» Варварица вари,
» А Савица лади,
,. Николица куса.

Варица се обично, готово свуда, пристави јошт у вече (у очи Варина дне), па се у јутру гледа с које је спране наврела, те на оној спорани-сију жита оне године: зашто кажу да ће онамо најбоље родиши. „Наврела вара од Дундулова дола (приповијетка Ерцеговачка)" Das Gericht, so auf Barbara üblich ist, ferculum solemn die festo S. Barbarae:

„Поручује Варица Божићу: „Пошљи мене од прасца ножицу, „Да зачиним варицу шеницу. (пјевасе Божићу послије варина дне) Варјача, f. der Kochlöffel, ligula. Bapka, f. das Schwanzstück vom Fische, cauda. Варка пред Марка. 2) (im Scherze) der Hintere, podex, praeser

tim feminarum,

Варница, f. der Funke, scintilla. Варничав, ва, во, н. п. барут, funkig, viel Funken sprühend, scintillosus (?),

Варош, f die Stadt, urbs. Варошанин, ш. der Städter, urbanus, Варошица, f. dim. v. варош. Варошка, f. die Städterin, urbana. Варошка, ка, ко, 1) städtisch, urbanus. 2) adv. städtisch, urbano more. Варошчад, f. (coll.) die Stadtkinder,

juventus urbana, Варошче, чета, n. das Stadtkind, ju

venis urbanus. Варошчица, f. dim. v. варошка. Bac, vide cав:

„На алату, вас у чистом злашу„ Вас му коњиц у крв огрезнуо Báca, (Pec. и Срем.) vide Baco. Василија, f. Basilia, Basilia. Васиљије, т. Basilius, Basilius. Васиљ, m. vide Василије.

Васиљица, f. колач што се по оби

чају мијеси на мали божић, eine Art Echinalzbrot auf den Basilitag, panis S. Basilii (?).

Васиони свијеm, die ganze Welt, orbis terrarum (cf. slav. вселенная, дas der griechischen οἰκουμένη wörtlich entfpricht).

Васко, т. Mannsname, nomen viri (v. Василије).

Васколик, ка, ко, ganz, totus quantus. Васкрс, т. Ostern, pascha. НаваВаскрсеније, и (скрсеније треба свако да узме навору: зато у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с кошарицама те дају навору за јаја. О васкрсе. нију се луку шареним и црвеним јаима, ш. ј, ударају връовима јаје

о јаје, па које се разбије оно узме онај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознаши људи, али треба најприје да виде јаја један другоме: зашто неки пробију јаје од оздо те исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Од васкрсенија до Спасова дне говорисе, кад се двојаца срешу на путу, или кад који коме дође у кућу, ристос васкрс (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговарасе ва истину васкрс; тако и кад се пије мјесто спасујсе и на здравље.

Васкрснути, нем, v. pf. (vom Tode) auserstehen, resurgo. Васкрсовање, n. das Feyern der Ostern, celebratio paschatis. Васкрсовати, суjem, v. impf. und pf. Die Ostern zubringen, celebro pascha. Báco, m. (Ерц.) hyp. v. Василије. Bacoje, m. Mannsname, nomen viri. Васојевићи, т. pl. Gegend und Stamm an der Grenze gegen Montenegro: „Пред њу мешни Мутапа Лазара: „Јер је Лазо од Васојевића Bâm, m. die Klafter, decempeda. Bamâње, n. das Fangen, captatio. Ваташи, ам, v. impf. fangen, capto. Ватитисе, имсе, т. г. pf. брда, по

сла, дази kommen, ingredior, aggredior. Вашљика, f. ein Scheit Holz, pars ligni

secta.

Ватољ, m. Mannsname, nomen viri
Bampa, f. das Feuer, ignis. cf. огањ.
Ватраљ, m. die Feuerschaufel, batillum.
Ватрен, на, но, feurig, igneus.
Ватрица, f. dim, ein kleines Feuer,
iguiculus.
Ватриште, n. Feuerstätte, ustrina.
Тражипи ватре на лањском ва-
тришту.

Baћел, m. vide убрадач.
Ваћов, m.f
Bậш, f. vide уш.
Ваша (или вандрша), f. комад коже
што се одадре с тела, ein Stück
abgeschundene paut, frustum cutis de-
tractae. Који се расрди да му ода-
дремо вашу (у приповијетки).
Вашар, т. (у Сријему, у Бачк, и у
у Бан.) der Markt, die Messe, nun-
dinae. Коме вашар капу купује, он
гологлав иде. cf. панађур.
Вашарење, п. das Markten, uundinatio.
Вашарити, им, v. impf. Markt, Messe
balten, nundinor.
Вашаришme, n. der Ort wo Markt
(Messe) gehalten wird, loeus nuudi-

Вашарий, на, но, н. п. доба, Markts
Mek, nundinalis.

Вашарџија, m. der den Markt, die
Messe, besucht, nundinarius.
Вашина, f. грање сирово, Заschinen,
fascis virgultorum.

Вашица, f. као мала чибуљица, што изиђе на нози под кожом па сврби.

Вашка, 1. vide ncemo.
Вашљив, ва, во, vide ушљив.
Вашљивац, вца, m. vide ушљивац.
Вашљивица, f. vide ушљивица.
Веверица, f. (Рec. Chem.) vide вјеве-
рица.

Вегд, да, до, vide вет.
Ведар, дра, po, heiter, serenus.
Веденик, т. eine Art Pistole (von Ves
neoig), teli minoris genus.
Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ,
злато, Venetianer, Venetus.
Веднути, нем, (у Ресави и у Лије.
вчу) vide виђети.
Ведрина, f. die geiterkeit, serenitas.
Ведрити, им, v. impf. heiteru, se-
гено. Види онај, који ведри и об-

лачи.

Ведритисе, риce, v. r. impf. es wird beiter, serenatur coelum, Ведрица, f. vide ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени, дег Wassereimer, situla. 2) на бунару, der Wassereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, Eis mer von 12 Maß, amphora: пошто је ведро вина?

Bês, m. die Stickerey, pictum per acum. Везак, ска, m. hyp. v. вез: „Везак везла сеја Тефпіедара Везање, п. das Binden, ligatio. Везати, вежем, v. impf. binden, ligo. Везатисе, ежемсе, v. г. impf. sich wie gebunden verhalten, ligor: веж' ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins Haus.

Везење, п. das Sticken, pictura per

Вејање, п. (Рес. и Срем.) vide вијање. Вејами, јем, (Рес. и Срем») vide Bi

зати.

Век, т. (Рес. и (Срем.) vide вијек. Bên, m. 1 козји глас, das Meckern, muBeña, f. titic.

Векавица, f. коза, die Meckerin (als Apposition von der Ziege), mutitrix. сі. бекавица.

Векепање, n. das Meckern, mutitio. Векстати векећем, v. impf. meckern, mutio.

Векнули, нем, v. pf. medern, mutio. Вековање, и. (Рес. и Срем.) vide вје

Величина, f. die Größe, magnitudo, altitudo.

Величко, т. Mannsname, nomen viri. Велћер, m. (österr. der Feldscherer), der Chirurgus, chirurgus. Велћеров, ва, во, дев Chirurgus, chirurgi. Велћеровица, f. die Frau des Chirur gus, uxor chirurgi. Велћерски, ка, ко, 1) chirurgisch chirurgicus. 2) adv. chirurgisch, chirurgice.

Вељача, (једни говоре и авељача и овељача) vide бабини укови. Вељко (Вељко), m. Mannsname, nomen viri.

Вељу, (Ерц.), велим, sagen, ajo, dico. Венац, нца, т. (Рес. и Срем.) vide вијенац. Вендрек, m. oer Fähndrich, signifer. Вендреков, ва, во, des Fähndrichs, signiferi.

Венчатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчатисе.

Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.)
Die Beeren von Wachholder (zum
Räuchern,) baccae juniperi.

Beoma, sehr, valde.
Вепар, пра, т. крмак, бравац, нази-
May, das Schwein (Männchen), porcus.
Вера, f. (Рес. и Срем.) vide вјера.
Веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.)
vide вјеран.

Верање, п. дas heimliche Umhergehen,
clandestina circuitio.
Верашисе, ремce, v. r. impf. криши-
се, провлачитисе, heimlich umher
gehen, clam circuire:

„Не чудимсе лији ни Ђердану, „Већ се чудим зецу и гаћама: „Куд се вере како не издере Вергија*, f. vide пореза. Вергијаш, т. der der пореза unterwor fen ist, vectigalis : „А Турака Јањи донесоше „Пет стотина онђе укопаше, „Вергијаша ни носили нису Вереница љуба, f. (см. Рес. и Срем.) vide вјереница. Вересија, Kredit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Вериге, f. pl. die Kesselkette, catena e qua pendet aenum, Верижице, f. pl. dim. v. вериге. Верижњача, f. der Balken, an dem die Kesselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aeni, Верица, f, dim. v. вера. Веркање, п. dim. v. верање. Веркатисе, амсе, dim. v. верашисе. Вермаши, ам, v. impf. achten, fürchten, cuго: он њега не верма ни у што. Вермани, т. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus: „Вермаш оде Нишу и Видину; „Узе Ниша, не може Видина

Веровање, п. (Рес. и Срем.) vide вје

ровање.

Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vide

јероват

вјеровати. Веровитица, f. vide Вировитица. Верша, f. (у Сријему) 1) das Fürtuch, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај ми верше за кецељу. Вертен, m. die Krippe (der Geburt Christi), die die Schulknaben um Weih= nachten umherführen, praesepe Christi, Веругање, п. das Schlängeln, sinua

tio.

Веругатисе, amce, v. r. impf. sich schlängeln, sinuari.

Beck, m. das rothe türkische Käppchen, galericulum turcicum.

Béca, m. (Рес. и Срем.) vide Beco. Весела, f. Frauenname, nomen feminae. Beселин, п. Mannsname, nomen viri. Веселипти, им, v. impf. freuen, gau dio afficio:

Веселитисе, имсе, v. r. impf. sich freuen, gaudeo.

Весељак, m. lustiger Kunde, hilarator. Весеље, п. 1) die Lustigkeit hilaritas. 2) die Hochzeit, nuptiae. cf. свадба. Beсељење, и, das Freuen, hilaratio. Весео, села, 0, 1) lustig, hilaris. Beсело срце куђељу преде. 2) armselig. miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. у. вес. Весић, m, dim. v. вес. Веслање, п, das Rudern, remigatio. Веслаши, ам, v. impf. rudern, remigo. Весло, n. das Ruder, remus. у пјесмама пјевасе in pl. и веслета: „Дај ти мене ораову лађу „И веслета дрва шимширова Beco, m. (Ерц.) hyp. v. Beселин. Вести, везем, v. impf. sticken, pingere

Вигаю, т. (у Cpujemy) das Frauen-
kleid, vestis feminae.
Вигањ, гња, m. vide ковачница.
Вигови, m. pl. vide омче.
Вид, m. das Gehen, visus: тако ми вида

очињега; дошао за вида.
Від, m. Mannsname, nomen viri.
Вида, f. Frauenname, nomen feminae.
Видак, m. Mannsname, nomen viri.
Видање, n. vide лијечење.
Видар, m. vide љекар.
Видарина, f. vide љекарина.
Видарица, f. vide љекарица.
Видали, ам, vide лијечити.
Видач, т. Mannsname, nomen viri.
Видело, п. (Рec.) vide виђело.
Видети, дим, (Pec.) vide виђети.
Видетисе, димсе, (Pec.) vide ви-
ђетисе.

Видик, m. der Anblick, conspectus:
„У по поља, свјету на видику
Бидило, п. (Срем.) vide виђело.
Видин, m. Widin, Vidinum.
Видинац, нца, т. човек из Видина,
Видинлија*, m. vide Видинац.
Видински, ка, ко, von Видин.
Видиши, им, (Срем.) vide виђети.
Видитисе, имсе, (Срем.) vide виђе-

nus.

minae,

Видоје, m. Mannsname, nomen viri. Видојевица, f. Berg ober Љешница, mit Ruinen auf seinem Gipfel. Видосава, f. Frauenname, nomen feВидра, f. die (Fisch) Otter, lutra. Виђање, п. 1) das Oftsehen, visio. 2) die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinarium. Виђати, аam, v. impf. 1) oft sehen, video. 2) готовили јело, die Küchenaufsicht führen, n, procuro culinam. Виђатисе, аmce, v. r. imf. sich sehen, zusammen kommen, convenio. Виђело, п. (Έρπ.) das Licht, lumen. Изићи ће ђело на виђело. Виђеније, п. (Ερπ.) das Sehen, visio: сретно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напијасе уз чашу).

Виђети, дим, v. pf. (Epu.) sehen, video,