Симиџијница, f. 1) ber Bäcferlaben, beš симидиja, taberna pistoris. 2) die Frau des симидиja, uxor pistoris. Câмка, f. Frauenname, nomen feminae. Cимо, m. (Epu.) hyp. v. Cимеун. Симша, т. Һур. . Симеун Câu, m. der Sohn, filius. Сінак, нка, m. (voc. синко! мој синко!) һур.. син. Синатор, m. (доље преко Мораве) дег Unterknes (Senator), pro kueso: камо синапор, нека донесе коњма сена. Синаторов, ва, во, дев синатор, proknesi.

Синâмоρскî, ва, KO, 1) Sinators, proknesorum. 2) adv. wie ein Einator, more proknesi.

Cunha, f. Frauenname, nomen feminae. Chниja, f. der (niedere) Speisetisch, men

sa. cf. софра, трпеза, сто, астал. Синијца, f. dim. 9. синија.

Синими, им, v. impf. zum Sohn an: nehmen, adopto.

Câнов, ва, вo, des Sohns, filii. Синовад, Еда, m. des Bruders Sohn, fratris filius.

Синовича, f. Bruderstochter, fratris filia.

Синовичин, на, но, Ser синовица, tris filiae.

fra

Синовлй, ла, e, der Söhne, filio

rum.

CинÓвчев, ва, во, des снноваu, fratris filii.

CHноm (синоfiни), шьа, не, von ge. Hern Nachts, de hesterua vespera. Синотњица (синоћница), f. m. ј. вода, Wasser von gestern Abends, aqua he

sterna:

„А твоја би мајка Синоњицу пила

Chuk, m. dim. v. cuн.
CHнup, m. vide ланаш.
Cнpnk, m. dim. v. CHнир.
Спнйрли зрно, n. die Kettenkugel, glo·
bus catena junctus globo:
„Синџирли га зрна ударила
Chbebe, . die Annahme an Sohnes
Statt, adoptio.

Cи, нa, е, graulich, blau, coeruleus: кукавица, море, гром (пуче као сиы гром).

Сипâшье, п. das Schütten, Streuen, GicEen, fusio, sparsio.

Сипати, ам (и сипъем), v. impf.ü ten, spargo, fundo.

Сипити, пи, v. impf. н. п. киша, fein regnen, nebeln (österr. Nevelreißen), pluit lenissime.

Cпbànв, ва, во, engbrüstig, asthmaСипљив, ва, Бо, Jticus.

Cúniьa, f. das Ahma, die Engbrüflig

reit, asthma, angustia spiritus. Сир, m. ber Râfe, caseus. Cupaдa, f. eine blaue Schnur zur Eins

fassung der Bauernrocke, funiculi genus. Cрадиши, им, v. impf. mit cipaдa verbrämien, praetexo.

Спрађење, п. дав Secórämen mit сурадa, praetextio.

Cipan, pya, z. 1) ein Laib Käse, forma casei, caseus. 2) сирап воска, soja, forma ut casei.

Cupêne, n. 2) das Käfen, coagulatio. 2) (по неким мјестима, као н. п. по Ваљевској наији) vide сир. 5) да tri= ge Arbeiten, labor piger. 4) Kakво je mо сиреше? (scherzhaft) was ist das? quid rei est hoc?

Сириши, им, v. impf. 1) käsen, zu Käfe machen, coagulo. 2) langsam und träge arbeiten, uma, mи спpпш? quid cessas?

Cupiшume, n. das Käselab, der Lahmagen, coagulum.

Сирни, на, но, н. п. неђеља, каца, Käse, casei.

Сирњаја, f. (у Сријему) vide рујница. Cipoв, ва, во, гvh, frisch, crudus, H. п. дрво, месо. Сuровйнa, f. frisches Holz, ligna vitidia, cruda.

Сирчић, m. dim. 9. сирац.
Cica, f. die Brust, mamma.
Сисак, ска, m. 1) vide носац. 2) ва-
рош у Рвапіској, ißed, Siscia.
Сисање, п. дав Šaugen, suctus.
Сисати, ам (и сишем), v. impf. fau=
gen, sugo.

Сиселина, f. augm. 9. сиса,
Сисица, f. dim. 9. сиса.
Сисурина, f. vide сисетина.
Сит, та, то, fatt, satur. Сит глад-
ну не разбира,

Сита, f. 1) scirpus palustris Linn. 2) eine Hrt Honig, mel sponte fluens. Симан, шна, но, flein, minutus, (fleinFörnig, fein): ситан бисер; ситна со, риба, ђеца; ситно брашно;

СИТНИ НОБЦИ И Т. д.

Ситка, f. дав Cieb, cribrum. cf. сито. Ситниж, т. (coll.) bie Kleinigteiten,

quisquiliae (auch von Kindern). Ситнина, f. bie Kleinigteiten, scruta. Ситнити, им, v. impf. ferfleinern, mi

пио.

Cumнnga, f. 1) die Waldkirsche, cerasus

silvestris. 2) die Frucht davon, cerasum silvestre.

Ситница, f. вода у Србији (у Косову):

„Увашио и Лаб и Ситницу Симњење, п. да$ Berfleinen, minutio. Сито, n. vide ситка.

Сићи, сиђем (и сидем), сишао, v. pf. herabkommen, descendo. Сичан *, m. vide r -мишомор. Сјајан, сјајна, но, glänzenb, fulgidus. Cjajame, n. das Glänzen, fulgor. Сјајатисе, јимсе, v. r. impf. glängen, fulgeo.

Сјакање, n. cf. Божић.

Сјаками, сјачем, v. impf. cf. Божић. Сјакнути, нем, v. pf. cjaj fagen, cf. Божић.

Сјевер, т. (Ерц.) 1) бег Погон, a

quilo. 2) Поедen, aquilo, septentrio. Сјеверни (сјеверня), на, но, (Ерц.) nördlich, aquilonarís.

Сједа, f. (Ерц.) само у овој загонепки: Сједа сједи у сједину граду цар је проси, Окован је не да? (овца у тору, курјак и пас). Сједало, п. (Ерц.) мјесто ђе сједају кокоши, бег Sünner Solafort, sedes gallinaria.

Сједање, п. (Ерц.) 1) дав

е, consessio. 2) das Sißen der Hühner auf der Steige, sessio gallinarum. Сједати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) fi fe Ben, consideo. 2) sich schlafen seßen (von Hühnern), consideo.

Сједин, на, но, cf. сједа. Сједити, им, v. impf. (Ерц.) 1) figen, sedeo. 2) wohnen, habito, sedeo. Сједница, f. (Ерц.) даš ißen, sessio: прођисе сједнице; нема од сједни

це ништа.

Сједнути, нем, vide сјести.
Сјеђење, п. (Ерц.) дав Sißen, sessio.
Сјекира, f. (Ерц.) дав Beil, securis.
Сјекиретина, f. augn. у сјекира.
Сјекирица, f. dim. v. сјекира.
Сјекирна, на, но, (Ерц.) н. п. држа
лица, уши, Saden, Wrt=, Beil=, se-

curis.

Сјекутићи, m. pl. (Ерц.) само у овој загонетки: Сјекушићи сијеку, вукошићи вуку, самбаћа превраћа (cjeкутићи су зуби, а баћа језик, него не знам шта су вукотићи?). Сјеме, мена, п. (Ерц.) деr ame, se

men.

Сјеменка, f. (Ерц.) ein Gamentorn, granüm semen, н. п. од бундебе, од пикве, од лубенице, од диње, од краставца, од јабуке, од крушке

и т. д.

Сјемењак, m. (Ерц.) дав tüd дав дит

Samen zurückbehalten wird, semen.

Сјен, т. (Ерц.) ber

atten, umbra. Клонимсе и његова сјена. Сјенина, f. augm. у. сијено. Сјеница, f. (Ерц.) 1) eine Meife, parus. 2) варош у Староме Влау. Сјеница, f. (Ерц.) bie Saube, umbraculum, casa frondea.

Сјеничанин, m. човек из Сјенице. Сјенички, ка, ко, топ Сјеница. Сјеничић (сјеничић), т. (Ерц.) eine juno ge Reife, pullus pari.

Сјеничји, чја, чје, (Ерц.) Meifens, pari et parorum.

Сјенички, ка, ко, yon Сјеница.
Сјенка, f. (Ерц.) vide сјен.
Cjepa, f. (Ep.) das Wasser, worin Wol-
Не детаfфеп тосòen, aqua in qua lana
abluta fuit.

Сјести (говорисе и сједнути), сједем
(и сједнем), v. pf. (Ерц.) 1) fich fe
gen, adsideo. 2) im fœlofen feßen (von
den Hühnern), eo cubitum (de gallinis).
Сјетишисе, имсе v. r. pf. (Ерц.) і
erinnern, reminiscor.
Сјећање, п. (Ерц.) дав Érinnern, re-
miniscentia.

,

Сјећатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) і erinnern, reminisci.

Сјећи, сијечем, v. impf. (Ерц.) 1) Банеп, (піден, seco. 2) воденицу, Беђанеп, compungo.

Сјећисе, сијечемсе, v. r. impf. (Ерц.) fich schlagen, pugno:

,,Па се бише и сјекоше с Турци Сјецавац, вца, m. (Ерц.) п. ј. купус, geschnittenes Kraut, olus dissectum. Сјецалица, f. (Ерц.) eine lit Reffer, um leifh, Bemüfe tlein ju baden, cultri genus.

Сјецање, п. (Ерц.) дав Бauen, Schneis den, scissio, sectio. Сјецаши, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. куnyc, hauen, schneiden, disseco. Сјецкање, n. dim. 9. сјецање. Сјецками, ам, dim. v. сјецати. Сјеча, f. (Ерц.) адеђанене Зrmeige als Binterfutter, frondes desectae pro pabulo hiberno: остале козе на сјечи (ber Det). Сјечива, д. pl. (Ерц.)

mente, instrumenta sectoria. Сјечивица, f. (Ерц.) оно гвожђе, што се њим сијече воденица, ber Reißel zum Behauen des Mühlsteins, scalprum. Сјечимице. adv. (Ерц.) mit der de, secundum acieni.

Сјутра, (Ерц.) morgen, cras.

stridie (fr. le lendemain).

Скакалиште, п. Srt, two gefprungen morden, locus ubi olim saltatum est: Милошево скакалишше (у Јадру ниже Гњиле).

Скакање, п. 1) baš Springen, saltatio. 2) das Steigen, pretii augmentum. Скакати, ачем, v. impf. 1) fpringen, salto. 3) н. п. цијена, вино, (teigen, creseo. Скакач, m. ber qute Springer, saltor. Скакушање, n. dim. 9. скакање. Скакутати, ућем, dim. v. скакати, Скамија, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)

(lat. scammum) die Bank in der Schus le. cf. клупа.

Сквасити, им, v. pf. befeuchten, humecto: подај му јабуку, нека скваси уста.

Скела *, f. 1) діе Цeberfahrt, ber Dri der Ueberfuhr, trajectus. 2) das Schiff auf dem man überfährt, navis qua trajicio. 3) сkeлe, das Baugerüst. Скеларина, f. das Ueberfahrtgeld, das Suhrgeld, naulum.

tor.

*

,

Скелеџија m. der Fährmann, portiäýтаниев.

Скелеџијин, на, но, деб

portitoris. Скелеџијиски, ка, ко,1) äýrmannš, Скелеџијски, ка, ко, portitoris. 2) adv. wie ein Fährmann, more portitoris.

Скерлет *, m. der Sharlah, соссит,

coccinum.

Скитање, п. дав Umßerftreiden, діс Landstreicherey, vagatio.

impl. herumstreichen, vagor.

Скимáч, ш. der Landstreicher, erro. Скимàчипа, f. die Landstreicherin, va. ga, errans.

Скитачки, ка, ко, 1) Çanoffreichers, erronum. 2) adv. wie ein Vagabund, erronis more.

Скитница, f. vide скитач.
Cкишía, f. das Herumstreichen, vagatio.
Скичане, п. das Schreyen des Schweins,
suis clamor.

Скичами, чим, v. impf. schreyen wie
ein Schwein, clamo (de sue).
Склад, т.
Складња, f.

} vide кладња.

rixari.

Скленица, f. baš ZtinEglaš, poculum vitreum.

Склбимисе, имсе, v. г. impf. grin, fend lachen, rideo ringens. Cклиблене, u. das Grinsen, rictio ridentis.

CклJзак, ска, ko, schlüpfrig, lubricus. Склитисе, имсе, vide стаклишисе. Склонип, mа, mo, seitwärts, abgeles gen, devius.

CклониMи, им, v. pf. 1) beugen, flecto. 2) Koгa на umo, bewegen, permoveo. 3) zusammenziehen, contraho. CRAON, n. der Zusammenstoß mehrerer Berge, concursus montium, commis

committo.

Склопнице, f. pl. двије кашике (посна и мрсна), које се склопе једна у другу и носе се о појасу, дав аа Reiselöffel, cochlearium par. Cкoба, f. die Klammer (im Schiffbau), fibula, retinaculum. Скобити, им, vide среспи. Ск битисе, имсе, vide срестисе. Скобла, f. vide скоба.

СкŮваши, куjем, v. pf. schmieden, cudo. Сковчаважье, и. das Zusammenhäfteln, confibulatio.

Сковчáвами, аm, v. impf. häfteln, fi. Сковчати, ам, v. pf. bulo.

Скозан, зна, нo, trächtig (von der Zie. ge), praeguans (capra). CKOK, m. 1) der Sprung, saltus. Ja оком, а он скоком, er sieht mir's an der Au

gen ab. 2) der Fall (im Mühlbau), casus aquae. Скокнути, нем, dim. 9. скочити. Скоковац, еца, m. Mame eines 2 a f ferfalles in бет Бафе Жеравија и der Gegend Jaдap, Dorfe Tpшnk. Сколиши, им, v. pf. бијес те сколио! schilt man den Hund (daß dich die Wut !), rabiem tibi!

Скомрачéже, u. das Kargen, Filzen,

tenacitas.

Скомрачити, им, v. impf. filjen, far gen, tenax sum,

Скопак, пка, m. eine òисh Maden abgenüßte Haue, ligo usu corruptus. Скoпаmисe, пace, v. г. pf. н. п. мо

мика, durch Hacken sich abnüßen, todiendo corrumpor.

Скопьâк, m. човек из Скопьа. Cкопле, n. 1) (Skupi) in Macedonien., 2) у Ерцеговини..

Скопчавање, n. vide скобчавање. Скопчавати, ам, vide скочавати. Скопчати, ам, vide сковчати. Скорашњй, ња, ње, neulih, unlängt,

Cкopnja, f. der Skorpion, scorpio, scorpius. cf. jaкpen.

Chopŷn, m. die Sahne, flos lactis. Скơm, m. 1) das Vieh, pecus. 2) nacjí Cкome! du Hundsrasse! cauis ! Cкomан, мна, но, trächtig (von der Hündin, dem Fuchse, und andern vers

”

achteten Quadrupeden), praegnans. СKomина, f. augm. v. скom. Cкomсk, adv. viehisch, pecudis more. Cкoчипи, им, v. рf. 1) fpringen, salio. 2) steigen, cresco.

Скочић, m. ein Shloß und Dorf am linken Drina - Ufer, unterhalb 3ворник, nomen arcis et pagi. Сјај Боже и Божићу, и нашему бегу на Скочићу. cf. Божић.

Скрaja (d. i. с xpaja), vom Rande weg, a margine.

Скрајни, на, но, Xanb, qui in margi-
Скрајњи, ња, ње, ne est.
Cкpáситн, им, v. рf. неkе он mамO

скрасити, er wirò bort nicht lange
bleiben, non ibi manebit diu,

Скрéнуши, нем, ν. pf. fort, wegrücken,

Скупока, f. bie Zheutung, caritas (annonae).

Скупспіи, бем, v. impf. (у Ерц.) raus fen, tupfen, vello: „Повиосе по коњу ђогату,

„Од муке му зубма гриву скубе Скупштина, f. bie Berfammlung, ber Canòtag, comitia, concilium. Скут, т. бес Saum, ora, limbus. Скутати, ам, vide сакрити. Скуцати, ам, v. pf. 1) обруч с каце, Скуцками, ам, v. pf.Jherabtlopfen, decutio. 2) fleinweife quibringen, (н. п. 20, 30 гроша), minutim colligo. Слаб,ба, 60, fhmah, imbecillus; од зиме, од глади, од врућине, tann fie ni t ertragen, impatiens frigoris, famis. Слабачак, чка, ко, dim. у. слаб. Сабина (слабина), f. bie ihen, ilia, hypochondria, inguina.

Слабити, им, v. impf. фаф шафеп, schwächen, debilito.

Слабљење, п. даѕ

tatio.

фаähen, debili

Слабо, піфt gar viel, - cft, - qut (дав - : слабо једе,

frang. gueres), haud ita

спава, долази к мени. Слабост, f. діє © maheit, imbecilli

tas.

Слава, f. 1) ber Ruhm, gloria. 2) устати у славу, сí, крсно име; дађе: Усшали у славу без вина, Пе nо fih in die Haare gerathen. 3) das Gebet bey дет слава 2. Ја нијесам славе штампане виђео ни у каквој књизи. него је прости људи (особито Ерцеговци и Бошњаци) знаду наизуст, и чате је сами кад устају у славу без попа. У тој се слави помињу готово сви свеци, и послије неколике ријечи све се говори ва славу и част.

Славан, вна, но, berühmt, celeber, Славина, f. Der Sapfen, epistomium, embolus.

Славити, им, v. impf, m. ј. крсно име, jeneru, ga tiren, epulor:

„Славу слаби Краљевићу Марко. Славитисе, имсе, v. r. impf. berülm feyn, celebror.

Славица, f. Grauenname, nomen femi

nae,

Славко, m. Таппвпате, nomen viri. Cлавьeье, n. 1) das Feyern des Haus,

fentes, celebratio diei festi. 2) das Feyern (des Heiden), concelebratio. Славна, f. Granenname, nomen femi

цае.

Славољуб (Славољуб), т. Жаппвпате, nomen viri. Cлaвŷj, m. 1) die Nachtigall, luscinia. 2) Maunsname, nomen viri, B b