Page images
PDF
EPUB

каже: Отишли

чају да пооди ђевојку први пут по удадби, онда се (или дошли) у пооде, der Befuch einer Heuvermählten von Seite ihrer Ber= wandten, salutatio patris aut consanguineorum ad maritam. Посдими, им, v. pf. 1) befuchen (bie Neuvermählte), invisere ad maritam. 2) fortgehen, abeo.

Поодјутритисе, рисе, у. г. pf. bet Morgen rückt vor, provehitur, procedit matutina hora: док се мало поодјутри.

Поп,

m.

Поодмаћи (говорисе и поодмакнути), макнем, v. pf. ein menig megriten, removeo paululum. 2) sich ein wenig entfernen, renoveri paululum. Поођани, m. pl. они што иду у пооде, der Besuch (diejenigen, die die Neuvermählte besuchen), salutatores. Псочим, т. ber Wahlbater, quem patrem appello, cf. побратим. Поочимиши, им, v. pf. zum поочим тäk= len, appello patrem. Почимов, ва, во, češ поочим, ejus quem patrem appello. Почити, им, vide поочимити. der Weltgeistliche, sacerdos. У Србији попови немају једнакије аљина, него се носе како који оће и може (као и остали људи); браду понајвише имају, а ђекоји је и брщу, особито док су још млади. Онамо један поп држи по неколико села, па кад су свечари у ком селу, онда иде тамо сам, и носи кашлю водицу по селима, као н. п. око Богојављенија, Чисте неђеле и т. д. а у осталим догађајима (н. п. кад је ко болестан, кад се роди дијеше и т. д.) кад коме затреба поп, треба да му иде кући да га зове; ако ли га не нађе код куће, а он треба да иде за њим по нурији да га тражи (тако може кашто човек ићи за њим три дана док га нађе). Кад су попови код своје куће, они раде сваке послове домаће, н. п. ору, копају, крче, косе, цијепају прошће и т. д. као и остали сељаци; као што има прича : Дијете : Попо! зар и ти чуваш говеда? Поп: Е мој синко! те још да су моја.

Онамо су калуђери још старији од попова: зашто су богатији и ођевенији, и боље разумију црквена правила: зашто чешће чате у цркви и служе летурђију; а попови ђекоји служе летурђију од године до године, cf. намастир и школа.

Попа, m. (Рес. и Срем.) vide попо. Попадати, амо, v. pf, nаh dеr i fullen, cadimus alius ex alio. Попадија, f. bie Popenfrau, sacerdotis

ихог.

Попадијин, на, но, дег Фоpіn gehörig, sacerdotis feminae.

Попак, пка, m. bie Brille, gryllus. Попалити, им, v. pf. fengen, uro, igne deleo.

Пoшapa, f. eine Speise (altbacken Brot gefotten und dann abgeschmalzen), cibi genus. Питали некакво дијете: „Какосе зове код вас ладна попара?" А оно казало: „Ми јој се не дамо ни оладити."

Понарити, им, v.pf. абеден, decoquo. Попасак, ска, т. оћерао овце у попасак, одет кад дођу овце из попacka, das Austreiben des Viehs auf eine kleine Weide, von wo sie gegen 9 Uhr wieder nach Hause kommen (um gemoiken zu werden) und dann erst wieder bis zum Abend auf die ordents liche Tagweide gehen, pastiuncula. Попасковање, п. даз Хиздеlhen auf den попасак, exitus pecorum ad depastiunculam (?).

Попасковати, кујем, v. impf. auf Deu попасак getrieben werden, agiin pasПопасти, асем, v. pf. 1) ein wenig

cua matutina.

weiden, paululum pasco. 2) abweiden, depascor, abmeiben laffen, depasco. Попасти, паднем, v. pf. попао пра по столу, fallen (auf ber Oberfläde), cado; рђа га попала! (lum) тощіе ihn Elend befallen! Попашан, шна, но, на што, lüftern, appetens. cf. лаком.

Попевање, (Рес. и Срем.) vide попијевање.

Попевати, ам, (Рес. и Срем.) vide Попевати, ам, (Рес. и Срем.) vide попијевати.

попјевати!

Поповка, f. (Рес. и Срем.) vide попјевка.

Попети, ењем (и попнем), v. pf. 1) hinaufheben, tollo. 2) (cm.) zuknöpfen,

claudo.

[ocr errors][merged small]

Попијеваши, ам, v. impf. (Ерц.) іmmer Попленити, им, (Рес. и Срем.) vida

[ocr errors]

fingen, canto, percanto :

„Ви пијете и попијевате,

"А мој Гојко лежи у тавници Попик, ш. чуг, врабац, eine Art Spiels, dem Ballsäjlag ähnlich, ludi genus. Попин, на, но, без попа. Попина, f. augm. . поп. Нопипати, ам, v. pf. beta ten, contrecto. Попирање, п. дав Sleihen, insolatio (eig. Das Eintauchen ins Wasser). Попирати, ам, v. inpf. н. п платно, cintaumen, aquae immergo, aquae imbuo insolandum.

Пописати, ишем, v. pf. Б[$reiben, describo.

Попити, пијем, v. pf. 1) quštvinten, ebibo, epoto. 2) vertrinfen, bibendo absumo. Попити, им, v. impf. zum open wei.

hen, consecro sacerdotem. Попишисе, имсе, v. r. impf. Пфит Popen (Prieřer) weihen lajfen, gemeiht werden, consecror sacerdos. Попица, m. dim. . попа. Попишаница, f. die Bettbrunzerin,

[blocks in formation]

Поплакаши, ачем, v. pf. cin menig
Weinen, paululum fleo.,
Поплакати, ачем, v. pf. anem
теп, eluo.

Поплакивање, п. 1) ba$ Beinen (der
lufang davon), solutio in fletum. 2) дав
Ausschwemmen, elutio.
Поплакивати, кујем, v. impf. 1) an
fangen zu meinen, in fletum solvi. 2) qu.
schwerken, eluo.

Поплашити, им, v. pf. 1) erf reden, terrefacio. 2) abschrecken, deterreo. Поплашитисе, имсе, v. г. pf. 1) er: schrecken, terrefio. 2) sich abschrecken lajen, deterreri,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Поповање, п. ber Priefterbienft, sacerdotium.

Поповати, пујем, v. impf. Pope feyn,

sum sacerdos; што ти мени попуjeu (willst mich belehren, moralisiren). Поповина, f. дав Sinfommen som Vrie= fterthum, reditus sacerdotalis. Поповски, ка, ко, 1) Wopen., pries

sterlich, sacerdotalis. 2) adv. wie ein Pope, sacerdotis more. Поповство, п. дав Prieftectum (bieur.

e), sacerdotium, dignitas sacerdotis. Поправити, им, v.pf. 1) verbeffern, ve

patiren, гераго. a) vide поградити 2. Поправитисе, имсе, v. r. pf, i bef= fern, emendari.

Поправљање, п. дав Хepariren, reparatio. Поправљати, ам, v. impf. repariren,

гераго.

Поправљатисе, амсе, т. г. impf. bessern, emendor.

Попрати, перем, v. pf. in Baffer tavs chen (bei der Bleiche), aqua imbuo. Попрдан, m. vide прдоња 1. Попрдивање, п. дав абдевrochene Bar zen, intercrepitatio. Попрливати, дујем, v. impf. abgebro= chen farzen, interpedo: „Позвекују шоке на Ђиласу, ,,Попрдује аднађ у вуруни Попрдљив, ва, во, inimer (oft) faro send, qui semper pedit.

Попрднути, нем, ү. р. поде и по

пpдe, noch einmal farzen, gleichsam zum Beschluße, repedo. Попрегнути (попрећи?), нем, v. pf. anziehen, anspannen, iutendo, adduco. Пoпрéзаже, n. das Anziehen (z. B. des. Sattelqurts), intensio, adductio. Попрезати, ежем, v. impf. н. п. кону колан, anziehen, adduco. Попреко, (Рес. и Срем.) vide попријеко. Пlonpem, m. mit Asche bedeckte glühende Kohlen, cineres igni impositi. Пonрemamu, ehem, vide зanpеmаmя. Попретити, им, (Рес. и Срем.) vide попријетити.

Пoпpekeаme, u. das halblaute Drohen, das Bedrohen, subminatio. Попрekваma, Ayjem, v. impf. bedro hen, minor leviter, subminor. Попржиши, им, v. pf. rösten (in Schmalz), frigo.

Попригаmи, am, v. pf. rösten, frigo. Поприjеко, (Eрu.) quer, von der Seite,

e transverso,

Попријешити, им, v. pf. (Ерц.) бе. droben, minor.

Попрókи, оžeм, v. pf. ein wenig vor. beigehen, paululum praeterco. Попрскати, ам, v. pf. be{prüßen, aspergo.

Попузиваже, n. das Weichen, recessio. Попузивати, зујем, v. impf. von der Stelle weichen, cedo loco. Попузнути, нем, v. pf. von der Stelle weichen, recedo, loco cedo. Попурити, им, v. pf. н. п. кукуруз, am Feuer braten, rösten, torreo. Попустити, им, v. pf. 1) nachlaffen, remitto: попустила зима. 2) laffen, concedo: не попусти, Господе Боже, области нечастивоме и некрштенome, heißt es in einem Volksgebete. Попуститисе, имсе, v. г. pf. fih nicht mehr wehren, der Zudringlichkeit nachgeben, concedo.

Попýmнпна, f der Botenlohn, die Wegs ehrung, viaticum. Попушаши, амo, v. pf. nach der Reihe beriten, rumpor, Пoпушваже, n. 1) das Springen, Zerspringen, diruptio. 2) das Hällen der Flinten, sonitus telorum emissorum. Попушваmи, nyje, v. impf. 1) anfans gen zu zerspringen, rumpi. „Дојке расту, токе попуцују 2) hallen, erschallen (von den Flinten),

sono:

[ocr errors]

„Започеше пушке попуциват’— Нешто пушке попуцују често Попушиmи, иM, V. pf. ein wenig raus chen (Tabak), paululum uicotianae duсо. 2) н. п. лулу дувана, eine pfeife ausrauchen, exhaurire fistulam

Пonyumane, n. 1) das Nachlassen, remissio, 2) das Ueberlassen, concessio. Попуштати, ам, v. impf. пафаел, remitto. 2) überlassen, lassen, relinquo, concedo.

Пonyшmami, am, v. pf. alle nach der Reihe entlassen, dimitto omnes (e carceribus).

Попуштатисе, амсе, v. r. impf. П überlassen, nicht wehren, nicht strän ben, dedere se.

Попче, ema, n. der junge Pope, junger
Priester, sacerdos juvenis.
Поравнашн, ам, v. pf. vergleichen, cons
cilio, compoпo.

exae

Поравнатисе, амсе, v. r, pf. fidh bere gleichen, componor, concilior. Порáвншmн, м, v. pf. ebnen, quo, complauo. Пopавваье,u.das Ebnen, complanatio. Поравнивати, њујем, v. impf. спец, complano.

Поради, vide ради.

Порађање, п. дав Arcißen (ba Веба (das Gebā. ren), parturitio.

Пopahanince, amce, v. impf. kreißen (gebaren), parturio.

Поразити, им, v.pf. човека, zu Örunð richten, strafen, perdo: пopaзила га мати Божја.

[ocr errors]

Поранити, им, v. pf. (у Сријему поде раниm) früh aufbrechen, mane veri. У Србији ђешто кад назове Србљин Србљину добро јутро, а он га онда запити: Јесил по ранно?

ПорáниMи, Âм, v. pf. ein wenig füts tern, paululum pabuli praebeo. Порасти, стем, v. pf. wафfen, suc

cresco, excresco.

Порвати (по-рвати, поървати?), BEM, V. pf. quai Ringen aufheßen, committo, instigo ad luctam. Порваписе, (по - рватисе, поърваince?), Beмce, v. r. pf. ringen, lu

ctor.

Пopeбapan, Scherzwort in einem Spiel, vox joci caussa efficta: Moj omay noребарац, моја мати поребруша, поребрисе поред ватре. Пopeбpuce, cf. пoрeбaрaш. Hope6pyшa, Echerzwort in einem Spiel, vox jocosa, cf. поребарац. Поревенитисе, имосе, v. r. pf. fich zusammenthun, eine Collecte machen, contribuimus singuli.

Пopeгвае, n. das Brummen des Hundes, immurmuratio.

Пoperваmи, гуjem, v. impf. von Zeit zu Zeit brummen (vom Hunde), immur muro, admurmuo.

Поред, пебел, penes.

Поредо, (ст.) vide напоредо: „Поредо нам раке ископајте Поредовник, m. der abwechselnd das Пеt hat зи тahlen (in einer gemein. schaftlichen Mühle), qui ex ordine molae jus habet.

Поредовнички, ка, ко, н. п. водениua, Reihe, sociorum, societatis mola. Поредом, наh der Reihe, reihum, (ex ordine. Поредом се и у воденици меље. Поредом се и говеда лижу. Поређаши, ам, v. pf. ceißen, in Keiße aufstellen, dispono:

сеоским

„По бедену поређа барјаке Пореза, 1. (ђекоји говоре порез, т.) die Steuer, Abgabe, vectigal. Пoрезу удари паша на наију или на кнежине, а оборкнез са кнезовима и с кметовима разгоди је на села, а селјаци је потом порежу (или разрежу) између себе. Порезе обично дају се двије: БурЂевска и Митровска (у прољеће и у јесен).

Порезати, ежем, v. pf. 1) nеіден, scindo. 2) порезу, діе Steuer unter fi vertheilen, vectigal impositum inter se distribuere (quantum quisque det ex proportione). 3) аљине, ифпеіден, scindo uni et alteri ex ordine. Порезатисе, режемсе. v. r. pf. fid (in den Finger) schneiden, cultro vul.

nerare se.

Порезивање, п. дав фисіден, scissio,

sectio.

Порезивати, зујем, v. impf. vide pe

зати.

Порекло, п. (у Сријему и у Бачк.) viбе подријетло.

Пореметити, им, v. pf. verrüden, in Unoronung bringen, perturbo. Пореметитисе, имсе, v. г. pf. in linoronung tommen, perturbor. Порење, п. дав luff nеіden, discissio. Порепити, им, v. pf. vom Glaybен abfallen mahen, abduco a fide (von реп да има, као пас). Порепитисе, имсе, v. г. pf. som Slau=

ben abfallen, a fide descisco, fio canis. Порски, ечем, v. pf. widerrufen, re

Пореч, m. Gnfel in der Donau, зи
Serbien gehörig.

Поречанин, m. ber Poretfher.
Поречанка, f vide Поречкиња,
Порече, п. vide Пореч.

Поречка ријека, f. nom. propr. сіпeв
Flusses und Gegend in Serbien.
Поречки, ка, ко, von Пореч.
Поречкиња, f. жена из Пореча.
Порешчија, ш. ber Sinfammler der по-
реза, vectigalium collector, exactor.

Поришн, им, v. pf. auffnеіден, discindo.

Поришане, п. das Widerrufen, revocatio. Порицапти, ичем, v. impf. miderrufen, геѵосо. Царска се (ријеч) не пориче. Поробити, им, v. pf. н. п. поробили Турци село, Бабен діe Sinmogner des Dorfs als Sklaven davongeführt, captivos abduco. Поробитисе, имсе, v. г. pf. in Štla. verey gerathen, captivus abducor. Пород, m. die Nachkommenschaft, proles, progenies:

[ocr errors][ocr errors][merged small]

„Од зла рода нек није порода „Не имао од срца порода „И лијепи пород изродили Породиља, f. біе о nerin, Rinobette rin, puerpera.

[ocr errors]

--

Породити, им, (ст.) vide родити : „Нијел' мати породила сина Породишисе, имсе, v. г. pf. göbären, in das Kindbett kommen, pario. Порођај, m. bie Niebertunft, partus. Порођачитисе, имсе, v. r. pf. Bes schlechtsverwandter, Vetter werden, fio consanguineus.

Поросити, им, v. pf. поросила киша, es hat ein wenig geregnet, als wenn Thau gefallen wäre, irroro.

Порта, f. ber Sirhof (befonders bei
Klosterkirchen), area circa aedem.
Пopy6, m. der Saum, limbus.
Порубити, им, v. pf. einfäumen, lim-
bo circumdo.
Порубљивање, п. дав

äumen, limba

tio, circumdatio limbi. Порубљивати, љујем, v. impf. fäumen, circumdo limbum.

Порука, f. bіe Beftelung, дав ntbie= ten, mandatum. По порукама вуци меса не једу.

Поруменити, им, v. pf. (Срем.) roth Порумењети, ним, v. pf. (Ерц.)[mer. деп,

erubesco.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Посађиватисе, ђујемсе, v. r. impf. fid fegen, consideo.

Посан, сна, но, vide постан. Посао, сла, m. baš Seichäft, negotium. Посати, сем, v. pf. 1) auffangen, exsugo, lactor. 2) посале овце, краве, baben gefäugt, lactarunt, Поссађати, ам, v. pf. entween, com. mitto homines inter se, discordes reddo, discordiam inter illos concilio. Посвађатисе, амосе, ѵ. г. pf fi ent zweyen, discordes fimus.

Посвајање, п. дав Žueignen, яггода

[blocks in formation]

fen, paululum inflo fistulam. Посвирај па и за пас зађени. Посвојити им, v. pf. fich zueignen, ar. rogare sibi.

Посвједочити, им, v. pf. (Ерц.) без eugen, testor.

Поседање, (Рес. и Срем.)vide посједање. Поседаши, ам, (Рес. и Срем.) vide

посједати.

Поседлица, f. vide подседлица. Посејати, јем, (Рес. и Срем.) vide посијати.

Посек, m. (Рес. и Срем.) vide посјек.
Посериш, т. н. п. избили га до посери
wa, (im Scherze, usque dum cacaret).
Пocépro, m. (ein mütterliches Scheltwort)
du kleiner Scheißer! cacator parvulus.
Посести, седем (и поседнем), (Рес. и
Срем.) vide посјести.
Посестрима, f. bie

fweffer, quam sororem appello; baђer посестримити одет посестрити. Посећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide посјећи.

Посећисе, сечемсе, (Рес. и Срем.) viде посјећисе.

Посијаши, јем, v. pf. (Ерц.) fäen, fes
Ben, sero (шеницу, лан, диње).
Посинак, нка, m. (voc. посинко!
у пјесмама —, н. п.

„Мој посинко Краљевићу Марко а у говору говорисе и по синче) 1) der Wahljohn, quem filium appello. 2) der angenommene Sohn, fillus adoptivus. Посиниши, им, v. pf. 1) Cohn nennen, filium appello. 2) an Sohnes Statt annehmen, filium adopto.

Посипање, т. 1)даš Betreuen, conspersio. 2) das Begießen, Beschütten, perfusio. Посипати, ам (и посипљем), v. impf. 1) bestreuen, conspergo. £) bejchutten, perfundo.

Посисати, ам (говорисе и поси шем), vide посати.

Посједање, п. (Ерц) даš duffiken, conscensus equi.

Посједати, амо, v. pf. (Ерц.) 1) f fеен (einer nach dem antern), consideo. 2) (v. impf.) коња, auf8 Pferò jeljen, conscendo equum.

Посјек, т. (Ерц.) vide зимина. Посјести, сједем (и посједнем), v. pf. (Ерц.) м. ј. коња, bejteigen, conscendo equum.

Посјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) 1) аб

bauen, піедегauen, caedo z) водени. ny, die Mühlsteine aufklopfen, exacuo. Посјећисе, сијечемсе, v. г. pf. (Ерц ) sich schneiden, hauen (in den Slager, u), scindendo vulnero. Поскакати, качемо, v. pf па бе Reihe aufspringen, omnes prosiliun.

« PreviousContinue »