Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

» Варварица вари,

о јаје, па које се разбије оно узме А Савица лади,

онај који је разбио. То чине код 6. Николица куса.

намаспира и код цркве и непознаВарица се обично, гоптово свуда, и људи, али треба најприје да ви пристави још у вече (у очи Вари де јаја један другоме: зашто неки на дне), па се у јутру гледа с које пробију јаје од оздо ме исциjеде је стране наврела , піе на оној спира. жујце и бјеланце, да налију воска ни- сију жита оне године : зашпіо да је тврђе. Од васкрсенија до кажу да ће онамо најбоље родипи. Спасова дне говорисе, кад се двоја„Наврела вара од Дундулова дола ца срещу на путу, или . Кад који (приповијепіќа Ерцеговачка)“ Da3 коме дође у кућу, рис пос ваGeriát, so auf Barbara üblid ist , fer скрс (мјесто добро јутро, помоз culum solemn. die festo S. Barbarae: Бог и добар вече), и одговарасе ва „Поручује Варица Божићу:

истину васкрс; тако и кад се Пошљи мене од прасца ножицу,

пије , мјесто

спасуј се и „Да зачиним варицу шеницу.

здравље. (пјевасе Божићу послије варина дне) Васкрснуши, нем, v. pf. (oom gove) Bapjana, f. der Ködlöffel, ligula.

auferstehen , resurgo. варка, f. раѣ Gфwansität ѕоm sifфе, Васкрсовање, п. бав Хереrn bеr оtеса, cauda. Варка пред Марка. 2) (іт

celebratio paschatis. Soerse) der Hintere , podex, praeser- Backpcolamu, cyjem, v. impf. und pf. tim feminarum.

die Ostern zubringen, celebro pascha. Варница, f. Der Sunte, scintilla. Baco, m. (Ерц.) hyp. p. Василије. Варничав, ва, вон, п. баруп, funting,

Васоје ,

m. Mannsname, nomen viri. viel Funten {prühend, scintilosus (1), Bacojebuka, m. pl. Gegend und Staram Bápoin*, f die Stadt, urbs.

an der Grenze gegen Montenegro: Варошанин, m. See &tätter, urbanus, „Пред њу меппіни Мушапа Лазара: Варошица, f. dim. . варош.

„Јер је Лазо од Васојевића. Bapouka, f. die Städterin, urbana. Bâm, m. die slafter , decempeda. Варошлі, ка , ко, 1) häotifф , urbanus. Вашање, п, бав $angen, captatio. 2) adv. städtisch, urbano more.

Вашапій, ам, у. impf. fange, capto. Варошчад, ғ. (coll.) pie etаntliner, Ватитисе, имсе, т. г. р. брда, поjuventus urbana.

caa, dazu kommen, ingredior, aggredior. Варошче, чета, п. Зав Єtavttino ,ju- Ватљика , f. ein oфeit poli, parѕ lіgni venis urbanus.

secta. Варошчица , f. dim. р. варошка.

Bamon, m. Mannsname, nomen viri. Bac, vide cas:

Вара, f. дав Seuer, ignis. cf. огањ. На

алапу, вас у чистом злату Bampão, m. die Feuerschaufel, batillum. Вас му коњицу крв огрезнуо

Вапрен, на, но, feurіg, igneus. Васа, (Рес. и Срем.) vide Baco. Bampuya, f. dim. ein kleines Feuer, Василија, f. Bajilia, Basilia.

iguiculus. Bachruje, m. Basilius, Basilius. Bampaume, n. Feuerstätte, ustrina. Васиљ, m. vide Василије.

Тражипи ватре на лањском ваВасіљица , f. колач што се по оби. пришту.

чају мајеси на мали божић, eine art Bahел , m.vidе убрадач.
Somalzbrot auf den Basilitag, panis Bakos ,
S. Basilii (?).

Ваш, f. vіdе уш. Васіоній свијелі, біe gange Belt, orbis Ваша (или вандрша), f. комад коже terrarum (cf. slav.вселенная, дав беr што се одaдре смела ,

ein Stüc griechischen oixouuévn wörtlich ent: abgeschundene jaut, frustum cutis defpridt).

tractае. Који се расрдн да му одаBacko, m. Mannsname, nomen viri (v. дремо вашу (у припiовијетки). Василије).

Вашар, т. (у сријему, у Бачк, и у Васколик, кa, кo, gans , totus quantus. y ban.) der Markt, die Messe, nunВаскрс, т. Ostern, pascha. Ha Ba. dinae. Коме вашар капу купује, он Васкрсеније , n jскрсеније преба сва гологлав иде. cf. нана,ур.

uundіnаtіо. . ко да узме навору: зало у Србији Вашарење , n. Pa6 2Xartten , зађу пред васкрсеније по селима Вашарипн, им, v. impf. 2artt, Rejје намаслирски ђаци с кошарицама balten, nundinor. те дају навору за јаја. Оваскрсе. Вашірі шпе, п, бес Drt wo Marlt нију се луку шареним и црвеним (Messe) gehalten wird, loeus puudiја има, п. і, ударају връовима јаје

m.

warum,

лачи.

nae. .

Вашарні, на, но, н. п. доба, artt. Вејање , p. (Рес. и Срем.) vidе вијање. Mrfi: , nundinalis.

Вејан , јем, (Рес. и Сремь) vidе ви. Вашарција, Ф. Веr ben Raret, pie јами. Messe, besucht, nundinarius.

Век , m, (Рес. и (Срем.) vidе вијек. Вашина, f, грање сирово, Safфіnеп, век, т. 1 козји глас, дав 2neteen, mufascis virgaltorum.

Века, f.jtitic. Вашица, f. као Мала чибуљица, што Векавица, f. коза, bie Rederin (ale

изиђе на нози под коном па сврби. Apposition von der Ziege), mutitrix. вашка , І. vіdе псето.

cf. бекавица. вацьив, ва, во , vidе ушљкв.

Векепіање, р, сав Rеctеrn, mutіtіо. Вацыівац, вца, m. rіdе ушљивац. Веспални векећем, v. impf. medert, Baruљивица , f. vіdе ушљивница.

mutio. Веверица, 1. (Рес. Срем.) vidе вјеве- Векінули, нем, т. pf. medern , mntiо. paya.

Вековање, и. (Рес. и Срем.) vidе вјеВегд, да, до, vidе вет.

КОвање, Ведар, дра, po, beiter, ѕеrеnus. Вековати, кујем (Рес. и Срем.) vide BeAchik, m. eine Art Pistole (von Des вјековати. neoig), teli minoris genus.

Bena, f. die Art, Gattung, genus, Веденички, кано, н. п. пиштољ, Реле, (сп.) geop, magnum :

злато, Benetianer 3, Venetus. „0 мој вранче веле добро моје Веднути, нем, (у Ресави и у Лије. Bелен, (спі.) вчу) vidе виђети.

„Ој девојко селен велен ! Редрина, f. Dic citerheit, serenitas. „Не узвијај обрвама Ведранти, им,

у imрt. beiteru, ѕе- Веленац, нца, т. (у српјему) vidе ша. reso. Види онај, који ведри и об реница.

Велигдан (велики дан), m. (доље пре. Ведриписе, рисе, т. г. impf. es with ко Мораве) vidе васкрсеније. heiter, serenatur coelum,

Велика, f. Seauenna me, pomen femiВедрица, f. vіdе ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени, беr Велика неђеља, f. Die Charmoфe, heb

93affereimer, situla. 2) на бунару, domas antepaschalis. ber 243affereimer, situla. 3) (у крајини Великäчан, чка , кo, augm. .. велики, Неготинској) мјера од 12 ока, &і. sehr groß, valde magnus, vastus. mer von 12 гар, amphora: пошшо Велики (comp. век), кa, кo, 2) grов,

magnus, 2) у велике, tефt mіttеn рrіп, Bês, m. die Slidecey, pictum per acum. magnopere. Вéзак, ска, m. hyp. . вез:

Велім, vidе вељу. „Везак везла сеја Тефnieдара — Beaumîp, m. Mannsname, nomen viri. Везање, р, дав Binsen, ligatio. Величање, п. Зав Зroptbun, ostentatio. везати, вежем, v. impf. біnvеn, ligo. Величатисе, амсе, т. г. impf, gtogtbun, везансе, ежемсе, т. г. impf. fico оѕtеntаrе ѕе.

wie gebuntеn verbalten, ligor : Беж Величина, f. Die Brüfe, magnitudo, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins altitudo. Haus.

Величко, m. Rannename, nomen viri. Béseke, n. das Stiden, pictura per Benkep, m. (österė. der Feldicherer), der

Chirurgus, chirurgus. Везилац, зиоца, m, п. ј. што веже Велкеров, ва, во, бев Shirurgив,chirurgi. виноград.

Benkepobuya, f. die Frau des Chirurs Bezhda, f. die Stiderin, quae acu pingit. gus, uxor chirurgi. Везігр*, м. беr Bett, vezirus. Веллерски, кано, :) cbirurgif chiБезнрев, ва, во, vidе везиров.

rurgicus. 2) adv. chirurgisd), chirurВезиревица, vide везировица.

gice, Везиров, ва, во , бев eftев, veziri. Вељача, (једни говоре и авељача и Везировица, f. Die Seau Des Befirs, овељача) vidе бабини укови. veziri uxor.

Вељко (Вељко), m. Rannename, nomen Везирскӣ, кa, кo, 1) зеіr = ,-veziro

viri. rum. 2) wie ein Vesir, more veziri. Вељу, (Ерц.), велим, fagen, ajo, dico. Везирство, р. Вав Зеfіrtbum, vezira- Венац, ніца, т. (Рес. и Срем.) vide tus :

вијенац. Дао би му на Босни везирство Вендрек, m. per Söhnəri, signifer. Вејавица, f. "(Рес. и Срем.) vidе вија- Вендрекое, ва, во, де Жапоrіф%, вица.

signiferi. .

је ведро вина?

[ocr errors]

acum.

чавање.

tio.

чање..

чаши.

1

Вендрековитца , f. Die SabnbriФ8 = Seat, Bёрнбет, Ж.(Рес. и Срем.) vidе вјерносп. uxor vexilliferi.

Веровање, п. (Рес. и Срем.) vidе вјеВенёње, п. дав еffen, marcor.

ровање. Ренути, венем, v. impf. melten, marceo. Верозапи, рујем, (Ресь и Срем.) vide Венчавање, р. (Рес. и Срем.) vidе вјен вјеровапіи.

Веровимица, f. vide Вировиптица. Венчаван, ам, (Рес, и Срем.) vide Верпа, f. (у Сријему) і дав зürtuф, вјенчавами.

praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, Венчаваписе, амсе, (Рес. и Срем.) liotem praecincturiis conficiendis : Aaj vidе вјенчаватисе.

ми верте за кецељу. Венчаний, на, но, (Ресь и Срем.) vide Верпен; m, pie grippe (ber Weburt вјенчани.

Christi), die die Schulknaben um Weibs Венчаница, f. (Рес» и Срем.) vidе вјен. nachten umherführen, praesepe Christi. чаница.

Веругање, о. Рав Сфlängeln, sinua. Венчање, р, (Рес. и Срем.) vidе вјен

Веругатисе, амсе, V. r. impf. fich Венчати, ам, (Ресь и Срем.) vidе вјен schlängeln, sinuari.

Bec", m. das rothe türkische Räppchen, gaВенчалисе, амсе, (Ресе и Срем.) vide lericulum turcicum. вјенчансе..

Beca, m. (Рес. и Срем.) vide Весо. Вења, f. (у Сријему, у Бачи, ну Бан.) Весела, f. Хrauenname, uomen feminae.

die Beeren von Badholder (zum Becanut, n. Mannsname , nomen viri. Räuchern,) baccae juniperi.

Веселин , им, т. impf. freuen, gau Веома, febr, valde.

dio afficio: Вепар, пра, m. крмак, бравац, нази- Весёлиписе, имсе, т. г. impf, ft, freus

Mau, das Schwein (Männchen), porcus. en, gaudeo. Вера, f. (Рес. и Срем.) vidе вјера. Весељк, m. Iuftiger Runbe, hilarator. Веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.) Весеље, р. 1) pie gutigteit hilaritas. 2) vidе вјеран.

bie бофiсit, puptiae. cf. свадба. Верање, а. дав beimliфе Impergeben, Весељење, п, бав $reen, hilаrаtiо. clandestina circuitio.

Весео, села, ло, і) Infig, hilaris. BeВераписе, ремсе, т. г. impf. крипти. село срце куђељу преде. 2) armfelig,

се, провлачвшисе, beimli umbers miser : камо пај мој весели брапі ? geben, clam circuire :

Вёсина, f, augm. p. вес. „Не чудимсе лији ни Ђердану, Весић, m, dim, p. вес. „Већ се чудим зецу и галама: Веслање, п, давхийеrn, геmіgаtіо. „Куд се вере како не издере Вёслаши, ам, у. impf. rubert, remigo. Вергија*, f. vіdе пореза.

Bècno, n. das Ruder, remus. y njecmaBeprujaw, m. der det nopesa unterwor. ма пјевасе in pl. и веслела : fen ist, vectigalis:

„Дај ти мене ораову лађу „A Турака Јањи донесоше

„И веслепа дрва шимширова. „Пепі стопина онђе укопаше, Beco, m, (Ерц.) hyp. 5. Веселин. „Вергијаша ни носили ни'су

Вёсци, везем, т. impf, tiden, pіngere Вереница љуба, f. (сш. Рес. и Срем.) vidе вјереница,

Вел (Ерцеговци говоре и вегд), та, Вересија, Reebit, ides : узео на вере. mo, alt, vetus.

сију ; отишао да купи вересију. Bemap, mpa, m. (Рес» и Срем.) vida Bepure, f. pl. die Kesseltette , catena e вјепар: qua pendet aepum,

Bėmma, *, f. das Fetwa (Brief des Mufti), Верижице, f. p. dim. р. вериге. res judicata a Muftio. верижњача, г. Бег Затвеn, аn bеm діє вепрењйх, m. (Ресь и Срсм.) vidе вје

Steffeltette befestiget tft, trabs e qua прењак, pendet catena aeni,

Вешірењама, f. (Рес. и Срем.) vide Верица, f, dim. р. вера.

вјепрењача. Веркање, т. dim. 5. верање.

Ветрење, р. (Рес. и Срем.) rіdе вјешВеркапнсе, амое, dim. 5. верашисе. рење Вёрмашн, ала, т, impf. афten, fürФten, Ветрина, f augш. 6. ветар.

ско : он њега не верма ни у ишо. Веприши, им, (Рес. и Срем.) vide Bepmân, m. (cm.) der Feldmarschal, вјеприпи. sumamus dux exercitus :

Ветрић, m, dim, p. ветар. „Вермаш оде Нишу и Видину; Ветровиш, ла, шо , (Рес. и Срем.) yae Hкта, не може Видина.

vidе вјепровини.

с

acu.

coenor.

тисе.

Ветрінгоња, m. (Рес. и Срем.) vide Bягань, m. (у Сријему) Das Seauena вјетрогоња.

Lleid, vestis feminae, Ветромеш, ю, (Рес. и Срем.) vidе вје. Внгањ, гња, m. ride ковачница. промет.

Вігови, m. pl. vіdе омче. век, 2) fфоn, jam. 2) fonsert, sed: ни Вид, m. pas Geben, visus: тако ми вида

је тако, већ овако. 3) веt aкo, auper очињега; дошао за вида. wenn, nisi si.

Bja, m. Mannsname, nomen viri. већа, f. (Рес. и Срем.) vidе вијека. Bйда, f. Brauenname, pomen feminaa. Већање, р. (Рес. и Срем.) vidе вије. Видай, ш. Жаппвпате, поmеn yiri. fање.

Відање, р. vіdе лијечење. Већати, ам, (Рес. и Срем.) vidе вије. Видар, m, vide љекар. famiн.

Видарина, f. уide љекарина. Beke, vide sek.

Видарица, f. vіdе љекарица. Бећил*, m. Bеr еtеlvertretеr, ticarius : Видати, ам, vidе лијечити. „Мустај - пашу царева већнла – Видач, m. Лапnkname, nomen wiri. Dokna, mehr, magis.

Видело, р. (Pec.) vidе внђело. Бечање, п. Рае 25tеdern, mutitio. Видепи, дим, (Pec.) vidе виђепи. Вечапій, чим, т. impf. metern, mutіо, Видетисе, димсе , (Pec.) vide BI Вече, сечера, р. 1 cer 245enp, vesper, ves Бетисе. Benep, pu f. pera ; аиф m,in : добар Видӣк, m. per dnblid, conspectus : вече !

„У по псъа, св’јету, на видику Вечера, f. tав 26ensefen, coena (in Бидило, р. (Срем.) vidе виђело.

Serbien das Hauptessen, also ganz Brann, m. Didin, Vidinum. eigentlich die classische coena).

Видинац, нца, m. човек из Видина, Вечеравање, р. бав &fen iu 26ent, Видинлија*, m. ride Видинац. coenatio.

Видински , кa, кo, oon Видин. Вечеравами, ам, y, impf. кафtmalen, Видин, им, (Срем.) vidе виђепти.

Видишисе, исе, Срем.) vidе виђеВечерање, р. Вав Бербmalen, coenatio (?)

Видов дан, ва дне , m. 15пти јунија, Benepac, 1 diesen Abend, hac ves кад су Србљи изгубили на Косову, Вечераске, реrа.

St. Beits Eag, zugl. Anspielung auf BHA. Вечерапи, ам, v. impf. 1. pf. абед. Видовипі, па, по, дијете, које се mahlen, coeno.

роди у кошуљици, зовесе видови. Вечерашњй, ња, ње, боп біefem abeno, то; и пакови послије човек (при. hujus vesperae.

повиједају), или жена, иде са вила. Вечерин, m. Ranneпaтe пomen yiri, ма , изна више него други људи, Вечерњи, ња, ње, 246ent s, is З. ein Sonntagskind, albae gallinae fi

Abendstern u. s. w. vespertinus, Вечером, аберов, vespere :

Braeka, f. eine Art Kirsche, cerasi geДосади ми јутром и вечером. Вечип, та, пio, (Рес. и Срем.) vide Видоје , m. Xannеnаmе, поmеn viti, вјечип.

Відојевиңа, f. Berg оber љешница, Вешала, f. (Рес. и Срем.) vidе вјешала. mit Ruinen auf seinern Gipfel. Вешалица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје. Видосава, f. Seauenname, pomen feшалица.

minae. Вешање, п. (Рес. и Срем.) vidе вје. Видра, ғ. біe (Sifф •) Stter, lutra.

Виђање, п. ) дав Oftfebet, visio. 2) Вешали, ам, (Рес, н Срем.) vidе вје. die Aufsicht über die Küche, z. B. bey

Hochzeiten, ministerium culinarium. Вешп, та, по, (Рес. и Срем.) vide Biђати, ам, v. impf. 1) оft feben, video, вјешті.

2) готовили јело, бie füфenauffiФt Вештак, т. (Рес. и Срем.) vidе вје

führen, procuro culinam. І так,

Búkamuce, amce, v. r. imf. fidh sehen, Вештац, вешцца, m. (Рес. и Срем.) zusammen kommen, convenio. . vidе вјештајц.

Внђело, р. (Ерц.) бав фіфt, lumen. Вештина. f. (Рес. и Срем.) vidе вје. Изићи ће ћело на виђело.

Виђеније , p. (Ерц.) Bas eeben, vіѕіо: Вештица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје. сретно виђеније, дугу љубав, од штіиіца.

Бога живот и здравље (напијace Beniптичина, f. angm. p. вештица.

уз пашу). Buwas, Bka, m. der Kibit, gavia, Erkепи, дим, у. pf. (Ерц.) feben, video.

lius (?).

nus.

шање.

шат.

Jumйна.

[merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Внђелисе, димсе, у. г. pf. (Ерц.) 1) планинама и по камењацима око

fit feben, convenio. 2) како ми се вода. Вила је свака млада, лијепа, види, fфеint, videor. 3) види ли се, у бијелу панку аљину обучена, к "tebt man, nonne est obscurun ? дугачке, низ леђа и прси распуВжао, жлa, m. yidе вижле.

штене косе. Виле ником не е зла Вижласт, па , пio, 3. 8. девојка, учинити, докле и ко не увриједи

die viel umbergafft, puella impuden (нагазивши на њиово коло, или на tior.

вечеру, или друкчије како), а кад Вижле, леша . беr Batelbunə, canis и ко увриједи, онда га различно aviculamus Linn.

наказе : устријеле га у ногу или у Вижлйн , m. Турски новац од бо па руку, у обје ноге или у обје руке.

pa, eine türlijde Münze von 60 Para, или у срце , пе одма умре.
numi Turcici genus.

Вилаеш*, m. 1) земља, бав Ran, terra: Вијавица , f. (Ерц.) ефneefturm, im опишао на вилаеті. 2) Qeute, homines: ber Divium (?), cf. мећава.

чуі (пе) вилаепе! cf. свије. вијање, п. 1) Керање, дав заgеn, agi- Вилаешлија, m. vіdе земљак. tatio. 2) das linden, volutio , versa

Вилäетски , кa, кo, gaped :, 3. 3. tio.

Geld, Richter, publicus. Вијање, а. (Ерц.) бав двиrfeln, yеntі- Вилдиш*, ш. бав @ifenbein, ebur. lаtiо.

Bine, f. pl. Heugabel, furca foenaria. Bajập, m. der Wirbelwind, turbo : Вилиман, m. велики вир, cin groffee 5,Да га вијар вјетар не однесе

Wirbel, vortex major. Вијати, ам, у. imрt. Kерали, јagen, Вилин, на, но, бer 23ile gehöria, agito.

vilae. Бијали, јем, т. impf. (Ерц.) murfecIn, Biлина коса, f. Slаф&feise, cuscuta ventilo.

europaea Linu. Вијаписе, јамсе, т. г. impf. ft, min. Вилиндар, т. намасшир у Светој го. Виjаписе, емсе, y, r. impf.jpen, vol ри. Вилиндарац (рца), калуђер нэ vi, torqueri :

Вилиндара. Вилиндарски, кa, кo, „Вије ли се црвен барјак

pon Вилиндар (font silenoat). Над милим кумом

Briann, m. Philipp, Philippus. Вијек, (Ерц.) 1) бie gebenseit, vita: у Вильпац, пца, m. dim. p. Вилип. мом вијеку. 2) никад (ни) до вије. Вилица, f. дie Rinnabe, maxi 'Ја.

in meinem geben nie, ewig nie, Bйло, само у овој загонетки. Моpunquam.

мовило вило, по гори се Вијенац, нца, m. (Ерц.) беr #rani, кући долазило, соли не лизало (п.

ј. челе). Вијење n. das Winden, vietio (?) Вилован, вна, но, 1 silenhaft, lymВијерница, f. (Ерц.) vidе вјереница. Вилівня, та, та, рlіаticns (?) : Bijeka, f. (Ep.) Conferenz (Berathigla. „Ha koramy koHY BHAOBHOME – guna), deliberatio.

Вилопије, . philotheus, Philotheus. Вијећање, р. (Ерц.) бав Зеrаfbf%lagen, Виљушке , f. p. cie Bg aбel, furca. deliberatio.

Виме, менa m. Bas &uter, uber.
Вијекати, ам, v. impf. (Ерц.) беrаth. Baiмешце, p. dim. 2. виме.
schlagen, delibero.

Винарина, f. новци што се дају спа-
Виjугање , p. Bas BФlängeIn, sinuatio ији мјесто деселка виноградскога,
Виjугалисе, амсе, т. r. impf. fich Weingeld, vectigal vinarium.
chlängeln , sinuor.

Вини, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у
Вика, f. 1) бав 8efrey, clamor. На Бан.) vide ванн,

курјаке вика, а лисице месо једу. Вінко Лозић, m. cine Romifфе Perfoni. 2) ein Getreidemaß, mensurae genus

ficirung des Weins (er wa Weinhold (in der Batschka).

Xebmann), Tacchus: ударио га Винко
Вікало, т. (pl. викачи) Der Grey Лозић у главу, п. ј. опиосе.
hals, clamosus.

Винковци, ваца, m. p. crästhen in
Викање, р. бав сфереп, сlаmоr. Cirinien. Винковчанин,
Викапи, вичем, V. impf. schregen,

Ванковаца. Винковачкії, кa, кo, clamo.

Bon Винковци.
Викач, m. vіdе викало,

Brino, n. der Wein, vinum.
Викнупи, нем, v. pf, auffrepen, ex- Вінобој, m. aftermes, phytolacca de-
clamo.

candra Ling. Вила, f. Sie Bile (eine 24ct Xymphe), Вінов, ва, во, 2. 3. лоза, де, 3. 8. Vila (oympha). Вале живе по великим

Rebe, vitis.

ву,

се ВН

ка ,

[ocr errors]

вило,

ма.

corona.

ци,

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

човек

из

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »