Слама, f. ба Stroh, stramen. Сламчица, f. dim. 9. сламка. нина. Сланица, f. vide сланик 1. Сласт, 1. діеüßigteit, cedo, voluptas. salis out, dul Слати, шлем (и шаљем), v. impf. schicken, mitto. Слашкиш, m. Süßigteiten, Leferbiffen, deliciae, scitamenta. Слачица, f. čer Senf, sinapі. Слез, т. (Рес. и Срем.) vide шљез. Слезина, 1. діе Mil, splen. Слезовача, f. (у Сријему) велика, malva silvestris Liun. Слезовина, f. (Рес. и Срем.) vide шље зовина. Слеме, п. (Рес. и Срем.) vide шљеме. Слеп, па, по, (Рес. и Срем,) vide слијеп. Слепац, пца, m. (Рес. и Срем.) vide слијепац. Слепачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide шљепачки. Слепети, пим, (Рес.) vide слијепљети. Слепити, им.) (Срем.)vide слијепљети 2) (Рес. и Срем.) vide слијепити 2. Слепица, f. (Рес. и Срем.) vide шље пица. Слепчовођа, m. (Рес. и Срем.) vide шљепчовођа. Слетање, п. (Рес. и Срем.) vide слијетање. Слетати, лећем, (Рес. и Срем.) vide слијепати. Слетеши, тим, v. pf. (Рес.) етаб heraba Слешиши, им, v. pf. (Срем.) fliegen, Слећети, летим, v. pf. (Ерц.)) devolo. Сливње, п. 1) поље у Ерцеговини. 2) варош некаква (ваљада је у Македонији?): отишао на Сливње (на панавђур). Слизатисе лижемсе, v. r. pf. с ким, (tadelnd) in Verbindung kommen, cousortio jungi: слизао се с њом. Слијеп, па, по, (Ерц.) blind, coecus, Слијепац, пца, т. (Ерц.) 1) ber lin= de, coecus. 2) die Blindschleiche, cae cilia. Слиејпи миш, m. 1) bie lebermaus, vespertilio. 2) die Blindekuh, Blinde maus (ein Spiel), myinda, lusus racсае сассае: да се играмо слијепо га миша. Слово, п. 1) дer But, litera. 2) дав слово, бег Вифра с, litera s. Словце, n. dim. у. слово. Caora, f. die Eintracht, concordia. Сложан, жна, но, einträchtig, einig, concors. Сложна браћа и у петак месо једу. Сложити, им, ѵ.pf. 1) zufammenlegen,dispono. 2) vergleichen (Streitende), compono. Сломити, им (и сломијем), v. pf. jer. brechen, frango. Слуга, деr Diener, minister,servus(у пјесмама је свуда женскога рода, н. п. „Голубане моја вјерна слуго „Сруго моја Облачићу Раде „У Стојана нема млого друга, „Разма цигле двије вјерне слуге А у говору је у једин. броју мушкога рода, а у млож. опет женскога, н. п. мој слуга, моје слуге и т. д. Слугин, на, но, дев Dieners, servus. Служавка, f. vide слушкиња. Служба, f. 1) ber Dienft, ministerium. 2) der Gottesdienst, sacra. Служење, п. 1) дав Dienen, ministratio. 2) das Abhalten des Gottesdienstes, sacrorum celebratio. Служити, им, v. impf. 1) bienen, ministro. 2) вино, или ракију, fфenten, стеденӡен, ministro. 3) летурђију, Gottescient balten, sacra celebro. 4) служи ли та црква? ift Gottesdient in biejer Airфе? (д. i. wirò er barin je gehalten), celebraturne templum, an desertum est. 5) vide славити: А. Кога ти свеца служиш? Б. Светога Николу (или Никољ дан). Слуша, f. (у Сријему и у Бачк.) ein Dummkopf, stupidus, stipes. Слуша, f. ein 2lhner (?), ominator. Слу ти слуто, наслутићеш. Слутити, им, v. impf. ahnen; дисф Vorwürfe, oder überhaupt durch Res den, gleichsam herbeiführen, ominor. Слушња, f. діе Whnung, Serbeiführung durch Vorhersagen, omen. Слућење, п. дав lhnen, ominatio. Случавање, п. òåêreignen, casus. Случавашисе, васе, v. r. impf. fi er. eignen, accidit saepius. Случај, m. vide догађај. Случајно, zufälig, casu. Случитисе, чисе vide догодитисе. Слушање, п. 1) давören, auscultatio. 2) das Gehorchen, auscultatio. Слушаши, ам, v.impf. 1) zuhören bor. фen, auscultor. 2) geborфеn, ausculto. Слушкиња, f. 1) діе Тадò, ancilla, 2) der Stiefelknecht, furcula caligaria. Смаћи (говорисе и смакнути), смакнем, v. pf. 1) herabnehmen, demo. 2) aus dem Wege räumen, umbringen, interficit. Сме, смеа, т. (Рес.) vide смије. Смедеревац (Смедеревац), вца, т. човек из Смедерева. Смедеревачки, ка, ко, Єmebereper, Semendrieusium. Смедеревна (Смедеревка), f. cine von Smederewo. 2) Weinrebe von Eme derewo. Смедерево, n. Semen òria (an ber До nau) in Gerbien. Смедеревски, ка, ко, оп Смедерево. Смеј, m. (Срем.) vide смије Смеран, рна, но, (Рес. и Срем.) vide смјеран. Смеса, f. (Рес. и Срем.) vide смјеса. Смести, етем, v. pf. verwirren, intrico, impedio. Смести, етем, v. pf. žufammenteh= ren, converro. Смеш, m. vom Binbe zufаттенаете. ter Schnee, nives conflatae in unum locum. Сметање, п. дав Berwirren, turbatio. Сметање, n. bas Scraóräumen, dem tio. Cмémaши, ам, v. imрf. verwirren, impedio. Сметашпи, ећем, v. impf. berabräumen, demoveo. Сметен, на, но, vermitet, turbatus. Смешеник, m. cin vermirrter Kopf, homo mentis perturbatae. Сметеница, f. eine vermirrte Frauenba perion, femina turbata. Сметењак, m. vide сметеник. Смети, смем, (Рес. и Срем.) vide смјели. Смешлиште, п. даš Kehricht, quisquiliae. Сметнути, нем, v. pf. 1) бегове, теп, berabhun, demo. 2) с ума, vergef fen, oblivisci. Смешња, f. діе Bermicrung, дав Sin derniß, impeditio. Смешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide смијешан. Смешати, ам, (Рес. и Срем.) vide смијешати. Смешење, п. (Рес.иСрем.) vide смијешење. Смешитисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде смијешитисе. Смешљив, ва, во, (Рес. и Срем.) viде смјешљив. Смијање, п. (Ерц.) дав Сафеn, risus. Смијатисе, јемсе, v. r. impf. (Ерц.) lachen, rideo, Смије, смија, m. (Ерц.) дав Lachen, Смиривање, п. 1) baš Beruhigen, расаtio. 2) das Beendigen, absolutio. 3) das Untergehen, Scheiden der Sonne, occasus solis. Смиривати, рујем, v. impf. 1) {ur Ruђе bringen, paco. 2) zu Ende bringen, absolvo. Смиривашисе, рујемсе, v. г. impf. fi zur Ruhe legen, conquiesco. Смириши, им, v. pf. 1) zur Ruße brin= gen, paco. 2) beendigen, absolvo. Смиритисе, имсе, v. r.pf. fih zur Ки be legen, conquiesco; òaßer audh yon ber Sorne: смирило се сунце. Србљи кажу, да сунцу не ваља рећи зађе, ними сједе, него смирисе, зашто: кад му се рече зађе, онда оно (сунце) рече: зашао па не и зишао; а кад му се рече сједе, он. Смољење, п. дав Ріфеn, picatio. Смољка, f. Srauenname, nomen viri. Смоница, f. cine rðart (für Beinberge), terrae genus. Смотавање, п. 1) дав ammenmideln, implicatio. 2) das zu Ende Haspeln, perductio filorum in rhombum. Смотавати, ам, v. impf. 1) zufam Смоташи, ам, v. pf. Jmenwickeln, implico. 2) zu Ende haspeln, perduco in rhombum. 3) sich eilends davon mas фен: смота изнад куће, aufugio. Смотрити, им, v. pf. erblicfen, conspicor. Смочење, п. дав Butoften без Brots zum Gemüse, opsonatio. Смочити, им, v. impf. zufoften, opso le, gleba gelata. Смрзнути, нем, v. pf. geftieren mа. chen, congelo. Смрзнутисе, немсе, v. r. pf. gefrieren, congelari. Смркнутисе, несе, vide смрћисе. Смомлати (смрмљати), ам, v. pf. das hermurmeln, commurmuro, mussito. Сменцати, ам, v. pf. òaђermurmeln, obmurmuro. Смрскаши, ам, v. pf. žufammen(фий. ren, constringo (vom Beutel). Смрт, 5. дег хob, mors. Смртни, на, но, vide самртни. Смрћисе (говорисе и смркнутисе), смокнесе, . r. pf. buntel merben, obscuror. Смрчак, чка, m. eine gi genus. фwamart, fun Смуцатисе, амсе, v. r. impf. berum. streichen, vagari. Смушен, на, но: лети као смушен, wie ein Rasender, rabidus, rabiosus. CHаa, f. 1) des Bruders Frau, Schwäs gerin, fratris uxor. 2) zu der ich heвep bin, cf. женидба. 3) діе hwieger. tochter, Schnur, nurus. Снага, f. bie Stätte, Rraft, vires: 0пасао се снагом, стао на снагу, der Jüngling ist in der Blüte seiner Mannskraft. Снажан, жна, но, flatt, fortis. Снаин, на, но, ber снаа, uurus. Снаодиши, ди, v. impf. 1) ден, т. finden, fumen, invenio, н. п. биједа. 2) дав Sinfallenbe belommen: снаоди га сва кога мјесеца. Снаођење, п. дав luffinden, Beimfu. chen, incessio (?). Снаћи, снађе, v. pf. 1) indеn, іти. heimsumen, invenio. 2) снашло га, er hat das Hinfallende, epilepticus est. Снаша, f. 1) vide снаа. 2) једе junge Frauensperson, deren Namen man nicht weiß: Schwägerin, nurus. Снашин, на, но, ber снаша, nurus. Снашица, f. dim. 9. снаша. Снебивање, п. 1) дав фüternen, Berlegenfenn (in fremòem Haufe), verecundia. 2) das Leugnen mit Verwuns derung, infitiatio mirabundi. Снебивашисе, амсе, v. r. impf. 1) ü tern, verlegen feyn, verecundus sum. 2) чега, etmas mit Bermunderung leuge nen, mirabundus infitior. Снег, m. (Рес. и Срем.) vide снијег. Снежан, на, но, (Рес. и Срем.) vide Сновâше, п. das Anzetteln, exordium telae. Сновами, нуjeм, v. impf. anzetteln, ordior (telam). Cнon, m. die Garbe, merges, fasciculus. Сніпак, пка, m. һур. у. сноп. Снэпић, m. dim. 9. сноп. Снопље, п. (coll.) die Garben, mergites. Снзсими, им, v. impf. 1) zusammentra gen, comporto. 2) herabtragen, defero. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. Сношêне, n. 1) das Zusammentragen, comportatio. 2) das Herabtragen, delatio. 3) das Ertragen, toleratio. Сњежан, на, но, (Ерц.) бефере, nivibus plenus, н. п. ноге, дрво. Cô, coли, f. das Salz, sal. Coa, f. ein gabelförmiges Holz, pertica bifurca. Совица, f. dim. . сова. Côj, der Stand, Rang, ordo, condi- Соколак, лка, m. һур. у. соко: иди мој соколан (говоре ђеци кад и куда шаљу). Cоколиk, m. der junge Falk, pullus fal conis. Соломуново слово, п.; кад жене бају око какве гупе (особито око врата), онда пишу кашшо чивитом и Соломуново слово. Coлomýk, m. (komisch) der Salzstöffel, pistillum sali comminuendo. cf. мучак. Coлype *, f. pl. vide зулови. Соља, f. (у Бачк. и у Сријему) vide бјелушак. Coлêнe, n. das Salzen, sallitio. Сомче, чета, n. ein Cam, salmo. Cona, f. ein Prügel, Knittel, fustis. cf. рука. Соmона, f. der Satan, satanas. |