Page images
PDF
EPUB

Bihobec, m. feinere Fef. müße (q. Bimte, f. pl. eine Art ungrischer d. fino fes ?), mitrac genus.

Haarzöpfe, cirri. Віновёсак, m. hyp. р. виновес: Вільо, ш, тапnname, nomen yiri.

„На глави јој весак виновесак Виплање, п. дав Офwingen, vibratio. Биноград, m. Beinberg, vinea. Віллапши, ам, y, impf, fdy wingen, viВиноградац, граца m. hyp. р. виноград. bro. . Виноградски (вліноградски), кa, кo, Bimлпh, m. 1) dim. 5. Бишао. 2) н. п. zum Weinberg gehörig, vineae.

Клободана, или злата. Вінош (планина), т. (cin.)

Вітомир , Mannsname, nomen

viri. „Па и ајде на Винош планину. Вінскі, кa, кo, 3. 8. суд, 58cin = gefфirr. Біпорог, га, ro, mit gewundenen Винути, нем, v.pf, wеbеіn, agito caudam. Hörnern, cornibus tortis : Док кучка репом не вине, не ќе

Младе воке Внтороге пас за њом потрчапи.

Вha, m, (Рес. и Срем.) vide Вико. Вннушина, f, augn. 2. вино,

Blikah, m. Mannsname, nomen viri. Вінце, п. Дзеіnеn, vibulum (?) : винце Вићентија, 1

Вићентије, ј

Vincen; Vincentius. кисело срце весело. Вињага, f. ) milber 203einftod, vitis Biko, m. (Ерц.) 1) Тур. р. Вилип. 2)

silvestris. 2) die Frucht davon, uya sil hyp. p. Вићеніпије. vestris.

Вичан, чна, но, беmаnsert, versatus: Eîp, m. der Wirbel, vortex.

шије он вичан поме послу. Виргаз, m. (у Српјему, у Бачк. и у Вішак, шка, ш, дав Леђr, der Übers

bah.) dieRuthe. Rathenstreiche, virgae. schuß, plus. Вирење, и, бав Сpaben, speculatio.

Biiwe, ober, supra. Вириши, им, y. impf, fpäsen, spe- Bнішеград, m. Ort an Per Drina , füб. culor.

lich von Zwornik, berühmt (im Sprichs Вірић m. dim. 6. вир.

worte) durch seine Brücke : Ocmage Вировип, па, по, н. п. вода, mir као Куприја на Вишеграду. belvoll, vorticosus.

Вншек *, м. дie patrone, embolnѕ igniВировиница , f, мала варошица у

arius. Славонија.

Вишеклук*, m. Sie Patrоntаfфе , pera Bîc, m. Bergspike, cacumen montis : embolorum igniariorum. „Када будеш вису на планину

Вишење, р. Вав баngеn, suspensio. Висибаба, f. дав сфneegl&#феп, ga- Вишина, f. Die p@be, altitudo, cf, внеина. larthus nivalis Linn.

Bhuha, f. die Weichselkirsche, cerasum Висіна, f. Die Söbe, altitudo.

apronianum Linn, Висипи, им, v. impf, bаngеn, pen- Вишњеви, adj. indecl. meifelfarb, codео. Што виси нек” отпада.

lorem habens cerasi aproniani. Висок (comp, віши), на, кo, boy, altus. Вишњица, f. dim, p. внішња. 2) eine Висуљак, љка m. само у овој заго. Urt Fisolen, phaseoli genus. (3 ceno нетки : Виси виси висуљак, трчи

ниже Бијограда. лрчи трчуљак; Бога моли трчу Вишњичица , f. din. Ф. Вишњица : љак, да опіпадне висуљак ? п. ј. жир „Вишњичица род родила

Вішњов, ва, вo, Per Seifelfirfфе Ент, па , пo, vidе витак:

gehörig, cerasi aproniani. „Випа јело дигни горе гране

Вишњовац, вца, m. ein Ctab pon Beida Випі, вип! interj. Laut, um die selholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Bima, Buna! j Taube zu locken , sonus Вишњовача, f. 23eidofeiftot, fustis e alliciendi columbas,

ligno aproniano. Випак, шка, кo, biegfam, flexilis. BMWbOBîk, m, der das Weichselrein, viВиліао, пла, m. 1) Ser Barnhafpel, rhom num e ceraso aproniano Linn.

bus. 2) der Haspel, rhombus. 3) vide BIObyha, f. 0a6 Weichselholz, ligнасад 2.

num cerasi aproniani Linn. Bumes, m. der Held, vir fortis, heros. Bjébepmija, f. (Eph.)das Eidhörnchen,sciuВпи, вијем, y, impf. minsen, vieo. rus, cf. јеверица. Bams, m. i) die Lunte, funiculus in- Ejerosâne, n. (Epiz.) das Durchleben

cendiarius. 2) der Docht, ellychnium. seiner Lebenzeit, vita. cf. свјештило.

Вјековали, кујем, у. impf. (Epiц.) fein Виписе, вијемсе, т. г. impf. ft, wins Leben durdleben, vitam vivu: den, ambio :

„Да заједно вијек вјекујемо „Па се вије ружа око бора,

Вјенчавање, т. (Ерц.) Passraen (va Као свила око Кише смаља

Eheleuten), copulatio conjugialis.

ка 1 СВИЊче.

вјенчавами, ам, v. impf. (Ерц.) trauen, räuchertcs. Fleisch, segmentum carnis juugere cuunubio.

fumo duratae. Вјенчаватисе, амce.v. impf. (Ерц, ) ft, Bјешање, р. (Ерц.) бав ängen, sustrauen lajien, jungi connubio.

pensio. Вјенчани, на, но, Ерц.) н. II. прстен, вјешан, ам, v. impf. (Epq.) gängen,

кошуља, Хrau - Ring etc., copulato suspendo. rius.

вјешт, па, по, (Ерц.) беr eв реrftеnt, вјенчаница, f. (Ерц.) 1) новци што geschickt, peritus.

се дају попу (а по владици) за Вјешпак, m. (Ерц.) беr Beficite , peBjehuate, die Traugebühr, pecuniae ritus. debitae pro copulatione. 2) жиока, или вјештац, вјешца, т. (Ерц.) Ser бес гредица у какове зграде, беr $raniз renmeister, veneficus. baum, trabs.

Вјештина , f. (Ерц.) бie DefфitliФЕeit, Вјенчање, р. (Ерц.) vie granung, co Meisterschaft, scientia. pulatio conjugialis.

Вјештица, f. (Ерц.) бie pere, venefica. Віёнчати, ам, v. pf. (Ерц.) trauen, Вјештица се зове жена, која (по conjugio jungo.

приповијеткама народним) има у вјенчаписе, амce, v. г. pf. (Ерц.) ges себи некакав ђаволски ду, који у

traut werden, sich trauen lassen, conrubio jungi.

сну из ње изиђе и створисе уле

пира , у кокоІІІ- или у курку, па левјенчик, т. dim. р. вијенату.

пи по кућама и једе људе, а осоЕјера, f. (Ерц.) 1) беr Blaube, fides. .

бито малу Бецу : кад нађе човека The 2) Treu und Glaube, fides, 3) (cm.) Mann von Treu und Glauben, homo,

спава, а она га удари некакво:VC

шипком преко лијеве сисе не му се amicus fidus :

отворе прсн док она извади срije „Здрав Милошу вјеро и невјеро :

и изједе , па се онда прсії опет „Прва вјеро, потоња невјеро

сраспну. Неки ліако изједени људи Вјеран, рна, но, (Ерц.) frеи, fidelis.

одма умру, а некі живе више вреВјереница љуба, f. (сп. Ерц.) п. ј. мена : колико је она одсудила кад је вјерна љуба :

срце јела; и онаковом смрти умру, „Вели њему љуба вјереница

на какову она буде намијенила. Верица, f. dim. р. вјера: вјерицу му Вјештице не једу бијелога лука, и његову!

зато се млоги о бијелим и о божипВјернісно, f. (Ерц.) бie Creue , fidelitas.

њим покладама намалку бијелим луВјеровање, (Ерц.) бав ВІauben, fi

ком по прсма, по таван има нисdes. .

под пазуа: зашто кажу да оне на Вјеровати, рујем, v. impf. uns pf. (Ерц.) покладе највише једу људе. Них glaubeit, credo. Волим (лакше је) једној младоj и лијепој жени не, ка

вјеровати, него ићи пе пипами. жу да је вјештица, него сте бабаВjemap, mpa. m. (Ерц.) беr Bino, ма (млада курва стара вјештица).

Кад се вјештиница један пул испоВјелпрењак, m. (Брит.) See 23inobel. вједи и ода, онда више не може tel, vanus , gloriosus.

јеспи људе, него поспане љекаріВјерењача, f. (Ерц.) п. і. водени ца и даје праву изједенима. Кад

ца, или пушка, ) Binomüble , mola вјештица лепи ноћу, она со сија ventilis. 2) Windbüchse, telum pneu као вапра; и највише се скупљају maticum.

на гувну; запо кажу да она , Кад Вјепрење, р. (Ерц.) дав 24udrauen, оће да полелiк од куће, намажесе evaporatio.

испод пазуа, па Вјетрина, f. augm. р. вјештар.

рече: ни о трн ни о грм, век на вјеприпи, им, y, impf. (Ерц.) бий. пометно гувно. Жена, која је вјешften, evaporor.

пица, кад из ње изиђе онај ду, Вјерић, m. dim. р. вјетар.

лежи као мртва, и да јој човек Вјепрови, па , по, (Ерц.) minbig , окрене главу ће су јој ноге биле, ventosis.

не би се више ни пробудила, Вјепрогоња, m. (Ерц.) vidе вјепрењак. Кад у каквом селу помре М.Гого Вјепромет, m. (вец.) беr Binstrom, феце или људи, и кад свін повичу на fluinen venti.

коју жену да је вјешпинца и да и је Вјечип, та, то, (Ерц.) ewig, aeternus. она појела: онда је вежу и базе у Вјешала, p. pl. (Ерц.) Xer Balgeit, pa воду да виде може ли попонупit tibulum.

(зашпо кажу да вјешнца не може јешалица, f. ш. ј. меса , ein etuv gta полонуты) ; ако жена полоне, а онх

ventus.

некаквом масин

је извуку на поље и пусте, ако ли

„Овде нама кажу не могбуде потонупі, а они је у „Старога власпіеља — бију, зашто је вјештица. — Куд ќе Влап, m. vіdе клас. вјештица, него у свој род. Влапак, тка, m. hyp. 9. влап, Вјетипнчина. f. avgm. р. вјештица. Влашање, p, vide класање. Вла, Елаа, т. 2) Эer 90*ala, Valuchus. Влапапти, ам, vide класапи,

2) Туриди (особито Бошњаци) зову Влатко, m. Лаппвпame, nomen viti. и Србље (кашліо и све ришћане) Влаt, m. Лаппвпame, pomen viri. Власнма.

Brake, 1. (coll.) die Lehren, aristae. Paara, f. die Feuchtig Peit, humor.

Влачење, п.

1) das Eggen, occatia. Влада, f. Die perefфаft, dominatus. 2) das Hedeln, pectinatio. Владање, п. баѕ perrfфеn, dоnѕіnаtіо. Влачили, им, v. impf. 2) орање (п. ј. Владати, ам, v. impf. berrfфеn, do дръати), eqqet, occo. 2) куђељу или miuur.

лан (ш. ј. гребенали), beфeIn, ресВладатисе, амсе, т. г. impf. і без tino. tragen, se gerere.

Влашац, шца, m. cine art #аиф, porВладедia, m, Rannoname, nomen viri.

ri genus. Владика, m. Der 8:fфоf, episcopus. Влае, шема, п. Веr junge Вла, рпех Владисав, м. Лапnkname, nomen viri. vlachus. Владичење , n. Pa® Sinmeiben sum Зі. Влашење, о. Вав Заlафіfіrеn, mutatie fdy of, consectatio episcopi.

jn valachum. Бладичин, на, но, бев зіfof6, ері- влатиик, m. vіdе влашац. scopi.

Влашина, f. augm. p. Вла. Владичипи, им, т. impf. 8um Bifфоf Влашиши, им, v. impt: gum 28alaфen weihen, cousecrare episcopum.

machen , facio esse valachum. Владиҷиписе, имce, v, г. impf. и Влашнписе, имce, v. г. impf. fit gum

Bischof geweiht werden, consecror epi Balachen maven, facere se valachum, scus.

Badwuku, m. pl. das Siebengesien, Владоje, m, ЭЛаппвпате, поmеn yiri. plejades. Владун, m. RannBname, nomen yiri. Влашка, f. Die 9Balaфey, Valachia. Влажан, жна, но, feuФt, humidus. Влашкi , кa, кo, i) mаlафifф, valachiБлажење, р. дав Befeuhten, humec

2) adv. walachisch , yalachice, cf. tatin.

Влә 2. Влажипи, им, v. impf. befeuchten, Brauko, m. Mannsname, nomen viri. hurnecto.

BAøhma, f. die Glinte, fliuta (telum maВлаиња, f. 1) bie Batamin, Valacha; jus):

2) bey den bosnertürfen auch die Ser: „Луне влинпе у плећ окренули bin, serba :

во, вола, m. per Офе, bo5. Него ћу се ожени? Вланњом Вода, ғ. бав 28 аffеr, acua. „Из Поцерја главипом ђевојком Водање, р. бав реrumführen, 3. 3. дев Влаињу у младу обљубитии

Pferdes, circumductio. „На срамоmy Лазаревић Лукин Відати, ам, v. impf. н. п. коња, führen, „и Чупићу, који Дрине чува

circumduco. Влаињица, f, dim. p. Влаиња.

Выдаптисе, амce, v. г. impf. mit jеmаnа Biancas, m. Mannsname, nomen viri. Hand in Hand spazieren gehen, deamBurájko, m. Mannsname., nomen viri. bulo cum aliquo. влакно, п. Веr $lафв (вав зіаф%bar), Віден, на , но, н. п. крушка , јабука, liuum.

вино, wäffеrtg, aquosus. Влас, m, bie 3mente Battung Slade, Водена неђеља, f. Die erite 2Bофе паф lini genus minus longi.

Ostern, die weiße Woche, hebdomas власан, сна, но, үidе власпан.

prima a paschate. Влзсанице, f. pl.

Воденit , на, но, н. п. кос, суд, ликва, „До Зворника па до Власаница Wasser-, aquaticus. Власац, сцa, m. црви (као длаке) Воденица, f. Die 943affеrmüble, mola што се у ранама замену.

aguaria. По двапул се у воденици Bsach hk, m. der Eigenthümer, domi говорн. Виче као да је у воденици ilis , proprietarius.

грађен. Власті, f. Die Rat, potestas.

Воденичар, т. бer Rüblər, molitor. Властан, сна, но , беr Лафt fаt , без Воденичарев , ва , во , vidе воденича. rechtigt, jus habens.

ров. . Власне.», д. Pet 2Rghtbcber, poteps ; Воденичарка, f. Die Bruderin, molas

domina, molitoris uxor,

[ocr errors]
[ocr errors]

ү.

nornm.

venerem.

uxor.

tог. .

Воденичаров, ва, 30, бев Айбlers, Bзидба, f. бав Subrett, vectio. molitoris.

Візити, им, v. impf, fübeen, vеhо. Воденичица, f. dim. p. воденица.

Возилисе, имсе, r. impf. fahren, Воденичишпе, р. беr Ort wo eine vehor,

Mühle gestanden, locus ubi mola fait. Bo3mâjcmop, m. (der Wasenmeister) Воденитни, на, но, н. п. камен ,ко der Schinder, excoriator morlici

no, Mühl. ftein, - rad, molaris. . Водијер , , (Ерц.) дав Befäв, worin Воиловица, f, намастир код Дунава

der Heumacher rein Weßgeräthe ben sich близу Панчева. Воиловички , кa, кo, trägt, vas foenisecae.

pon Воиловица. Водир, m. (Рес, и Срем.) vidе води. Воин, ір. Папn&name , Domen viri. јер.

Воица, m. RannBname, nomen yiri. Водили, им, т. impf, 2) fübren, ducо, Војвода, m. Beneral, dux. 3) Taufig fenn (bon Set Жи)), ruit in Војводин, на, но, бев Benerals , duсis.

Војводиница, f. Die Beneratin, duсis Водицца , f, 2) dim. pоп вода. 2) Beib. wasser, aqua lustralis.

Војводити, им, т. impf. 3um Bents Водичар, ш. бer 20eibwaferträger, ca ral machen, ducem appello.

anillus (?). Зашао од куће до куће Војводилисе, имce, v. г. impf, fi као водичар. Кад хэдичар отніоје für einen General ausgeben, pro duce Спаси Господи, и покропи во

se gerere. дипцом по кући, онда обично рече: Војводица, m. dim, 2. војвода. „Шпоје поново да је готово : ча. Војводовање, п, дав Дојројеyn, voj,,нак граа и повјесма два, удо меса vodatus.

и нанак ораа и пару на крспи.“ Војводовали, дујем, т. impf. 23ojwoo Водника,

f. Wasser das ira Winter über seyn, sum vojvoda. Holzäpfel gestanden und so angefäuert BojBOACKI, ka ko, 1) generalmäßig, getrunken wird,

aqua
acida.

ducum. 2) adv. wie ein General, duВодоноша, ш. беr аffеrträget, aqua

cis more.

Војводспіво. п. бie Bürkе еіnев 23ој. Водопија, f. Der 23egwart, bic Bege. woden, vojvodatus. Водоплав, Ш.) parte, cichorium intу. Војвођење, п, баз ©rnennen sum 23ој. bus Linp. .

woden, vojevodae appellatio. Водурина , f. augm. 2. вода.

Bojapar, m. Mannsname , nomen viri. Boh, m. der Führer eines Blinden, dux Bojeeâne, n. das Kriegen, belligeratio. coeci.

Војевапи, војујем, т. impf. Eriegen, Вођа, т. (у сријему, у Бачк. иу Бан.) bellare. vide воқ.

Војевода, m, vidе војвода. Bokeb, sá, bo, des Führers, ductoris. Bojnak, m. ter Krieger , miles. Вођење, р. бав Subren, duсtiо. Војница, f. бес жrieg, bie &rіедвзеіt, Вођица, f. у везу као припак, еіn

belli tempus. Зweig іn bеr еtiderey, ramulus acи војница, f. варош у Босни. Војнички, pictus.

кa, кo, von Војница. Вожење, п. Вав $йқrch (3u Want uno Војнички, кa, кo, ) folbatif, militaju Wasser), vectio, vectura.

ris. 2) adv. foldatisch, more militari. Воз, т. товар на

на Војно, т. (cni.) муж, шетаbl , maritus: саонима , н. п. воз дрва, сијена, „Како не ћу бледа бити? ein Wagenvon, currus (?).

„Војно ми је пијаница—. Возаљка . . дрво (понајвише рачва. Војнов, ва, во, (сп.) бев ®emable, mariti

cmo) што се метне на њега пређа „Веселисе војнова мајкою. кад се навија.

Војска , f. Das skriegbeer, exercitus. Bósabe, n, das Fähren, vectio, vec- Bôjma, eine Art Kartenspiel, tura.

Војшпина, f, augm. v. војска. Bosap, m. der Ruderer , remex : Војштити, им, т. impf, на кога, Pries

Дај ми мене придесет возара gen, belligero.

„И пред њима возара Лазара— Војшћење, р. Рав Жriegen, belligeВозарев , ва; во,

vide
возаров.

ratio, Возаров, ва , Бев Rucerers, re- Воло, в. (р. воци) һур. р. во, особлиmigis.

mo кад вабе пеоце: пос воно пост Возапи, ам, т. іmрr. führen, rеhо. ма воко ма! Возаписе, амсе, т. г. impf, fabren, Boлaтисе, лалисе, г. pf. п. і. Tehor.

штапови, im epiekt rавратисе,

Коляма

или

во ,

tum.

CO.

cacumen.

passer femiua.

Bonâu, m. Ochsenname, nomen bovi Biumah, ha, ho, wächsern, cereus. indi solitum. .

Воштаница , f. Die Ba) в leinmano, ceraВслепи, лим, (Pec.) vidе вољепти. Волили, им, (Срем.) vidе вољети. Возитарница , f. дав Зафвбаив, то Волдводница, f. солови, шпо иду за das Wach8 gepreßt wird, cella кравом, кад води крава, bie reper

raria (?) der läufigen Kuh, vaccae proci. BoyImење, п. vіdе воutење. Воловскій, на, ко1) н. п. месо, Оф. Волштина , f. (augo. . восак) Die Вафе.

sen: Fleisch, caro bubula. 2) adv. auf trebern , recrementa ceraria. Ofen 2rt, bоum more,

Воштипи, им, y. impf, wifen, cero. Волонскії језик, m. pic ОФfengunge, Вошћење, p. Bas giфien, cеrаtiо. anchusa officinalis Linn.

вр, връа, m. (у Ерц. и врг) бав Обер. Вдловско око, р. das Dosenauge, fte einer Sache , Gipfel, summitas ,

chrysanthemum leucanthemum Linn. Волујара , f. некаква звијезда, коју Врабај, пца, m. bereperling, passer.

ратарии познају, и кад она изиђе Врабица, f. бав Beibфеn бев ёperling,

онда већ иду тражити голове. Волујарка , f. ) eine et Xrauben, uyae Враг, m. Ber geufel , diabolus, cf, ђаво. genus. 2) vide волујара.

Врагађyp, m. Питали бабу, кад је Волујскій, кa, кo, vide воловски, ишла на панађур, куда ће, а она Boba, f. 1) der Wille, voluntas. OA пун радости одговорила: „идем воље му (је, или стоји) као шокцу „на панађур Ђур“. А кад се

еврапікпост. 2) гуша у кокоши или у пін ла с панакура, онда је запитали: ie, der Kropf der Henne, des Vogels, „ђе си била бако ?! „На панађуру н guttur.

на врага, ур у“ (одговоряла љу. Вољан, љна, но, .) fre), вољан сіг, пита).

du kunnites thun, per te stat. a) gus BparoBabe, n. der Muthwide, petuter Laune, guter Dinge , latlus :

lantia, „Вољан буди царе господине

е!

Врагдвати, гујем, v. impf. Rutywil. Вољанн Боже! (verpunserup) guter Bott, len treiben, petulantem esse. hone Deus!

Eparonâk, m. der Muthwillige, pelu. Bodem, AHM, V. impf. (Ep.) lieber lans moden, malo.

Враголаст, па , шо, mutywilig, pe. вољнца, f. dim. p. воља.

tulans. Воринта, f. Ver Bulben, florenus. Bparvanje, f. pl. die Teufeleyen , nequiВоршпан, m. vіdе вошпан.

tiae. Восак, ска ,

m. das Wachs, cera. Враголисање, p, vidе враговање. Вітање, п. Зав Zarrеn, duсtаtiо. Враголисати, лишем, vidе враго . Вопати, ам, т. impf. кога, паrren,

bey der Nase herumfiihren, ducto. Враголипи, им, vidе враговати. Вошњак, ш. 1) беr Softgartet, poma- Враголица, f. vіdе ђаволица.

rium, 2) село у Рађевини (близу Враголсыво, р. Ber Ruthmile, lеritas. Лознице). 3) зидине од намаспира (у врагољeњe , p. vіdе враговање. селу Вошњану, на лијевом бријегу Вражји, жја , жје, tеlfifф, diabolicus,

ријеке Штире), cf. затроношити. В ражогрнци, m. р. село на лијевом Bomњачић, m. dim. 3. Вопіњак.

бријегу Тимока у Црној ријеци Bókáp, m. a) der Doftliebhaber", amans (туда говоре и грнацилонац).

pomorum. í) der Obsthändler, Debsts Bpajkop, m. das Freycorps, manus voler, qui poma venditat.

Tonuin. Бike, n. бав оbt, poma. у своје Врајкорац, рца, m. Ber repcorift, воће кад кo ofе. .

yolo, Bókka, f. der Obstbaum, pomuś. Врајкориja, f. die Seepcorp, volonum Воћњак, m vide. вошњак.

copiae. Віції, р. р. воко:

Врајкорски, кa, кo, Treptorp63 , volo„Отисни потисни, „Воци и корисни.

Вpajm, m. (у Сријему у Бачк. и у Bor! interj. Laut, um ein Nind dovon þau.) der Gefreyte, miles gregarius gu jagen, sonus abigendi bovem.

immunis statione. Вочић, m. dim. p. во.

Вран, m, vidе гавран: Вочке! vidе воч.

Ја двај врана, два по Богу брамаВоіцан, т. (у Сријему, у Бачл. иу Вран, на, но, fфmar , ater.

Ban.) die Borspann, equi vehiculares. Bpaua, f. die råbe, cornix,

вами.

num.

« PreviousContinue »