Page images
PDF
EPUB

Примирити, им, v. pf, 1) einen que Kube bringen, facere ut quis quiescat. 2) примари ђаволе! діб живе (fagt bie Mutter um Kinde), quiesce. Примиритисе, имсе, v. r. pf. fih gur Rube geben (vom vorigen unsteten Les ben), conquiesco.

Примиши, им, v. pf. nehmen, befom. men, empfangen, саріо, н. п. болест, сијасет, коња. Примишисе, имсе, v. г. pf. 1) чега, Пф аппетец, curo. 2) уз брдо, іф aufmaфen, dedit se in viam. 3) примилосе цвијеће, greifen, Burzel faf. fein, radicem ago.

Примицање, п. дав Serbeirüden, Mä. perfommen, admotio. Прімицати, мичем, v. impf. Gerbei rüden, admoveo.

Примицатисе, мичемсе, v. r. impf. herbeirücken, admoveri.

Приморје, п. діє Rüfe, ora, ora maritima, Приморски (приморски), ка, ко, See, Küten, maritimus,

Принављање, п. дав Зипсин, Пен. hinzu machen, novi additio. Принављати, ам, v. impf. пен Бinju machen, bekommen, novi quid adjungere. Принети, несем, (Рес. и Срем.) vide примијеши.

[ocr errors]

Принијети, несем, принијо (принијела, ло), v..pf. (Ерц.) herubringen, adfero. Приновити, им, v. pf. neù hinzu ma. den, novi qnid adjungo. Принос, т. біе Sabe, donum oblatum: "Он Кулину често одлажаше, ,. Под чадоре принос доношаше Приносити, им, v. impf. herbeibringen, adfero, fero, porto, Приношење, n. baš Bringen, adlatio. Принцип, m. der Surft, Drins, princeps: „Поред мога Ђонлије принципа Принципов, ва, во, beš prinzen, Gür. sten, principis. Принциповина, f. дав

-

üftenthum,

principatus (terra principis). Прињушити, им, v. pf. befdnofeln, odoror.

Прикупити, им, v.pf. in aufen yor jih bertreiben, cogo gregem. Приднути, нем, v. pf. 1) tleben, adbaero. 2) jugreifen (bei ber 2lrbeit), labori incumbo. Прионуо као ҹичак за јаје. Прnпадâе, n. 1) das Fallen (zur Erde), inclinatio. 2) дав Bufallen (zum Стб. theil), cum quid evenit, obtingit. Припадати, ам, v. pf. 1) fallen (zur r. де), decido, inclinor. 2) zufalten, evenit. Припадом, in Пебенинден, tempore subsecivo: то је он начинио припадом.

Припазити, им. vide опазити.

Припалити,им, v. pf. 4) свијећу, anzünden, accendo. 2) fig. припално пјешице чак у -, bat fih u suß aufs gemacht bis-, pedes venit usque ad —. Припаљивање, п. дав Инзünčen, ас

censio.

Припаљивати, љујем, v. impf. angina

ben, accenso.

Припанути, нем, vide припасти. Припасати, пашем, v. pf. umgürten, circumdo, cingo.

Припасивање, п. bas Umgürten, circumdatio, cinctio. Припасивати, сујем, v. impf. umgür. ten, circumdo, accingo. Припасти, паднем, v. pf. 1) falen (que Erde), aceido. 2) zufallen, zu Theil werden, obvenit. 3) (ст.) на ум, beis fallen, venit (inmentem): ,,Доцкан Симу на ум припануло Припевање, п. (Рес. и Срем.) vide припијевање.

-

Припевати, ам, (Рес. и Срем.) vide припијевати.

Припеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide припјевати.

Припека, f. bie Smule, bie heiße Son= ne, fervor solis. Припети, пнем (и припењем), v. pf. 1) ein weidendes Pferd anbinden, funi adligo equum pascentem. 2) in die Höbe beben, tollo.

Припетисе, пнемсе (и припењемсе), v. r. pf. hinaufsteigen, ascendo. Припећи, ечем, v. pf. 1) јагње, праce, anfangen zu braten, anbraten, igni admoveo assandum. 2) heiß brens nen (von der Sonne), aduro. Припијевање, п. (Ерц.) дав Sinzufin

gen, accentio. Припијевати, ам, v. impf. (Ерн.) mit besingen, simul canto, celebro. Припињање, п. дав lnbinčen beš meis

denden Pferdes, adligatio equi pascentis. Припињаши, њем, v. impf. baš Pfer an einem langen Stricke anbinden, adligo equum pascentem. Принимомияти, им, v.pf. ¿äßmen, cicuro. Припитомитисе, имсе v. r. pf. zahm werden, cicurari. Припипюмљавање, п. дав Зауттафеп, Zähmen, cicuratio. Припитомљаваши, ам, v. impf. zaђт machen, cicuro.

,

Припишавање, n. baš npijfen, ad

minctio.

Припишаваши, ам, v. impf. anpiffen, admejo.

Припишаш, ам, v. pf. anpiffen, admejo.

Припјевати, ам, v. pf. (Ерц) mitbe fingen, simul cano,

[blocks in formation]

Приповиједати, ам, v. impf. (Ерп.) ersäblen, narro.

Приповијест, f. (Ерц.) баз pri$ mort, proverbium : Благовијест приповиjecm, mit Maria Bertünbigung (25. März) ist der Winter noch nicht vorbei. Приповијетка, f. (Ерц.) діс rzählung, narratio, fabula. Приповједити, им, v. pf. (Ерц.) ег. zählen, uarro.

Припојавање, п. baš Unlöten, adgluglutinatio.

Припојавати, ам, v. impf. anlöten, adglutino.

Припојаснице, f. pl. m. ј. кесе, Die Patronriemen,die Patrontasche (als Gürtel), zona embolorum iguiariorum. Припојити, им, v. pf. anlöten, adglu

tino ferruminaudo.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Присједати, да ми, v. impf (Ерц.) im Munde stecken bleiben, adhaereo in faucibus.

Присјести (говорисе и присједнути), сједе (говорисе и присједне), v. pf. (Epy) im Munde stecken bleiben, adhae reo in faucibus : присјело и да Бог дa! mögest du daran ersticken! Присјепитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich anders bedenken, muto consilium. Присјећање, п. (Ерц.) andre ntli Bung, mutatio consilii. Присјећатисе, амсе, v. r. impf. fi anders bedenken, muto sententiam. Прискочити, им, v. pf, herbeifpringen,

adsilio.

Прослављање (преслављање?), п. дав

Mitfeiern, celebratio simultanea. Прислављати (преслављати?), ам, v. impf. mitfeiern, concelebro. У Србији и у Ерцеговини и данас прислављају још који дан осим крснога имена, тако, н. п. млоги БурБевштаци прислављају Ђурђиц, а ђекоји Аранђелов дан; а "Никољштаци ога маија, и т д. Кад се приславља, онда се не части ви ше, него само онај дан. Прислањање, п. дав inlernen, adcli

natio.

Прислањащи, ам, v. impf. anlehnen, adclino.

Прислонити, им, v. pf. antehuen, adclino. Прислоњање, n. vide прислањање. Прилоњати, ам, vide прислањати. Прислуживање, п. дав Инünben (ber Andachtslampe), accensio. Прислуживати, жујем, v. impf. m. j. кандило, діе Anahts holber geffiftete (gewöhnliche) Lampe anzünden accendo lucernam deo aut saucto dicatam. Прислужити, им, v. pf. m. j. кандиo, die Andachtslampe anzünden, accendo lucernam sancto dicatam. Прислушкивање, п. дав фосфen, auscultatio clandestina. Прислушкивати, кујем, v. impf. for. chen, auscultor clam. Присмакање, п. дав Žubeißen zum Brot, conditio panis ope casci aut carnis, ne solus (siccus) comedatur. Присмакати, мачем, v.impf. ¿ubeißеn u Brote, pauem quasi h ume c t are caseo. Присмачити, им, v. pfc zubeißen zum Srote, дав trođene Brot glei fam anfeuchten, humecto panem. Присмодети, дим, v. pf. (Pec.) не Присмодити, им, v. pf. (Срем.) смије Присмођети, дим, v. pf. (Ерц.) тамо ни присморђети, er barf fich Dort gar nicht bliđen laffen, compare invisus (proprie: adfeteo). Приснилисе, нисе, v. r. pf. коме што, es hat ihm geträumt, somuiavit. Присоје, п. eine fonnige Begend, locus apricus.

он

Пребјкиња гуја, f. bie © lange, bie fich fönnt, serpens apricans. Приспевање, п. (Рес. и Срем.) vide приспјевање.

Приспевати, ам, (Рес. и Срем.) vide приспјевати.

Приспети, ем, (Рес. и Срем.) vide приспјеши.

Приспијевање, n. vide приспјевање. Приспијевати, ам, vide приспјевати. Приспјевање, п. (Ерц.) 1) баз urehi. kom.nen, adventus. 2) das Zeitigwers den, maturatio.

Приспјевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) зи rehter Beit fommen, venio. 2) zeitig

werden, maturesco.

[blocks in formation]
[ocr errors]

Пристајање, п. 1) дав Mahlaufen, інsecutio. 2) das Einwilligen, consensus. 3) das Kommen zu rechter Zeit. Пристајани, јем, v. impf. 1) за ким, binter einem heclaufen, insequor. 2) на што, einmiligen, consentio. 3) пристаје ми у посао, Eommt mir eбen recht, accidit in tempore. Пристати, анем, Y. pf. 1) за ким nachlaufen, insequoг. 2) на шmo, eine miligen in etmaš, conseutio. 3) пристало ми у посао, it mir eben ju rechter Zeit gekommen, accidit in tempore, gratuliz. Пристранак, нка, m. ber blhang де Berges, die Anhöhe, locus devexus. Приступ, m. bet Žutritt, aditus, ac

cessus.

,

[blocks in formation]

Притискивање, n. bas Inbrüden, adpressio.

Притикивати, кујем, v. impf. brüđen, adprimo.

Притиснути, нем, v. pf. andrücken, adprimo.

Притицање, п. дав

öden ber Kafe. len (gifolen), рaxillorum iufixio. Притицати, ичем, v. impf, н. п. гра, pflöden, paxillis figo.

Притка, f. мошка, шшо се удара у кућицу граа причаника, те гра уза њу пушта вријеже, ber Dflod, paxillus.

Примоварити, им, v. pf. auflaben, impono (jumento).

Приушак, шка, m. bie Dfrfeige, alapa, colaphus.

Приушити, им, v. pf. ofrfeigen, alapam impingo.

Прицврљити, им, v. pt. eiß aufðrüs đen (daß es savst), imprimo candens quid cum sonitu.

Прича, f. 1) Érzählung, narratio. 2) Sprühwort, proverbium: за причу, брате!

Причало, m. ber viel zu erzählen weiß, qui multa narrat. Причаник, т. т.ј. гра, bie flofi

le, faseolus qui paxillis sustenlatur. Причање, п. бав Érzählen, narratio. Причати, ам, v. impf, erzählen, narro. Причекати, ам, v. pf. jumarten, ein menig marten, exspecto. Причесник, m. ber Communicant, hospes sacrae coenae. Причестити, им, v. pf. einen commu= niciren, sacram coenam praebeo. Причеститисе, имсе, v. г. pf. com. municiren, sacram coenam sumo. Причешало, п. in ber Wnetbote flatt причешће. Удариле Ере с коњма наповареним (зашто они обично иду с коњма и носе свакојаке товаре, као Бачвани на колима) поред некаква намастира; онда један од њи рече друштву: деде јадан ви Керајте коње, а ја идем часом да узмем причешало И наворњак (m. ј. причешће и набору). Кад уђе у цркву, а он почне викати: Камо ко даје овђе причешало и наворњак: зашто немам кад чекати, одоше ми коњи. Кад га виде калуђерски ђаци и чују шта говори, познаду одма да је човек прост, и да није може бити никад у свом вијеку виђео цркве ними се причестио, па га заведу у крај и почну га питати, да није што јео, кад оће да узме причешало; а он им каже управо, да је ручао

(изјео пун лонац овсена скроба и не знам шта јошт); онда ђаци кажу му да мало причска, а један од њи отрчи ше донесе у једној чаши најљућега сирћета и паприке, па му реку піе зине и саспу му оно у уста; онда Еро, кад га оно уједе, уватисе руком за уста па побјегне преко цркве, а један га (ђак) дочека у препрати с бамином: стани Еро да ти дам и наворњак! те га испрати до на врата. Кад одмакне Еро од намаспира, срете човека ђе води неколико ђеце, па га запита куда ће с ђецом; а човек му каже да и води намастиру да причести; онда Еро рече: „Бог и Божја вјера! може бити да ће то које веће и али мање ље не ће ни једно; и које си остало од причеша. ла, од наворњака не ће." с. шијак. Причешће, п. діє Sommunion, coena

остати,

sacra.

Причешћивање, п. дав Communiciten, coenae sacrae praebitio et usus. Причешћивами, ћујем, v. impf. come

municiren, praebco coenam sacram. Причешћиватисе, ћујемсе, v. r. impf. communiciren, suwo cocnam. Причути, чујем, v. pf. feinbilden zu hören, videor audire. Пришабанити, им, v. pf. (einem eine Waare) anhangen, mercem obtrudo malam.

Пришаптати, пћем, v. pf. zulifpeln,

gumifpeln, adsusurro iu auren. Пришивање, п. дав Иnnähen, adsulio. Пришивати, ам, v. impf. annäßen, ad

suo.

Пришити, шијем, v.

suo.

pf. annähen, adПришић, m. dim. v. пришо. Пришљунитисе, имсе, ѵ.г.р. да zugesellen (zum Essen, als ungebetener Gast), admoveor.

Пришо, m. al hyp. 9. пријешељ. Пришт, m. eine Scule, tumor, tuber. Приштић, m. dim. 9. пришт. Приштунути, нем, v. pf. anquetfchen,

Eneipen (an etmas), adprimo. Прканце, цета, и dim. 9. пряно: „Не испијај свакој чаши данце, „Изврнућеш у небо прканце. Покно, n. vide гузица. Пркос, т. ber Érog, contumacia: уз пркос, gum troße! Пркосити, им, v. impf, коме, troßen, obsisto per contumaciam alicui. Прошење, п. даš Zroßen, contumacia. Прай, ла, ло, in ber Недепвart: у прлу земљу (н. п. побјего), in bie meite

[blocks in formation]

Прљужица, f. dim. 9. прљужа.
Прљчић, m. dim y. прљак.
Прнути, нем, v. pf. aufflattern, e-
volo.

Понути, нем, vide прднути.
Прњавор, т. дав Alcfterdorf, Beiler,
pagus monesterii.
Прњаворац, рца, m. ein lofter., Un.
terthan, homo monasterii,
Прњаворка, f. ein ei yem прњавор,
mulier e pago monasterii.
Прњаворски, ка, ко, от прњавор,
pagi monasterii.

Прњаворчад, f. (coll.) bie Jugend au дет прњавор, juventus e pago mona

sterii.

Прњаворче, ета, n. ein Rinb vom прњавор, verna e pago mouasterii. Прњад, f. faules Solt, lignum putre. Прњадовиш, та, то, н. п. пањ, faul, und daher phosphorisch leuchtend, truncus putris, in teuebris luceus. Проа, f. vide проја.

Проба, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Probe, das Muster, specimen. Пробадало, n. ein Wertjeug zum Durф. stechen, instrumentum transfigendo: „Када види женски чунак: „Какво ј ово пробадало? Пробадање, п. дав Durd fleen, transfixio.

Пробадати, ам, v. impf. дисфе transfigo.

Пробајати, јем, v. pf. cin menig he Ten, incantamentis utor modice, ехperior incantamentis.

Пробати, ам v. pf. (у Сријему у Бачкоји и у Бан.) vide огледати. Пробеседити, им, (Рес. и Срем.) vide пробесједити.

Пробесједити, им, v. pf. (Ерц.) 1) beginnen ju fprehen, proloquor. 2) cin wenig sprechen, paululum loquor.

[blocks in formation]

Пробијаши, ам, v. impf. дисф[[аден, pertundo.

Пробирање, п. дав Bählen, Hustlau» ben, delectio.

Пробирати, ам, v. impf. wählen, deligo, muto sententiam de re lecta. Пробирач, m. ber sähler, Hustlauber, difficilis delectus. Пробирач нађе оширач (кад се који жени). Пробитачан, чна, но, vortheilhaft, proficuns. Пробитачно му као јарцу јуфка.

Пробити, бијем, v. pf. bulen, pertundo, peuetro.

робости, одеm, v. pf. durchstechen, transfigo.

Пробрати, берем, v. pf. mäßten, aus= lauben, deligo, seligo.

Пробријати, јем, v. pf. einen Gleden abscheren, adtondeo. Пробрцнутисе, несе, v. r. pf. н. п. млијеко, зиаmmengehen (von der Milch), coagulor.

Пробудиши, им, v. pf. aufmeđen, excito.

Пробудишисе, имсе, т. г. pf. erma chen, excitor, expergiscor. Пробуразити, им, v. pf. beп Заиф Durchstechen, coufodio. cf. 6ypaг. Пробушити, им, v. pf. Duфофеи, perforo.

Провађање, п. баз Umberführen (bes
Pferdes), circumductio.
Провађати, ам, v. impf. н. п. коња,
herumführen, circumduco.

Провалија, f. òie luft, caverna, hia

tus.

Провáлипи, пм, v. рf. aufreißen, divello, rumpo: провалили коњи пуп (ausgetreten), говеда градину (дисф brohen), вода брану; провалили Турци.

Провалитисе, имсе, v. г. pt. fich auf reigen, rumpi: провалила се земља ; провалио се чир, облак. Проваљивање, п. даš dufreißen, Дисфа brechen, perruptio. Проваљивати, љујем, v. impf. aufreis Ben, durchbrechen, perrumpo. Проваљиватисе, љујемсе,ѵ. г. impf. aufe gehen, aufgerißen werden, perrumpi. Проваритисе, рисе, v. r. pf. m. j. млијеко, gerinnen, cogor. Провеселитисе, имсе, v. r. pf. sich erluftigen, exhilaror.

Провести, едем, v. pf. 1) bur führen, duco per2) zubringen, ago, exigo: провео три године. Провешати, ам, (Рес. и Срем.) vide провјешати.

« PreviousContinue »