Page images
PDF
EPUB

Виновес, m. feinere Bef=müßе (q. Вишице, f. pl. eine Wet ungrifher

d. fino fes?), mitrac genus. Віновесак, m. hyp. 9. виновес:

,. На глави јој весак виновесак — Биноград, m. Beinberg, vinea. Виноградац, граца т. һур. . виноград. Виноградски (виноградски), ка, ко, zum Weinberg gehörig, vineae. Винош (планина), m. (сп.)

„Па ти ајде на Винош планину Вински, ка, ко, д. 8. суд, Bein - gefhirr. Винути, нем, v.pf, mebeln, agito caudam. Док кучка репом не вине, не ће пас за њом потрчати. Винушина, 1, augm, . Бино. Винце, п. Beinhen, vinulum (?): винце кисело срце весело. Вињага, f. 1) wilber Beinfłod, vitis silvestris. 2) die Frucht davon, uva sil

[blocks in formation]

Вирић m. dim. 9. вир.

Вировит, та, шо, н. п. вода, wir=
belvoll, vorticosus,
Вировитица, f. мала варошица у
Славонији.

Вис, m. Bergfpiße, cacumen montis:

,,Када будеш вису на планину Висибаба, f. дав © neeglöchen, galarthus nivalis Linn. Висина, f. діє Höhe, altitudo. Висиши, им, v. impf. bangen, pen

deo. Што виси нек отпада. Висок (comp. виши), ка, ко, боß, altus. Висуљак, љка т. само у овој загонетки : Виси виси висуљак, трчи трчи трчуљак; Бога моли трчуљак, да отпадне висуљак? пп. ј. жир

ка и свињче.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Haarzöpfe, cirri.

Вишко, ш. Тапионате, nomen viri. Вишлање, п. дав hmingen;, vibratio. Витлаши, ам, v. impf. fdmingen, vi

bro.

[blocks in formation]
[ocr errors]

Младе воке витороге
Вића, т. (Рес. и Срем.) vide Вино.
Вuhан, m. Mannsname, nomen viri.
Вићентија,

Вићентије, і Vincenz Vincentius. Buko, m. (Ерц.) 1) һур. Ф. Вилип. 2) һур. . Вићентије.

Вичан, чна, но, bemanbert, versatus: није он бичан томе послу. Вишак, шка, т, дав Теh, ber Über schuß, plus.

Више, ober, supra. Вишеград, m. Drt an ber Drina, füb. lich von Zwornik, berühmt (im Sprichworte) durch seine Brücke: Ocmaдe као ћуприја на Вишеграду. Вишек*, м. діe Watrone, embolns igniarius.

Вишеклук *, т. діе Patrontafe, pera

embolorum igniariorum.

Вишење, п. даš Sangen, suspensio. Вишина, f. ðie göhe, altitudo, cf, висина. Вишња, f. bie Beidhfelfivfhe, cerasum apronianum Linn.

Вишњеви, adj. indec!. weichfelfart, соlorem habens cerasi aproniani. Вишњица, f. dim. v. вишња. 2) eine drt Gifolen, phaseoli genus. (5 село ниже Бијограда.

Вишњичица, f. dim. 9. вишњица : „Вишњичица род родила Вишњов, ва, во, ber Seich felfire gehörig, cerasi aproniani.

Вишњовац, вца, m. ein Stab von Beidh= felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Вишњовача, f. Beidhfeifto, fustis e ligno aproniano.

Вишњовик, т. ber baš Geichfelwein, vinum e ceraso aproniano Linn. Вишњовина, f. дав Beifelhol, lignum cerasi aproniani Linn.

Вjeɛeрma, f. (Epu.) das Eichhörnchen,sciurus. cf. јеверица. Вјековање, п. (Ерц.) дав Дисфеbеn seiner Lebenzeit, vita. Вјековати, кујем, v. impf. (Ерц.) fein Leben durchleben, vitam vivo: „Да заједно вијек вјекујемо Вјенчавање, п. (Ерц.) да rauen (yon @helenten), сopulatio conjugialis.

[blocks in formation]

Вјенчаница, f. (Ерц.) 1) новци што се дају попу (а поп владици) за вјенчање, čie Zraugebühr, pecuniae debitae pro copulatione. 2) жиока, или гредица у какове зграде, ber Zram= baum, trabs.

Бјенчање, д. (Ерц.) bie Zrauung, со pulatio conjugialis.

Вјенчати, ам, v. pf. (Ерц.) trauen, conjugio jungo.

Вјенчатисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) де traut werben, fih trauen laffen, connubio jungi.

Вјенчић, m. dim. 9. вијенац.
Бјера, f. (Ерц.) 1) ber Blaube, fides.

2) Treu und Glaube, fides. 3) (cm.)
Mann von Treu und Glauben, homo,
amicus fidus:

[blocks in formation]

räuchertes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae.

Вјешање, п. (Ерц:) баš Sängen, suspensio.

Вјешаши, ам, v. impf. (Ерц.) ängen, suspendo.

Вјешт, та, то, (Ерц.) ber e verftelit, gefchickt, peritus.

Вјештак, т. (Ерц.) ber Gefhifte, peritus.

Вјештац, вјешца, m. (Ерц.) ber Se
renmeifter, veneficus.
Вјештина, f. (Ерц.) bi ili teit,
Meisterschaft, scientia.
Вјештица, f. (Ерц.) діє Sere, venefica.

Вјештица се зове жена, која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски ду, који у сну из ње изиђе и створисе у лепира, у кокош- или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу ђецу: кад нађе човека ђе спава, а она га удари некакво шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док она извади срце и изједе, па се онда прси опел срасту. Неки тако изједени људи одма умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила, Вјештице не једу бијелога лука, и зато се млоги о бијелим и о божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по шабанима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе највише једу људе. једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама (млада курва стара вјештица). Кад се вјешпица један пул исповједи и ода, онда више не може јести људе, него поспане љекарица и даје праву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на губну; зато кажу да она, кад оће да полепи од куће, намажесе некаквом масти испод пазуа, па рече: ни о трн ни о грм, већ на пометно гувно. Жена, која је вјештица, кад из ње изиђе онај ду. лежи као мртва, и да јој човек окрене главу ђе су јој ноге биле, не би се више ни пробудила.

Ни

Кад у каквом селу помре млого ђеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица и да и је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (зашто кажу да вјештица не може потонути); ако жена потоне, а они

[blocks in formation]

tranćn, se gerere.

Владета, т. Таппвпаme, nomen viri. Владика, m. ber Bfhof, episcopus. Владисав, т. Тапивнаme, nomen viri. Владичење, п. дав Sinmethen jum $i= schof, consecratio episcopi. Бладичин, на, но, дев Bifdhof8, еріscopi. Владичити, им, v. impf. zum Bif of meiben, consecrare episcopum. Владиҷитисе, имсе, v. r. impf. zum Bischof geweiht werden, consecror episcopus.

Владоје, m. Таппенате, nomen viri. Владун, m. Mannšname, nomen viri. Влажан, жна, но, feuht, humidus. Блажење, п. дав Befeuchten, humectatio.

Влажити, им, v. impf. befeuchten,

hu:necto.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Baac, m. die zweyte Gattung Flachs, lini genus minus longi.

Власан, сна, но, vide властан.
Власанице, f. pl.

"До Зворника па до Власаница Власац, сца, m. црви (као длаке) што се у ранама заметну. Власник, m. ber Sigenthumer, dominus, proprietarius.

Власті, f. bie Mah, potestas. Властан, сна, но, дег Ха$t fat, be rechtigt, jus habens.

Badcme, m. der Machthaber, potens:

„Овде нама кажу „Старога властеља — Влат, m. vide клас. Влатак, шка, т. һур. . влат, Влашање, п. vide класање. Влашати, ам, vide класати. Влатко, т. Тапивате, nomen viri. Влак, ш. Mannšname, nomen viri. Влаће, п. (coll.) bie Mehren, aristae, Влачење, n. 1) das Eggen, occatio. 2) das Hecheln, pectinatio. Влачити, им, v. impf. 1) орање (т. j. Дрљати), eqqen, оссо. 2) куђељу или лан (ш. ј. гребенати), heeln, рес

tino.

Влашац, шца, m. eine Het lauh, porri genus.

Влаше, шета, n. ber junge Вла, риег vlachus.

Влашење, п. дав ЗаӀафііп, mutatio in valachum.

Влашик, ш. vide влашац.
Влашина, f. augm. . Вла.
Влашити, им, v. impf. fum Balaфen
machen, facio esse valachum.
Влашитисе, имсе, v. r. impf. fih um
Walachen machen, facere se valachum,
Влашићи, m. pl. baš Giebengerpien,
plejades.

Влашка, f. bіе Balaфет, Valachia.
Влашка, ка, ко, 1) walamif, valachi-
cns. 2) adv. walachisch, valachice, cf.
Вла 2.

Влàmко, m. Mannsname, nomen viri. Влинта, f. bіe Klinte, fliuta (telum majus):

„Пуне влинше у плећ окренули В6, вола, т, ber She, hos. Вода, f. дав Baffer, aqua.

Водање, п. дав Serumführen, 3. 8. дев Pferdes, circumductio.

Водати, ам, v. impf. н. п. коња, führen, circumduco.

Водатисе, амсе, v. r. impf. mit jemand Hand in Hand spazieren gehen, deambulo cum aliquo.

Воден, на, но, н. п. крушка, јабука, вино, mäfferig, aquosus.

Водèна неhеa, f. die erste Woche nach Ostern, die weiße Woche, hebdomas prima a paschate.

Водени, на, но, н. п. кос, суд, тиква, Wasser, aquaticus.

Воденица, f. bie Baffermühle, mola aquaria. По двапут се у воденици говори Виче као да је у воденици грађен.

Воденичар, m. ber Mühler, molitor. Воденичарев, ва, во, vide воденичаров. Воденичарка, f. bie Dìüdevin, molas domina; molitoris usor,

Воденичаров, ва, во, дев Müblers, molitoris.

Воденичица, f. dim. 9. воденица. Воденичиште, и. ber Drt mo eine Mühle gestanden, locus ubi mola fuit. Воденични, на, но, и. п. камен,ко10, Mühl- stein, - rad, molaris. Водијер, т. (Ерц.) дав Gefäß, morin der Heumacher sein Weßgeräthe bey sich trägt, vas foeuisecae.

Водир, т. (Рес. и Срем.) vide водиjep.

Водити, им, v. impf, 1) führen, duco, 2) läufig feyn (bon ber Ruh), ruit in

venerem.

Водица, f. 1) dim. you вода. 2) Beiß. maffer, aqua lustralis. Водичар, m. ber Weihwafferträger, саınillus (?). Зашао од куће до куће као водичар. Кад годичар отпоје Спаси Господи, и покропи водицом по кући, онда обично рече: „Штоје попово да је готово: ча„нак граа и повјесма два, удо меса и чанак ораа и пару на крст." Водника, f. Baffer давім Winter über Solzäpfel gefanben und fo angefäuert getrunken wird, aqua acida. Водоноша, m. ber Bafferträger, aquator.

Водопија, f. ber Begmart, діє веде= Водоплав, m. watte, cichorium intybus Linn.

Водурина, f. augm. . вода.

Boh, m. der Führer eines Blinden, dux

coeci.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Возидба, f. дав üren, vectio. Возити, им, v. impf, führen, veho. Возитисе, имсе, v. r. impf. fahren,

vehor. Boзmâjcmop, m. (der Wasenmeister) der Schinder, excoriator mortici

nerum.

Воиловица, f. намастир код Дунава близу Панчева. Воиловички, ка, ко, о Воиловица.

Воин, in. Тапиšname, nomen viri.
Воица, т. Жannšname, nomen viri.
Војвода, m. General, dux.
Војводин, на, но, без Generals, ducis.
Војводиница, f. vie Generalin, ducis

ихог.

Војводими, им, v. impf. zum Sene= ral machen, ducem appello. Војводитисе, имсе, v. r. impf. für einen General ausgeben, pro duce se gerere.

Војводица, m. dim. v. војвода. Војводовање, п. дав Војтодјеци, тој

vodatus.

Војводовати, дујем, v. impf. Bojmob fenn, sum vojvoda.

Војводски, ка, ко, 1) generalmäßig ducum. 2) adv. wie ein General, du

cis more.

Војводство, n. bie Büгде eiпев Вор woden, vojvodatus.

Војвођење, п. баз Érnennen zum Boj=
moden, vojevodae appellatio.
Војдраг, м. Жапивате, nomen viri.
Bojeвâme, n. das Kriegen, belligeratio.
Војевами, војујем, v. impf. Eriegen,
bellare.

Војевода, m. vide војвода.
Војник, m. Fer Krieger, miles.
Војница, f. ber Krieg, bie Kriegbeit,
belli tempus.

Војница, f. варош у Босни. Војнички, ка, ко, чоп Војница.

Војнички, ка, ко, 1) folbatif, militaris. 2) adv. foldatisch, more militari. Војно, т. (сп.) муж, Веmаh, maritus: „Како не ћу бледа бити? „Војно ми је пијаница-, Војнов, ва, во, (ст.) бев Bemahl, mariti = „Веселисе војнова мајко—. Bójcka, f. das Kriegsheer, exercitus. Војта, eine Wrt Kartenfpiel, Војштина, f. augm. v. војска. Војштити, им, v. impf. ма кога, Erie= gen, belligero.

Војшћење, п. дав Rriegen, bellige

ratio.

Боко, m. (pl. воци) һур. ч. во, особито кад вабе теоце: пос воко пос ма воко ма!

Волатисе, лалисе, V. r. pf. m. j. штапови, im Spiele гавратисе,

Волаш, т. Дhfenname, nomen bovi indi solitum. Велети, лим, (Рес.) vide вољети. Волити, им, (Срем.) vide вољети. Воловодница, f. голови, што иду за кравом, кад води крава, діе усере der läufigen Kuh, vaccae proci. Воловски, ка, ко, 1) н. п.месо, Д. fen Fleisch, caro bubula. 2) adv. auf Dafen urt, boum more, Воловски језик, т. фіе Dfenzunge, anchusa officinalis Linn. Воловско око, n. das Ochsenauge,

chrysanthemum leucanthemum Linn. Волујара, f. некаква звијезда, коју ратари познају, и кад она изиђе онда већ иду тражити голове. Волујарка, f. 1) eine Het Zrauben,uvae genus. 2) vide волујара. Волујски, ка, ко, vide воловски, Воља, f. 1) ber Wille, voluntas. Од воље му (је, или стоји) као шокцу пост. 2) гуша у кокоши или у тиye, der Kropf der Henne, des Vogels, guttur.

Вољан, љна, но, 1) frey, вољан си, Du funnies thun, per te stat. s) gus ter Youne, guter Dinge, laetus : „Вољан буди царе господине!Вољани Боже! (veriwundernb) guter Gott, bone Deus!

Вољепи, лим, v. impf. (Ерц.) lieber wollen, malo.

Вољица, f. dim. у. воља. Воринта, f. ber Bulben, florenus. Воршпан, m. vide вошпан. Восак, ска, т. дав за 3, cera. Вотање, п. дав Marren, ductatio. Вотати, ам, v. impf. кога, narren, bey der Nase herumführen, ducto. Вотњак, т. 1) ber Softgarten, pomarium, 2) село у Рађевини (близу Лознице). 3) зидине од намастира (у селу Вотњаку, на лијевом бријегу ријеке Штире), cf. затроношити. Вотњачић, m. dim. y. вотњак. Boháp, m. 1) der Obstliebhaber, amans

pomorum, i) der Obsthändler, Debst let, qui poma venditat.

Боће, п. дав Дый, рота. У своје воће кад ко оће.

Воћка, f. der Дыбайт, pomus.
Воћњак, m vide, вотњак.
Воци, р . воко:

„Отисни потисни,

,,Воци ти корисни.

Bou! interj. Laut, um ein Nind dovon
gu iagen, sonus abigendi bovem.
Вочић, m. dim. . .
Вочке! vide воч.

Бошпан, т. (у Сријему, у Бачк. и у
Bau.) die Vorspann, equi vehiculares.

Воштан, на, но, wähfern, cereus. Воштаница, f. bie Bach sleinmanò, сега

tum.

Воштарница, f. дав Вафеђaus, mo das Wachs gepreßt wird, cella сеraria (?)

Воштење, n. vide вошћење. Воштина, f. (augm. v. босак) діафе. trebern, recrementa ceraria. Воштити, им, v. impf, mifen, cero. Вошћење, п. дав Wifen, ceratio. Вр, връа, м. (у Ерц. и брг) дав Двет ste einer Sache, Gipfel, summitas,

cacumen.

Врабац, пца, m. ber perling, passer. Врабица, г. дав Веіbфen bе perlinge, passer femina.

Брár, m. ber Zeufel, diabolus, cf. ђаво. Врагађур, m. Питали бабу, кад је ишла на панађур, куда ће, а она пуна радости одговорила: „идем ,,на панађур ђур“. А кад се вратила с панађура, онда је запитали : „ђе си била бако? На панађуру и на врагађуру“ (одговорила љушита).

Враговање, п. дег Muthwille, petulantia.

Враговати, гујем, v. impf. Ruthwil len treiben, petulantem esse. Враголан, m. ber Muthwillige, petu. lans

Враголаст, та, то, muthwilig, pe.

tulans.

[blocks in formation]

Враголити, им, vide враговати. Враголица, f. vide ђаволица. Враголспиво, п. ber Muthmile, levitas. Врагољење, n. vide враговање. Вражји, жја, жје, teufßif, diabolicus. В ражогрнци, m. pl. село на лијевом

бријегу Тимока у Црној ријеци (туда говоре и грнаци лонац). Врajкôρ, m. das Freycorps, manus volonun.

Врајкорац, рца, m. ber Greycorift, volo.

Врајкорија, f. bie Srencorp, volonum copiae.

Врајкорски, ка, ко, Trentorpes, volo

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »