Page images
PDF
EPUB

,, Варварица вари, А Савица лади, Николица куса.

"

Варица се обично, готово свуда, пристави јошт у вече (у очи Варина дне), па се у јутру гледа с које је стране наврела, те на оној страни сију жита оне године : зашто кажу да ће онамо најбоље родиши. ,,Наврела вара од Дундулова дола (приповијетка Ерцеговачка)" Daš Gerigt, so auf Barbara üblich ist, ferculum solemn die festo S. Barbarae: , Поручује Варица Божићу: „Пошљи мене од прасца ножицу, Да зачиним варицу шеницу. (пјевасе Божићу послије варина дне) Варјача, f. ber sodloffel, ligula. Варка, f. bat awansflud vom Sіе, cauda. Варка пред Марка. 2) (im Gerje) ber Sintete, podex, praeser

tim feminarum.

Варница, f. ber Gunte, scintilla. Варничав, ва, во, н. п. барут, funtig, biel Sunten fprüßent, sciutiilosus (?), Bapom, f die Stadt, urbs. Варошанин, m. ber Städter, urbanus, Варошица, f. dim. . варош. Варошка, f. bie Stäòterin, urbana. Варошка, ка, ко, 1) fìäðtif, urbanus. 2) adv. städtisch, urbano more. Варошчад, f. (coll.) bie juventus urbana, Варошче, чета, п. дав Štaòttinð,juvenis urbanus.

tabtFinder,

Варошчица, f. dim. . варошка. Bac, vide cаB:

[ocr errors]
[ocr errors]

На алату, вас у чистом златуBac му коњиц у крв огрезнуо Васа, (Рес. и Срем.) vide Васо. Василија, f. Bafilia, Basilia. Васиљије, m. Bailius, Basilius. Васиљ, m. vide Василије. Васиљица, f. колач што се по обичају мијеси на мали божић, eine Art Schinalzbret auf den Bafilitag, panis S. Basilii (?).

Васиони свијеm, bie ganje Belt, orbis terrarum (cf. slav, вселенная, дав дес griechischen oixouμévn wörtlich entspricht).

Васко, т. Тannšname, nomen viri (. Василије). Васколик, ка, ко, ganz, totus quantus. Васкрс, т. Ostern, pascha. Ha BaВаскрсеније, скрсеније преба свакода узме навору: зато у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с кошарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се пуку шареним и црвеним јаима, ш. ј, ударају връовима јаје

о јаје, па које се разбије оно узме онај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознати људи, али треба најприје да ви Де јаја један другоме: зашто неки пробију јаје од оздо те исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Од васкрсенија до Спасова дне говорисе, кад се двојнца срешу на пупу, или кад кози коме дође у кућу, ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговарасе ва истину васкрс; тако и кад се пије, мјесто спасујсе и здравље.

на

Васкрснути, нем, v. pf. (vom Zobe) auferstehen, resurgo.

Васкрсовање, п. дав Берегn ber Dffern, celebratio paschatis.

Васкрсовати, сујем, v. impf, unð pf.

vie Dffern jubringen, celebro pascia. Васо, т. (Ерц.) һур. о. Василије. Bacoje, m. Mannsname, nomen viri. Васојевићи, m. pl. Begend uno Stamm an der Grenze gegen Montenegro: „Пред њу мешни Мутапа Лазара: „Јер је Лазо од Васојевића — Bâm, m. die Klafter, decempeda. Вашање, п. baš Jangen, captatio. Вашаши, ам, v. impf. fangen, capto. Ватитисе, имсе, v. г. pf. брда, по

сла, дази fommen, ingredior, aggredior. Вашљика, f. ein heit Pol, pars ligni

secta.

Bamo, m. Mannsname, nomen viri.
Bampa, f. Das Feuer, ignis. cf. oгa.
Bampa, m. die Feuerschaufel, batillum.
Ватрен, на, но, feurig, igneus.
Ватрица, f. dim, ein fleines Feuer,
iguiculus.

Bampaume, n. Feuerstätte, ustrina.
Тражити ватре на лањском га-
пришту.
Ваћел, т.
Báhon, mvide yбpадa¶.
Bậu, f. vide you.

Ваша (или вандрша), f. комад коже што се одадре с тела, ein tiid abgeschundene Haut, frustum cutis detractae. Који се расрди да му одаДремо вашу (у приповијетки). Вашар, т. (у Сријему, у Бачк, и у у Бан.) дег Marft, bie Meffe, nun

dinae. Коме вашар капу купује, он гологлав иде. cf. панађур.

Вашарење, п. дав Marten, uundinatio. Вашариши, им, v. impf. Mart, Dheffe balten, uundinor.

Вашариште, n. ber Drt wo Warlt (Messe) gehalten wird, locus nuudi

narum,

Вашарна, на, но, н. п. доба, Martt.

, nundinalis.

Вашарџија, m. ber ben Marft, діе
Messe, besucht, nundinarius.
Вашина, 1. грање сирово, Зафіnеn,
fascis virgultorum.

Вашица, f. као мала чибуљица, што
изиђе на нози под кожом па своби.
Вашка, 1. vide псето.
Вашљив, ва, во, vide ушљив.
Вашљивац, вца, m. vide ушљивац.
Вашљивица, f. vide ушљивица.
Веверица, 1. (Рес. Срем.) vide вјеве-
рица.

Вегд, да, до, vide вет.

Ведар, дра, po, beiter, serenus. Веденик, m. eine Hrt Diffole (von Bes neoig), teli minoris genus. Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, Benetianer, Vcuetus. Веднути, нем, (у Ресави и у Лијевчу) vide виђети.

Ведрина, f. bie citerfeit, serenitas. Ведрити, им, v. impf. beiteru, seгейо. Види онај, који ведри и об

лачи.

Ведритисе, рисе, v. r. impf. e6 mirb beiter, serenatur coelum, Ведрица, f. vide ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени, бес Waffereimer, situla. 2) на бунару, ber 2affereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, і mer von 12 Maß, amphora: noшmo је ведро вина?

Bes, m. die Stickerey, pictum per acum. Везак, ска, m. һур. . вез:

„Везак везла сеја Тефтедара Везање, п. дав Binden, ligatio. Везати, вежем, v. impf. Білдеп, ligo. Везатисе, ежемсе, ѵ. г. impf. fi wie девинден verhalten, ligor: беж, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins Haus.

Вéзeже, n. bas Sticken, pictura per

acum.

Вёзилац, зиоца, m. ш. ј. што веже виноград.

Везиља, f. діе Stiderin, quae acu pingit.
Besip, m. der Vestr, vezirus.
Безирев, ва, во, vide везиров.
Везиревица, vide везировица.
Везиров, ва, во, дев Befire, veziri.
Везировица, f. bie Grau beš Вейв,
veziri uxor.
Везирски, ка, ко 1) Veftr-, -veziro-
rum. 2) mie ein Befir, more veziri.
Везирство, п. дав Befirthum, vezira-

tus :

,

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Величко, m. Таппвнате, nomen viri. Benkep, m. (österr. der Feldscherer), der Chirurgus, chirurgus.

Велћеров, ва, во, дев Shirurguš,chirurgi. Велћеровица, f. bie Grau de Chicur gus, uxor chirurgi.

Велкерски, ка, ко, 1) chirurgif chirurgicus. 2) adv. chirurgifd), chirurgice.

Вељача, (једни говоре и авељача и овељача) vide бабини укови.

Вељко (Вељко), т. Таппвпame, nomen viri.

Вељу, (Ерц.), велим, fagen, ajo, dico. Венац, нца, m. (Рес. и Срем.) vide вијенац.

Вендрек, m. Der Sähnorich, signifer. Вендреков, ва, во, без забитіфе, signiferi.

Вендрековица, f. bie Jäýnòri 8 = Уrau, Бернбет, f. (Рес. и Срем.)vide вјерност. uxor vexilliferi. Веровање, п. (Рес. и Срем.) vide вјеровање.

Венење, п. даß Belten, marcor. Ренути, венем, v. impf. welfen, marceo. Еенчавање, п. (Рес. и Срем.) vide вјен

чавање.

Венчавати, ам, (Рес. и Срем.) vide вјенчавати.

Венчавашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчаватисе.

Венчани, на, но, (Рес. и Срем.) vide вјенчани.

Венчаница, f. (Рес. и Срем.) vide вјен

чаница.

Венчање, и, (Рес. и Срем.) vide вјен

чање.

Венчати, ам, (Рес. и Срем.) vide вен

чати.

Венчалисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide

венчатисе.

(zum

Вења, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
die Beeren von Wachholder
Räuchern,) baccae juniperi.
Beoma, sehr, valde.

Вепар, пра, т. крмак, бравац, нази-
Mal, das Schwein (Männchen), porcus.
Вера, 1. (Рес. и Срем.) vide вјера.
Веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.)
vide вјеран.

Верање, п. дав heimliche Umbergeyen, clandestina circuitio. Верашисе, ремсе, v. r. impf, кришисе, провлачишиҫе, imli umher. дебел, clam circuire: „Не чудимсе лији ни ђердану, ,,Већ се чудим зецу и гаћама: „Куд се вере како не издере Вергија*, f. vide пореза, Beprajaш, m. der der пopesa unterworfen ift, vectigalis :

[ocr errors]
[ocr errors]

,,А Турака Јањи донесоше "Пелі стотина онђе укопаше, „Вергијаша ни носили нису Вереница љуба, f. (ст. Рес. и Срем.) vide вјереница.

Вересија, Rrebit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Вериге, f. pl. Die Refellette, catena e qua pendet aenum, Верижице, f. pl. dim. . вериге. Верижњача, f. ber Balten, an дет діє Reffelbette befestiget ist, trabs e qua pendet catena seni, Верица, f, dim. v. вера. Веркање, п. dim.. верање. Веркатисе, амсе, dim. 9. верашисе. Вермаши, ам, v. impf. аtеn, üten, curo: он њега не верма ни у што. Bepмâm, m. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus : ,,Вермаш оде Нишу и Видину; "Узе Ниша, не може Видина

Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vida вјеровати.

Веровитица, f. vide Вировитица. Верша, f. (у Сријему) і) даš Gürtuh, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај ми верше за кецељу. Вершен, m, bie Arippe (ber Beburt Christi), die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi. Веругање, п. baš Solängeln, sinua

tio.

Веругатисе, амсе, v. r. impf. sich schlängeln, sinuari.

Bec, m. das rothe türkische Käppchen, galericulum turcicum.

Веса, m. (Рес. и Срем.) vide Весо. Весела, f. Grauenname, nomen feminae. Вeceлин, ¤. Mannsname, nomen viri. Веселити, им, v. impf. freuen, gau dio afficio:

Веселишисе, имсе, v. r. impf. fth freu en, gaudeo.

Весељак, m. lußiger Runbe, hilarator. Весеље, п. 1) bie luftigteit hilaritas. 2) ді, nuptiae. cf. свадба. Весељење, п. дав Sreuen, hilaratio. Весео, села, ло, 1) luftig, hilaris. Be

село срце куђељу преде. 2) armfelig. miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. . вес. Весић, m, dim, . вес.

Веслање, п. дa Ruben, remigatio. Веслаши, ам, v. impf. cubert, remigo. Весло, п. дав Ruber, remus. у пјесмама пјевасе in pl. и веслепта: „Дај ти мене ораову лађу ,,И веслета дрва шимширова Весо, т. (Ерц.) һур. . Веселин. Вести, везем, v. impf. ftiden, pingere

аси.

Вет (Ерцеговци говоре и вегд), ша, mo, alt, vetus.

Ветар, тра, m. (Рес. и Срем.) vida вјетар.

Bemma,*, f. das Fetwa (Brief des Mufti), res judicata a Muftio. ветрењак, т. (Рес. и Срем.) vide вје трењак.

Ветрењача, f. (Рес. и Срем.) vide вјетрењача.

Ветрење, п. (Рес. и Срем.) vide вјеш рење

Ветрина, f. augm, . ветар. Ветрищи, им, (Рес. и Срем.) vide вјетрити.

Ветрић, m. dim. . ветар.
Ветровит, та, шо, (Рес. и Срем.)
vide вјетрови.
C

Ветрогоња, m. (Рес. и Срем.) vide вјетрогоња.

Ветромет, ш. (Рес. и Срем.) vide вје. тромет.

Већ, 1) fon, jam. 2) fondern, sed: ни је тако, већ овако. 3) већ ако, außer wenn, nisi si.

Већа, f. (Рес. и Срем.) vide вијећа. Већање, п. (Рес. и Срем.) vide вије. ћање.

Већати, ам, (Рес. и Срем.) vide вијеКами.

Беће, vide већ.

Бекил*, m, ber telnertretet, vicarius: ,,Мустај - пашу царева већила — Бекма, mche, magis.

Бечање, п. òê medern, mutitio. Бечапи, чим, v. impf. međern, mutio. Вече, вечера, .er ben, vesper, vesВечер, ри . jpera; quh m.in: добар вече!

Вечера, f. čab bendeffen, coena (in Serbien баз Saupteffen, alfo gang eigentlich die classische coena). Вечеравање, п. baš ifen zu benò,

coenatio.

[blocks in formation]

das Вигањ, m. (у Сријему) baš Grauen kleid, vestis feminae.

Вигањ, гња, m. vide ковачница.
Вигови, m. pl. vide омче.
Вид, т. дав ehen, visus: тако ми вида
очињега; дошао за вида.
BRA, m. Mannsname, nomen viri.
Вида, f. Grauenname, nomen feminae.
Видаж, m. Mann name, nomen viri.
Видање, n. vide лијечење.
Видар, m. vide љекар.
Видарина, f. vide љекарина.
Видарица, f. vide љекарица.
Видати, ам, vide лијечити.
Видач, т. Тапивате, nomen viri.
Видело, п. (Рес.) vide виђело.
Видети, дим, (Pec.) vide виђети.
Видетисе, димсе, (Рес.) vide ви
Бетисе.

[ocr errors]

Видик, m. ber Xnblid, conspectus:
„У по псља, свјету на видику
Бидило, п. (Срем.) vide виђело.
Видин, ш. відіп, Vidinum.
Видинац, нца, m. човек из Видина,
Видинлија * vide Видинац.
Видински, ка, ко, von Видин.
Видити, им, (Срем.) vide виђети.
Видишисе, имсе, (Срем.) vide виђе-

мисе.

,

m.

Видов дан, ва дне, m. 15ши јунија,

кад су Србљи изгубили на Косову, St. Veits Tag, zugl.Anspielung auf виÃ. Видовиш, та, то, дијете, које се роди у кошуљици, зовесе видовито; и плакови послије човек (приповиједају), или жена, иде са вилама, и зна више него други људи, ein Sonntagskind, albae gallinae filius (?).

Видовка, f. eine Urt Rit[фе, cerasi ge

nus.

Видоје, т. Мапивнатe, nomen viri. Видојевица, f. Berg ober Љешница, mit Ruinen auf seinem Gipfel. Видосава, f. Grauenname, nomen fe

minae.

Видра, f. bie (f) Dtter, lutra. Виђање, п. 1) дав ftfehen, visio. 2) die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinarium. Виђати, ам, v. impf. 1) oft fehen, video. 2) готовили јело, діе Ейфелац führen, procuro culinam. Виђатисе, амсе, v. r. im. Теђен, zusammen kommen, convenio. lumen. Виђело, п. (Ерц.) дав Сіht, Изићи ће ђело на виђело. Виђеније, п. (Ерц.) baš Sehen, visio: срешно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напијасе уз чашу).

Виђети, дим, у. pf. (Ерц.) Гебеn, video.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Вијећати, ам, v. impf. (Ерц.) berath.
schlagen, delibero.
Вијугање, п. даš Gəlängeln, sinuatio
Вијугашисе, амсе, V. r. impf. sich

fchlängeln, sinuor. Вика, f. 1) дав Befhrey, clamor. Hа курјаке вика, а лисице месо једу. 2) ein Getreidemaß, mensurae genus (in der Batschka).

Викало, m. (pl. викачи) дес Shreye hals, clamosus.

Викање, п. даš orenen, clamor. Викати, вичем, v. impf. schreyen,

clamo.

[blocks in formation]

планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку аљину обучена, к дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником не ће зла учиниши, докле и ко не увриједи (нагазивши на њиово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад и ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у нэгу или у руку, у обје ноге или у обје руке,, или у срце, те одма умре. Вилает*, т. 1) земља, дав land, terrag отишао на вилает. 2( ؟eute, homines: чуј (те) вилаете! с. свијет. Вилаешлија, m. vide земљак. Вилаетски, ка, ко, Кандев, 3. 3Geld, Richter, publicus. Вилдиш*, m. дав Sifenbein, ebur. Виле, f. pl. eugabel, furca foenaria. Вилиман, m. велики вир, ein groffee Wirbel, vortex major.

Вилин, на, но, ber Gile gehörig,

vilae.

Вилина коса, f. Glachbfeibe, cuscuta europaea Linn. Вилиндар, т. намастир у Светој гори. Вилиндарац (рца), калуђер на Вилиндара. Вилиндарски, ка, ко, on Вилиндар (fonit nitenbar). Вилип, m. Philipp, Philippus. Вилипац, пца, m. dim. 9. Вилип. Вилица, f. ðie Kinnlabe, maxia. Вило, само у овој загонетки.

Мо

товило вило, по гори се вило,
кући долазило, соли не лизало (пт.
j. челе).

Вилован, вна, но, 1 bilenhaft, lym-
Виловиш, та, mа, phaticns (?):
„На ђогату коњу виловноме
Вилотије, m. Phitotheus, Philotheus.
Виљушке, f. pl. tie gabel, furca.
Виме, мена т. дав Suter, uber.
Вимешце, n. dim. 9. виме.
Винарина, f. новци што се дају спа-
ији мјесто десетка виноградскога,
Beingelo, vectigal vinarium.
Вини, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) vide Байн.

Винко Лозић, m. eine Fomifhe Perfonts
ficirung des Weins (etwa Weinhold
Хебтапп), Iacchus: ударио га Бинко
Лозић у главу, ш. ј. опиосе.
Винковци, ваца, m. pl. Štänthen in
Girimien. Винковчанин човек из

,

Винковаца. Винковачки, ка, ко,

доп Винковци.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »