Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Прорицами, ричем, v. impf. vorherfa. gen, vaticinor.

Пpóрok, m. der Prophet, propheta. Пророков, ва, во, без Dropheten, prophetae.

Пророковање, n. vide прорицање. Пророковати, кујем, vide прорицати. Просањкатисе, амсе, v. г. pf. cin mes nig Schlitten fahren, vehi trahis paululum.

Просац, сца, m. ber Berber, reimers ber, petitor puellae, procus. Просед, да, до, (Рес. и Срем.) vide просјед.

Просејати, јем, (Рес. и Срем.) vide просијати.

Просек, ш. (Рес, и Срем.) vide просијек.

Прoсek, m. (Pec. и Сpeм.) vide просјек.

Просен, на, но, н. п. љеб, слама, Hirsen, miliaceus.

Просèнича, f. das Hirsenbrot, panis miliaceus.

Просецање, п. (Рес. и Срем.) vide просијецање.

Просецами, ам, (Рес. и Срем.) vide просијецати.

Прocидбa, f. die Freiwerbung, petitio virginis.

Просијати, сијем, v. pf. (Ерц.) bu fieben, cribro.

Просиjек, m. (Epg.) ein zweischneidiges Instrument zum Durchhauen, securis

anceps.

Просијецање, п. (Ерц.) дав Дисфранец, persectio.

Просијецати, ам, v. impf. (Ерц.) дисф. hauen, perseco.

Просилац, сиоца, m. vide просац. Просипâже, n. 1) das Ausschütten, effusio, profusio. 2) das Verschwenden, profusio.

Просипати, ам (и просипљем), v. impf. 1) ausschütten, profundo. 2) verschwens den, profundo. Просúраже, n. das Durchscheißen, Hers vorscheißen, procacatio. Просирати, ам, v. impf. дифферен,

percaco.

Просити, им, v. impf. 1) ђевојку, ит ein Mädchen freyen, ambire virginem. 2) betteln, mendico. Пpocjak, m. der Bettler, mendicus. Просјакиња (просјакиња), f, òie Bett= lerin, mendica,

[blocks in formation]

Пpocjáчими, им, v. impf. nach Bettler Art begehren, mendico. Просјачки (просјачки), ка, ко, 1) bet. telhaft, meudicus. 2) adv. bettelhaft, mendice.

Просјед, да, до, ber grau ju werben beginnt, subcanus.

Просјек, m. 1) vide просијек. 2) Дисф hau, durchgehauener Weg, via arte aperta per saxa. Прocjekи, сиjечем, v. рf. (Epy.) durchs hauen, perseco, transeco. Прославити, им, v. pf. н. п. крсно име, zu Ende feyern, percelebro. Прославитисе, имсе, v. r. pf. fih бе rühmt machen, berühmt werden, incla

[blocks in formation]

Проcm, ma, mo, 1) einfältig, gemein, simplex. 2) дa je npocmo, es ist vers geben (als Antwort auf Bitte um Vergebung); пpocmа му душa! Cott hab' ihn selig, (vergebe ihm die Sün den).

Прocmâк, m. ein einfältiger gemeiner Mensch, ohne Bildung, homo de plebe. Простакиња, f. ein gemeines Beib, mulier de plebe.

Простаков, ва, во, без простак, hqmiuis plebeji.

Простачки, ка, ко, 1) wie eв gemeine Leute haben, plebejus. 2) adv. wie ein пpoсmak, more hominis plebeji. Простирање, n. bat luobreiten, explicatio, extensio.

Пp.cmuраши, рем, v. impf. auebreis ten, explico.

Пpocmipâч, m. ein Tuch, das ausge. breitet wird, stragulum. Проспірача, f. m j. поњава, што се просmpe, die Koße, die ausgebreitet wird, um darauf zu liegen, gausape. Пpocm^ρка, f. vide просmирач. Простити, HM, V. pf. verzeihen, igno

[blocks in formation]

Пpоcmoрnja, f. der Raum, spatium. Ipocmoma, f. die Einfalt, simplicitas. Простран, на, но, weit, breit, latus spatiosus.

Прострелити, им, (Рес. и Срем.) vide простријелити.

Проспірети, рем, прострҷо, (Рес. и Срем.) vide простријепти. Пpoсmpax, f. am Rocke, Mantel, die Deffnung um die Hand durch justеs den, apertura pallii., Протријелити, им, v. pf. (Ерц.) mit dem Pfeile durchschießen, sagitta trajiсіо: простријелила га вила. Простријети, рем, проспірьо, v. pf. (Epu.) ausbreiten, explico. Прострићи, рижем, v. pf. burd [dheren, aperio tondendo. Простругами, ужем, v. pf. bиффа ben, perscabo. Просуками, учем, v. pf. 1) дие ипд durchschießen, durchbohren, trajicio, confodio. 2) in der zweideutigen Aneks bote foviel al просити (ђевојку). Просŷши, спем, v. pf. 1) ausschutten, profundo. 2) vergeuden, verthun, реssumdo: проcуo kykу. Проcymиce, cпeмce, v. r. pf. 1) heraus. fließen, effluo. 2) auseinander rinnen, difluo: просуласе каца. Просушити, им, v. pf. ein wenig trod= nen, exsicco paullulum. Пропа, т. (Рес. и Срем.) vide прото. Протак, т. ријетко решето, што се жито протаче на њега, cin gro berer Reiter (Sieb von Leder), cribri genus rarioris. Пpomáкame, a. das Reitern, cribratio. Прошакати, ачем, v. impf. ðurrei• tern, cribro.

Протањищи, им, v. pf. н. п. дрво, диня

ner machen, extenuo.

Прomеглнmи, им, v. pf. ein wenig zies hen, strecken, protento. Протегнутисе, немсе, v. r. pf. 1) fich trecken, extendi. 2) sich strecken, größer werden, excresco.

Пpоméзamе, n. das Strecken, extensio. Проте затисе, ежемсе, v. г. impf.

ausstrecken, extendi.

Протераница, f. (Рес. и Срем.) vide прокераница.

Протерации, ам, (Рес. и Срем.) vide прокерами.

Промеривашье, n. (Рес. и Срем.) vide прођеривање.

Протеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide проверивати.

Протесами, ешем, v. pf. cin wеnід бе bauen, dedolo.

Протећи, че, v. pf. anfangen zu Hie. Ben, promano: прощекао казан.

Пpomaв, gegen, contra.
Промйван, вно, но, zuwider, contra-

rius. Противитисе, имсе, v. r. impf. коме, sich widerseßen, streiten, obsisto. Прошивлеже, n. das Widerseßen, repugnatio.

Проmвнйк, m. der Gegner, adversa

rius.

Прсмин, на, но, dез пpoma, protopresbyteri.

Протиница, f. bie Frau beš проща, uxor protopresbyteri. Протискивање, д. 1) дав Durhorän

gen, pressio per -, 2) das Stechen in der Seite, dolor laterum, pleuritis. Протискивати, кујем, v. impf. 1) hin durchdrängen, , premo per —, 2) προмискуjе ме, ich habe Seitenstechen, dolent mihi latera.

Прописли, f. pl. baš Seitenten, pleue

ritis.

[ocr errors]
[ocr errors]

Проmиснуши, нем, v. рf. 1) durchdräns gen, premo per 2) stechen (in der Seite), dolent latera. Промипâшe, n. vide пpomjeшaše. Протицати, тиче, vide протјецати. Пpòmjeчâнe, n. (Ép.) das Anfangen zu fließen, initium fluxionis. Протјецати, тјече, v. impf. (Ерц.) anfangen zu fließen, coepi fluere. Πρόπιο, Прómo, m. (Epu.) der Protopresbyter, Erzpriester, protopresbyter. Протопопа, m. vide прото. Пропопопин, на, но, без протопопа, protopresbyteri.

ППρопочиши, им, v. pf. durchsieben, reis

tern, cribro.

Протресање, п. даßlusfütteln, ex.

cussio.

Протресати, ам, v. impf. quütteln,

excutio.

Пpompéсmи, сем, v. рf. ausschütteln,

excutio.

Проmрлаmи, ам, v. pf. ein wenig reis ben, perfrico.

Пpompamиce, aмce, v. г. pf. einans der ausbeuteln, perfricare se invicem. Протрти, рем, протръо, v. pf. 1) durchreiben, reiben, tero. 2) ein weniġ reiben, tero paululum.

Протрчати, чим, v. pf. zwifhen burd, vorbeilaufen, praetercurro.

Пpomya, f. ein Schwärmer, AbenteuПpomуea, f.frer, grassator. Прошужити, им, v. pf. beginnen зи flagen, coepi conqueri. Прomýрaне, n. 1) das Werfen durch jactatio per 2) das Losbringen, an den Mann bringen, divenditio. Протурати, ам, V. impf. 1) durchwew fen, jacto per, 2) losschlagen, vendo.

Протуратисе, амсе, vide промета

тисе.

Протурити, им, v. pf. 1) werfen bиф-, jacto per. 2) los werden, anbringen, vendo, liberor.

[ocr errors]

Протући, учем, v. pf. ein wenig ers fchlagen, verberibus adficio modice. Проћераница, f. (Ерц.) eine verjagte Perfon, ejectus, ejecta, Проћерати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) treis ben durch-1 vorbei, ago per —, prae. ter 2) verjagen, ejicio. Поштен као и проћеран. Проћеривање, п. (Ерц.) дав Zreiben durch -, дав Bertcreiben, actio per-, ejectio. Проћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) treiben durch —, vorbei 2) ver. jagen, ejicio.

Проћи, прођем, v. pf. 1) bur -, bors beigeben, eo per -, praetereo. 2) ver. gehen, vorbeiseyn, praetereo, 3) abgehen (von der Waare), divendi. Проћисе, прођемсе, v. г. pf. 1) fich ergeyen, obambulo. 2) etmas gehen laf fen, meiben, mitto. Проујати, јим, v. pf. 1 vorbetheuten, Проучати, чим, v.pf. J (vom іndе), praeterstrido.

Проучити, им, v. pf. buееn, perlego.
Профућками, ам, vide пропућкати.
Проход, m. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан. по варошима) vide изод.
Процавтети, шим

Процавшими, им, vide процвјета-
Процвасти, атим,
Процватими, им,

ти.

Процјеђивање, п. (Крц.) дав Дисфей Диrfeis gen, percolatio.

Процјеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) durchseihen, percolo.

Прочатити, им, v. pf. bur lefen, perlego.

Прочачкати, ам, v. pf. дисфос, durchstochern, perfodio.

Прочешљати, ам, v. pf. кога, (fig.) einen durchkämmen, pectino. Прочистиши, им, v. pf. ein wentg fäu. "bern, perpurgo.

Прочитати, ам, vide прочатити. Прочка, f. Сад је прочка, а други ће пут бити квочка, òіеßmаl mag eš bir bingeben (проћи), hac vice fero, in posterum non sic abibis. Прочкати, ам, vide прочачкати. Прочупати, ам, v. pf. ein menig tau. fen, vellico.

Прочути, чујем, v. pf. höven, erfahren,

Tinaudio.

Прочутисе, чујесе, v. г. pf. laut met= den, inaudior. Прошалишисе, имсе, у.г. pf. ein wenig fhergen, jocor aliquantum, subjocor. Прошараши, ам, v. pf. ein menig bunt fchedig färben, aliquantum variego. Прошарашисе, амсе, v. r. pf. fi bunt färben, variegari: прошарало се грожђе, снијег по планини (wenn eiujelne Stellen aufgethaut sind).

Прошевина, f. дав Erbettene, quod expetitum est.

Прошена ђевојка, f. (ст.) bie Вес оба te, desponsata:

„Разбољесе прошена ђевојка

Процветати, ам, (Рес. и Срем.) vide Прошење, п. 1) bas Berben um eine

процвјетати,

Процвилети, лим v. pf. (Pec.) einen Klageton von Процвилити, им, і дебеп, strido, v. pf. (Срем.) Процвиљети, лим, ejulo.

v.

pf. (Ерц.) Процвјетати, ам, v. pf. (Ерц.) егый. hen, effloresco. Процедити, им, (Рес. и Срем.) vide проциједити. Процеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide процјеђивање.

Процеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) vide процјеђивати.

Проценити, им, (Рес. и Срем.) vide процијенити.

Процеп, т. (Рес. и Срем.) vide процијеп. Проциједити, им, v. pf. (Ерц.) burd). feihen, percola.

Процијенити, им, v. pf. (Ерц.) абфä ben, schäßen, aestimo.

Процијеп, т. (Ерц.) ber Aloben, lignum ex parte fissum, forceps ligneus.

Braut, procatio. 2) das Betteln, mendicatio.

Прошетатисе, амсе, т. г. pf. ein wenig ergehen, obambulasse. Прошибами, ам, v. pf. ein wenig mit der Ruthe peitschen, virga plecto. Прошивање, п. дав Дикфиäen, persutio, transsutio. Прошивати, ам, v. impf. дисфиäђен (wie die Matrazen), persuo, Прошити, v. pf. дифрађен, persuo. Прошња, f. bas Betteln, mendicatio. Проштац, шца, m. 1) bie plante, tabula. 2) дизати се прошца, cin Spiel, da einer den andern, der auf dem Boden liegt und sich starr macht wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, ludi genus.

Прошће, п. (coll.) bie Planten, tabula. Пpna, f. glühende Asche mit Wasser vers mischt (als Umschlag), cineres aqua di

luti.

Прсаm, ma, mo, ftart von Bruft, pe

ctorosus,

Преи, (gen, прси и прсију), f. pl. bie Brust, pectus.

Прскање, п. даз Sprüßen, conspersio. Прскати, ам, v. impf, н. п. водом,

prüßen, spargo, conspergo. Прслук, т, дав Brutuch, дав Brufte leibchen, subuculae genus. Прслучић, m. dim. v. прслук.

Поснути, нем, v. pf. berten, fpringen, disrumpor.

Прснути, не, v. pf. [prüßen, emico. Прост, m. der ginger, digitus. Прстен, т. 1) ber Ring, Fingerring, annulus, 2) отишли на претен, cf. колачи. 3) eine Hrt Spiels, ludi genus. Прстена се играју уз месојеђе ноћу; и то је најобичнија игра у Србији и у Босни. Играчи се подијеле на двије стране, па онда јеДан узме прстен и натакне (кријући од они оспали) на један рогаљ од мараме, па онда помоли из руже сва четири рогља ше један од оне друге стране узме два рогља, а два остану њима: којима допаДне прстен, они почну играми, т. j. крити прстен. Метне се на земљу девет капа (или чарапа, ако нема полико капа) и десета марама, па онда један узме прстен у руку и поткрије под све капе редом (а под једном остави прстен) и најпослије у мараму (марама та 30весе алва или завитак). Кад она; тако све поткрије, онда они Други питају један другога: ђе је твој ишкил (т. j. ђе мисли да је прстен)? па један, који је као спарјешина међу њима, почне дизати капе и тражити прстен. Кад пову капу дигне, онда рече амбар! ако буде протеӊ у амбару, онда га они узму и крију; ако ли не буде, а он диже остале капе ђе мисли да нема прстена, док не саКера на двије, па онда дигне ону ђе мисли да је прстен, и рече: ова наша (пли нек да ова): ако ту буде прстен, а он га узме и крије као да га је нашао у амбару; ако ли не буде, а онај му, што крије, одговори: а ова наща (или не да ова), па узме прстен и броји два коња (m. j. амбар и ону капу ђе је био прстен), па крије опет на ново. Кад онај нађе прстен послије амбара, онда му онај што крије броји све оне капе што нијесу дигнуте (и амбар и ому под којом је био прстен), ако ли нађе у првој послије амбара, онда кажу да је убио пашку, и броје

му сви десет коња. Кад онај амбарне па не нађе прстена, одма му овај што крије метне забитак (а дотле га држи у руци) на оно мјесто ђе је био амбар; кад који одма однесе прстен у завишак, онда кажу посраосе (узавитак). Мјесто амбара може се казати бош (т.ј. празно), али кад се бошка, онда се дижу оне капе, ђе не. ма прстена; па кад онај, што тражи, саћера на двије капе 60шкајући, онда су обје његове; ака ли нађе прстен бошкајући, онда се броје сви коњи, као и кад се убије патка. Под коју се капу један пут сакрије прстен, она се други пут зове погорелица, или пожеглица, и зато није слободно два пут засопце под једну капу сакрити: зашто погоре сви ко њи, што су дошле били изиграни. Кад изиграју онолико коња, у колико су погодили да се играју (највише се играју у 100), онда се карете различно: једне (оне што су надиграни) гаре, једне брију (ивером или каквим цријепом); једни траже устима прстен по Мекињама ИЛИ По

пепелу, једни лају око куће, или вичу што им се заповједи; од једније граде Куприју, од једније крижају Дуван и т. д.

По варошима ђешто крију прстен под филџане мјесто капа, и шу је много теже уишћилити (ш. ј. погодити ђе је); а по неким мјестима, особито по Сријему, по Бачкој и по Банату, крију прстен у руке (и то кажу: да се играМо прстенка), но то се највише игра са женама, и ту нема карета никаквога, него само да мушкарци мијешају своје руке са

женскима.

Прстенак, нка, m. 1) по варошима у Немачкој, fobiel al8 прстен 5. 2) діе Ramille, chamaemelum vulgare. Прстеновање, п. баз Интеđеn без "Ringer (beim Freyen), donum annuli, cum puella cui desponsatur. Прстеновали, нујем, v. pf. uno impf. п. ј. ђевојку, ber Berlobien den Ring anleden, dare annulum desponsatae. Прстење, п. (coll.) bie Kinge, annuli. Прстић, m. dim. 9. прст. Потен, на, но, von Linnen oder Danf Tinteus, cannapinus. Пршењача, f. . . торба, eine торба ron Leinwand, sacculus liateus.

Пртина (пршина), f. bie фреебаби, via per nives.

Пртиница, f. dim. v. пртина. Прмиши, им, v. impf. Bahn machen

durch den Schnee, viam aperio per nives. Прмими, им, v. impf. auf den Rücken Leben, tollo. Штагођ носиш, пржи, а што једеш, дроби (Ерц.). Пpmuшume, n. Linnenzeug, lintea. Пpmbar, m. das Gepäck, impedimenta. Hpmbara, f.J

Пртљажина, f. augm. . пртљаг. Пpшлâье, n. 1) das Schwäßen eines Kindes, blateratio. 2) das Fortpacken, abitus, ablatio.

Пртљаши, ам, v. impf. 1) што пртbaui? was schwäßest du da? quid blateras: 2) пpmьaj, пpшлaj, mache das du damit fortkommst, bring's weg. Пpkeme, n. das Nafenrümpfen, (eig. Verziehen der Lippen) das Maulrüm, pfen, contorsio oris.

Пpkême, n. das Bahnbrechen durch den Schnee, viae per nives apertio. Пpkéже, n. das Aufladen auf den Rüs den, sublatio in dorsum. Преуснаст, mа, то, mit aufgemor. fenen Lippen, labiis crassis. Поћити усне, v. impf. | ðie lippen Прћитисе, имсе, v. r. impf. aufmerfen, das Maul rümpfen, labia contorqueo. Пpýra, f. ein Streif, linea, taenia. Пругиша, f. Frauenname, nomen mu.

liebre.

Пруглo, n. Art Schlinge (der Vogelfäns ger), laqueus.

Пpya, m. die Sandbank, Düne, syrtis. Прудовим, mа, mo, reich an Sands bänken, syrtosus.

Пружаmе, n. das Ausstrecken, porrectio. Пружаши, ам, v. impf. 1) ausstrecken, extendo, н. п. руку, ногу. 2) чашу, reichen, porrigo.

Пружаmисе, aмce, v. impf. sich ausstre:
den, extendo corpus.
Пружити, им, v. pf. 1) чaшy, reichen,
porrigo. 2) ausstrecken, herreichen, ex-
tendo, porrigo.

Пружитисе, имсе, v. г. pf. і ацв.
strecken, extendo corpus.
Пpŷm, m. die Ruthe, virga.
Прушак, тка, m. 1) һур. у. прут. 2)

ein Streif am Kleide, virgula, clavus. Пpymacm, ma, mo, gestreift, virgatus. Прутић, m. dim. v. прут. Пруmовача, f. eine Art rothgestreifter Aepfel, mali genus,

Прутуља, f. vide прутовача.
Пpyke, n. (eoll.) die Ruthen, virgul-

tum.

Пρпâже, п, das Begatten der Ziegen, coitus caprarum.

Прцатисе, ace, v, r. f. m. ј. коза, ф begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Чије се гођ козе прцају, мога јарца муда боле, одес: буд се твоје (или туђе) козе прцају, зашто мога јар ца муда боле.

Прцварење, п. дав Rožen, (Sieben, Bra.
ten) mit Geräusch, frixio.
Прчваρити, им, v. impf. rösten, tor-
Пpпвáρннпа, f. der Laden, wo Würste
reo, frigo.
u. dgl. gebraten verkauft werden, ta-
berna coqui.

Прпкâне, n. dim. v. прНене.
Прикати, ам, v. dim. v. прђети.
Поцукање, n. vide поцкање.
Пpuукаши, ам, vide поцкати.
Пpчевина, f. der Bocksgestant, hircus:
удара на прчевину.
Пpчевиm, ma, mo, н. п. japan, nach
Begattung riechend, olens coitum.
Пpшуma, f. Art Schinken(von Rindfleisch),
pernae genus (italiänisch presciutto).
Псалтир, m. (сељаци говоре салтир)
der Pialter, psalterium.

Псалтирац (салтирац), рца, т. бес Pfalterschüler, tiro discens psalterium, id esttiro tertii anni.

Псеташце, n. dim. 9. псето.
Псето, тета (и псета), n. ber Kund,
canis.

Пcék, ka, ke, Hunds, caninus.
Псúна, f. augm. v. пас.
ПIcовâшье, n. das Schelten und Schim-
pfen, convicium.

Псовати, псујем, v. impf. [фіmpfen,

convicior.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »