Page images
PDF
EPUB

Сомоњак, m. ein rechter Satan (fers. baft), homo procax.

Софра *, f. ber Speifetifdh, mensa, cf. трпеза, синија, сто, астал. Сочење, п. даš Ruppeln (im ehrlichen Verstande), comparatio conjugis. Сочивица, f. водена, діе Bafferlinfe, lemma palustris Linn.

Сочиво, п. діе infe, cicer lens Linn.
Сочити, им, v. impf. ausfinbig maфen,
Euppeln (eine Braut), concilio.
Сочица, f. dim. y. co.
Сошица, f. dim. . coa.

Спавање, п. дав olafen, dormitio,
Спаваши, ам, v impf. фаn, dormio.
Спаваћи, ћа, ће, н. п. капа, аљине,
Schlaf, dormitorius.

Спаваћив, ва, во, (ст.) ($lafenb, dormiens:

„Ко ће љута змаја преварити? "Ко ли њега спаваћива наћи? Спавач, m. ber Shläfer, dormitor. Спавачев, ва, во, дев © läfers, dor

mitoris.

Спавачица, f. bie ©hläferin, dormi

trix.

Спавачки, ва, ко, ber Goläfer, dor

mitorum.

Спадање, п. 1) дав Serabfallen, delapsus. 2) даš Fallen im Preife, pretii diminutio.

Спадаши, ам, v. impf. 1) herabfallen, delabor, decido, 2) fallen (im preife), viliori vendi.

Спазиши, им, v. pf. табеnеhmеn, аціmadverto; bemerken, observo. Спазмати, ам, v. pf. н. п. с памети,

kindeln, findisch werden, ineptio. Спаија, m. ber Stunbherr, dominus fundi. у Србији, у Босни и у Ерцеговини, спаије су најбољи људи за народ. Босански су бегови готово сами спаије од свије шије земаља; и готово сви имају своје куле и дворове по селима у Босни и у Ерцеговини, и тамо сједе. Бекоји још имају стара Српска подријетла, н. п. Љубовићи, Видайћи (од некакве Виде, која је зидала град на Видојевици), Бранковићи (од кољена Вука Бранковића), В илиповићи, Ђурђевићи и т. д. али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине један, него говоре Српски, као и остали Србљи. Спаије обично иду у јесен и зими по својим селима, те купе главницу и десетак. Они немају ниђе своји намјесника по селима, нити је обичај да им се што ради. Кад спаија дође у село, он

одјаше код каквога газде, ђе је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спаија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пиша, н. п. „Е Радоица! ко лико си ти ове године набрао кукуруза ?" Ако Радонца рече да је набрао 20 товара, а он пита његова комшије, је ли то истина; ако комшија каже да јест, а он онда рече: „Е море на твоју душу: Ако ли Радоица одговори, да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила туча: па није набрао ништа, онда спанја (mjeшећи и себе и њега) каже: „Даће Бог до године." Млоги «се сељаци погоде са спаијама, па им плаћају на годину; тако су н. п. Тршићани (ђе сам се ја родио) плаћали своме спаији 10 гроша од ожењене главе на годину, па више ништа (ту му је и главница и десетак за све). cf. читлук и читлуксаибија. Спанјин, на, но, дев спаија, domini. Спайјница, f. bie Gutsfrau, uxor spahijae.

}

Спайјнски, ка, ко, 1) herrschaftlich, Спайјски, ка, ко, Í dominorum. 2) adv. herrschaftlich, more dominorum. Спанлук , m. das Gut, die Herrschaft, latifundium.

*

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

meih am Dimmelfabetstage, paganalinm celebratio die ascensionis domini. Спасовати, сујем, v. impf. am Sim= melfahrtstage Kirchweih halten (носити коста), раganalia ago die ascensionis domini. cf. завјетина. Спасовиште, n. ber Drt der $ird weiß am Jimmelfahrtštage, locus paganalibus celebrandis die ascensionis domini. Спасоје, т. Manušname, nomen viri. Спасти, аднем, v. pf. 1) berabfaûen, decido. 2) на што, berunterfommen (arm_merben), devenio eo ut 3) fals Ien (im preiic), minori pretio venditur: спала цијена вину unò спало

вино.

[blocks in formation]

Спети (спеди (?), m. ј. да буде зв. јев велики), обичај је по Бачкој рећи кад се уђе жени ђе шка. Спетљавање,,п. baš ufammentnüpfen (mit 3mirn), confibulatio. Спетљавати, ам, v. impf. {ufammen. binden (mit Zwirn), confibulo. Спешљати, ам, v. pf. zuhäteln, zutnõö. pfen, fibulo.

Спечалити, им, v. pf. müham ermer. ben, zusammenbringen, operose comparo.

Спирити, им, v. pf. anfachen, succendo. Списати, ищем, v. pf. fhreiben, con

scribo.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Споменути, нем, v. pf. erwähnen, com

memoro.

Спомињање, n. vide помињање. Спомињати, њем, vide помињати. Спона, f. bie linge (zum Deftel, одес um das Pferd auf der Wiese anzubinden), retinaculum e filo.

Спопасти, паднем, v. pf. anpacken, anfallen, invado

Спор, ра, ро, 1) н. п. љеб, lange bau. erno, durans. 2) споро иде, з gelyt langfam von Statten, lente. Споречитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide споријечишисе. Споречкаптисе, амсе, dim. у. споре

[blocks in formation]

in Wortwechsel gerathen, altercari. Спотакнутисе, немсе, v. г. pf.tolpern, Спотаћисе, такнемсе, v.r. pf. Joffendo. Спотицање, п. дав tolpern, offensio. Спотицатисе, пичемсе, v. r. impf. ftole pern, offendo.

Справа, f. Madhocrt, Beug, apparatus: каква је то справа. Справиши, им, v. pf. mahen, Fereiten,

paro.

Справљање, п. даš Sereiten, appara

tio.

Справљати, ам, v. impf. bereiten, ad

paro.

Спрам, vide спроћу. Спратити, им, v. pf. н. п. овце, гоBeдa, in den Stall treiben (und damit abfertigen für den Tag), cogo in stabulum.

Спраћање, п. дав intreiben, coactio. Спраћаши, ам, v. impf. eintreiben,

cogo.

Сподало, m. човек који спрда.
Спрдање, п. дав Кеден son ungereims
tem Zeuge, nugae, ineptiae.
Сподати, ам, v. impf. ungereimtes
Zeug schwätzen, nugor, ineptio.
Cпpдa, f. das ungereimte Zeug, nugae.
Спрега, f. дав Bufammeufpannen, соц-

junctio boum meorum cum vicini be

bus in opem mutuam. У Србији људи, који немају читавог плуга волова, спрегну по два и по три, а сиромаси и по четири (зашто се обично оре на 8, или 6 волова) заједно, па тако ору, и преко читаве године раде којешта и вуку на воловима. Бекоји буду у спрези по неколико година. Који спрежник има више волова у спрези, ономе више и раде. Спрегнути, нем, vide спрећи. Спред, (Рес. и Срем.) vide спријед; Спрежник, т. бег Зибраниет (?), adjunctor. cf. спрега. Спрежников, ва, во, деё спрежник. Спрезање, п. дав Зиграппен, conjunctio. cf. спрега.

Спрезати, сжем, v. impf. ¿ufpannen, conjungo. cf. спрега. Спрема, vide спрам.

v. r. impf. sich an

Спреман, мна, но, bereit, paratus. Спремање, п. baš Bereiten, fertig ma. chen, paratio. Спремати, ам, v. impf. tüften, bereit machen. paro. Спрематисе, амсе, schicken, parare se. Спремили, им, v. pf. bereit тафен, раго. Спрећи (говорисей спрегнути), спрегнем, v. pf. ¿ufammen{pannen, jungo socios boves. cf. спрега. Спреча, f. 1) вода у Босни. 2) земља око те воде: отишао у Спречу. Спречак, човек из Спрече. Спреша, f. Drang, Dringlichteit, ur. gens necessitas. cf. преша. Спожити, им, v. pf. verbrennen, an. brennen, aduro.

Спригати, ам, v. pf. auß бет Веде räumen, tollo.

Спријед, (Ерц.) soran, vorne, ante.
Спроћу,
Cnpohy, gegenüber, in Vergleich, si

compares cum -.

Спотипи, им, v. impf. (vum Xüđen) ablaben,. depono ex humeris. Спрцати, ам, v. pf. н. п. говеда у mop, den ganzen Haufen Vichs wohin treiben, agmen cogo. Спрчити, им, v. pf. berpfufen, ver Früppeln, depravo. Спуж, m. vide пуж. Спустити, им, V.

pf. 1) berablaffen, demitto. 2) (0.і. цијену) mohlfeiler ge Sen, remitto. Спустишисе, имсе, v. г. pf. sich hinab Бедеbеn (bahèr aud vom fallenben Cano. regen), descendo, proficiscor in locum demissum :

„Да се спустим до под твоју кулу „Па се спусти покрај воде Дрине Спучавање, n. vide спучање.

[ocr errors]

Спучавати, ам, vide спучати. Спучање, п. дає Buhäteln, confibulatio. Спучати, ам, v. impf. {uhäteln, confibulo. Спучити, им, v. pf. н. п. послук, zuhäkeln, confibulo.

Спуштање, п. 1) baš Serablaffen, demissio. 2) да 2lblaffen im preife, pretii deminutio. Спуштати, ам, v. impf. 1) herablaffen, demitto. 2) im preife ablaffen, remitto. Спуштатисе, амсе, v. r. impf. 3. 23.

киша, её wirò ein anhaltenber andre. gen, pluvia lenta et duratura adventat. Спуштиши, им, vide спустити. Срађање, п. vide срођавање. Срађатисе, амсе, vide срођаватисе. Срам, т. ðіе ham, pudor: срам те 6HAO! pudeat, du solltest dich schämen! Сраман, мна, но, [фänòlidh, gar. ftig, turpis.

Срамитисе, имсе, v. r. impf. f фä men, pudet me. Срамљење, п. дав hämen, pudor. Cpamoma, f. die Schande, dedecas. Срамотан, тна, но, vide сраман. Срамотити, им, v, impf. 1) кога, Schande machen, dedecori esse. 2) bes fchämen, pudorem incutio. Срамоћење, п. 1) дав е фатен, риdoris incussio. 2) das Schandemachen,

dedecus.

[blocks in formation]

Срастатисе, амсе, v. r. impf.umт. Срастисе, темсе, v. г. pf. / men. wachsen, concresco.

Срати,
Сpam, серем, v. impf. scheißen, caco.
Сратисе, серемсе,v.r.impf. feißen, caco.
Срб, m. Србаљ, Србињ, Србљин, дес
Serbe, Serbus.

-

Србадија, f. (coll.) bas Gerbenpolt, Serborum natio, gens, Serbi: ,,Србадију око себе рабри. Србаљ, бља, m. vide Срб. Србекања, în. u. f. Србенда, m. и. f. augm. v. Cp6. Србија, f. Gerbien, Serbia. Србин, m. vide Cp6.

Србињ, т. (сп.) vide Србин: ,,Бе Србиње јунак причешћује Србињски, ка, ко, (ст.) vide Српски : „И Србињске избављати душе Собити, им, v. impf. zum Gerben ma= chen, facio esse Serbum. Србилисе, имсе, v, r. impf. fidum Serben machen, sich dafür ausgeben,

Serbum se facere, venditare se pro
Serbo.

Србљак, т. (ст.) vide Срб:
," Оваки је адет у Солљака,
„У Србљака добрије јунака -
Собљанин, m. (cm.) ber Gerbe, Serbus:
„Ајде сада царе Србљанине!.
Србљење, п. дав erbifiren, mutatio in
Serbum.

Србљин, m. vide Cp6. Србо, ш. (vertraulih) ber Gerbe, Serbus: оће Србо, Бога ми! Cpбyba, f. ein altes Kirchenbuch (hand: fhriftlich одет деbrudt), сав дem fer bifen Dialeft näher ift, alõ òіе neuen ruffifitten Huflagen. У Србуљама не стоји нигђе крестъ, перстъ, древо, клятва, князь, девать, десять, молитися, мя, шя, во, солнце; него крьсть, пръсть, дръво, клетва, кнезь, Деветь, десешь, молитисе,

ме, те, вь (попови и калуђери чаше ва), слънце и т. д. Cps, m. eine Stange, um baran Bä. che, Kleider, Bettzeug zu lüften, pertica sustentata furculis.

Срда, f. (аl hmeihelmort), діє zürnte, Grollerin, iracunda :

[ocr errors]

г.

täns

, Срдо моја че срдисе на ме Содан, m. Жаnušname, nomen viri. Срдачка, f. у чунку она шипчица, што на њој стоји цијев, дав gelchen im Weberschiffchen. Срдашце, n. dim. v. срце. Срдим, па, mo, erzücnt, iratus. Срдити, им, v. impf. ¿ürnen, irrito. Срдитисе, имсе, v. r. impf. {ûrnen, sich zürnen, irascor. Сpaа, f. das Zürnen, ira.

Содобоља, f. bie rothe Rubr, dysenteria, Срђа, m. cf. Злопоглеђа. Срђев дан, ба дне, m. St. Sergiuš, festum S. Sergii (7. Oct.). Срђење, п. дав ünen, ira. Сребрење, п. baš Berfi bern, inductio argenti.

Сребрити, им, v. impf. beriben, argento obducо.

Сребрн, на, но, беr, argenteus. Сребрница, f. Stadt in Bobnien, an ber Drina, smifchen Зворник ипд Вишеград. Сребрничанин, човек из Сребрнице. Сребрнички, ка, но, son Сребрница.

Сребро, п. дав ilber, argentum. Среброкос, са, со, (ст.) filberhaarig, capillis argenteis :

[ocr errors]

,,Ој ђевојко среброкоса! ,,Твоје косе сребро носе Среда, 1. (Рес. и Срем.) vide сриједа. Средина (средина), f. 1) bie hiite,

mediuın: узео га по средини. 2) bie Schmolle, medulla panis. Средњи, ња, ње, 1)ber mittere, mitte lere, medius. 2) средње руке, mit. telmäßig, mediocriter.

Средовечан, чна, но, (Рес. и Срем.) vide средовијечан. Средовијечан,чна, но, (Ерц.) im mitte Tern (Lebens-) Alter, mediae aetatis. Средоје, m. Mannšname, nomen viri. Средопосий, на, но, н. п. неђеља, in der Mittfaite, in medio jejunio. cf. безимена неђела.

Сређ, т. (Рес. и Срем.) vide сријеђ. Срез, m. ber Bezirt, regio. Свака кнежина има по неколика среза. Сад у вријеме Црнога Ђорђија звали су срез оно, докле је заповиједао један велики буљубаша (капет). Срезаши, ежем, v. pf. 1) н. п. кошуby, zuschneiden, ad formulam scindo. 2) н. п. нокте, діе ägel bеіден, beschneiden, ungues reseco.

Срезивање, п. дав пеідеn, resectio. Срезивати, зујем, v. impf.n den, reseco.

Срем, т. (Рес. и Срем.) vide Сријем. Сремац, мца, m. (Рес. и Срем.) vide Сријемац.

Сремачки, ка, ко, 1) firmi, sirmicus, sirmiensis. 2) adv. sirmisch, sirmice. Сремица, f. bie Girmierin, femina sir

miensis.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Срешашисе, амсе, . г. impf, і бе gegnen, obviam fio.

Сретен, т. Хапирате, nomen viri.
Срешеније, п. Maria Deimfuhung, vi-
sitatio Mariae (2. ebr.). Србљи кажу
да се пада среше љето и зима.
Срећа, f. даš Slüd, fortuna.
Срећа, т. (Рес. и Срем.) vide Срећо.
Срећан, кна, но, glüdlim, fortunatus.
Срећан, т. Таппвнате, nomen viri.
Срећи, сречем (и срекнем), v. pf.

buchstabiren, syllabatim effero. Сpehno, m. Mannsname, uomen viri. Срећо, т. (Ерц.) һур. 9. Срећко

[blocks in formation]

Сријеђ, т. (Ерц.) діе Воден. Даибе
am Faße, tabula fundi dolii.
Сријем,т. (Ерц.) Sirmien,Sirmiensis ager.
Сријемац, мца, m. (Ерц.) ber irmier,
Sirmiensis.

Сријемски, ка, ко, (Ерц.) Петі, sirmiensis.

Сријемуш, т. (Ерц.) Het wilomaфen

des Zugemüse, obsonii genus. Сријеш, т. (Ерц.) ber Beinffein, tartarus. Срицања, п. дав Вифаbіrеn, syllabarum distincta prolatio. Срицати, сричем, v. impf. Бифа. ren, syllabatim effero.

Сркање, п. дав lütfen, sorbitio. Сркати, срчем, v. impf. [lürfen, sorbeo.

Сокнуши, нем, v. pf. fürfen, sorbeo.
Сркушање, п. dim. у сркање.
Сркутати, кућем, dim, у. сркати.
Срма, f. vide сребро.

Сомали, adj. iudecl. vide сребрн.
Сpнa, f. das Reh, caprea.

Сонда, m. ber Rebo, capreolus.
Срнешина, f. дав fid, caro capreae.
Срнећи, ћа, ће, Rер», capreae, са
prearum.

Сонче, чета, n. vide ланс. Сродан, дна, но, unter cinander ver. manot, cognatus :

„Кано сродно јато голубова Сродитисе, имсе, v. r. pf. cinanber als Verwandte erkennen, propinquos se appellant.

Срођавање, п. дав Bettern, appellatio titulo consobrini. Срођаватисе, амсе, v. r. impf. Better werden, appellare se consobrinos. Срозаши, ам, v. pf. 8. 8. діе Strüm. pfe vom Beine herabrollen, devolvo. Сроктатисе, кћусе, v. г. pf. m. j. свиње, fi in einen Daufen zufam. mengrungen, cum grunnitu concurro. Срочан, чна, но, 1 übereinlimmenò, Срочит, та, то, convenienter. Cpn, m. die Sichel, falx.

Српак, пка, 1) Бур.. срп. 2) некаква трава.

Сопић, dim. у. срп.
Српка, f.

Conka, f. die Serbin, Serba.

Српска, f. Gerbien, Serbia, vide Србија. Српски, ка, ко, 1) ferbif, serbicus. 2) adv. ferbifch, serbice.

Српчад, f. (coll.) junge Serben, serbica juventus.

Српче, чеша, n. ein junger Serbe, puer serbus.

[blocks in formation]

Срчика, f. дав Mart дев Доûunbert, medulla sambuci.

Сршљен, m. bіe porniße, crabro. Стабло, n. ber Stängel, caulis. Ставити, им, v. pf. fteden, statuo. Стављање n. das Stellen, positio,

statutio.

,

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Стаза, f. бес Tußfteig, semita.
Стазица, f. dim. v, стаза.
Cmaja, f. der Stall, stabulum.
Стајање, п. дав tehen, statio.
Стајање, п. даš Verbale you стајати ін
allen Bedeutungen.

Стајати, стојим, v. impf. 1) Пеђеп bleiben, consisto, sto. 2) стоји вика (људи), лавеж паса, рика волова, beginnt, coepit, existit, 3) ово ме стоји десет гроша, Eoften, consto. Стајати, јем, v. impf. von стати. Cmajaki, ka, ke, feyerlich, fonntäglich, solemuis.

Стајаћица, f. стајаћа кошуља, бав Feyertagshemde, solemne indusium. Стајка, f. Grauenname, nomen feminae. Стака, f. Frauenname, nomen feminae (von Стана).

Стакалце, цепта, n. dim. у. стакло. Стаклар, m. ber Slafer, vitriarius. Стаклен, на, но, glāfern, von Slab,

vitreus.

Стакленце, цета, n. vide стакалце. Стаклитисе, имсе, v. г. impf, glän= zen, wie Glas, splendeo ut vitrum. Стакло, п. дав Blab, vitrum. Стакнути, нем, v. pf. zufаmmеnü, Фен, propius admoveo: угарке, ватруСтако, m. һур. . Станоје. Сталаћ, m. Ruinen einer alten Burg an der Morama, обег Нуприја : „Вино пије Тодор од Сталаћа „У Сталаћу на Морави граду Сталаћанин, т. н. п. Тодор, п. ј. из Сталаћа.

,,

Стамбол“, m. vide Цариград.

Стамболија *, ш. vide Цариграђанин,

« PreviousContinue »