Page images
PDF
EPUB

Culokke, } gestern Abends, heri vesperi.

Dae. .

рае.

[ocr errors]

Силовит , па, мо, (оп.) vide ci:лан: Сина,

„Ој французу царе силовими!
„Пуштај момке, оспаше девојке — Сінони, нa, нo, vide синотњи,
Силодрцан, на, но, јфwer su bebanel, Сіноћница , f. vide синотњица.
intractabilis, ferox.

Синупи, немі, v. pf. erglangen, mico, Cudeme, n. das Mächtig werden, poten. effulgeo. tiae incrementum.

Сінчик, т. дin. 2. син. Сима, п. (Рес. и Срем.) vide Car мо. Санітнір *, . vіdе ланац. Свімана , f. Seauennaте, пореn femi- Синірић, m. dim. синітнр.

Синтирли зрно, р. Die Rettеntugci, gio. Симеун, ю. Symeon, Symeon.

bus catena junctus globo: Cumejua, f. Frauenname, nomeu fenii „Сннинрлі та зрна ударила

Сільење, и, Die Analytne an Cobic Симеунац, нца, m. dim. p. Симеун. Statt, adoptio. Снип m. Das fcinte 23eisenbrot, pa. Сіііып, ња, њe, grauli), Бlаи, соегоCHnúta, f. Juis triticei genus.

leus : кукавица, море, гром (пу че Cumimuk, in. dim. 0, CUMHQI.

као сить гром). Сімица , m, dim. 2. Сима.

Сипатье, п. 343 сфütten, Ctreиеп, 6ica Camrynja *, n. der Simitbäcker , pistor. ben, fusio, sparsio. Симицијин, на, но, бев си изнаја, рі- Сипати, ам (и снпъем), v. inpf. јфit. storis.

ten, spargo, fundo. Симпіцијница, f. D) 5er Засtеrlадеп, бев Сніпити, пії, v. impf. н. п. кица , feit

Cumuynja, taberna pistoris. 2) die Frau regnen, nebelii (österr. Nevelreißen). des CHMnipuja, uxor pistoris.

pluit lenissime. Сімка, f. Хrauenname, nomen feninae. Cнпљаив, ва, вo, engbrujiig, astlimaСимо, m. (Ерц.) hyp. 2. Симеун. Сиљив, па , Со, іtісuѕ. Симша, ш. hyp. 3. Симеун

Cúniba, f. čas 211a, die Engbrüjligs Cîh, m. der Sohn, filius.

čeit, asthma, angustia spiritus. Сінак, нка , m. (voc. синко! мој син- Cup, m. See Safe , caseus. ко!) һур. у. син.

Cupaga, f. eine blaue Schnur zur Eins Синатор, m. (доље преко Мораве) рет fassung der Bauerroce, funiculi genus. Цntertnев (@enator), pro knеѕо: камо Спірадити, им, v. impf. mit спрада синаптор, нека донесе коњма сена.

verbränien, praetexo. Синапторов, ва, но, бев синапор, рrо. Спірађенье, п. Зав 23erprämen mit сураknesi.

Aa, praetextio. Синаторскі, ва , ко, 1) Cinator-, pro- Clipaц, рца, а. 1) ein Rais fife, for

knesorum. 2) adv. wie ein Sinator, mo ma casei, caseus. г) сирац соска, лоја, re proknesi.

forma ut casei. Cuinka , f. Frauenname, nomen feminae. Cupēm, II, 2) das Käfen, coagulatio. Синија, ғ. бer (niepere) бреifetifф, then 3) (по неким мјести1а, као н. п., по

sa. cf. софра, трпеза, спіо, аспал. Ваљевској нанјии) vide сир. 5) Oas tria Синијца, f. dim. р. синија.

ge 24rbeiten, labor piger. 4) какво је Синипи, им, v. impf. 8um Соуп аз по сирење? (fфеr;baft) wав ijt дав? nebmen, adopto.

quid rci est hoc? Синов, ва, во, бев Софns, filii. Cipum, IM, 1. impf. 1) Fäsen, zu säfe Синовац, Еца, m, бев Бейреr& Cobat, machen, coagulo. 2) langsam und träge fratris filius.

arbeiteiн, шпа, пих сприш ? quid cesCHHòbnya, f. Bruderstochter, fratris fi. lia.

Cuplume, n. das Käfelab, der labma: Синдвичин, нa, нo, Ser синовіца,

fra.

hen, coagulum. tris filiae.

Смірній, на, но, н. п. неђеља, Faija, Синівљії, ља, ље, Ser Cəfne, filio Käse:, casei.

Сірњаја, f. (у Сријему) vide pујница. Стіновчев, ва, во, бев синовац,

fratris Сіров, ва, вo, rob, jrij , crudus , н. filii.

п. дрво, месо. Синотњи (сцноtіни), ња, њe, bon ges Сировіна, f. frijet pels , lisna viti

vern Nachts, de hesterua vespera. dia, cruda. Синоњица (синоћница), Ғ. п. і. сола, Спросица , f. ein etit frifфез оls,

Wajier von gestern Abends, aqua lic lignum recens. sterna:

Copriva, m. der Arme, pauper; miser. А твоја би мајка

Сіромаш, f. (coll.) діс 24rien, paupcСиношњицу пила

Sas ?

runi.

rce.

Сиромаштак, шка, m. dim, 2. сирома. silvestris. 2) die Frucht davon, cera-
Сиромашан, шна, но, arm, pauper. sum silvestré.
Сиромашнца , f. cine 24rme, pauper. Ситница, f. вода у Србији (у Косову):
Сиромашнії, кa, кo, 1) беr armen, „Уватио и Лаб и Ситницу

pauperum. 2) adv. ärmlich, misere. Сишњење, p. Bag 3erfleine, minutіо. Сиромашпіво, п. Біе dеmuth, pauper- Сило, п. vide сипіка. tas,

Сили, сиђем (и сидем), сишао, v. pf. Cupoma, f. die Waise, orbatus parente. herabkommen, descendo. Сиропан, m. Die 23aife (aum pon Sbies Снчан *, м. vіdе-миншомор. ren), orbus.

Сјајан, сјајна, но, glängelo, falgidus. Сіропан, пна, но, реrmаifet, orbus. Cjajaine, n. das Glänzen, fulgor. Спропанов , ва , во, без сиротан, orbi. Сјајаписе, јимсе, . г. imрi. glängen, Сиролиња, f. т) бie 21rmut), дав $leno, fulgeo. miseria :

Сjaкaњe, p. cf. Божик. „Сиропињо! и селу си тешка, Cјакалии, сјачем, v. impf. cf. Божић. „А камо ли кући у којој си! oper Cјакнути, нем, v. pf. сјај јадеп, cf. „Сиротанньо, і селу сн метика,

Божиќ. „А камо ли мени сиромау!

Cjebep, m. (Epg.) 1) der Nordwind, a2) die Urmen, miseri:

quiso. 2) Norden , aquilo, septentrio. „Ал' је рада сиротиња раја — Сјеверни (сјевернё ), на, но, (Ерц.) Сирпињскіх, кa, кo, 1) беr сиропи nörölich, aquilonaris.

ња, uiserorum. 2) adv. wie vie dr. Сједа, г. (Ерц.) само у овој загонепmen, miserorum more.

ки : Сједа сједи у сједину граду, Сиротица, . dim. b. сирота.

цар је проси, Окован је не да? (овСпроповање, р. Фав сиропа: fеп, or

ца у пору, курјак и пас). bitas.

Сједало, u. (Ерц.) мјесто је сједају Cripomobami, myjem, v. impf, Waise Кокоши, der Hühner Solafort, sedes feyn, orbus sum. .

gallinaria. Срочад, f. (coll.) Sie Baifen, orbi, ог. Сједање, р. (Ерц.) 2) бав 9Rieberfesen, phani.

consessio. 2) das Sißen der Hübner Сирче, чепа, n. Bas Baistein, orbus: : auf der Steige, sessio gallinarum. Cipke и. Оer Gifig, acetum, cf. о. Сједанин, ам, y, impf. (Ерц.) 1) jift.

gen, cousideo. 2) jich schlafen jeßen (von Criphemum, HM, V. impf. mit Essig Hühnern), consideo. mürzen, säriern, aceto condio.

Сједин, на, но, cf. сједа. Свіркећенье, п. Заз Сüиеrn mit ©fjig, Сједнпи, им , v. impf. (Ерц.) 2) figen, adiusio aceti.

sedeo. 2) wohnen, habito, sedeo. Сирчнh, m. dim. р. сирац.

Сједница , f. (Ерц.) дав еіgеn, sessio : Crica, f. die Brust, mamma.

прођисе сједнице; неща од сједни. Слісак, ска, m. 2) vidе носац. 2) ва

рошу Pвапіској, Cipet , Siscia. Сједнупи, нем, vide cјести. Сансање, т. бав Саидеn, ѕuсtus. Сјеђење, р. (Ерц.) дав Oigen, sessio. Снісапи, ам (и cишем), v. inpf. fаua Сјенира, f. (Ерц.) бав Зеii, securis. geil, sugo.

Сjeкирепина, f. augn:. сјекира. Сиселина, f. augm. 9. сиса,

Секирнца, f. dim. p. cјекнра. Слісница, f. dim. р. сиса.

Сјенирній, на, но, (Ерц.) н. п. држа. Спису рина, f. vide сиселина.

лица, уши, раѓеп», 2xt, Beils, ѕе. Сніп, ша, пio, fatt, ѕаtur. Сит глад curis. ну не разбира,

Сјекулићи, m. pl. (Ерц.) само у овој Сипа, f. ) scirpus palustris Linn. 2)

Сјекулићн сијеку, вукоeine Art Honig, mel sponte slueas. пићи вуку, сам бака превраћа (сјесіліан, піна, но, Elein, minutus, Kleins купићії су зуби, а баба језик, не.

furnig, fein): спан бисер; ситна го не знам шта су вукотићи?). со, риба, ђеца ; силно брашно ; Сјеме, мена, п. (Ерц.) per Came, se

снітни новци и т. д. Сітка, f. Зав Сieb, cribrunm. cf. силно. Сјеменка , f. (Ерц.) ein CantenPorn, graСипниж", т. ( coll.) Die Kleinigteiten, num semen, н. п. од бундеве, өд quisquiliae (auch von Siindern).

Інкве, од лубенице, од дишње, од Ситнiна, f. Die kleinigteiten, scruta. краставца, од јабуке , од крушне Ситними, им, y. impf. 8crtleineri, mi

Сје мењак, m. (Ерц.) дав Ctit paв зим Cumunija, f. 1) die Waldkirsche, cerasus Samen zurüdbehalten wird, semen.

[ocr errors]

цам.

Це ништа.

загонетки:

men.

[ocr errors]
[ocr errors]

men.

serae.

Сјемењача, f. (Ерц. ) бав еtüd gum Cјутрашњй, ња, ње, (Ерт.) morgens, Samen (von weiblichen Pflanzen), sc crastipus.

Сју предан, vide cјутрадал. Сјен, т. (Ерц.) Bee Gфаttеn, umbra. Скадар, дра, m. ёtutаri, Scodra. Клонимсе и његова сјена.

Скадарка, f. 1) жена из Скадра. 2) Дrt Сјенина, f. augm. р. сијено.

Nebe und Traube, vitis

genus Сјеница, f. (Ерц.) 1) cine Reife, parus. Скадарскії, ha, кo, Don Скадар. 3) варош у Спароме Влау.

Cка дранин, m. човек из Скадра. Сјеница, f. (Ерц.) бie gaube, nmbracu- Сказаљка, f. See Beiger аn vеr ube, inlum, casa frondea.

• Іex horologii, gnomon. Сјеничанин, ю, човек из Сјенице. Сје. Скалiавац, вца, ш. бie peufrecte, locusta.

нички, кa, кo, von Сјеница. Ckalabuyja, f. Der Schloßriegel, obex Сјеничић (сјенічић), m. (Ерц.) eine jun. ge Reift, pullus pari. .

Скакалішпе, п. Ort, two gefprungen Сјеничји, чја, чје, (Ерц.) Reifens , pa. morden, locus ubi olim saltatum est : ri et parorum.

Милошево скакалиште (у Јадру ниСјенички, кa, кo, von Сјеница. же Гњиле). Сјенка, f. (Ерц.) vide cјен,

Скакање, п. 1) Зав Сpringen, saltatio. 2) Cjepa, f. (Epiz.) das Wasser, worin Bolo das Steigen, pretii augmentum. Іe gemafфеn mоrреn, aqua in qua lаnа Скакали, ачем, v. impf. 1) pringen, salto. abluta fuit.

2) н. п. цијена, вино, fteigen, cresco. Сjecпти (говорисе и сједнупи), сједем Скакач, m. Ber gute Opringer, saltor. (и сједнем), v. pf. (Ерц.) 1) fit fеа Скакупање, п. dim, s. скакање. Ben, adsideo. 2) ft jafen fesen (ори Скакупали, ућем, dim. р. скакати, den Hühnern), eo cubitum (de gallinis). Скамија, f. (у Сријему, у Бачко и у Бан.) Сјетиписе, имсе, т. г. pf. (Ерц.) fіф (lat. scamnuin) die Bank in der Schus erinnern, reminiscor.

Іe. cf. клупа. Сјећање, п. (Ерц.) дав @rinnero, rc Сквасипи, нм, v. pf. Defeuten, humemipiscentia.

cto: подај му јабуку, нека скваси Сјекатисе, амce, v, r. impf. (Ерц.) (1) успа. erinnern, reminisci.

Скела f. 1) die Ueberfahrt, der Dré Сјели, сијечем, v. impf. (Ерт.) ) баиen, der Ueberfuhr, trajectus. 2) das Schiff fфneisen, seco. 2) воденицу, беђаиси, auf dem man überfährt, navis qua tracompungo.

jicio. 3) скеле, бав Заиgerüft. Сјелисе, сијечемсе, у. г. impf. (Ерт.) Скеларина , f. раз иеbеrfahrtgels, bas sich schlagen, pugpo:

Fuhrgeld, naulum. „Па ќе бише и сјекопе с Турци - Ckenemuja * , m. der Fährmann, portiСјецавац, вца, m. (Ерц.) п. ј купус, tor.

geschnittenes Kraut, olus dissectum. Скелецијин, нa, нo, Set Supeanet. Сјецалица, f. (Ерц.) cine att Rеffеr, portitoris.

um Fleisch, Gemüse klein zu hacken, Crenenljuckî, ka , ẢO, ) Fährmanns: , cultri genus.

Скелецијскій, кa, кo, portіtоriѕ. Сјецање, р. (Ерц.) сав баиси, Сфnet. 2) adv. wie ein Fährmann, more porden, scissio, sectio.

titоriѕ. Сјецати, ам, у. impf. (Ерц.) н. п. ку. Скерлепи *, m. Bеr еаrlаф, coccum, nyc, bauen, schnelden, disseco.

coccipum. Сјецкање, п. dim. , сјецање.

Скерлеmан, піна, но, pon Carlаф, Сјецкапи, ам, dim. . cјецати.

coccineus, coccinus : Сјеча , f. (Ерц.) abgebauene Зweige at в „Огрнули скерләпне биьише

Winterfutter, frondes desectae pro pa. Ckuigabe, n. das Abnehmen, demtio. . bulo hiherno: остале козе на сјечи Скідати, ам, v. impf. berabinehmen, (der Det).

demo. Сјечива, н. р. (Ерц.) ефneibes Sn(tru• Скика, г. Тав ефеереп беr Сфwcine, mente, instrumenta sectoria.

suum clamor. Сјечивица, ғ. (Ерц.) оно гвожђе, што се Скікнути, нем, v. pf. auffreyen (vom њим сијече воденица, беr Reifel дит Schweine), clamorem tollo.

Bebauen des Mühlsteins, scalprum. Скинути, нем, у. pf. bеrаблеђnien, Сјечимице. adv. (Ерц.) mit Bet Офnei. demo. de, secundum acienı.

Скопјање, п. бав Иmy eritreid) еп, діс Cjympa, (Epu.) morgen, cras.

Landstreiherer), vagatio, Сју прадан, (Ерц.) pen Xag parauf, po- Сктілатисе, амсе (и скиићемсе), т. г. stridie (fr. le lendemain).

impf. herumstreiden, vagor.

2

Складња", г. } vіdе кладња.

Ckumây, w. der Landstreicher, erro. gen ab. 2) der Fall (im Mühlbau), ca. Скитачица, f. Vie Balojtreiberiit, va.

sis aquae. . gil, errans.

Скокнутн, нем, dim. 2. скочипти. Скитачки, кa, кo, .) @antreibers, Скоковаіц , Еца , m. 2xame cines 228 af.

erronum. 2) adv. wie ein Bagabund, er serfalles in dem Bache Hepabija in roois more.

беr Begeno Jaдap, Dorfе Тршић. Скітница, f. vide скитач.

Сколипи , им, т.

pf. биjеc me сколио! Скіmња, f. дав феrumtreiben, vаgаtiо. schilt man den Hund (daß dich die Wut !), Скічање, р. бав ефеере бев ефweiв, rabiem tibi! suis clamor.

Скомрачење, и. дав Sargen, Silgen, Скічати, чим, т. impf.

schreyen wie tenacitas. ein Schwein, clamo (de sue).

Спомрачни, им, т. impf. fitgen, tar. , .

gen, tenax sum,

Сколпак, пка, т. еіnе битф баdеп Склањање, п. 2) бав Зufаm mеngleben, abgenüßte Haue, ligo usu corruplus.

contractio. 2) бав Bepegen su etwa8, Скопансе, пace, v. г. pf. н. п. моpermotio.

„лика, рur paten fi, abnikеn, toСклањами, ам, v. impf. 1) beugen, flex

diendo eorrumpor. cto, 2) beegch, perimoveo. 3) sufam» Скопљак, т. човек из Скопља. menziehen, contraho.

Скопље, п. 1) (Oupi) in p?acebonieп., Склапање, р. Bas Bufammеnfügen, con 2) у Ерцеговици. junctio.

Скопчавање, п. vide сковчавање. Склаптапи, ам, у. impf. Gufаm mеnfü. Скопчавали, ам, vide скончаващи.

Скопчапин, ам, gen, consero.

уide сковчан. Склатисе, скољемсе, v. г. pf. raufen, Скорашњй, ња, ње, пеulib, unlängit, rixari.

unperus. Скленица, f. Фав 3rintglав, poculus Скорепсе, рисе ,-vidе окоренсе. vitreum.

Ckopo, unlängst, nuper, baud ila priСклібиписе, имce, v. г. impf. grinə

dem ; 03 скора. fend lachen, rideo ringens.

Cropocas, m. Mannsname, nomen viri. Склібљење, в. дав ®rinfen, rictio ri- Скоросава, f. Staкeплатё, поmеn fe

dentis. Склізак, ска, кo, fФlüpfrig, lubricus. Скорпија , f. Der Georpion, scorpio, scotСллионсе, имce, vide стаклиписе. pius. cf. јакреп. Склоннпi, mа, по, feitpärtB, abgcles Скоруп, m. pie Cafne, Поs lactis.

Скоп, т. 1) Тав 3ies, pecus. 2) пасів Склонник, им, v. pf. 1) beugen, le Ckome! du Hundsrasse! cavis !

сtо. 2) кога на шпio, bein egen, permo- Скопан, пнa, нo, trätig ( von Ber

veo. 3) zusammenziehen, contraho. Hündin, dem Fuchse, und andern vers Chauit, ni. der Zusammenstoß mehrerer achteten Quadrupeden), praeguans. Berge, concursus montium, commis- Сколінна, f. augm. р. скоп.

Cromckii, adv. viehisc, pecudis more. Сілдпипп, им, v. pf, зиjаmmеnfügen, Скочили, им, у. pf. 2) springen, salio. conimitto.

2) steigen, cresco. Склопнице, f. pl. двије наушнке (посна Скочић, m. ein Cblog unə Dorf am

н мрсна), које се склоне једна у linken Drina - Ufee, unterhalb 3Bopдругу и носе се о појасу, да раат ник, pomen arcis et pagі. Сјај Боже Reijelöffel, cochlearium pär.

и Божићу, и нашему бегу на СкочиСкоба, f. Die flammer (in Bфif6au), hy. cf. Божић. fibula, retinaculum.

Скраја (6. і. с краја), bom Xante meg, Скоби, им,

vide
сресп.

a margine. Скбитисе, имce, vide cрeсписе. Скраїни, на, но,1Xancə, qui in margiCк бла, f, yide скоба.

Скрајњії, ња, ње,jpe est. Скувати, кујем , v. pf. Фmiesen, cudo. Скрасилін, им, v. pf. неће он тамо Сковчавање, и. дав Зufammеnhäften, ckpacumu, er wird dort nicht lange confibulatio.

bleiben, non ibi manebit diu, Сковчавати, ам, т. impf.l häftein, f. Скрёнупи, нем, v. pf fort, wеgrden, Скдвчали, ам, v. pf. 1bulo. .

ainsveu, removeo. Скозан, знa, нo, trädytig (von Ber gie. Скресавање, п. дав 26&ften, frondium ge), praeguans (capra).

desectio. Скок, ф. 1) Der Gprung, saltus. Ја оком, Скресавапи, ам, т. impf, abäften, fron.

a OH CKOKO:M, er sieht mir's an der 24. des, deseco.

minae.

gen, devius.

sura,

removeo.

2

minuo.

tas. .

Скрёсати , ешем, т. pf. 2) дрво, бie Скупола, f. Die Sheurung, caritas (anZweige abbauen, decido frondes : non поuae). ни се на шо дрво, те га скреши го. Скупспін, бем, v. impf. (у Ерц.) rau. ведима. 2) пушку, Sever geben, 464 fen, rupfen,

vello: feuern, emitto telum.

„Повиосе по коњу ђогату, Скрепање, р, дав 8efcitigen, auf vie „Од муке му зубма гриву скубе Seite schaffen, amotio.

Скупштина, f. Die Betfamnilung, Per Ckpemanin, pekem, v. impf. wegrücken, Landtag, coinitia, concilium.

Ску, m. See Baum, ora, limbus. Скривини, им, т. pf. Derpreфen, de• Ску пати, ам, vide

сакрити. linquo, admitto.

Скуцами, ам. v. pf. :) обруч с каце, Скркнутисе, несе, т. г. pf. Duntel wers Ску цкати, ам, v. pf. Therabciopfen, ci

den (in einem neu belaubten Walde), cutio. 2) kleinweise aufbringen, (H. 11. obscuror,

20, 30 гроша), minutim colligo. Cxpo6, m. eine Art dünnen Mehlmußes, Caa6,6a, 60, schwach, imbecillus; 04 Bline, puls farinacea.

од глади, од врућине, Eann fie nit Скровит , ma , mo, petitedt, абgelegen, ertragen, impatiens frigoris, famis. reconditus:

Слабачак, чка, кo, dim. р. слаб. „У Крушевцу мјесту скровитоме С?абіна (слабина), f. Die 23eiheit, ilia, Скројити, им, v. pf. zuschneiden (das hypochondria, inguina.

Kleid), seco (pannum ad formulam). Слабилн, им, v. impf, fфнаф и: афеп, Скрспити, им, у. pf. н, п, руке, über's schwächen, debilito. Kreuz legen, decusso.

Слабљење, и. даѕ еф гоäфеn, dеbіlі. Скрушили, им, т. pf. зеrmаtmеn, com tatio.

Слабо., niФt gаr vіеt,— cft, — qut (бав Скршити, им, v. pf. Dreфen, frango. franz. guères), haud ita

–: слабо jеде, Скршћавање, п. vide скршћање. спава, долази кмени. Скршћавали, ам, vide скршћапи. Слабост, f. Die eфтафbeit, imbеcіlliСкршћање, п, дав gegen überg Term , decussatio.

Слава , f. 1) Ser Хит, gloria. 2) успаСкршћали, ам, т. impf, berger пи у славу, cf, крсно име; pahei: Усlegen, decusso.

шали у славу без вина, ftе in jiia Свръати, ам, скръао, v. pf, treфen, die Haare gerethen. 3) das Gebet ben

frango, н. п. ножі, кола, врап, ногу. деr слева 2. Ја нијесам славе штамі. Скувати, ам, v, pf. toфen; jieven, co пане виђео ни у каквој књизи, неquo..

то је прости људи (особимо ЕрцеСкувија, f. (сп.)

говци и Бошњаци) знаду наизусп, и „За калпаком од злата скувија, чале је сами кад успају у славу „У скувији алем драги камен

без попа. У тој се слави помињу Скудини, им, у. pt. н. п. ђевојку, аб, готово сви свеціг, и послије некоtadeln , calumnior.

лике ријечи све се говори за слаСкунаторипи, им, v. pf. Eleinweife 31 ву и час .

sammendringen, minutim conquiro. Славан, вна, но, беtubmt, celeber, Скўњиписе, имсе, т. г. pf. niepergе. Славина , f. Der gapfen, epistonnium, schlagen werden, dejici, affligi.

einbolus. Снуп, m. јесу ли сви у скупу? beifаm. Славнти, им, v. impf. п. і, крсно име, siniul.

jeveril a gaitiren, epulor: Скуп (comp. скупљӣ), па, пo, tbeuer, „Славу слави Краљевићу Марко.

Cnabumuce, nmce, v. r. impf. berühm: Скупа, зufammen, una : сви скупа. reyn, celebror, Скўпни , им, v. pf. perfаmmеll, cogo, Славица, f. Srauenname, nomen femi

congrego, Скулиптисе, имce, v. г. pf. 2) ft vers Славко , . ЭЛХапnname, pomen viri.

sammeln, convenio. 2) lich zusammen. Caab.bérbe, n. 1) das Feyern des Haus, ziehen, coutrabi.

fejies, celebratio diei festi. 2) das Feys Снувљање, . дав ЗеrfаmmeIn, con crn (des Heiden), concelebratio. gregatio.

Славнa, f. Srаисипатe, pcmen femin Скупљапи, ам, т. impf. perfаmmeIn, congrego.

Славољуб (Славољуб), m. Лаппвпате, Скупљаписе, амce, y, г. impf. 2) і

nomeu viri. versammeln, cungregor, 2) sich zusams Caabýj, m. a) die Nachtigal, luscinia. menziehen, contrabi.

2) Mannsname, nomen yiri,

men ,

cariis.

nae,

uae.

Bb

« PreviousContinue »