Page images
PDF
EPUB

Примірити, им, v. pf, .) einen gue Припалили, им, у. pf. +) свијећу, апя Nuhi bringen, facere ut quis quiescat. зünten, accendo, 2) fig. припало 2) примири Таполе! gib Xube (Tagt pie пjешице чак у-, баt figu ѕuр auf. Mutter zum Kinde), quiesce.

gemacht bib - ; pedes venit usque ad .. Примиритисе, имce, v. г. pf. fit ur Прилаљивање, s. Bas anҙйпбеп, асRuhe gelen (vom vorigen unsteten Les

censio. ben), conquiesco.

Припаљивали, љујем, т. impf. angün. Примипін, им, v. pf. net men, betom den, accenso. теп , empfangen, capio , н, п, болест, Припанун, нам, vidе припасти. сијасепти, коња.

Припасали, пашем , v. pf. umgürten, Примиптисе, имce, v. г. pf. 1) чега, *circumdo, cingo. jih annehmen , сиго. 2) уз брдо, бі Hрипасівање , п, баѕ Иmgürten, ciraufmaфen, dedit se in viam. 3) при. cumdatio, cinctio. милосе цвијеће, greifen, Bursel jaf. Припасівати, сујем, v. impf. emgur. Teir, radicem ago.

ten, circumdo , accingo. Примицање , п. бав феrbеіrіdeі, . Пріпасти , паднем, . pf. 2) falen (gur berkommen, admotio.

Erde), accidu. 2) zufalen, zu Theil Пр імицами, мичем, у. impf. Verbet. meroen, өbvеnіt. 3) (сп.) на ум, Беі. rücken, admoveu.

fallen, venit (in mentem): При мицалтисе, мичемсе , v. r. impf. „Доцкан Симу на ум припануло berbeirücken, admoveri.

Припевање, и. (Рес. и Срем. ) vido Ilpivopje, 1. die Küste, ora, ora maritiina. припијевање. Приморскіх (приморск), кa, кo, Sees, Припёвати, ам, (Рес. н Срем.) vide Küstens, maritimus.

припијевати. Принављање, п. Вав Зuneue, Steus Припевапiн, ам, (Рес. и Срем.) vido hingu: maden, novi additio.

припјевали. Принављати, ам, v. impf. пен бingи Прineкa , f. Sіе еф müle, Sіе bеife Cons

marnen, bekommen, novi quid adjungere. ne, fervor solis. Принели, несем, (Рес. и Срем.) vide Припели, пнем (п припењем), v. pf. принјепн.

1) ein weidendes Pferd anbinden, funi Принијети, несем, принијо (принијела, adligo equum pascentem. 2) in die Hös

10), v..pf. (Epu.) hergubringen, adfcro. be beben, tollo. Приновили, им, v. pf. пеи binju” mа. Прини ёписе, пнемсе (и пришењемсе), cen, novi qnid adjungo.

v. r. pf. binaufsteigen, asceudo. Принос, m. Die Babe, donum oblatum: Припећин, ечем, v. pf. 1) јагње, пра„Он Кулину често одлажание,

ce, anfangen zu braten, anbraten, „Под чадоре принос доношаше igni admoveo assandum. 2) heiß brens Приносили , им, т. impf. bеrbeibringen, nen (von der Sonne), aduro. adfero, fero , porto,

Припијевање, п. (Ерц.) дав фіngujins Приношење, в. Вав Зringen, adlatio.

geni, accentio. Принцип, m, Der Surit, Print, princeps : Пријевали, ам, у. impf. (Epң.) mit. „Горед мога Бонлије принципа beringen, simul canto , celebro. Принципов, ва , во, Вев pringen, Sür. IIрiптihaье, п. Вав 24ntinen бев mei. ften, principis. .

denden Pferdes, adligatio equi pascentis. Принциповина, ғ. бав Surftеntbum, Прішньапии, њем, v. impf. бав Рfero principatus (terra principis).

an einein langen Strice anbinden, adПритьyuнти, им , v. pf. befфnoffeIn, ligo equum pascentem. Codorur.

Прикіншомини, им, v.pf. зäbmen, cicura. Приокупнпи, им, v. pf. in paufen yor Припипнотиписе, имсе v. r. pf. zahm sich hertreiben, cogo gregem,

werden, cicurari. Приднути, нем , v. pf. Fleben, adhae. Припиломљавање, п. Зав Зађmmaфen,

ro. 2), zugreifen (bei der Arbeit), labori Zähmen, cicuratio.

incumbo. Прионуо као чичак за јаје. ІІринтом» івали, ам, v. impf. забm Припадање, п. а) гав $alen (suur Gree), machen , cicuro. inclinatio. 2) das Zufallen (zum Erbs Приписівање , п. Ваз 21npijfen, ad.

theil), cum quid evenit, obtingit. minctio. Припадати, ам, v. pf. ) fallen ($ur fe» Припиниван, ам, т. impf. апріffеп,

de), decido, inclinor. 2) zufallen, evenit. admejo. Припадом, in Xeben ftunten, tепороге Припишали, am

v. pf. anpissen, ado subsecivo: то је он начинио при

mejo. падом.

Припјевапи, ам, v. pf. (Ерц) mitbe Пријазилік, им. vіdе опазити.

ringer, siunul cano,

JIM,

"dico, arrogo.

Приповедало, т. (Рес. и Срем. ) vide Присвајање , ... сав Зueignen, arrogatio. приповиједало.

Присвојапти, ам, т. inpf. Bueigen, Тірипов'датье, п. (Рес. и Срем.) vide

viodico , arrogo. приповиједање.

Присвёплити, им, (Рес. и Срем.) vide Приповедали, ам, (Рес, и Срем.) vide присвијетлити. приповиједали.

Присвијетлипи, им, v. pf. (Ep4 ) баз Приповедити, (Рес. и Срем,) vide juleuchten, lumen admoveo. пригіог једитн.

Присвојавање, п. vide присвајање.. Тіріповесіп, f. (Рес. и Срем.) vide прі- ІІрисвојав:

пи, ам, vide

свајами. повијесп.

1Присвојипін,

, IM, V. pf. jueignen, vinПрипосёлка, f. (Рес. и Срем.) vide приповијека.

Приседање, р. (Рес. и Срем.) vidе при. Припевиђепін, дим, vide приповје сједање. дит ІІ.

Приседатії, да, (Рес. и Срем.) vide Приповнедало, m. (Ерц.) vide причало. присједан. Приповиједање, п. (Epiц.) давNordb. Присесипи, седе (п приседне), (Pec. len, narratio.

н Срем.) vide присјести. Приповиједанти, ам, y, impf. (Ерп.) Присетиппсе, имce, (Рес. и Срем.) erzählen, barro.

vidе присјетиписе. Приновнієст, f. Ерц.) Sag eprimort, Присећање , п. (Рес. и Срем.) vide

proverbun : Благовијести припови присјећање. јест, mit Daria 23ettiin iqung (25. Присећаппсе, амсе, (Рес, и Срем.)

März) ist der Winter noch nicht vorbei. vidе присјећатисе. Приповијетка, f. (Ерц.) pic trzählung, Присипање , п. Вав Singufфütten, ad. narrativ, fabula. .

fusio. Приповједніпи, им, y, pf. (Ерц.) et. Присипали, ам, (и присипљем), т. sählen. Varro.

impf. hinzuschütten , affuudo. Припојавање, п, бав Дnlüten, adgli- Присједање , . (Ерц.) бав еtеtеn • beia glutinаtiо.

ben im Munde (Kachen), adhaesio in Припојавали, ам , v. impf. anlüten, faucibus. adglutino.

Прісједати, да ми, т, impf (Ерц.) Припојаснице, f. р. п. ј. кесе, die im Munde stecken bleiben, adhacrco in

Patronriemen,die Patrontasche (als Gürs faucibus. .

te), zona embolorum igniariorum. Присјести (говорисе и присједнупні), Приозніп, им, v. pt. anlüteii, adglu сједе (говорнсе и присједне), v. pf. tino ferruminando.

(Ep.) im Munde stecken bleiben, adhaen 11риправа, f. vilе преправа.

reo in faucibus : присјело пи да Бог 10рипрасти, ІІМІ ,

vide преправити. Aa! mögest du daran ersticken! Іріпpaвљaњe, n. vide преправљање. Првісјепитисе, имce, y, г. pf. (Ерц.) приправљан, ам, vide преправља. Tich anders bedenfell, muto consilium. ІІриподіванье, р. дав Oreiнiфwäsen, Присјећање, п. (Ерц) апрrе ntfФlies interfabulatio.

Bung, mutatio consilii. 1Приправівати, дујем, v. imрi. Breins Присјећапінсе, амсе, т. г. impf. ji {chmäßen, in den Kram (ch**Ben, inter anders bedenten, muto sententiam. fabulor.

Прискочити, им, v. pf, bеrbeifpringen, Припузати, ужем, т. pf. becbeitries adsilio. cheii, adrepo.

При слављање (преслављање?), о, бав Прiпушиши, им, v. pf. аnblafen, sen Ritfeiern, celebratio simultanea.

su obnoxio et sububsceno (futuo). Прислављати (преслављати ?), ам, Прирадиопи, им, y, pf. binguarseiten, v. impf. mitfeiern, concelebro. y Cpbinguerwerben, adquiro.

бији и у Ерцеговини и данас при. Ірирађівање, р. бав біnguerwerben, слављају јоји који дан осим крсно. adquisitio.

га имена, пако, н. п. млоги БурІрирађивали, ђујем, y, impf. Wings ђевшпаци прислављају Бурђиц, а ermerben, adquiro.

kекоји Аранђелов дан; а

НикоПриріспање , n. дав реrапрафfen, ѕuс. щтаци ога маија, и пд. Кад се crementum.

приславља, онда се не части ви= Прирастати, ам, v. impf, bеrапшаф. ше, него само онај дан. fen, succresco.

Прислањање, о. Вав 2nlepnen, adcliПрираспи, спем, v, pf, bеrапшафfen, natio. succresco,

Пріслањащи, ам, т. іmрr. anleynen, Присад, ш. беr Cesling, taleola. adclino.

cessus.

cessus.

не

accedo.

Прислонипти, им, v. pf, an1efnen, adclino. Приспајање, п. 1) бав Хафlaufein, iuприслоњање, p. wіlе прислањање. secutio. 2) das Einwilligen, consensus. Прилоњапи, ам,

vide

прислањапи. 3) das kommen zu rechter Zeit. Прислуживање, о. Рав Иngunsen (Bee Пріспајапии, јем, v. impf. 1) за ким, Andachtslampe), accensio.

hinter einem herlaufen, insequor. 2) Ha Прислужнівати, жујем, v. inpf. п. ј. imo, einwilligen, consentio. 3) npuKanduo, die Undachts holber gestiftete стаје ми у посао, Emmt mir евет (gewöhnliche) Lampe anzünden, accen recht, accidit in tempore.

do lucernam deo aut saucto dicatam. Пристані, анем, v. pf. 1) за ким , Прислужитн, им, v. pf. ц. ј. канди nachlaufarl, insequor. 2) na wmo, eins

1o, die Andachtölampe anzünden, ac willigen in etwas, conseutio. 3) npkcendo lucernam sancto dicataın.

спало и у посао, ijt zir eben ju Прислушківање, п. бав фонфеn, au rechter Zeit gelommen, accidit iu temscultatio clandestina.

pore , gratuli. Прислушкивати, кујем, v. impr. bots Приспранак, нка, т. Ver 201уаng де, Qen, auscultor clarn.

Bergēs, die Unhöhe, locus devexus. Присмакање , п. Зав Зubeifer gun Brot, Приспуп, ш. беr Зutritt, aditus , асconditio panis ope casci aut carnis , ne solus (siccus) comedatur.

Приспіупање, и. Фав фіngutreten , ac. Присмаками, мачем,v.impf. Зubeigen gum

Brote, panem quasi h umectare caseo. Ipucmynamın, am, v. impf. hinzutreten, Присмічипки, им, v. pft gubeigen sum acccdo, adco. "Beote, дав trodene Brot gleiфjam Пріступачан, чна, Ho, der Zutritt anfeuchten , humecto pauem.

bat, qui accessum habet. Присмрдеши, дим, v. pf. (Рес.) Приступипи, им, v. pf, bingutreten, Присмрдин, им , v. pf. (Срем.) смије Присмођепи, дим , v. pf. (Epiц. у он Присути, стгем, т. pf. bingufфütten, памо ни присмрђепті, еt parf fit affundo. dort gar nicht blicken lassen, compareo IIpucywúbaile , n. das Auftrocknen, reinvisus (proprie: adfeteo).

siccatio. Приснипписе, нисе, у.г. pf. коме шпо, Присушісалтисе, шујесе, v. г. impf. es hat ihm geträumt, somuiavit.

etwas trochen werdeni, resiccari. TIpricoje, n. eine sonnige Gegend, locus IIpucywnance, unce, v. r. pf. etmas apricus.

'trocken werden, resiccari. II poojkuha ryja, f. die Schlange, die Ipumajamice, junce, v. r. pf. niedere rich sönnt, serpens apricans.

huden, sich verstecken, humist absconПриспевање, а. (Рес. и Срем.) vide dere. приспјевање.

Притакнути, нем, vide приппаћи. Приспёвати, ам, (Рес. и Срем.) vide Пританіали, ам, v. pf. suitanspfeit. приспјерапи.

conculco. Приспепти, ем, (Рес. и Срем. ) vide Припажи (говорисе и приптакнути приспjепти.

лакнем, v. pf. н. п. гра, Plücte jteПриспијевање , п. vіdе приспјевање. chen, für die Fisolen pfloden, figere Приспијерапи, ам, vidе приспјевами. paxillo. . Приспјевање, в. (Ерц.) і дав Зurecht. Притворање, и. дав 2Inlehnen, 3alebnet kominen, adventus. 2) das Zeitigwers der Thure , portae (januar) adclinatio. den, maturatio.

Притворапи, ам, . impf. 8u1ebnet Приспјекати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) зи, (die Thure), accludo januam.

teter eit tommen, yenio. 2) зеіtіg Притвортлit, им, v. pt. н. л. врата, werden, maturesco.

die Ehure) zulehnen, accludo portalu. Пріспјелін, нијем, v. pf. (Ерц.) 2) зи. Приёгнути, нем, v. pf, fejtсе аніе. recht kommen, venio. 2) jeitig werden,

ben, aliraho. waturesco.

Прилёзање, п. ба8 feitere 21siepein (tes Пристав, т. слуга, што ради код Gurts), attractio. куће (у крајини Негопіинској ну Припезапи , екем, v. impf, feiter ans Браничеву), cer fnet, раивЁnet, ziehen, adduco.

Wirthschaftsknecht, servus villicus. Приписак, ска , die Dachtange, Прiставити, им, v. pf, н, п, лонац, pertica defendendo a vento lectu strakufrkell, admoveo.

mineo IIринскови се мећ у по Пристављање , п. дав Зufeken, admоtіо. кровнашим кућама ( осталим Пристављапи, ам, v. impf. н. п. ло. зградама) да вјешар не однесе

Hay, juleben, admoveu ollam igni. кровину:

р.

остапи ,

sacra.

Припинскивање, о. Ваз 2noruden, ad (изјео пун лонац овсена спроба и pressio.

не знам шпа јошп); онда ђајци Приптикивали, кујем, у. impf. Bruden, кажу му да мало причска, а један adprimo. :

од њи опрчи ме донесе у једној Притиснути, нем, т. •pf. antruden, чаши најљућега спрепа и париadprimo.

ке, па му реку піе зине и саспу Притицање, р. бав Фlüden per Safe. му оно у уста; онда Вро, кад га ten (sifolen), paxillorum infixio.

оно уједе, увaлиcе руком за уста Припнцами, ичем, v. impf, н. п. гра, па побјегне преко цркве, а један pflöden, paxillis figo.

га (Бак) дочека у препрапи с баПрітка, f. мопка, шшо се удара мином: спани Еро да ти дам и

у кућицу граа причаника, те гра наворњак ! пе га испрапії до на уза њу пушта вријеже, беr Pfload, врапта. Кад одмакне вро од намаpaxillus.

спира, срепе човека ће води неПритовариши, им, v. pf. auflaven, колико феце, па га запипа куда impono (jumento).

ke с фецом; а човек му каже да и Пріуцак, шка, ш. бie Obrfeige , alapa, води на мастиру да причестн; онcolophus.

да Еро рече: „Бог и Божја вјера? Приушити, им, v. pf, obrfeigen, ala може биппи да ће по које веће и pam impingo.

али матье же не ће ни Прицврљипи, им, v. pt. beig auftrӣ. једно ; и које би остало од причеша.

den (daß es fav ft), inprimo candens ла, од наворњака не һе.” сі. Шијак. quid cum sonitu.

Ipuineuke, n. die Somniunion, cuena TIpilua, f. 1) Erzählung, narratio. 2) бреüфwort, proverbium : за причу, Причешћивање, п. Зав Сот типiсireit. брапе!

coeuae sacrae praebitio el usus. Причало, m. per piel zu ergiblen weig, Причешћивами, кујем, v. inf. солі qui multa narrat.

municiren, praebco cuenaun sacram. Причаник, т. п. ј. гра, bie pfloffifo- Причешківатисе, кујемсе, т. г. impf.

le, faseolus qui pasillis sustenlatur. communiciren, suwo coeuani. Прiiчање, р. Бав $rjählen, narratio. Приічупи, чујем, v. pf. fi, einbilen Причати, ам, у. impf. erzählen, narro. zu hören, videor audire. Причекапії, ам, v. pf. Jumarten, ein Пришабаниши, им, v. pf. (einem eine wenig warten, exspecto.

Waare) anbangen, mercem obtrudo Причесник, m. per Gommunicant, ho malam. spes sacrae coenae. .

Принцаплан, пhем , v. pf. sulifpeIn, Прическипін, им, v. pf. einen сотнійэ zuwispeln, adsusurro iu aurem.

niciren, sacram coenam praebeo. Пришиватье, р. дав 2nnüben, adѕutio. Причёслиписе, 11мсе, у. r. pf. coms Ipuluribaniu, am, v. impf. annähen, au

municiren, sacram coenam sumo. Причешало, п. in per 21netoote ftatt Принципи, шнјем, v. pf. annäsen, adпричеntе. Удариле Ере с коњма натовареним (залипто они обично Пришић, m. dim, p. пришо. иду с коњма і носе свакојаке по Пришљунитисе, имсе, у.г.

pf. fich das варе, као Бачвани на колима) поред zugciellen (zum Essen, als ungebetener некаква намаспира; онда један од Gast), admoveor. њи рече друштву: деде јадан ви Прiinuo, m. а18 һур. р. пријепељ. Керајте коње, а ја идем часом да при піп, m. eine cute, tumor , tuber, узмем причешало

навор

Приупін, m. dim. р. пришп. њак (п. ј. причешће и нагору). Пришлунули, нем, v. pf, anquetfфеп, Кад уђе у цркву, а он почне ви Eneipen (an etmas), adprimo. капи: Камо ко даје овђе причеша- Прканце, цела, и. din. 2. прино : ло и наворњак: зашто немам кад „Не испијај свакој чашн данце, чекати, одоше міг коњи. Кад га „Изврнућеш у небо поканце. виде калуђерски ђаци и чују шпа Покно, n. vіdе гузица. говори, тioзнaду одма да је човек Пркос, т. деr сrов, соntumacia: уз прості, и да није може бити никад

пркос, 8um troke ! у ссом вијеку виђео цркве нити се пркосити, ню, v. impf, коме, trоkеп, . причество, па га заведу у крај и obsisto per contumaciam alicui. почну га пипалин , да није што Прhошење, п. дав Зroscп, соntumacia. jeo, кад оfе да узме причешало; Прли, ла, лo, in per xeben Bart: у прлу а он им каже управо, да је ручао земљу (н. п. нобјеготис), in pіt weite

[ocr errors]

Stt0.

и

tio.

volo.

9Belt, ohne daß man weiß wohin, in Ipohújabe, n. das Durchschlagen, peur.

diverse (abiere), in patulum muudum. tratio. Прљав, ва, вo, befфmust, maeula- Пробијали, ам, т. іmрt. BurfФlagen, tus (usu lougo).

pertundo. Прљак, љка, m. Bölsen, ligellum (?) Пробирање, р. Das 98%blen, Austiaus Прљање, и. das Schmußen, macula. ben, delectio.

Пробірами, ам, v. impf. wählen, deПрљани, ам, т. іmрr. fфтидеп, maculo ligo , muto sententiam de re lecta, Прљење, в. дав доfengen mit beigen Пробирач, m, Ber Bablet, ДивZlauber,

Wasser, drustio ope aquae calidae. "dificilis delectus. Пробирач нађе оПрљиши, им, v, impf. іnіt beigen 23af. пирач (кад се који жени).

jer absengen, aqua fervida aduru. Пробиштачан, чна, но, portbeilbaft, proПрљужа, f. ein аbfфüfjiger Sled Вс. "ticuns. IIробипачно му као jарцу birgsecde, locus devexus.

јуфка. Прљужање, р. Das 23d1gen in Ser прљу. Пробипти, бијем, v. pf. OurФfФlagen, ma, volutatio per declive.

pertuado , penetro. Прљўжаписе, амсе, ү. г. impf. Tф Пробости, одем, v. pf, Burbiteфen, wälzen in der npbyxa, volutari per transfigo. declive.

Пробрати, берем, v. pf. wähten, aua Прљужица, f. dim. р. пружа.

Plauben, deligo, seligo. прљчић, in. hіm . прљак.

Пробријали, јем, v. pf. einen sleden Прнути, нем, т. p. aufflattern, e abscheren, adtondeo.

Пробрцнутисе, несе, у. г. pf. н. п. Лpнути, нем,

vide
прднути.

млијеко, 8ufainmengeben (von Ber Прњавор, т. бав ЖІefterborf, 23eiler, Milch), coagulor. pagus monesterii.

Пробудити, им, v. pf. aufmеdent, exПрњаворац, рца, m. ein Stoilers, Иn cito. terthan, humo monasterii.

Пробудитисе, пмсе, т. г. pf. серая Прњаворка, f. ein Reib bот прњавор,

dhen, excitor, expergiscor. mulier e pago monasterii.

Пробуразити, им, v. pf. Ben Bauф Прњаворски, кa, кo, рот прњавор,

Duratechen, coufodio. cf. 6ypar. pagi monasterii.

Пробушиши, им, v. pf. DurФloфern, Прњаворчад, f. (coll.) Die Зugeno au8 perforo.

дет прњавор, juventus e pako mona- Провађање, р, дав Иmberführen (bes sterii.

Pferdes), circumductio. Прњаворче , епта, п. <in kino yom пр- Провађати, ам, v. impf. н. п. коња,

њавор , verna e pago monasterii. herumführen, circumduco. Прњад, f. faules pois, lіgnum рutre. Ipobanja, f. die Fluft, caverna,

hia. Прьадовип, а, по, н. п. пањ, faul,

tus. und daher pbosphorisch leuchtend, trun- ITpobámunu, IIM, v. pf. aufreißen, dicus putris, in teuebris luceus.

yello, rumpо: провалили коњи пупс Прба, f. vіdе проја.

(аив gеtrеtein), говеда градину (Бигф • Проба, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) brофен), сода брану і провалили die Probe, das Muster, specimen.

Турци. Пробадало, р. ein Serteug sum Durф. Провалитисе, имсе, т. г. pt. ji) auf.

fiechen, instrumeutum transtigendo: reifen, rumpi : провалила се земља ; „Када види женски чунак:

провалио се чир, облак. „Какво ј ово пробадало?

Проваљивање, п. бав Дufreipen, Динф. Пробадање, р. бав Финфjteфen, trans brechen, perruprio. fixio.

Проваљивати, љујем, v. impr. aufrei. Пробадапти, ам, v. impf. Burteфen, Ben, durchbrechen, perrumpo. transfigo.

Проваљивалінсе, љујемсе,у. г. impf. auf• Пробајали, јем, v. pf. ein menig bе. gehen, aufgerißen werden, perrumpi.

pen , incantamentis utor modice, ex- Проваритисе, рисe, v. г. pf. п. і. perior incantamentis.

млијеко, qerinnen, cogог. Пробати, ам, у. pf. (у Сријему у Провеселитисе, имce, v. г. pf. fіф

Бачкоји и у Бан.) vidе огледати. erlustigen, exhilaror. Пробеседиши, им, (Рес, и Срем.) vide Провести, едем, v. pf. ) дифführen, пробесједиши.

duco per -. 2) zubringen, ago, exigo : Пробесједишин, им, т. pf. (Ерц.) :) провео три године. beginnen u fpreфen, proloquoг. 2) in Провешали, ам, (Рес. и Срем.) vide wenig sprechen, paululum loquor. провјешади.

« PreviousContinue »