Page images
PDF
EPUB

пола.

ra Mvua.

Слагујак, ујка, m. hyp. р. славуј. Слепљење, п. (Рес, и Срем.) vide слиCaabyjes, ba, Bo, der Nachtigal, lu

јепљење. sciuiae.

Слепота, f. (Рес. и Срем.) vidе шље. Слагање, т, 2) бав gegen, dispositio.

2) рав 23ergleiфеn, Bertragen, con- Слепчовођа, m, (Рес. и Срем.) vido cordia.

шљепчовођа. Слагами, лажем, v, impf. in Ortnung Слетање, . (Рес. и Срем.) vide сли. legen, dispono.

јетање. Слігати, лажем, v. pf. lugen, mentior. Слелалии, леttем, (Рес. и Срем.) vide Слагалінсе, лажемсе, т. г. impf, fi слијепати. gut vertragen, concordo.

Слелепи, птим, . pf. (Рес.) bеrаба Сладан (comp. слађи), пка , кo, füв, Слепити, им, v. pf. (Срем. ); fiegen, dulcis.

Сле Кети, летим, v. pt. (Ерц.)) dеvоlо. Сладин, им, т. impf. a) vеrjüвеn, dul- Слівње, п. 1) поље у Ерцеговини. 2)

coro. 2) сладII, es ift füg, dulcescit варош некаква (ваљада је у Макеdalce est.

донији ?): опишао на Сливње (на Chagoje, m. Mannsname, nomen viri. панавЂур). Сладості, f. Die Cupigteit, dulcedo.

Слізалінсе лижемсе, у. г. pf. с ким, Слађење , п. бав Сüвеn, dulcoratio. (tadelnd) in Verbindung kommen, conСлаж€ње, n. Тав реrаbjteigen, descensio. sortio jungi : слизао се с њом. Слазишти, имі, у imрr. betabteigen, de- Слијеп, па, по, (Ерц.) blino, coecus. scendo.

Слијенац, пца, m. (Ерц.) 2) деr line Caama, f. das Stroh, stramen.

de, coecus. 2) die Blindschleiche, caeСламан, Міна, но, Ctro, 3, ѕtrаmineus. cilia. Сламка, f. Bеr аlm, calamus. Cariejaû Muw, m. 1) die Fledermaus, Сламьача, f. Der Ctrobfасt, saccus

vespertilio. 2) die Blindekub, Blinde. stramento refertus.

maus (ein Spiel), myinda, lusus racСламчица, f. dim. р. сламка.

cae caecae: да се играмо слијепоСлән, на, но, gefalsen, sallitus, ѕаlѕus. Сліна , f. Der Reif, pruina.

Слијепити, им, (Ерц.) :) vide слјепСланик, m. 2) Ваз баlѕfав, ѕаlinum. љети. 2) v. pf. 3ufainmentleiben, con

2) die weißeste Art Steinsalz, salis glutino. semmci genus optimum.

Слијепљење , п. (Ерц.) Bas Blinomera Сланина (сланина), f. Der Сpect, lаrdum. den, Erblinden, oculorum amissio. Сланиница (слангіница), f. dim, p. сла- Слијепљети, пим, у. impf. (Ерц.) blino

merten, oculis capior. Како који слІІСланица, f. vide сланик І.

јепи, све горе гуди. Сласт, т. дie eijigteit, Bobiluft, dul. Слијепо око, .. сі. око. cedo, voluptas.

Слијепање, п. (Ерц.) баѕ реrаbfiegen, Слаок, шљем (и шаљем), т. impf.

devolatio. (dicken , mitto.

Слијепати, слијећем, impf. (Ерц.) Ciamik, m. Süßigkeiten, Leckerbissen, berabfliegen, devolo. deliciae, scitameuta.

Calika, f. was zusammenpaßt, par, siСлачица, f. Per Cenf, sinapi.

mile: слика и прилика; нашла слиСлез, т. (Рес. и Срем.) vidе шљез. ка прилику: Слезина, f. Die Rils, splen.

Слинав, ва , во , rosi , mucidus. Слезовача, f. (у Сријему) велика, mal- Слинац, нца, m. See Toggapfen, muci

va silvestris Liun. Слезовина, f. (Рес. и Срем.) vidе шље. Слине, f. pl. See Xot, muсtѕ.

Слінили, им, v. impf. rоkеt (meinen), Слеме, п. (Рес. и Срем.) vidе шљеме.

mueum edo plorando. Слеп, па, по, (Рес. и Срем. ) vide Слііно, т. би Rotino, mucide ! слијеп.

Слиньење, п. Das Xosea, pueri muСлёпанц, пца, m. (Рес. и Срем. ) vide

cidi fletus. слијепац.

Слічан, чна, но, рајjent, angemeffen, Слепачки , кa, кo, (Рес. и Срсм.) vide congruens

Слобода, f. Ser Ruth, animus. Слеіnепти, пим, (Pec.) vide слијепљепи. Слободан, дна, но, ) н. п. човек, Слёпион, м. 1) (Срем.) vide слијепљепти тitbia, beberit, animosus, 2) јели сло

2) Рес. и Срем.) vide слијенти 2. бодно ? ift eвerlaubt, licetne ? Слепица , f. (Рес. и Срехт.) vidе шље. Слобедитні, им, у impf. кога, Хи:) лица.

einsprechen, addo animum.

[ocr errors]

copus,

30BHна.

ІЦепачки.

х

vidе нару

чити.

Слобођење, п. Вав rmuthіgеn, animi Слушкињин, на, но, деr ago, amciladditio.

Jae. Слово, р. 1) беr Вифtaь, Нtега. 2) бав Смазали, мажем, т. pf. binabcfe, слово, беr Зutab c, litera ѕ.

comedo: смазао читаво јагње. Словце, p. dim. р. слово.

Смакнули, нем, vide смаћи. Caora, f. die Eintracht, concordia. C:Mamamı, IM, V. pf. zusammenlocken , Сложан, жна, но, cinträtig, cinig, collicio, convoco, cogo:

concors. Сложна браћа и у петак Смамљивање, р. дав Зufаm mеnloden, месо једу.

convocatio (suum, gallinoruns). Сложипи, им, v.pf. 1) sufammenlegen,dis- Смамыівати, љујем, т. impf. gufam.

pono. 3) vergleichen (Streitende), com menloden, convoco, cogo. pono.

Смарлама*, f. vіdе наруџбина. Сломипи, им (и сломијем), v. pf. ets Смарлансапи

ла ишем, brechen, frango. Слуга, дer Dience, minister,servus(у пјес- Смаки (говорисе и смакнупи), смакмама је свуда женскога рода, н. п.

нем,

pf. 1) berabnehmen, demo. 2) „Голубaнe моја вјерна слуго

aus den Wege räumen, umbringen, in. „Сруго моја Облачићу Раде

terficio. „У Стојана нема млого друга,

Сме, смеа, m. (Pec.) vide смије. „„Разма цигле двије вјерне слуге Смедеревац (Смедеревац), вца, т. А у говору је у једин. броју мушко човек из Смедерева. та рода, а у млож. опет женскоrа, Смедеревачкі, на, кo, meberemet,

н. п. мој слуга, моје слуге и т. д. Semendricusium. Слугин , на, но, бев Diеnеrѕ, ѕеrvus. Смедеревка (Смедеревка), f. eine pen Служавка, f. vide слушкиња.

Smederewo. 2) Weinrebe pon Emes Служба, f. 2) беr Oient, ministerium. derewo. 2), der Gottesdienst, sacra.

Смедерево, п. Gemen Beta (аn bеr Фо. Служење, р. 1) дав Dienen, ministra паи) in Gerbieti. Смедеревскій, кa, кo,

tio. 2) das Abhalten des Gottesdienstes, pon Смедерево. sacrorum celebratio.

Смёj, m. (Срем.) vide смије Служити, нм, v. impf. 1) bienen, mi• Смејање, n. (Рес. и Срем.) vide смијање.

nistro. 2) вино, или ракију, fфеntеn, Смејатисе, јемсе, (Рес, и Срем.) vide creen sea, ministro. 3) летурђију, смијаписе. Botteвpient balten, sacra celebro. 4) Смеран, рна , но, (Рес, и Срем.) vido служи ли та црква ? {{ft Wotteвpient in

смјеран. dieser Kirche ? (d. i. wird er darin je Cmeca, f. (Pec. u Cpem.) vide cmjeca. gehalten), celebraturne templum, an CMécmkt, emem, v. pf. verwirren , indesertum est. 5) vide славити:

trico, impedio. А. Кога ми свеца служити ?

Смести, ешем, т. pf. sufammenFeb: Б. Светога Николу (или Никољ дан). Слуша, f. (у Сријему и у Бачк.) ein Смеm, m. pcm Binse sufa mm еngеmеb. Dummfopt, stupidus, stipes.

ter Schnee, nives couslatae in unum Cayma, f. ein Ahner (?), ominator. Cry locum. , ми слупо, наслушнеш.

Сметање, . фав Деrmіrren, turbatio. Слупили, им, y. impf. apnen; purСмелање, р. даѕ реrаsräum еn, dcm tіо.

Vorwürfe, oder überhaupt durch Res Cme'mamu, am, v. impf. perwirren, inden, gleichsam herbeiführen, ominor.

pedio. Служња, f. Die abnung, Serbeifilbrung Смепални, ећем, v. impf. Feraräumen, durch Vorhersagen, omen.

demovev. Слућење, . дав лhnen, ominatio. Смешен, на, но, чеrmitrt, turbatus. Случавање, р. бағ ($reignen, casus. Сметпеник,

m. ein verw irrter kopf, Случаваписе, васе, т. г. impf. jim et»

homo mentis perturbatae. eignen, accidit saepius.

Смешеница, . eine permierte Srauenв. Случај, m. vіdе догађај.

perjon, femipa turbata. Случајно , sufälig, casu.

Смелењак, m. vіdе смеmе ник. Случитисе, чисе, dе догодитисе. Сметн, смем, (Рес. и Срем.) vide Слушање, п. 1) дав бören, ausculta смјелі.

tio. 2) das Gehorchen, auscultatio. Cmemakume, n. das Kehricht, quisquiСлушаши, ам, v.inpf. 1) зubüren bor. liae.

chen, auscultor. 2) gehorchen, auscultu. Сметнути, нем, у. pf. 1) berobnehmen, Слуцкиња, f. а) бie nago, uncilla, 2) berabthun, demo. 2) c yma, vergess der Stiefelknecht, furcula caligaria.

sen, oblivisci.

B b 2

ren, converro.

[ocr errors]

ү.

CMémia, f. die Verwirrung, das Kino да оно рече: сјеопа не успао; derniß, impeditio.

а кад му се рече смирисе, онда Смешан, шна, но, (Рес, и Срем.) vide оно рече: смириосе и пн. смијешан.

Смислити,

pf. beschließen, deСмешани, ам, (Рес. и Срелі.) vide cerno , statuo : смијешати.

„Све мислио, на једно смислио — Смешење , п. (РесиСрем, ) vide сми. Смицање, п. 1) бав феrаbnehmen, demјешење.

tio. 2) das umbringen, interfectio. Смешиписе, имce, (Рес. и Срем.) Yі. Смицапи, ичем, v. impf. 1) bеrаbne). се смијешиписе.

men, demo. 2) umbringen, interimo. Смешљив, ва, во , (Рес. и Срем.) vi- Смишљање, а. бав Norfinnen, excоgitade смјешљив.

tio. Смијање, р, (Ерц.) бав Вафеn, risus. Смишљати, ам, т. impf. erjinnen, exСмијаписе, јемсе, Y, г. impf. (Ерц.) cogito. lachen, rideo.

Смјеран, рна, но, (Ерц.), бетütbig, Смије, смија, m, (Ерц.) бав Вафеп,

submissus. risus.

Cmjèca, f. (Epy.) das Gemengsel, mix. Смијешан, шна, но, (Ерц.) fфеrѕаft, tura, spaßig, jocundus.

Смјети, смијем, у. impf. (Ерц.) was Смијешали, ам, v. pf. (Ерд.) permis gen, sich trauen, audео. . schen, commisceo.

Смјешљив, ва, во, (Ерц.) Ber gert Смијешење , д. (Ерц.) ба8 ЗuläфeIn, ladt, risus amans ; ad risum facilis. arrisio.

Смлашиши, им , v. pf, tооt рrеfеn, conСмнјешиписе, имсе, т.е. impf. Taфeln, flagello. adrideo.

Смлачипи, им, v. pf. Tau wаrmеnt, teСмайловашиое, лујемсе, у. r. pf. ji pefacio. erbarmen, misereor.

Сміждипи, им, v. p. 3ermalmen, comCmid, m. grapharium arenarium Linn. minuo. Смиља, f. Һур. у. Смиљана.

CMôk, m. die Zukost, opsonium ; CMOK Смиљана, f. Seauenname, pomen femi бијели, п. і. сир, скоруп, масло.

Cmokba, f. die Feige , ficus (der Baum Смиље, vide смиљ. То је смиље и бо und die Frucht).

Соквица, f. dim. 9. смоква. Смиљев, ва, вo, von cми:

Смола, f. Фав Реф, pix. „Девојко кило смиљева

Смолити, нм, т. impf. piten, pico. „Ајдемо мам” доле

Смоља, f. hyp. 9. Смољана. „У смиљево поље

Смољан, m. OXannBname, nomen viri. Смиљевац, вца, m. cine mit смиљ gta Смољана , f. Stанеплате , поmеn femfфтӣtte läофептükе (у Лијевчу и у Темнићу, у Јагодинској найји) "bei Смољење, п. Зав ріфеn, piсаtiо. fenerlicheu Gelegenheiten.

Смољка, f. Srauenname, pomen viri. CMÂnKa , f. Frauenname , nomen femi- Cónnya, f. eine Erdart (für Weinberge), Смиривање, п. 1) бав Зеrubigen, раса- Смотавање, р, 1) бав Зufammenvitel,

tio. 2) das Beendigen, absolutio. 3) das implicatio. 2) das zu Ende Haspeln , Untergehen, Scheider der Sonne, oc perductio filórum in rhombum. casus solis.

Смоmавали , ам, v. impf. 1) sufains Смиривати, рујем, v. impf. 1) 8ur Rube Смопапи, ам, т. pf. Jmenwickeln,

bringen, paco. 2) zu Ende bringen, implico. 2) zu Ende haspeln, perduco absolvo.

in rhombum. 3) sich eilends davon mas Смирівашнсе, рујемсе, v.r, impf. fіф феn: cмота изнад куће, aufugio. zur Ruhe legen, conquiesco.

Смоприпи, им, v. pf. erblicten, conСмирии, имі, v. pf. 1) şur Rube brina spicor.

gen, paco. 2) beendigen, absolvo. Смоченье, п. ба8 3utoften BeBrot8 Смириписе, имce, v. г. pf, fji sur Ru» zum Gemüse, opsonatio.

be legen, conquiesco; paper аиф уоn Смочити, им, v. impf. 3uzoften, opsoper Corne: CNIирило се сунце. Србљи каясу, да сунцу не ваља реи зађе, Смрад, m. Der BeftanP, foctor. нити сједе, него смирисе, заш- Смрадити, им, т. inpf. 8 etаng mas ло: кад му се рече заkе, онда оно феn, foetorem creo. (сунце) рече: зашао па не изи- Смтрађење, р. Фав 2nitäntern, foetoris шао; а кад му се рече сје де, он. excitatio.

nae.

сиље.

[ocr errors]

nae.

nae.

terrae genus..

nor.

uurus.

Смрачитисе, чисе, у. г. pf. Duntel Смукати, ам, v. pf. авјфwenten, werden , vesperascit.

ejuo : смубкај па пролиј. Смрвипи, им, v. pf. Drifeln, frio. Смўцање, . баѣ Иmbergteben, vagaСмрдан, m. Tamet einer Drina ueber. bunda vita.

fibr bei Лозница, trajеctus pomen. Код Смуцаписе, амсе, т. г. impf. Verums Смрдана близу има једна бара, која streichen, vagari. смрди на сумпор, и зовесе Смрд Смушен, на, но : лети као смушен, љива бара.

wie ein Rasender, rabidus, rabiosus. Смрдење, n. (Рес.) vide смрђење. Chaa, f. 1) des Bruders Frau, Schwä. Смрдепи, дим, (Pec.) 1 vіdе смрђе gerin, fratris uxor. 2) zu der ich hebep Смрдити, им, (Срем.) 7 ми.

бin, cf. женидба. 3) бie ефwieger» Смрдљив, ва, во , ftinteno, foetеnѕ. tochter, Schnur, nurus. Смрдљивац, вца, ш. беr ftinft, homo Снага, f. Die türte, Reaft, vires : 0. foetens.

пасао се снагом, сшао на снагу, Смрдљивица, f. Sie ftinət, foetens mulier. der Jüngling ift in der Blüte seiner Смођење, в. Sag Ctinfen, foetor. Mannstraft. Смрђепти, дим, v. impf. (Ерц.) ftintet, Сніжан, жна, но, ftart, fortis. foeteo, .

Снаин, на, но, беr снаа, Смрека, f. Ser 23афbolset, juniperus Снабдипи, ди, v. impf. 2) fіnvеn, beim. communis Linn.

fumen, invеnіо, н. п. биједа. 2) бав Смреков, ва , во, роп смрека, juni фіnfаlеnсе bеtоmmеn: снаоди га сва peri.

кога мјесеца. Смрековна, f. Зафbollerspois, lіgnum Снаођење, р. Вав Дuffinsen, Weimfu. juniperi.

chen, incessio (?). Смрескапи, ам, v. pf. quetfen, 3er. Снаћи, снађе, v. pf. 1) fіntеn, beimfu.

ftoffen, contundo, oftendo, н. п. гла chen, invenio. 2) chauno ra, er hat ву, нос.

das Hinfalende, epilepticus est. Смрзао, зли, f. See $roft, gеlu: дошао Снаша, f. :) vide снаа. 3) једе junge по овој смрзли.

Frauene person, deren Namen man niat Смрзао, зла, лo, gefroren, gelatus. weiß: Schwägerin, purus. Смрзлупак, тка, m. gefrerne &rofфоl. Снашин, на, но,

Оer снаша, le, gleba gelata.

Снашица, f. dim. р. сназна. Смрзнупи, нем, v. pf. gefriеrеn mа. Снебивање, р. 1) дав Єфӣфternfern, chen, congelo.

Verlegensenn (in fremdem Hause), veСмрзнутисе, немсе, т. г. pf. gefriеrеп, recundia. 2) das Leugnen mit Verwuns congelari.

derung, instiatio mirabundi. Смркнулисе, несе, vide смрінсе. Снебивалінсе, амсе, 7, r. impf. 1) fфüф. Смомлаши (смрмљати), ам, v. pf. Sa. tern, verlegen seyn, verecundus sum.

bermurmeln, commurmuro, mussito. 2) vera , etwas mit Verwunderung leuge Смрнцапи, ам, у. pf. Papermurmeln, nen, mirabundus infitior. obmurmuro.

Снег, m. (Рес, и Срем.) vide снијег. Смрскапи, ам, v. pf, gufammеnfфnӣ» Снежан, на, но, (Рес. и Срем.) vide

ren, constriugo (vom Beutel). Смрт, f. Der Sop, mоrѕ.

Снёпи, снесем, (Рес. и Срева.) vide Смртній, на , но, vide самрпіни. снијети. Смрисе (говорисе и смркнутисе), Сниватье, n. vіdе cањање.

стрінесе , v. r. pf. Duntel реrсеn, Снивапій, ам, vide сањами. obscuror.

Сниже, vidе ниже. Смрчак, чка , m. eine Сфwaтart, fun- Снизак (comp, снижн), скa, кo, піс. gi genus.

der, humilis. Смрчев , ва, во, н. п. качица, вот Снизали , ижем, у. pf. berabreihen (Pers wacholderbaum, juniperinus.

len), demo de filo. Смочевина, f. Зафhoiberspoli, lіgnum Снизивање, п. бав феrаtnehmen, demjuniperi.

ptio. Cmýk, m. eine Art Solange, serpentis Chnjúbame, zyjem, v. impf. herabnehs

genus. Смукнути, нем, v. pf. 1) нож, аude, Снијег , m. (Ерц.) Sеr ефnee,"nix, stringo. 2) daherschießen, ruo.

Снијепи, снесем, снијо (снијела, ло), Смукуља, f vіdе смук.

v. pf. (Epy.) 1) herabtragen, deferó. Смумлаши (смгумљалии), ам, vide смрм 2) zusaminen tragen, congero. 3) tras

gen, legen (von der Henne), pono. Смутиши, им, у. pf. permirrеn, turbo. Chiнши, им, ү: pf. träumen, sompio.

nurus.

Сњежан,

men, demo.

лати.

sal

Сновање, p. Sas anşettein, exordium Солдат, б. беr Colbat, miles. telae. .

Солдатија, f. ) bit Rilib, be Ritta Сновати, нујем, т. impf. angetteInt, tärgrenje , im Begenfat бет паорија, ordior (telam).

des Bauernlands, des Provinziale, reСнд, ш. бie бarbe, merges,

fasciculus. gio militaris. 2) das Soldatenvolt, die Сн пак, пка, m. hyp. 2. сноп.

Soldatesque, milites. Сн эпик, m. dim. 2. сноп.

Солдашов, ва, во, бев воlvaten, mі. Снопље, р. (coll.) bie Barten, mеrgіtеѕ.

litis. Сн:сиши, им, v. impf. 1) gufammеntrа: Солдатски, кa, кo, 2) folatifф, mi

gen, comporto. 2) herabtragen, defe litaris. 2) adv. nach Soldatenart, mili

ro. 3) ertragen, féro, tolero, sustineo. tari modo. Сношење, р. 1) бав Зијаттentragen, Солдатуша, f. Bas Bolpatenweib, mu

comportatio. 2) das Serabtragen, de lier militaris.

lativ. 3) das Ertragen, toleratio. Coлдaчина, f. Das Copatenleben, miСњежан, на, но, (Ерц.) befфneyet, ni litia. vibuѕ рlеnus, н. п. ноге, дрво.

CÒAnao, n. die Salzlece , locus, ubi sal со, соли, f. Dав ёals , sal.

sparsum lingitur ab ovibus: mpuu kao Còa, f. ein gabelförmiges Holz, pertica овца на солило. bifurca.

Солипи, им, v. impf, falsen, sale condio. Co6a *, i. das Zimmer, cnbile, conclave, Conmuce, umce, v. r. impf. fich mit diaeta, thalamus. f. изба.

Salz versehen, comparo. Собеп (собед ?), ш, дав Batmal, convі. Солдједнік, m, Ber mit uns Brot uno vium :

Salg gegessen, qui nobiscum salem „Собепт чини Српски кнез Лазаре —

com edit. Собелина , f. augm. р. соба.

Conomyh, m. Salomon, Salomo: opeСобница, f. dim. р. соба.

мудри Соломун. Собни, на, но, не по врапа, бев зітСоломунов, ва, вo, Balomon6 , Salomers, Zimmers, conclavis.

monis. Coba, f. die Eule, noctua , ulula. Соломуново слово, n. ; кад жене баСовин, на, но, беr &ule, poctuae. ју око какве гупе (особито око Cobuk, m. dą8 Junge der coba, pullus врата), онда пишу кашшо чивипом noctuae.

и Соломуново слово. Совица, f. dim. р. сова.

Cònomýk, 'm. (tomisch) der Salzftöffel, Совуљага, f. augm. р. сова.

pistillum sali comminuendo. cf. пучак. Côj *, der Stand, Rang, ordo, condi- Conyge f, pl. vіdе зулови. tio (civilis). cf. род.

Соља, f. (у Бачк. и у Сријему) vide Сојка, f. (у Сријему) vidе креја.

бјелупак. Côk, m. die fäselake, muria casei. Сољење, р. бав Calzen, sallitiо. Сокак * m. die Gasse, platea.

Cơm, m. der lachs, Šalm, salmo. Сокачић, dim. р. сокак.

Сомић, m. dim, p. сом. Coko, cokora, m. 1) der Fale, falco. Cümuk, m. das Rauchloch an den zwei

2) град у Србији (близу Дрине). 3) Dachseiten, fumarii genus. cf. Злаптоје.

Сомљи, ља, ље, афаз, salmonis, Соколак, лка , m. hyp. р. соко: иди Сомов, ва, во, бев #афјев, salmonis.

мој соколан (говоре ћеци кад и ку- Сомовина, f. #аф в fleifa, caro salmonis. да шаљу).

COM, m. der Laib (feinern Weizenbrote), Cokonuk, m. der junge Fale, pullus fal panis delicatior. conis.

Сом унина, f, augm. 9. сомун. Соколица, f. Das Beibфеn bев Saleen, Coмунић, m, dim. 9. сомун. falco femina;

CoMyhynja, m. der Verkäufer von laiben „Иде соко, води соколицу

Weizenbrote, panarius negotiator. Соколов, ва, вo, Salens, falconis. Сомчад, f. (coll.) eleine #афje, salmones Сокоњанин, п. einer pon Coкo, ein Gos

paryuli. . koler.

Сомче, чепа, п. ein gафв, salmo. Сокоски, кa, кo, von Coкo, GoPoler.

Сонӣ, на, но,

vidе солани. Соланіі, на , но, Gali , salinus , salarius. Cona, f. ein Prügel, Knittel, fustis. cf. Conap, m. der Salghändler, negotiator байна, кијача. salarius.

Сопокани, m, pl. намастир у Србији. Cunapa, f. das Salzamt, praefectura an Còpma, f. die Sorte, Gattung, genus : uonae salariae.

сваке copme, alerei. cf, спорука

рука.
Сошона, f. Per Catan, satanas.

х

2

[ocr errors]

4

соларов, ва; во;} bes солар, salari.

« PreviousContinue »