Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Растрти, рем, растрьо, . pf. ¿er. reiben, tero, frio.

Раступање, п. даš Huseinanbertreten, digressio.

Раступашисе, амсе, v. r. impf. auß. einander treten, divergo. Раступитисе, имсе, v. г. pf. qusein. ander -, von einander treten, divergo, discedo.

Растурање, n. baš Bermerfen, disjectio.
Растурати, ам, v. impf. außeinander
metfen, disjicio.
Растуриши, им,

v. pf. auseinander

merfen, disjicio. Растући, учем, v. pf. ¿erfhlagen (3.8. Sal, Zucker), distundo. Расудити, им, v. pf. entfcheiben, beur. thellen, dijudico.

Расуђивање, п. дав Beurtheilen, Ente fcheiden, dijudicatio. Расуђивати, ђујем, v. impf. beurthei. len, dijudico.

Расути, спем, vide разасуши, Расцвастисе, вашимсе, vide расцвјеРасцватитисе, имсе, шатисе. Расцветатисе, амсе (Рес. и Срем.) vide расцвјеташисе. Расцвјеташисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) blühen, floreo, floresco. Расцепити, им, (Рес. и Срем.) vide расцијепити.

Расцепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide расцепљивање.

pf. (Epq.) zerspal.

Расцепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide расцјепљивапік. Расцијепити, им, v. ten, diffindo. Расцјепљивање, п. (Ерц.) дав екра ten, diffissio.

Расцјепљивати, љујем, v. impf. (Ерц.) zerspalten, diffindo.

Расцопати, ам, v. pf. zerflagen, соцtundo.

Pani, m. und f. der Krieg, bellum. cf. крајина.

Раm*, m. накит коњски, ber pferb= schmuck, phalerae. cf. paxm. Pamap, m. der Ackerer, arator. Рапарев, ва, во, 1 бев lđerers, araРашаров, ва, во, toris. Рашарски, ка, ко, 1) ber Wferer, aratorum. 2) adv. nach Art eines Ackerers, aratoris more.

Ратко, т. Тапивname, nomen viri. Рашни, на, но, н. п. доба, Krieg, bellicus.

Ратовање, п. čaš Ariegen, bellatio. Рàmоваmи, mуjeм, v. impf. Eriegen,

bello.

Раф*, m. (у Србији и у Босни по ва

Рошима) діе Banoleifte. cf. полица. Paxm*, m. (по варошима) vide раm. Рац, m. ber Raize, Rascianus (eine für Sport genommene und gegebene Bes nennung von Seite der Ungern, für Gerbe, Serbus).

Раца, f. vide пашка.

Рацика, f. (veytrauli) і. д. Рац. Рацки, ка, ко, 1) raizif, rascianus, 2) adv. raisisch, rasciane. Рацкиња, f. ber Raisin, Rasciana. Рацко, m. Mannšname, nomen viri. Рача, f. г) ријека у Сокоској наији. 2) намастир на тој ријеци. 5) ІЬемачки град на лијевом бријегу Саве (према утоку Дрине у Саву). 4) се ло код овог града. Рачанин, човек из Раче.

Рача́р, т. 1) ber Arebfenfänger, qui cancros captat. 2) der gerne Krebse ift, amans cancrorum. Рачарев, ва, во, vide рачаров. Рачарица, f. 1) bie Arebsfängerin, quae captat cancros. 2) bie Arebfene ferin, quae amat cancros. 3) торба, бег Krebsfack, pera cancris captis aufe

rendis. Рачаров, ва, во, дев рачар, Рачваст, та, то, gabelförmig, bifurcus. Рачваст колац (рачвасто дрва) не иде (не може да иде) у земљу. Рачве, f. pl. bie Banten, furcar. Pàчema, m. Mannsname, nomen viri, Рачић, m. dim, 9. рак.

Раји, чја, чје, $rcóš, cancrinus.

[blocks in formation]

Рâшma (рaди шuma), weswegen, quamobrem.

Paшkepam, aм, v. pf. (Еpп.) auseins ander jagen, dispello.

Paшheрémamice, aмce, v. г. pf. Iustis ge Dinge.erzählen, uugas narrare. Paukeрsame, n. (Epy.) das Vorjagen, dispulsio.

Paшheрiвamи, pуjem, v. impf. (Epù.) auseinander jagen, dispello. Рашчистити, им, v. pf. wegfchaffen, um reinen Platz zu machen, expurgo. Рашчупáваше, n. das Zerraufen, divellicatio.

Рашчупавати, ам, v. impf. Berraufen, divellico.

Рашчупати, ам, v. pf. žerraufen, divellico.

P6am, m. der Rücken, dorsum.
Pouнa, f. der Scherben, die Scherbe,

testa.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Pea, f. dünn stehende Wolle, lana rara. Peбàрge, a. das Nippchen, costula. Рéбреже, u. das Gehen auf Seitenwe gen, deviatio.

Рéбриmи, им, v. impf. auf Seitenwes gen wandeln, devio.

Peбpo, n. die Rippe, costa. Реваmи, вем, v. impf. seitwärts gehen, eo oblique. Реве на страну, као Марково рало. Пјевају и приповиједају како је Марка Краљевића наговорила мајка да бре, али он није ћео да оре као што људи ору, по њивама, него по путу куда људи иду:

,,Он не оре брда ни долине,

Већ он оре цареве друмове Pera, f. das Knurren und Zahnfletschen des Hundes, murmuratio canis, Реreм нma, f. das Regiment, legio, oder regimentum quod dicunt. Регементски, ка, ко, н. п. заповијест, Regiments, regimenti.

Рéгнуши, нем, v. pf. einmal Enurren, immurmuro,

Реграција, f. (у Сријему, у Бачк. и у бан.) die Recreation, studiorum intermissio. cf. играција.

Регула, f. (у Сријему, у Бачк. и y Бан mit allen Ableitungen) die Regel, regula.

Perỳлâu, m. m. j. co^дam, der Liniens foldat, miles ordinarius.

Peгyлâшкâ, ka, ko, der Linientruppen,

militum ordinariorum.

Pêд, m. 1) die Reihe, ordo. 2) jедан ред, два рƑÃ, einmal, zweimal, semel, bis. 3) y peд, y pеz! geschwind hieher, ades.

Реда, f. (ст.) vide ред 1.:

„Чија ј реда за гору на воду „Чија реда по говеда

Редак, шка, ко, (Рес. и Срем.) vide риједак.

Peдapa, f. die Frau, die die Reihe der Haushaltung trifft, materfamilias ordinatrix. Ђе је млого жена у кући, онђе једна редује (т. ј. готови јело, пере судове и мијеси љеб) једну неђељу дана (и та се зове онда редара), а друга другу и т. д. Редарин, на, но, der noronerin, or

dinatricis. Редити, им, v. impf. н. п. куђељу, лан, den Flachs bereiten (durch alle Operationen, bis er gesponnen werden Fann), linum praераго. Пошто се ку. ђеља (или лан) извади из мочила и осуши, онда се набија ступом (а лан тре трлицом); па се потом почне редити: најприје се Маше на маљци, па се онда огребље на огребло, послије огребла перјасе на гвозденој перајици, послије тога перјајусе повјесма малом перајицом, па су већ онда повјесма уређена. А оно што остане на огреблу и на перајици, гребенасе гребенима, и од онога бива влас (мали и велики); а што остане на гребенима, оно су већ кучине.

Редња, f. cine enbemifhe Frantheit, morbus grassans.

Редњи, ња, ње, ја сам редњу (т. j. чашу) попио, деп ефет, дек дег Кі he nach mich getroffen harte. Редовање, п. bie Umreihe, ordo domus administrandae.

Редовати, дујем, v. impf. čer Kciße на aushalten, rem familiarem admiuistro ex ordine. Радуша, 1. vide редара.

Редушин, на, но, vide редарин. Ређање, п. саš Reihen, ordinatio. Ређати, ам, v. impf. reihen, ordino. Ређење, п. дав Bereiten дев Glahfes, liui praeparatio.

Режање, п. дав ä, dentium ostensio, nudatio; rictatio. Режами, жим, v. impf. діє за

ichen, ringi, rictare. Реза*, f. vide ереза. Резанци, наца, m. pl. bіе Хиčelu, turundae (farinaceae).

Резање, п. дав фneiben, scissio.
Резати, ежем, v. impf. fneiden, scindo,
Резница, f. m, j. лоза (на чокоту).
Рек, т. (Рес. и Срем.) vide ријек.
Река, f. (Рес. и Срем.) vide ријека.
Рекла, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.)

der Weiber rock (Rockel), tunicae genus. Рекула, m. Mannéname, nomen viri.

Реља, m. Тапионате, nomen viri. Рен, m. ber Meerretig (Eratnif хрен, österr. der Kren), armoracia Linn. Pên, m. der Schwanz, cauda. Репа, f. bie Rübe, гара. Репат, та, то, gefomänt, caudatus. Репаmа звијезда, f. Der Romet, cometes, stella crinita. Репина, f. augm. . pen. Репић, m. dim, . реп. Репица, f. dim. . репа. Репиште, n. lder, auf bem einft Xù. ben angebaut waren, locus olim rapis consitus.

Репни, на, но, н. п. лист, Яйбен, rapinus. Репу, т. petasites.

die Pestilenzwurz, tussilago

lin

Репурина, f. augm. . репа. Репушина, f. augm. . репу. Реса, f. 1) на дрвету, дав кафен (3. B. am Nußbaum), iulus, nucamentum. 2) das Büngelchen (im Munde), gula. 3) pece, $ranfen, fimbriae. Ресава, f. г) наија Ћупријска. 2) вода што тече кроз ту наију. Ресавац (вца), човек из Ресаве. Ресавкиња, жена из Ресаве. Ресавски (Ресавски), ка, ко, 1) Reffqwer. 2) adv. ref= fawisch.

Рecан, m. Mannsname, nomen viri. Ресање, п. дав Betommen ber Rähen, nucatio (?).

Ресаст, та, то, н. п. коза, дезün= gelt, lingulatus (?).

Ресати, ам, v. impf. Räßßen befom= men, nucari.

Ресица, f. dim..реса.
Рескање, n. dim. у. резање.
Рескати, ам, dim. 5. резати.
Реснат, та, то, н. п. грана, ä
chen tragend, iulatus.

Рећи, речем (и рекнем), v. pf. fagen, dico.

Реpeнa*, f. die Reche, rata, symbola.
Реч, т. (Рес. и Срем.) vide ријеч.
Речек, ћа, ће, bereot, eloquens cf.pјечиты.
Речит, та, то, (Рес. и Срем.) vide
Рјечит.

Речица, f. dim. v. река,
Речца, f. dim. . реч.

Решетање, и. дав Reitern, cribratio. Решетати, ам, v. impf. reitern, fieben, cribro.

Решетка, f. cin Sittermerf, cancelli. Решето, n. ber Reiter (Sieb), cribrum. Рзање, и. дав він, hinnitus. Рзати, ржем, v. impf, wiehern, hinnio. Риба, f. Der gif, piscis. Двије се рибе на једној ватри пеку, па једна другој не верује.

Рибање, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.

Paбâр, m. der Fischer, piscator.

дав Хеібен (дев Arauts), sectio оре Рикнути, нем, ѵ.рг. бейеп, mugitum edo. ferri rasorii. Рим, т. Коm, Roma, cf. благочастиви, Римљанин, m. 1) ber Kömer, Romanus. 2) der Römer (Lateiner, dem Ritus nach), homo ritus Romani: „Тако моја вјера не подноси, ,,Да ја копам

дефек, різdes Fischers, piscatoris.

Рибарев, ва, во, Рибаров, ва, во, Рибарски (рибарски), ка, ко, 1) ber i icher, piscatorum. 2) adv. nach Fischer Art, more piscatorio. Рібаши, ам, v. impf. m. ј. купус, (Kraut) reiben, brassicam contero. Рибетина, f. augm. . риба. Рибизле, f. pl. (у Сријем. у Бачк. и у бан.) die Ribesbeeren, ribes rubrum Linn.

Рuбиk, m. das Kleine vom Fisch, der junge gif, pullus piscis, pisciculus. Рибица, f. dim. 9. риба.

Рибљи, ља, ље, і, piscarius.
Рибница, f. ein leden an der Donau,
Poretih gegen #бег. Рибничанин, човек
из Рибнице. Рибмички, ка, ко, доп
Рибница.

Рибњак, m. ber iftei, piscina.
Рибурина, f. vide рибетина.
Ригање, п. дав Külpfen, ructatio.
Ригами, ам, v. impf. auffloßen, rülpfen,

ructo.

Ридање, п. баš Beh flagen, ululatus. Ридати, ам, v. impf. wehtlagen, ululo. Pih, ha, he, fuchsroth, rufus.

Риђа, f. m. ј. коза, eine rothe Biege, rufa capra.

Риђа, т. (Рес. и Срем.) vide рибо.
Риђан, п. vide риђо:

„Доведоше Мару на риђану Puho, m. (Epu.) der Fuchs (Pferð), equus rhfus.

Ризница, f. (у пјесмама и по намастирима) die Kammer (Schaß- und Kleiderkammer), couclave: „Ти отиди у ризницу бјелу, „Те ти узми жутије дуката „Од Стојана узима оружје, „Па оружје носи у ризницу Рија, m. (Рес. и Срем.) vide ријо. Риједак (comp. рјеђи), шка, ко, (Ерц.) 1) дипп, nit biœ, rarus. 2) felten,

rarus.

[blocks in formation]

ријење, п. дав Bühlen, rutio (?).
Ријеч, f. (Ерц.) bas Bort, vos, verbum.
Ријечца, f. dim. 9. ријеч.

Ријо, m. (Ерц.) һур. у. Ристивоје (?).
Рика, f. дав ebrille, mugitus.
Рикавац, вца, m. m. j. кашаљ, бес
Keuchhuten, tussis genus.
Рикање, п. даš Srüßen, mugitus.
Рикати, ричем, v impf. brülden, mugio.

[ocr errors]

„Ришћанина поред Римљанина Римпапа,m. der Papft von Hom, Papa

Romanus.

[blocks in formation]

Рипати, ам, v. impf. teichen, Пас би ften, tussio.

Рипида, f. Wrt Rirmentanbelaber, candelabri sacri genus. Pic, m. der Luchs, lynx. Рисно, n. Stabt in Dalmatien : „Па ти трчи Рисну на крајину Р.ісовина, f. bie u shaut, дав Сиф fell, pellis lyncis:

[ocr errors]

„Рисовина и самуровина Риста, m. (Рес. и Срем.) vide Ристо. Риста, f. Grauenname, nomen feminae. Ристан, т. Таппвнате, nomen viri. Ристивоје, m. Тапивате, nomen viri. Ристо, т. (Ерц.) һур. у. Ристан. Ристов, ва, во, Chrifti, Christi. Ристос, Риста (и Ристоса), m. Sári, stus, Christus.

Pam, m. das Rohr, Röhrig, arundinetum. Ласно је ђаволу у ришу свирати (у карабље).

Рита, f. 1) ритава кошуља, zerfester Дeтo, indusium lacerum. 2) рише, т.ј. дроњци, bie Seßen, laciniae.

Ришав, ва, во, дроњав, jerfekt, lacerus. laciniosus.

Рити, ријем, v. impf. mühlen, ruo.
Ритинар, m. vide дроњо.

Риф, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Elle, ulna, cubitus. cf. aршян. Ришњанин, т. човек из Рисна : „Поклонио Ришњанин Ивану; „Ришњани су на гласу јунаци Рішњански, ка, ко, von Рисно: ,,Што ће мени Рашњански мачеви Ришћанин, т. дер Chrift, christianus. Калуђери зову свакога човека ришКанином (кад му не знаду имена), као и жену ришћаницом, или ришКанком.

Ришћанинов, ва, во, без &hriften, christiani.

Ришћаница, f. eine Ghriftin, christiana. cf. Ришћанин.

Ришканка, f. vide ришћаница. Ришћанлук, m. bie &hriftenheit, populus christianus.

Ришћански, ва, ко, 1) феіі, chri stianus. 2) adv. christlich, christiane.

Рјечит, та, то, (Epy.) beredt, elo- Pовлêе, n. das Graben eines pos, perfossio.

quens.

Рјечица, f. dim. 9. ријека.

PRа, f. 1) das Schnarchen, rhonchus. 2) (scherzhaftes Schimpfwort auf ein gro bes großes Kleid), convicium in ve. stem rudem.

Éкаше, n. das Schnarchen, rhonchus, To stertere.

Ркаши, рчем, v. impf. schnarchen, sterto. Ркнути, нем, v. pf. fchnarchen, rhonchum emitto.

Рњав, ва, во, mit aufgeflisten gippen,

labiis diffissis.

Paгa, f. велика гомила, ein großer Haufe, magnus acervus.

Piьak, m. Mannsname, nomen viri. Рâне, n. das Reiben (z. B. des Ochsen am Baume), attritio, frictio. Рнашисе, амсe, v. r. impf. sich reiben, adteri.

Рьиша, m. einer, der eine aufgefchlitte Po, m. Lippe hat, labiis diffissis. Po6, m. der Sklave, servus (bello .captus). Робом икад, а гробом никад. Ваља роба (н. п. крава). Po6a, f. (ital. roba) die cf. руба. Poбnja, f. die Robot, Frohnarbeit, opera servilis.

agre, merx.

Poбijau, m. der Frohnarbeiter, opera

rius servus.

[blocks in formation]

Pôв, m. die Aufgrabung (unter dem Schnee, oder der gefrornen Erde) damit die Schweine dann weiter nach Wurzeln wühlen, perfossio.

Posâu, m. 1) der Einschnitt am Ohr des Schweins, als Kennzeichen, incisura, nota. 2) das Kerbholz, talca. Ровáшимн, им, v. pf. zeichnen, marki. ren, noto коме. Роьнне, f. pl. vide poв. Ровити, им, v.impf. einen pos grabеп, perfodio.

Poвиmo jaje, n. ein weiches Eg, ovum

sorbile.

Ровци, т. pl. Gegend in der Herzego

wina an der Grenze von Montenegro: „Равна Брда и камене Ровце Pôr, m. 1) das Horn, cornu. 2) на куkи, der schiefe Dachbalken, trabs tecti obliqua. 3) гадљарски. Рогал, гља, n. Die Ecke, angulus. Poram, ma, mo, gehörnt, corniger. Porâu, m. eine Art kleiner Fisolen, fasell genus.

Рогобатан, шна, но, häfelig, anceps. Рoгожина, f. die Schilfmatte, teges. Poros, m. das Nietgras, typha latifolia. Рогозан, зна, но, топ рогоз, typhae latifoliae.

Рóгoía, m. ein Ochs mit großen Hörs

neru, bos cornutus, cornibus ingrantibus praeditus.

Porybe, f. pl. Art Heugabel (mit zwei Backen), furcae genus.

Рогуљице, f. pl. dim. 9. рогуље. Porýшeшe, n. das Stußen, stupor, arrectio aurium.

Рогушити, им, v. impf m. ј. уши, frußen, stupco, aures arrigo.

Род, 1) он ми је род, er ift mir bе. freundt, est propinquus meus; omniuла у род; господскога рода, familiae, Abkunft. 2) die Frucht, fructus: купио виноград под родом; „Вишњичица род родила, „Од рода се подломила Póza, f. der Storch, ciconia. Родаква, f. vide ротква.

Родан, дна, но, н. п. година, дрво, fruchtbar, frugifer.

Poдбна, f. die Verwandten, Befreundten, propinqui.

Родин, на, но, без Store, ciconiae. Родимел, ш. der Erzeuger, Vater, pa

rens.

Рòдиши, им, v. рf. 1) gebähren, pario. 2) Frucht dringen, gerathen, gedeihen, provenio, respondeo spei: poдн^а год¶на, родио жир, родиле јабуке и т. д. Poдumucе, имее, v. r. pf. родило се Anjeme, geboren worden, uatus est; aber aud родило се сунце, ift aufge= gangen, ortus est sol.

Poдuja, f. die Verwandte, cognata: „Ој ђевојко ти си ми родица, ,,Кад те видим ваша ме грозница — Poha, f. hyp. v. poħaкa.

Pohaj, m. m. j. cушчани, der Sonne Aufgang, ortus.

Рођак, т. 1) материне, или очине сеempe cнн, der Better (Sohn der Tans te oder des Oheims), matruelis, consobrinus. 2) ein weitläuftiger Verwandter, subcognatus.

« PreviousContinue »