Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Рђака, Т. менткина, яли ујакова лін, Роморити, им, т. іmрt. нити ротори die Mubme, consobrina.

ни говори, іt іt mаuѕфеntіl , silet Рођакање, р. Bas Bettern (Begrüfən als plane.

Better), salutatio nomine consobrini. Ponaq, nga, n. 1) der Lauder, urina. Рођакаптисе, амсе, т.т. impf. l bet. tor. 3) ein Insect, bestiolae genus.

tetn, salutare so invicem nomine cou. Ponudin, AM, . impf. 1) tauden, uri. Sobrini, ,

nor. 2) (cm.) cyse, Thránen vera Рођаков, ва, во, беѕ Bеttеrѕ, con30 aießen, lacrimas fuudo a brini.

„Рони сузе низ бијело лице Рођачење, р. Bas Bettern, adoptatio mu Ронитис, имсе, т.г. impf. н. п. бри. tua in cognationem.

jer, binabroden, delabor. Рођачимисе, имce, y. г. impf. с ким, Роњење, р. 1) ба хавфси, urinato.

mit jemand better werden, necessita. 3) das Vergießen der Ehränen, lacrydinem ineo.

matio. .3) das Dinabrollen, devolutio. Рођени, на, но, на п. брап, сестра, Ропчад, f. (coll.) judgs &tiavet, veгoae, CHA, leiblich, germanus.

Ропче, чела, ш. cin junger Glave, verРожан, на, но, börnen, corpeus.

Da, serrulus. Рожанство, т. бas se per Bebet Pica, f. Per Ebat, ros. Sprijti. cf. Божик.

Póca, f. Fraucaname, nomen feminac. Рожење, п. реrроrрrіngung cines Cons Росан, сна, но, thau», roscidus:

am Dudelsac , genus soni utriculi mu. Pochmu, HM, v. impf. bethauen, irroro. sici.

Росишисе, имсе, . . impf. ta bau Рожити, им v. impf. einen gewissen herumgeben, irroror.

Laat des Dudelsade hervorbringen, eli- fccuga, f. dim. t. poca.

cio soni genus ex utriculo musico. Póconac, f. das Sceltraut, chelidonium Рожњак, m. прст, што се њим рожи, majus.

л. і. удара у пошљедњу рупицу на Рісуља, f. (сп.) See sbaurеgеn, plavia карабљама гаджарским.

roscida: Püsra, f. der Pilod, die Stunge, an der „Удри киша росуља, 3. B. die Kürbiffe hinanranten, pertica.

На bевојци кошуља Poj, m. der Bienenschwarm, éxamen. Pumkba, f. der Reitig, raphanus sativus Pojébe, n. das Sdwärmen, emissio fe Liun. tus.

Ротквенії, на, но, н. п. лист,

Nets Ројиписе, роjесе, т. г. impf. н. п. че tigo, raphani sativi. ne, schwärmen, fetum emitto.

Ротквица, f. dim. 2. ротква. Ројте, f. pl. (у Сријему, у Бачь, и у Ротквёнте, п. сiа bеmаlіgеs Rettig. Ban.) vide pece (cf. peca).

bett, locus olim raphano consitus. Pôk, m. der Termin , die Zeit, tempus Pounmuce, umce, v. r. pf. fide bestellen,

constitutum : сад му је рок да дође ; Rendezvous geben, constituo tempus et „Закукала сиња кукавица

locum. . „Прије рока и прије земана

Рочиште, о, мјесто, ќе смо се догоРокља, f. (украјини Неготинској) (Бав ворили с Ким да се саспанемо, Ber Röckel) die Šoppe, lanica.

Dit der Bestellung, locus constitutus. Pórca, f. Frauenname,

nomen feminae. Рошење, п. бав Betbauen , irroratio. Роксанда, f. Trauenname , nomen femi Poimi, m. der Rost, crates.

Рошчић, ш. 1) dim. 2. рог. 2) рошчиРокање, р. Bas Brungen, grupnitus. kk, die Bodshörner, das Johanniss Роктапи, кћу, т. inpf. п. і. свиње, brot, ceratium, siliqua graeca. grungen, grunnio.

Pna, f. der Haufe, cumulus, acervus. Роља, f. (у Сријем. у Бачк. иу Бан. mit ёпица, f. dim. 2. рица.

allen Ableitungen) die Rolle (Mans Pniwme, n. Ort, wo ein Haufe (Kukus ge), torcularlintearium.

rus) gestanden, locus ubi acervøs fuit. Рољање, бав Rolen, Rangen, laeviga Prikâk, m. eine Art Getreide: Maß, mentio.

surae genus љапти, ам, т. impf. rolen, laevigare. Рскање, о. Рав Яraфen (einiger Opei. Pòm, ma, mo, lahm, hintend, claudus.

ser) zwischen deu Zähnen, stridor cibi Романија, f. Bera in Bonien:

inter dentes. „Веселисе горо Романијо !

ёскали, ам, v. impf, mit Reaфeн 30. Ромињање, п. Das Xtefeln (0ев Regen®) ? beißen, cun fragore comedo, pluviae lenes.

Рская исе, касе, ч. т. impf. ;wifфен деп Роміньали, ња, v. impf. п. ј. киша, Zähnen Fragen, fragorem edo inter rieseln, pluvia leoiter cadit.

deutes. .

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ёсуз*, м. 15er Sieb, fur. cf. крады:• Рудник, m. Btabt in Certien. РудняРсузин, m. Eац.

чанин, човек из Рудника. Руднички, Рсузлук m. der Diebstahl, furtum. кa, кo, von Рудник. cf. крађа.

Рудњак, т. код кола, ђе се четири Рсуски, кa, кo, 1) Diebвч, furum. 2) коња вашају, да се спражња оқу adv. biebifd) , mоrе fururn.

рудњаци, дie Deiфjeipferve, equi Pm, m. der Windhund, vertagus.

ad temonen juucti. Ртањ, Pmња, т. qroser Pegeljörmiger Рука, f. 1) дie Xofe, rosa. 2) Хrauenə

Berg іn tеr Црна ријека, ѕаltus in name, nomen feminae.
Serbia. .

Ружан, жна, но, bäglid) , turpis.
Pшеница, f.

Рућенье, Pmењача,

n. Das Spotten, ludificatio. f.j der Rückgrat, spina dorsi.

Рускин, на, но, деr py hia, roseis et Рина, f. augm. 2. рт.

Rosae. Ртица , f. Die Sinohiinvin, vertaga (?). Ружигин , им, т. impf. кога, perfpotten , Ричин, на, но, беr pпица, vеrtаgае.

illudo cui, Ртмача, f. Ser Sofenlab, apertura tegu. Ружиписе, имce, v. г. impf. fpotten, jenti braccalis.

ludilico. Рпник , m. Die erten Ingreifer im See. Ружица, f. 1) dim. 8. ружа. 2) црква

re, velites: изгинули рпніци; уда у Бијограду у доњем граду (сад се ритие најприје pтници.

у њој не слуікні) : Pшница, f. беr erite ( türəftə ) Brannts „и Ружінцу пркву насред града mein, vinum ustum primum.

Ружичало, п. vіdе дружичал, Ртов, ва, но, бев двіnеfpiele, vertagi. Ружичасці, па , пo, rejenfarten, roPmoboka, n. der Windhunde führt, ver.

tagi duсtоr, (сів Bormurf für einen Ружичнца, f. dim, 5. рузка. Edelmann, der immer nur jagt).

Ружични, на, но, Xojein 3, roseits. Руба, f. vіdе роба.

Р; змарин, m. (у Сријему, у Бачкну Рубстина , f. i) augm. b. руба. 2) augm. Hah.) Rosmarin , rosnariuus. 2. рубина.

Pyj, m. Rhus cotynus Liun. Рубина , f. vіdе кошуља.

pyjee, Ba, 30, von pyj. Pбиница, f. dim. p. рубина.

Рујевина, f. дав роli von Rhus cofynus. Рубили , им , v. impf. 1) einfäumen, lim- Рујевно вино, п. (сп.) vide pујно : bo circumdo. 2) iumas, einen Stab Сува љеба и рујевна вина

oben zuglätten, zuründen, rotundo. Рујница, f. л. ј. гљива, ein ebater gets Рубљење, п. 1) сав $infäитеп, сіrсum ber Šoiam, fungi gaibini genus. jectio limbi. 2) das abplatten, laevi. Pýjho BIRO, 0. (cm.) gelblicher Wein , vigatio. .

vinum fulvun : Pyr, m. lder Spott, ludibrium: He CMI. „Те јунаци рујно вино пију Pyra, f. Jје од руга да изиђе на поље ; „дес” видео рујно вино

pyгaлaсе руга, па јој била друга. Рука, f. 1) бie зaпp, mаnus: дошло Ругање, р. бав Сpotten, illusio.

му истіод руке, иtеr per pano, ins Ругатисе, амсе, т. г. impf. коме, че geheim; не иде мн од еуке; није ми

му, fpotten, illudo, ludibrio habeo. на руку; учинити коме Pyròba, f. die Häßlichkeit, turpitudo (das руку, 2) од сваке руке, auerban, varie. Gegent, cil on љепота).

Руна, f. Das 23runimen Pes 2 aret , pers Рўда, f. ) сав $ri, aes, minera. 2) pie mundeten Donsen, mugitus.

Deidselstange am Pferdewagen, temo. Рукав , m. Der (Srmel, manica. Pyaa, f. dichte, zusammenhängende Wols Рукавац, вца, m. 1) ат 213eirtrens le. lana spissa et crispa.

fessel die Röhre, die in die Lüblm2!!!! Рудаст, пia, по, н. п. овца, didit: führt, fistulae genus. 2) an der Nave wollig, fanno spissae.

Dec vorderste Theil, oudioli rotae pars Рудина, f. Die Slur, pratum :

antica. „Док се гора преођене листом,

Рукавина ,

f.

a1sni. 9. Рукаг. „A Рудине mpавом ћетелином Рукавић, m. dim. 6. рукав. Рудине , f. pl. Begens in per yerseqорія Рукавица, f. Der bancјфub , chirotheca.

na an der Gränze von Montenegro. Pykaze, 1. das Brüllen des Sären, Рудіница, f. dim. p. рудина.

Dd);en, mugitus ursi, bovis vulnerati. Рудица, f. ) dim. p. руда. 2) gefärite Рукати, ручем, v. inpf. brüllen, mugio., Wolle, lana fucata.

Рукнути, немi , v. pf, aujbrulen, nuРудни, на, но, н. п. коњи, Deichsel-,

gotiini cdo. ad temunem coustitutus, z. B. wenn Pykocárbe, n. daß Handgeben, porrectia man mit Vieren oder Sechsen fährt,

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Рудеалтисе, кујемсе, т. р. и. impf. ручаница, f. Die effeзeit, tempns coeпandi. einancer pic Since geben (al® Colegen ручано доба, р. vіdе ручаница.

in einem Fehler, Unfaa), manus jungere. Pyramır, am, v. impf. u. pf. speisen, Руковет, f. Die Panpool, manipulus. Mahlzeit halten, coeno. Рукопис, т. 1) Die panofrift, scri- ручнна, f, vide ручурина.

ptura. 2) codex manu exaratus. ручити, им, v. impf. (ct.) п. ј. руРукосад, m. cin pоn thіr fel6}t angeleg: Ke, die Hände reichen , jungere dextras :

ter "Beingarten, vinea manu mea pri. „Руке руче, у лица се убе mum consita (non emta).

Ручнца,

f. 1)

dim. p. рука. 2) ручицо Рукопворина, f. Das Bett (meiner) -бап. ha nyry, die Pflugsterze, stiva. 3) kyde, opus manuum mearum.

ђеље, или лана, cin Suno Slафв, Рукуница, f. 1) бie Sanobabe, bеr Briff, fasciculus caunabis aut lini. ansa. 2) рулунице, діс реіфfеltange Ручкoнoша, f. Die Ben ednitfern u. f. eines einspännigen Wagens, temones m. das Effen vom Hause bringt, currus unijugi.

quae adfert coenam. Руљање, р. бав Зеülen (cinев ипаrtіgеn ручні, на, но, н. п. Ђевер, Bet Seauti Kinde8), mugitus.

führer, paranymphus. Руљати, ам, v. impf. brilen, plого. Ручурина, С. augm. 5. рука. Рума, f. варош у Сријему.

ру типа, f. ein venetianischer Dukaten, Румен, на, но, roth, ruber.

Рушпија, ғ. (zecchino), ducatus Venetus. Руменило, р. баѕ Roth, bie rоthе ефmin. pўшпеви, m. р. (у Сријему) cine 24rt te , purpurissum.

Kirsden, cerasi genus. Руменипи, им, v. impf. tоth fфminten, Pчак, чка, ш. cine Art Ratten (in Reina purpurisso fuco.

gärten), muris genus. Руменилисе, имсе, т. г. impf. ), (iPче, рчета, . віn junger 203inoyuno, roth schminken, purpurisso fucari. 2) catulus vertagi. roth aussehen, rubeo.

Pшава, f. Drfфафа. Pшавскі, ла, ко, Руменкаспи, па, пo, rütbli), subruber.

pon Piцава. Румљанин, т, човек из Руме: Pшке де! говоре чобани, кад оке Руміски , кa, кo, о. Рума.

да пободу волове. Руно , п, дав Зlies, vellus,

Pшум, ш. здрав момак као ршум. Руњав, ва, во,

vide

рушав.
Ру ње, f. vіdе рупе.
Lyo, n. das Gewand, die Kleider, vestitus.

С.
Рупа, ғ. бав оф, foramen.
Руп ёпина, f. augm. 6. рупа.
Рупити, им, vide бaнути.
Рупица, f. dim. p. рупа.

Ca, joon, de: с брда, с коња, с коРупчага, f. vide pупетина.

сова, са земље, с пута. 3) с тебе Рус, m. vide Москов.

сам пропао, биф біф, per te; c піога Руса, f. vіdе pосопас.

не смијем да – бев megen, ob loc. 4) Руса глава, г. (сп.) als beft ünviдев одскочило сунце с копља; дебела Beiwort des Kopfes, wie im Homer das сланина с подланица, fo grop a18. purpurne Meer, u.1. w.

„Са два прста пупак премашнла „и русу му осијече главу

5) с вечера, абеnов, vеѕрегі. 6) ја ни„А ја волим моју русу главу,

јесам с раскиде ; није с. Горега. „Нег” све благо цара честоимога Саба*, indel. ујутру лад забијели 30Русвај“, т. 2rt чудо, rei mirae genus. ра и почнесе дијелипи дани ноћ, Русија, f. vide Московска.

онда се попне оза на цамију пе Русијски, кa, кo, vide Московски. учи саба (m. ј. виче да иду Турци PycMap, m. Mannsname, nomen viri. у џамију да се моле Богу). Русмира, f. $rauenname, uomen feminae. Сабаиле*: рано у јутру. Рупа, f. ruta graveolens Lion.

Сабijaњe, n. дав topfen, Orangen, denРупав, ва, вo, gоttеlia, villosus,

satio. Pyme, f. pl. die Haarfotteln, villi. Сабијати, ам, т. impf. ftopfen, bit Руфет*, m. der Zunftgenoß, socius machen, denso. collegii.

Сабијаписе, амce, v. г. impf. ф бit Руцељ, m. (у Сријему) vidе бабак.

zusammendrängen, denseor. Ручавање, прав Сpeifen, coenаtiо. Сабірање, п. 1) бав Cammein, collePyrábamu, am , v. impf. Mahlzeit hal ctio. 2) das Faltett, plicati. ten, coeno.

Сабирапин, ам, v. impf. 1) fammeIn, Ручак, чка, т. бie Rafeit, coena, colligo. 2) falten, in Falten legen, plico,

С, mit, cum: с тобом, са мном. ә)

eornuun.

ago in

Сад,

Сабірашисе, амосе, т. г. imрt. fіф fаm. Савица, f. Die Gabbadfate, jejunium S. meln, confluo.

Sabbae.
Сабити, бијем, т. pf. topfen, gufam: Савладали, ам, vide свладаmir.

menprängen,denso, н. п. брашно, сукні- Caвo, m. vіdе Сава.
ју у пушку.

Савранвање, п. vіdе свршивање. Сабитнсе, бијемосе, т. г. pf. fid prän. Савршивали, шујем, vide сврішиваmіlі.

деп, dеnѕео: сабплисе људи. Савршити, им, vidе свршити : Сабља , f. Ber Göbel, acinaces.

„и ришћански закон савриимо Сабљарка, f. 9. d. Säbelziege, a forma Савскій, кa, кo, н.п. вода, беr cape, Savi.

Саганлија*, f. vide пребранац. Сављспина, f. augm. б. сабља. CariGaze, n.das Niederbeugen, inclinatio. Сабљица , f. dim. р. сабља.

Сагібати, ам (ін сагибљемі), v. impf. Сабов, т. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) niederbeugen, inclino.

Schneider für gröbere Arbeit, sartor Caruann, am, v. pf. hineintreiben, ago inrusticis, cf. абација.

Сагнути, нем, Ү. pf. niederbeugen, inСабовљев, ва , во, дав сабов, sartoris.

clioo , н. п. главу. Cabùbckis, ka, Ko, 1) Schneider:, sartorius. Carohumli, IIM, V. impf. hineintreiben,

2) adv. wie ein Schneider, more sartoris. Сабор, m. 1) бie Sirenperfammlung, Cагоњење, п. дав фіnеintreiben, actio"

Bas Goncilium, synodus : сабор сабо (bovis iu stabuluin). рисаше и Арију проклеше. 2) деr Саградніпи, им, у. pf. bauen, construo. Zusammenlauf des Wolkes (der Walo Carpesuma, IM, (Pec. in Com.) vide fahrter) an Walfahrtsörtern, conflu сагријенти. xus populi, populus congregatus, con Сагријешини, им, v. p. (Ерц.) Богу, cio. cf. намастир.

fündigen. pecco. Саборење, и, vide сaбoрисање. Сагубили, им, v. pf. umbringen, inСаборисање, n. Die paltang eines &onə terficio. ciliums., congregatio concilii.

CâA, m. neue Pflanzung (besonders neu Саборисами, ишемо, v. impf. сабор angelegter Weinberg), vinea reccps. halten, concilium habeo.

igt, nunc. cf. јако. Саборип, та, по, (сп.) зufammer Сада,

aefaltet, inplicas collectus, cf. сабрати: Садалька, f. Вав ееkboli, etеd, bot;, Те ми реза борну сукњу:

i. e, das Werëzeug, uin für die Pflans „У скупіови разбориту,

ze ein Lod zu itechen, rutri genus. „У појасу саборнпiy

Садањи, ња, ње, іfіg, qui Сабориши", им, vide сaбoрисан. Садашњи, ња, њe.j est. саборна, на, но, н. п. оци, црква Саде(једни говоре, као у шали, и сад €

(у Карловцима),Српораl., synodalis, ка, саденар и садекарена), vide сад. Сабралі, берем, v. pf. 1) vеrjаmmeІ, Садёвање, и. (Рес. и Срем. ) vide сади

colligo. 2) cykly, in Falten legen, plico. јевање. Сав, сва, све, 1) aler, omnis2) gas, lotus. Садеваг, ам, (Rec. и Срем.) vide caCàba , m. Sabbas, Sabba.

дијеван. Сава, f. а) беr Capefron, Sayus. 2) Trans Садёка (садёкар, садекарена), cf, саде. enname, nomen feminae.

Саденути, нем, vide сaдeсти. Саватп*, m. Die ефmeigarbeit, vitrum Садење, в. vіdе cађење. inetallicum.

Садерапии, рем, v. pf. apreigen, dеrіpio. Саваплеисање, п. Вав Smaіgіrеn, colo- Садеспин (говорисе к.саденути), деrum metallicorum obductio.

нем, (Рес. и Срем.) vide сађестн. Саваплеисами, лепшем, v. pf. и. impf. Садијевање, р. (Ерц.) бав аuffфоbeen, Савијање, р. 1) дав Вешgen, lexio. foeni compositio.

2) Zusammenlegen, complicatio. Садијевапі, ам, v. impf. (Ерц.)(бив феи) Савијапии, ам, v. impf. 1) Deugen, inflecto, aufschobern, metum jacio fueui.

incurvo. 2) зufammеnіеgеn, complico. Садиган, v. impf. н. п. купус, шљиве, Савијача, f. 1) cine et Opeije, vie виноград, оflangell, fesen, sero.

ft иде Іartin gemičelt it, tibi genus, Caдно , п. рана (од седла или од саplacentae genus. 2) колиба, еіnе seit. мара) у коња на леђима, ie Cattei. artige Hütte, tugurii genus.

oder Sauinwunde des Pferdes, vulnus Савина , f. намаспир у Далмацији. equi a sclla aut a clitellis. Савити, вијем, у. рт. ) беидеи, біс. Садретін, ем, садръо, (Рес. и Срем.)

gen, secto. 2) zusammenlegen (Brief, vidе садријети. Euch), coinplico.

Садријепи, рем, са дръо, үide саде. Савилга, ш. dim. 2. Саға,

рад.

Аа

[ocr errors]

uung

tio,

Сађенути, нем, vide сађеспи.

tengebet, zwischen Ostern und Himmet Сађење, р. Вав береп, ѕаtiо.

fabrt, inferiarum genus. Сађести (говорисе и сађенути) ,ђе. Салата, f. Der Salat, lactuca oleracea :

нем, v. pf. (Ерц.) н. п. сијено, auf. Салаш, m. Der Renerbof, villa. cf. мајур. schobern (Heu), foenum in metas dis. Canen*, m. Salep (ein warmes Geo pono.

traut mit Honig), potio mellita. Сажалитисе, ли ми се, т. е. pf. в Салетање, п. (Рес. и Срем.) vide cajainmert, miseret.

лијепање. Сакзаттапи, ваћем, у. pf. gerbauen, Салётапии, ећем, (Рес. и Срем.) vide maudcre.

салијепати. Сажећи, ежем, v. pf, gerbrennen, com Салепеши, тим, v. pf. (Рес.) ареса buro.

Салепипи, им, v. pf. (Срем.) 2ne1, ап. Сажнизање. р. бав Berbrennen, crema Салелепи, лешим, v. pf. (Ерц.) falen, combustio.

inyado. . Caжизали, жижем, т. impf, perprenCалнвање, п. (Срем.)vidе cаљевање. nen, cremo.

Саливали, ам, (Срем.) vidе cаљевати, Саздана, f. Travenname, nomen feminae. Салијепање, п. (Ерц.) дав 2nfalen, Саздапти, ам,

v. pf. erschaffen, creo. invasio. Сазнати, ам, v. pf. erfahren, rеѕсio.

Салијепати, елем, impf. (Ерц.) ana Сазрепи, • рим, т.

pf. reif werden, inan fallen, invado. turesco.

Салипи, лијем, v. pf. ) giepen (з. 8. Санбија, . беrе, figenthumer, do eine Kanone), fundo. 2) hineingießen, minus. cf, господар.

funde in Санбијин, на, но, бев &igenthumеrѕ, Салитра, f, vidе шалиншра. domini.

Салма*, f. vіdе попуз. Cánja *, m. der Fußbote, tabellarius. Cano, n. 1) das Fett (von Soweinen), cf. књигоноша.

adeps. 2) из бундеве, дав 8efrife, Caja, f. eine Art feinen rothen Tuche,

intestina cucurbitae. panni purpurei genus.

Саломити, им, vide сломипти. Cakaruja*, f. eine Pferdekrankheit, genus Caam*, indecl. allein, solus. morbi equorum.

Салпација*, m. (у Бачкој) деr ѕube. Сакагљив, ва, во, н. п. коњ, mit Ber mann, der Menschen(ohne Wuaren)führt,

cakarnja behaftet, equus laborans rñ qui solos vehit. сакагија.

Саљеванье, п. (Ерц.) дав вiepen, fusio, Сака*, та, по, Тафт, vertruppelt, Саљеваши, ам , v. impf. (Ерц.) giepen, saucius, debilis.

fundo. Сакатипи, им, v. impf. Yübmen, saucio. Сам, сама, само, 2) alein, ѕоlus; сам Сакаfење, п. баѕ wähmen , sauciatio. самцит (самцап), gang unə gar саклашисе, сакољемосе,

уide скла allein, plane solus. 2) selbst, ipse. 3)

сам. cf. јесам. Саклопни, нм, vide склопити. Camập, m. der Saumfattel, sagma,

cliСако, m. hyp. 6. Саға.

tellae. Саковати, кујем, vide сковати. Самарење, р. бав Дuffäument, clitellaСакрівање, р. бав Berbergen, absconsio. rum impositio. Сакриван, ам, у. impf, perbergen, ос Самарина , f. augm. р. самар. culto.

Самарипои, им, v. inpf. auffäuinen, Сакрити, ријем, v. pf. Verbergen, ab. satteln, clitellas impono equo. scopdo.

Самариб, ш. dim. . самар.. Сакројили, им, vide скројин. Самаруша, f. м. ј. игла, pie Datna. Сакрушили, им, vide скрушити. del, acus consuendis fasciculis. Саксија*, f. vіdе пека.

Càmapinja, m. der Saumfattelmacher, Саксијељина, f. augm, s. саксија. confector clitellarum. Саксијца, f. dim. р. саксија.

Самарџијин, на, но, бев самарција, Саклијан, m. Per Caffian, corium sa clitellarum copfectoris. phianum.

Camay, mia, m. der allein lebt, solitaСәкмисали *, ишем, v. pf. verterber, rius, caelebs.

Xeritoren, destruo, cf. покварипи : Самдокаc, m. (ст.) ein еrѕihtetев Жraut „Када Марко сактнса оружје

(su pererepen), 4. d. herba quae coСакупити, им, vide скупити.

gat ut ipse accurrat amicus amicae: Canamypa, f. die Salzlake, salsura, muria. „Самідокaсa и околочепа Саландар , m, дав 11 mofen an Die Sa. Самљеп, мељем, v. pf. mahlen, molo.

lugier auf 40 (von capáxta) Tage Todo Camo, nur, sólum, nonnisi.

писе.

« PreviousContinue »