Свитац, свица, m. 1) Daв Зованнів. würmchen, cicindela. 2) der Wachsstock, glomus cercum. Свити, свијем, vide савити. Свићи (говорисе и свикнути), свикHeм, v. pf. sich darein finden, intelligo, accommodo me, assuesco: не Moгy да свикнем ове пушове. Свици, свитака, m. pl. bie Schnen без Haujen (die als Fastenspeise gelten), nervi husonis. Cвje 40K, m. (Epy.) der Zeuge, testis. Свједочанство, п. (Ерц.) vide свједоцка. Свједочба, f. vide свједоџба. Свједочење, п. (Ерц.) дав eugen, testiticatio. Свједочити, им, v. impf. (Ерп.) зец. gen, testor, testificor.. Cвjeдоnба, f. (Ep) das Zeugniß, testimonium, Свјет (говорисе и сјет), т. (Ерц.) бе Rato, cousilium. Свjéмина, f. 1) augm. v. свujem. 2) eine Menge Leute, multitudo: навалила свјетина. Свjеплиша, f. (Eọn.) der Bliß, fulgor: der leßten Delung, extrema nuctio. Свјештавати, ам, v. impf. (Ерц.) т.ј. Свјештати, ам, v.pf. § масла, bie lehte Delung ertheilen, extremam un ctionem impertiri. Свјештеник, m. (Ерц.) vide свештеник. Свјештило, п. der Doht, ellychnium. Свладати, ам, v. pf. meistern, die Oberhand bekommen, supero, superior discedo. Cвлak, m. die abgelegte Haut der Schlan. ge, exuviae serpentis. Свлáчеже, n. 1) das Herunterschleppen, tractio de 2) das Ausziehen, exutio. 3) das Zusammenschleppen, contractio, comportatio. Cвлачиши, им, v.impf. 1) herabschleppen, traho de 2) zusammenschleppen, contraho. 3) ausziehen, exuo. CвOд, m. das Gewölbe, die Wölbung, fornix. Своднпши, им, v. impf. 1) wölben, concamero. 2) herabführen, deduco. 3) zus fammenführen (Brautleute), committo. cf. женидба. Cвоhêmе, n. 1) das Herabführen, de СвозHши, им, v. impf. herunter, zuz fammenführen, deveho, conveho. Cвoj, Cвoja, Cвoje, 1) sein, (mein, dein), suus. 2) ОН Ми је своје, vermanot, cognatus. Cвоják, m. Schwager (in Rücksicht der Schwester meiner Frau), sum своjак sorori uxoris meae. Својаков, ва, во, без својак, adinis. Ceojam, f. (coll.) die Verwandten, propinqui. Cвоjeволно, freiwillig, sponte. Својење, п. баš Queignen, arrogatio. Своjими, им, v. impf. sich zueignen, arrogo; ја га и својим и мојим (аиф zweideutig) hilft alles nichts, frustra teutavi omnia. Cвójko, m. (cm.) der Liebesverwandte (?), tuus (?): „Дај ђевојко да пољуби својко Cв jсh, adv. wie einen der Seinigen, ut suum: ударио га својски (füh. tig); частио га својски (mie fcinen recht guten Freund). Својта, f. ber Bermančte, propinquus. СБ (Ерцеговци говоре и сврг), 1) fо o, altitudine : сво човека. 2) једно CBρ Aругога,über's andere,sus deque. Capa5, m. die Kräße, scabies. Сврабање, n. baš nfteđen mit Kräße, infectio scabiosa. Сврабаши, ам, v. impf. mit Kräße an- Сврабыив, ва, BO, kräßig, scabiosus. jucken, Слабо, као сврачји мозак. Cвpбеми, би, ν. impf. (Pec.) Свобити, би, v. impf. (Срем.) prurio. Свобљети, би, v. impf. (Ерц.) Cepбorys, m. erdichteter Name einer Efwaare, q. d. pruriet anus. Свогнути, нем, vide cвρki. Свρдão, дa, m. der Bohrer, terebra. Свідлина, f. augm. . сврдао. Сводлић, m. dim. 9. сврдао. Сврзибрада, m. човек, који један пут остави браду, па је опет обрије. Свозислово, m. онај, који почне учити књигу, па остави, де діе Stubien an den Ragel gehängt hat, literarum desertor. Свозлати, ам, v. pf. einen niht qu$= Laffen (mit Bitten), non mitto, circumvenio, ligo. Сернути, нем, v.pf. ablenten, deverto. Свенутисе, немсе, v. r. pf. einkohren, devertor. Светатисе, сврћемсе, v. r. impf. ein= Fehren, devertor. Сврћи (говорисе и свргнути), свргнем, v. pf. 1) berabwerfen, ftürzen, dejicio: с пријестола. 2) с ума, ber geffen, negiigo, excidit ex animo. Сврчак, чка, m. 1) die Teignudel, turundula. 2) дав Étängelchen (Geide, Gold), tubulus. Свршетак, тка, т. дав Ænbe, òle Vollendung, finis. Свршивање, п. даš Bolenben, absolutio, perfectio. Свршивати, шујем, v. impf. volenben, perficio. Свршити, им, v. pf. solenden, absolvo. Ce, acc. i, se. Berhált fich zu себе, mіе ме зи мене, unð те зи тебе. Себезнао, нала, ло, felbitif, egoiftifh, der nur um fih meif, sibi soli amicus. Себица, f. 1) носи кошуљу (или аљину какву) у себицу, ale Zaqe, паф. einander, continuo. 2) све себице, al. les ohne Unterfhieb, farmt uno fonderő, изјео све себице, sine discrimine. Себичан, чна, но, н. п. човек, ber nicht heikel ist, facilis, non difficilis. Себична, на, но, 1) кошуља (или аљина каква), alle Zagš=, Berteltag3=, profestus. 2) неђеља (у Сријему кажу прапава недеља), діе òrittlekte Woche vor der Faste, da man allé'Tage, felbst Mittwoch und Freitag, Fleisch. fpeifen effen barf, hebdomas antepenultima ante quadragesimam. Послије себичне неђеље настане задушна, а послије задушне бијела. Севање, п. (Рес. и Срем.) vide сије вање. Севап*, m. vide задужбина: учинио севап; севап је удијелити сиромау. Севати, ам, (Рес. и Срем.) vide сијеваши. Север, т. (Рес. и Срем.) vide сјевер. Северни (северни), на, но, (Рес. и Срем.) vide сјеверни. Севнути, нем, (Рес. и Срем.) vide сијевнути. Сегнутисе, немсе, v. r. pf. langen (nad etwas), extendo manum. Сед, да, до, (Рес. и Срем.) vide сијед. Седа, f. (Рес. и Срем.) vide сједа. Седамнаест, Пебеби, septemdecim. Седамнаесторо, Изађ son Пебеби, septemdecim (ftang. une dix-septaine). Седање, п. (Рес. и Срем.) vide сje Седлар, т. ber Gattler, sellarius. Седлица, f. само у овој загонетки: Туре иде гредицом, забрглосе седлицом? (пуж). Седло, n. Der Sattel, sella. septima. 2) Anzahl von sieben, septem. Седмица, f. 1) bic Sieben (Karte), septenarius. 2) die Sieben (Zahl), numerus septenarius: не може ми изићи седмица (кад запости, или почне једноудити у уторник). Седмокрак, m. ber Siebenbeinige, septipes: раче седмокраче (говорила жаба раку, кад су се псовали)! Седморица, f. &njahl von Пебеп, septem. Седморо, Индa on Пее, septem. Седморострук, ка, ко, Rebenfah, septiplex. Седница, f. (Рес. и Срем.) vide сјед ница. Седнути, нем, vide сести. Сеђење, п. (Срем.) vide сијеђење. manus. Сезатисе, сежемсе, v. r. impf. langen extendo manum. Село, п. bab Dorf, pagus. У Србији су велика села, која имају око 100 кућа, а има села и од 15 кућа; али и највише има од 30 до 50 кућа. Но брдовитим мјестима тако су куће раздалево, да је село од 40 кућа веће од Беча, н. п. у једном пошоку стоје, неколике куће, па онда (Бешто по саша, или читав сат далеко) у другом неколике п. д. да се све зове једно село (доклегок његова земља држи, које се врло добро зна; тако људи из два села могу бити комшије). А по равни (као н. п. по Мачви и по Браничеву) доста су честе куће по селима, али опет нијесу у реду, као н. п. по Сријему и овуда по Њемачкој, него растркане (као и по варошима по Турској) по пољу. Онамо се човек може преселити из једнога села у друго кад му драго : нити му се треба јавиши ономе спаији из чијега села полази, ономе у чије долази; кућу своју може продати, militis или раскопати, Сеиз*, м. деr tallineht, servus sta- Сенсана*, f. baš Sagagepferb, раd Сејање, п. (Рес. и Срем.) vide сијање. turcici genus. Сејменски, ка, ко, 1) Sejmen, certi Сека, f. hyp. у. сестра. Секирна, на, но, (Рес.) vide cјекирни. Секуцала, само у овој поскочици (al „Ој ти секо секуцала! Селак, т. Mann name, nomen viri. Ceлâm, m. der türkische Gruß, pax!: „Како дође Облачићу Раде, „Тако Турком Турски селам даде Селе! Gomefter, soror! cf. брале, мале: ,,Братац сестру с нова града зове: „Ајде селе, оседлај ми коња — Ceneн, m. fremde Liebstöckel, ligusticum levisticum Linn. Селиши, им, v. impf. megiebeln, transfero. Селиште, п. Drt, mo ehevor ein Dorf НИ а вотњаке и винограде може долазити ще брати сваке године, а спаији давати десето; а у оном селу ђе долази, може начинити кућу на пустој земљи ђе му драго, и себи кочити њиве и ливаде, и садити вотњаке и винограде, колико му драго. Кад спаија дође у село да купи главницу, и стане из тефтера зваши све сељаке редом по имену, онда му сељаци кажу: ,,тај се оселио, или: „овај се доселио." По равни, особито по голетним мјестима, врло су куће рђаве: понајвише покривене су кровином, или лубом; али по брдовишим мјестима има кућа врло лијепије и тврдије: млоге су подзиДане каменом, а понајвище су покривене даском (шиндром); соба нема свуда, него се зими понајвише грију код ватре, а спавају по Вајатима (cf. клијет), и онако у кући; димњака нема готово нигђе по селима (осим у Мачви поред Саве, и у Браничеву ђешто око ДуНава и на Влашким земуницама), защо се кашто пущи ў ђекојим кућама, да оће очи да нападну од Дима. У Србији нигђе нема Турака да сједе по селима, него сами Србљи, а Турци по варошима; ау Босни има и Турскије и Шокачкије села, Селски, ка, ко, (ст.) vide сеоски. Сељакуша, f. bie Bäuerin, rustica. Сељанка, f. 1) bie auß дет nämlichen Сенаторски, ка, ко, 1) Senatorš., senatorius. 2) adv. senatorisch, senatorie. Сенина, f. augm. у. сено. Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеничић (сен:ичић), m. (Рес. и Срем.) vide сјеничић. Сеничји, чја, чје, (Рес. и Срем.) vide сјенички. Сенка, f. (Рес. и Срем.) vide сјенка. Сено, п. (Рес. и Срем.) vide сијено. Сент*, m. vide завичај. Сента, f. варош у Бачкој. Прокопсао, као Турски цар на Сенти. Сентандрија, f. St. Unbre (bei Dfen), colonia Serborum St. Andreae. Сент1андринац (нца), човек из Сентандрије. Сентандријски (Сентандријнски), ка, ко, von Сентандрија. Сенце, n. dim. у. сено. Сењ, т. діе Etabt Beng, Segnia. Ceњанин, човек из Сења. Сењанка, жена, или ђевојка из Сења. Сењски, ка, ко, von Сењ: „Сењани се у лоб подигнули „О Јуриша Сењски барјактаре Сеоба, f. bie Giedlung, Inflevlung, migratio, translatio. Сеоски, ка, ко, 1) Dorf, pagi. 2) adv. wie im Dorfe, rustice. Сейце, n. dim. 9. село. Сепет*, m. vide комарица. Сепетина, f. augm. у. сепет. Сепетић, m, dim, у, сепел Сenиja, f. die Gerberkufe der Kirschner, vas pellionum. Сера, f. (Рес. и Срем.) vide сјера. Серашлија*, m. vide крајишник: „Сератлије добре коње ране Серашлијнски, ка, ко, vide крајишСератлијски, ка, ко, нички. Серашћер*, m. der Geraštier (ont> mendant), dux. cf. поглавица: „И пред војском до два серашћера Сердар, m. der Gerbar (Großprog, Generalgewaltiger), vindex criminum militarium generalis. У Србији и у Босни (по варошима) сердари затворају Турке, као муселими ришКане. Сердарев, ва, во, без Gerbar, serСердаров, ва, во, dari. Сердарски, ка, ко, 1) Çerbar=, serdari. 2) adv. wie ein Serdar, serdari. more Серница, f. (sensu proprio) ber 26tritt, latrina. Серсан*, m, baš pferbegefmirr, arnamenta equi. cf. такум. Серцада *, f. eine Urt feiner Gięteppiфе, straguli genus. Сести (говорисе и седнути), седем, и седнем, (Рес. и Срем.) vide сјести. Cecmpa, f. die Schwester, soror, Сестрење, п. дав wifern, appellaСестримити, им, vide сестрити. Сестримљење, n. vide сестрење. Сестрин, на, но, ber Ghmelter, so tio sororis nomine. roris. Сестрица, f. dim. 9. сестра. bie dhmelertohter, Сећање, п. (Рес. и Срем.) vide cjeћање. Сећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide сјећатисе. Сећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide сјећи. Сећисе, сечемсе, (Рес. и Срем.) vid сјећисе. Ceğme*, ema, m. der erste Verkauf des Kaufmanns, nachdem er sein Gewölb aufgethan, res prima vendita: данає нијесам учинио ни сефтета. 3) је Сивчев, ва, во, без сивац, еqui cani. Сига, f. Der alffinter, stalactites. Сигуран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) іеr, securus. cf. поуздан, јамачно. Сигурност, f. bie Sicherheit, securitas. Сиђети, сједим, (Ерц.) vide сједиши. Сијање, п. (Ерц.) 1) дав äen, seminatio. 2) das Sieben, cribratio. Сијање, п. дав Slänzen, fulgor. Сијасет *, m. Ungelegenheit, molestia. cf. биједа, напаст. Сијати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) fžen, sero. 2) sieben, cribro. Сијаши, ја, v. impf. н. п. сунце, glän. zen, leuchten, fulgeo. Сијатисе, амсе, v. r. impf. himmern, mico. Сијевање, п. (Ерц.) bas leu$ten (дез an, es reißt mich im Fuße, torquetur mihi pes, saevit (?). Сијевнути, нем, v. pf. (Ерц.) 1) leuch. ten, emico. s) reißen, torqueo. Сијед (comp. сјеђи), да, до, (Ерц.), grau,.canus. Сиједити, им, vide сијеђеши. Сијеђење, п. (Ерц.) baš Gran werben, canescentia. Сијеђеши, једим, v. impf. (Ерц.) ека grauen, canesco. Сијело, п. (Ерц.) bie Sibgейфа, Besuch, invisio, consessus. Сијено, п. (Ерц.) 1) сав Seu, foenum, piegelfeteren, Сікира, f. (Срем.) vide сјекира. Сикиретина, f. augm. 9. сикира. Сивирић скела, f. Паme einct Цебек fubt über bie Drina, bei Соко, поmen trajectus. Сикирица, f. dim. у. сикира. Сикирий, на, но, (Срем.) vide cjeкирни. Сила, f. 1) біе Semalt, vis. 2) bie Maht, potentia. Сила Бога не моли; Сила отме земљу и градове; или је сила, или драга воља ? силом иде, силом једе; Силом прди, а рђом смрди (одек: од силе прди, а од рђе смрди); силе ше убиле! (у Сријему и у Бачк). 3) adv. сила пуша, fehr oft, saepissime; сила Божја! fer viel, mirum quantum ; сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д. Силажење, п. baš Serabeђen, descendo. Силазити, им, v. impf. herabfteigen, descendo. Силај*, m. Art Waffenschärpe, zona armis condendis. |