum adfert fru

mentum,

[ocr errors]

circummoravana,

moveo.

biete,

nun. .

Помилали, ам, у. impf. bеrboreigen, Помол, m. cf. напомол.

protendo, facio ut quid emineat. Помілими, им, v. pf, bеrроrtrееn Помілатисе, амсе, у. r. impf. hers hervorzeigen, proteodo, exsero.

vorragen, protendi, prominere. Помолінсе, исе, у. г. pf. 1) fi Помилети, лим, (Pec.) lvіdе помиље. hervorzeigen, hervorragen, promineo: Помилни , им, (Срем.) п.

2) ein wenig beten, paululuin precari Помиловами, лујем, v. pf. 2) liebtofen, Deum.

Бlandior, demulceo. 2) господи по- Помор, m. Sіе бифе , lues , pestis. MHAYj! Serr, erbarine dich! (Kirchen. Monopásay, bija, m. der Anwohner der slavisch, im Gebete).

Morava, accola Moravae fluniinis. Поміљсти, лим, v. pf. (Ерц.) Frieфen, Поморавка, f. Die Unwohnerin Der Ros coepi repere.

raba, пмињање, n. Вав Norwähnen, mentio. Поморављанин (поморављанин), т. Помињапи, њем, т. impf. erwähnen,

vidе поморавац. meutionem facio.

Поморавље, и. дie Begent an cer Xo. Помірити, им, т. pf, ausföhnen, re rava, regio circum Moravam flumen. concilio.

Поморавски, кa, кo, аn bеr Xorava Помнірипинсе, имсе, т. г. pf. jivers gelegen, circummoravauus. föhnen, recouciliari.

Помории, им , v. pf. D) umbringen Помӣсао, сли,

f. der Gedanke, cogita (nach der Reihe), interficio. 2) dahins tio : знам његову помисао.

raffen, abripio. 3) ermüden, fatigo. Помислипи, им, v. pf. auf Ben Be. Помірнлінсе, имосе, v. г. pf. (in Элеп.

danken kommen, venit inihi in mentem. ge) müde werden, fatigati sumus. Помицање, р, дав R#en, promotio. Поморішанц, шца, m, einer wom Be> Помицапии, ичем, т. impf. rue, pro biete der Marvid, circummarisious.

Поморилика, f. 1 ein Frauenzimmer Помицантисе, ичемсе, т. г. impf, fіф Поморишкиња , f. } von Rarofфgebies rücken, moveri.

circummarisina. Помишљање, р. бав Вебеntеn, per- Помосковити, им, v. pf. 8unt Ruffet pensio.

( Moskauer ) machen, reddo MosquaПомішљати, ам, v. impf, becenten,

anfangen zu denken, auf den Gedans IIOMOCKÒeumace, imce, v. r. pf. Ruise

ten fommen, venit mihi in mentera. werden. fio Mosquanus. Помјериши, им, v. pf. (Ерц.) 1) па) Помольӣк , m. vіdе помоћник.

Ber Reibe abnmefen (opet abpagen ), Помітињитја, f. vіdе помоћница. emetior, expendo. 2) von der Stelle rús lomók, f. die Hülfe, auxilium. den, moveo.

ІПомоћи, можем (и помогнем), поПомјериписе, имce, v. r. pf, (Ерц.) Morao, v. pf. helfen, adjuvo, ale

sich von der Stelle bewegen, moveri loco. xilior. Помладити, им, v. p. perjiingen, ju- Помоћник, т. (говорисе и venem reddo, renovo.

њик), беr pelfer, adjutor. Помладиписе, имсе,

т. г. pf. fit pers Помоћница (помошњица), f. Die Sel. jüngen, juvenesco.

feri, adjutrix : свела Тројица да буПомлађівање, п. Вав Berjungen, re де помощњица (кад напијају). novatio , restitutio juventutis.

Помрещи, ремо, помрли, (Рес. и Срем) Помлађивати, ђујем, y, impf, bеrjüna vidе поміријепи. gen, renovo, reddo juveuem.

Помрзнупінсе, несе, т. г. pf. gefrieren, Помлађивалінсе, ђујемсе , v. г. impf. . cougalari. sich verjüngen, juvenesco.

Помријели, ремо, помрли, v. pf. Помлалиити,

v. pf gerschlagen, (Epy.) dahin sterben, emorior. concido, contundo: номлашила ки- Помрчати, чи, у. р. н. п. мјесец, шa jаrањце.

cynge. 1) verfinstert werden, deficio. Помлачипи, им, v. pf. Lau wärmen, 2) помрчао мјесец, fфеiut nit (miro tepidum reddo.

erst nach Mitternacht aufgehen). Помодрипти, им, т. pf. bläuliw wer. Помрчина , f bie \infternip, tenebrae. den, livesco.

Помтуспін, зем, v. pf. melten, mulgeo, Помоз Бог, 1 каже Србљин Србљину Помўппили, им, у. pf. очи, verдип: Помози Бог , (и другом човеку, ко keln (das Gesicht), visum hebetare.

ји није Србљин) кад се састану око Пому типисе, исе, т. г. f. fik fri подне (као у јутру добро јутро, ben (vom Wetter), obscuror. а у вече добар вече); а онај Понављање, п, дав $rneuern (eineg 3. му одговори: Бог ми помогао bäudes).. renovatio. .

помош.

им,

novo.

Понављати, ам, v. impf. erneuert, rе. sich unter die Erde verlierea, sub ter

ram abeo (de flumine). . Понајвише , meijtentheils, gröptentgeiiв, Понићи (говорисе и поникнути), никmaximam pariem.

нем, v. pf. 1) auffprojfen, progerimino. Понајлак (понајлак), adv. јафte, leni 2) (сп.) Сви јунации ником поникоter, sensim.

ше, м. ј. укочишесе као да су из Поналнписе, пијемсе, т. г. pf. рф еі. земље изникли (?); или оборише гла

nen kleinen Rausch antrinden , pauiu. Еe к земљи (?). Jum inebriari,

Поновити , им, v. pf. erneuern, renovo. Понаучиши, им, т. pf. 2) ein menig er: Поневипішсе, имce, v. r. pf. fіt еrnеи =

lerrieni, paululum addisco. 2) ein wenig ern, (d. i. neue Kleider angieben), reunterrichten, addoceo paululum.

novor i, e. povas vеѕtеѕ induo. Понеари, (ев ijt) porbei, u jpät, non (est) Понор , m. (сп.) Ort, wo fіф ein Stup intrgrum.

unter die Erde verliert, locus, ubi Понедељак, љка, m. vіdе понедељник. flumen sub terram absconditur: Понедельник (понедељник), т. (Рес, „Од извора води до понора н Срем.) vidе понеђељник.

IÍchoc, m. der (edle, erlaubte) Stola, Понеделник, , vide понедељник. superbia quaesita meritis. Поне анонић, m. vidе понеђељник.

Поносан, сна, но ,

vidе поносит. Іонеђељан, љка, m. vidе понеђељник. Поносами, ам, у. pf. (Вав ) eta ІІонеђельник, т. (Ерц) беr Dzontag, wenig auf dem Arme tragen, uluis gedies Junae.

stare infantem. Поне-мчили, им, (Рес, и Срем.) vide Поносит , па, пio, tolk, superhus. понијемчити.

Поноснити, им, v. pf. ein meniy tragen Понемчилисе, имce, (Рес. и Срем.) (ein Kleid), gesto paululum. vidе понијемчинсе.

Поноснтисе, имce, y. r. pf, Ким, чим, Понестапи, ане, у. r. pf. ein menig ским, с чим, ftols fen auf einen, et aв,

Au mangelti anfangen, coepi paululum jurе gloriari aliquo ; поноси се од deesse:

Hera, gegen einen. „Ако л' теби понеспане блага Пінобин, п. ј. по ноћик, Ritternat, Понти (понети), несем, (Рес. и Срем.)

media nox. vidе понијепи.

Поношење , n. Das Stolgieren; superbia. Понеписе (понеписе), несемсе, (Рес. Понуде , f. р. тав einen #ranten jum и Срем.) vidе понијеписе.

Eisen a ngeboten wird, quod aegro. Понизивање, в. дав Феmütbіgеn, de

to comedendum offertur. missio.

Понудипи, им, v. pf. кога, cinen пӧ. Понязіватисе, зујемсе, у. r. impf. і thigen, ihm etwas anbieten, offero cui demüthigen, se demittere.

quid. Понiзписе, имce, v.r, pf. fib berap. Понуђавање, n. vіdе понуђање. lasien, demittere se.

Понуђавати, ам, vidе понуђали. Понијемічни, им, pf. (Ерц.) зит Понуђање, р. бав 2nbieten von Сpeifen

Deutiden machen , reddo gerinanın. (gegen einen Kranken), oblatio cibi. Поније учитисе, имсе, т. г. pf. (Ерц.) Понуђати, ам, У. impf. einem frans

ein Deutscher werden , fio germanus. ten Speisen anbieten, offero cibum aeПонијепти, несем, понијо (понијела, groto.

ло), у. pf. (Ерт.) tragen, porto, fero. Понуждиписе, имce, v. г. pf. in Rum= Понијетисе, несемсе, понијосе (по iner, Elend und Noth gerathen, miser нијеласе , лосе), у. r. pf. (Ерц.) 1) (1) tio. hoch tragen, stolz werden, superbus fio. Nolaba, f. eine Soße, gausapa, amphi2) понијели се (понијепи се с ким), tapa. fit Bertragen , Düncel, Projeffe be. Поњаветина, f. vіdе пожавчина, tоmmеn, discordia nata est intеr illos. Поњавица, f. dim. р. поњава. Понакао, Кли, f. бав реrроrgеfproffene, Поњавскі, ка, кон. п. брдо, Rogen, quod progerminarit.

gausapinus. Поникве, f. р. поље у Ужичкој на. Поњавчина, f. augm. . поњава. ији.

Поод, m. Die 2breife, profectio : дошао „Поникве су дуге и широке ,

бац на пооду, ебеп аlѕ i spen „Сарајлијe силне и бијесне

wollte. Понирање, п. Вав Веrfinten (De& Sluf. Поддaпи, ам, v. pf. ein menig umbers

res) unter die Erde, fluminis subter. gehen, obambulo. ram delapsus.

Пдоде, f. pl. кад отац или мапи, или Пониращи, ре, т. impf. ш. ј. вода, други ко од рода, отиде по оби

ү.

« PreviousContinue »