Page images
PDF
EPUB

шина
СВИМ Імањем:

Стамболски, кa, кo, vide Цариградски. Сптарешинин, на, но, (Рес. и Срем.) Спамена , f. Хrauennae, nonen fe. vide старјешинин. minae. .

Старейнство, п. (Рес. и Срем.) viСтаменка , f. Хrauenname, nomen fe de cпapieшинство. minae. .

Спарешовање, п. (Рес. и Срем.) vido Стаменко, m. 2XannBпате, поmеn yiri. спіарјешовање. Сптан, т. 1) беr 98eberituhl, machina Спарешовати, шујем, (Рес. и Срем.)

textoria. 2) die Sennerey, locus et vide старјешовами. casa mulgendіѕ aestate ovibus. 3) Der Сарёшство (спарештво), п. (Рес» и Leib (als Theil des Berndes), indusii Срем.) vide старјешство. corpus.

Старій Вла, m. "Theil des füblichen Cmania, f} Frauenname, nomen feminae.

Serbiens, Сліана , f.j

Спари сват, m. Bet Operfmat, cf. Сманава, г. Хrauenname, nomen feminae. женидба. Спанак, нка, т. нема ли пу спан- Спарина , f. .) од старине, ооп, ДІ.

ka, hier ist kein Bleiboen für dich, ter в уеr, antiquitus. 2) (m.) мој сшаvix hic remanere poteris ; abi , si me puno! mein lieber Alter, senex: Cma. audis.

рина Новак, сіn bеrübmter феі ие. Станар, m. per Genner, pecoris cu Старипи, им, v. impf. altern, senesco. stas.

Старица, f. Die Ite, sebex mulier : Сланарее, ва, вo, vide спанаров. „ој спарице Османова нено! Спанарица, f. Die Cennerin, oyiun cu „Узми мене за Османа твога — ratrix. .

Старјепи, рим, v. impf. (Врц.) alt Спанаричин, на, но, беr станарица, werden, altern, senesco. curatricis ovium.

Старјешина, m. (Ерц.) дав обеrbaupt Спанаров, ва, во, бев станар, си der Familie im Hause, caput familias, ratoris ovium.

patriarcha (?). 1) Кушњи старје. Cmahaya, f. Frauenname, nomen feminae.

влада и управља кућом и Станимир, м. Хаппвпате, поmеn viri.

он наређује ђепи. Станисав, m. annuaine, nomen viri. ће и момчад куда ће који или и Станисава, f. Srauenname, nomen fe. шпа ке који радити ; он продаје (с minae.

договором кућана)

по је на продаСтанимисе, имce, v. г. pf. fteben beia ју, и купује што треба купити ; ben, іtіl tebert, ѕiѕto : нс спаниосе

он држи кесу од новацца, и бринесе до мора !

како ће платипи арач, порезу и Станица, f. Seauenname, nomen feminae.

оспале дације. Кад се моле Богу, Станица, т. тапn&name, nomen viri. он почиње и свршује. Кад има каСпанка, f. Sеацеплате, поmеn femi кви гостију у кући, старјешина

се сам с њима разговара, и он с Станко, m. ОтarnBname, nomen yiri. њима руча и вечера (у великим куСпанован, вна, но, (ст.) fetgegrünlet, fама, ђе има млого чељади, најfirmus:

прије поставе спіарјешини и гости. „Да од њега сва гора миритие, ма (у паковим кућама слабо који „И по гори стан

дан нема гостију) на једној софри, Станоје, m. Лаппвпате, поmеn firi. а на другој ђепићима, и момчадма, Станојка, f. Seauenname, nomen femi која раде у пољу , па онда вечерају

және и Ђеца). Сліарјешина није свагСпар, pa, po, 1) alt, senex. 2) alt, да најстарији годинама у кући: кад vetus.

олац оспари, он преда старјешинСтарање, т. б.8 Gorgen, ѕоlliсitudo.

ство најпаметнијему своме - сину Спіралінсе, амce, v. г. impf. beforgt (или брату или синовцу), ако ће

reyn, curam habeo , sollicitus sum. бити и најмлађи; ако се догоди да Cma рaц, рца, т. 2) Der Breiв, ѕеnеx. који старјетина не управља до. 2) der Schwiegervater, socer. cf. бро кућом, огда кућани изберу дру

гога. 3) старјешина се зове који уСтарац, рца, m. ein alter Beinberg, правља једним селом (сеоски спаvinca vetus.

рјешина, лі. ј. кнез или кмет ка. Cmapark, adv. wie ein Greis, senis кав), или чиптавом наијом. У ври

јеме Црнога Ђорђија сваки је војзо. Старење, п. бав 21ftern, senescentia (?) да био спарјешина у својој кнежиСтарешина, m. (Рес. и Срем.) vide ни, а Ђорђије је био старјешина спарјешина.

у свој Србији.

nae.

зно камење

nae.

[ocr errors]

more.

non

est

[ocr errors]

Dus.

Спіари Вла.

шао стегна.

Старјешинин, на, но, (Ерц.) бев ста chary, begann, coepi. 7) fojien, con

јешина, illius qui est старјешина. sto: стало ме десетих гроша. Старјешинство, п. (Ерц.) Дmt uno Спалівацца, f. eine Все зусі) статье.

233uteSee старјешина, dignitas то, Співар, f.. ) гав Ting, rез. 2) није старјешина.

cmậpı, niats besonderes , Старјещоватье, п. (Ерц.) бав Вefebler quod admircre. .

авспарјешина , imperium more Співiратье: , п. бав $rfфајїen, creatio, спарјешина.

Cmeapami, ani, v. impf. erschaffen, creo. Старјешовати, шујем, т. impf. старје- Стьор, г. Ваз 2Таф mert, Arbeit, sert, шина fen, sum старјешина.

opus. Старјешство (спарјештво), п. (Ерц.) Crnворенье, п. Зав 83 eftpf, creatura : vide старјешинство :

какво је mо співорење ? „Ако ћу је налипт' по спарјештву, Chibopumes, m. der Schöpfer, creator.

„Напику је старом Југ' Богдану Співоритељев, ва, во, бев фрfer, Спармаліі, лога, т. беr Зtpеrge, na creatoris,

Ствірипі, ні , v. pf. schaffen, creo. Старовлашки, кa, кo, von Der Begent, Створилансе, имce, v, r. pf. fict per=

mandelu, verwandelt werden, mulor. Старојко, О.

vide
стари сват.

Співрднуптисе, немсе, т. е. pf, t) hart Спаросватица,f. жена старога свапа. werden, duresco. 2) yart, larg werden, Старосватски, кa, кo, i) ftarofmas avarus, tenax fio.

tifф. 2) adv, wie ein стари свати. Cmera, f. verschärfte Polizey, Cordon Старосватство, о. Вав Лnut uno pie (gegen Näuber, Pest), circumveutio.

Würde des cmapu clam, diguitas touj Cmerno, n. der Schenfel, crus : nonis

спари свапі. Староседилац, диоца, m.(Рес, и Срем.) Стегнула, нем, v. pf. ) angieben, vide старосједилатц.

(ftraї), attraho. 2) н. п. село, ёпд ит. Старосидилац, диоца, m, vide cта. ringen, circumdo, cingo ; cmeran ra роседилац.

дужници. Саттароснђелац, сидиоца , m. ber 2ttСпіёгнутисенемсе, vidе cпінснутисе.

(Ерц.). Старосједилац, диоца, m. diu jаm Спезапии, ежем, v. inpf, angieben, al(Врц.)

alicubi traho contraho. sedet.

Сп'записе, ежемсе, v. г. pf.tein Sreun Старост, f. 1) бав аttеr, selectus, 2) reon von Uusgaben, kaapp thull, parco die Sorge, sollicitudo.

sumtibus. Сппароспавне књиге, f. pl. (сп.) alt. Спеља, f, .) бie Sutterung бев Саип :

verfaßte Bücher, libri antiqui (oder fattels, muujineutem interius clitellaтäre eв ftatt цaрoстaвне ?):

rum. 2) die Hefen, faex. „У Марка су књиге староспавне : Стељка, f. онај кочић, ішпіо на нему

„Марко знаде на коме је царство споји витао кад жене сучу пређу. Старчев, ва, во, бев спарац, senis. das Fußgested des Haspels. aut soceri

Стена, f. (Рес и Срем.) vide спијена. Старчекања, f. augm. р. старац. Спеница, f. (Рес. й Срем.) vide спијеСтарчина, f. angm. р. спараіц.

ница. Спарчић, m. dim. . старанц. Cméињак, њка, ш. (у Сријему) vide Cmâc, m. der Wuchs, der Statur, statura, cf. pacm.

Спењäh, m. (Рес. и Срем.) vide спијеСпасати, ам (и спашем), vidе приспјепи.

Спењање, п. бав еtöhneit, genitus, Спасина, f. (око Мораве) vidе кли. suspiratio. јет.

Спеньапи, њем, т. impf, topnen, suCmambe, f. pl. die aufrechtstehenden piro.

зтер Заltеn in Benen per 93eberbaum Слење, р. (Рес. и Срем.) vide спијельс.. liegt.

Спење, п. (Рес, и Срем.) vide смијење. Стати, анем, у. pf ) teben beiben. Спепсписе, пемсе , v. г. pf. fto

consisto. 2) на што, trеter, insisto. fchlagen, vertommen, nescio quo abiit. 3) коме на тут, іn ten Beg trеten, Стерање, n. Bas Breiten, ѕtrаtiо. perpintern, impedio. 4) није ми слало, Стерапи, рем, v.- impf. Breitein, Bedferi, Pran liegeit, interest. 5) стаде га вика, sterno, u. f. no. es entstand, begann, coepi. 6) Cmëpamu, am, (Pec. » (Cpen.) vidc спао виноград на род, момак на шћерали.

[ocr errors]

жижак.

њак.

[ocr errors]
[ocr errors]

com.

an,

ха,

Серйвање, п. (Рес. и Срем.) vidе шће. Смиски вашисе, кујемсе, vide стеза.

ривање.. Спернівапн, рујем, (Рес. и Срем.) Cmйснупи, нем, т. pf. 3ufammеntruden, vide ШКеривали.

comprimo. Смесати, ешем, т. pf. absіmmеrn, Стиснутисе, немсе, т.г. pf, fit ein. bebauen, exascio.

sdränien (in Ausgaben), contraho vem Cmеки, ечем, т. pf. eewerhen,

la (quoad sumtus). paro, н. п. новаца, куһу.

Стній (говорисе и стигнупи), слигСпенсе, ечемосе, у. г. pf. 1) зи: HEM, V. pf. erreichen, einholen, asse

sammenlaufen, concurro. 2) werden, in quoг. 2) сад спиже, іt tоmmt er Erfüllung geben, fio :

adest. „Штого, рекли, код Бога се стекло Сптицање, das Zusammendrüden Спігнулі ; нем, vide стики.

(der Feuerbrände), admotio. Сад, m. Die Офam, pudor.

Спицами, ичем, т. impf. gufammen» Спідак, пка, m. 1) caucalis grandi drücken, admoveo.

Пora Lipn. Ова права има бијел цви- Спјеница, f. (Ерц.) бie Banie, cimex. јел у сриједи мало црвен ; Србљи Спјењак, m. (Ерц.) бie elemano, saпригіовиједају, да је оно црвено од series saxorum. прије веће било, па сад сваки дан Cmo, buncert, centum. бива мање: зашто већ нестаје Сто, слюла, т. 1) беr ©tub1, Cepel, слида међу људма. 3) бав Іegte sella. 2) (cm.) der Tisch, mensa : Stück in der Schüßel, daß jeder rich „У Павлову светом намаслиру ich åm t zu nehmen, cibi ultimum fru. „Постављени од злата столови stum.

Cmôr, m. der Getreideschober, acervus Стнідан, дна, но, fфambaft, pudens. . frugum. Спідење, р. (Pec.) vide спиђење. Cmoxep, m.] der Baum in der Mitts Спиделисе, димсе, (Pec.) vide спи. Спожина, f. jper kenne, um bie prefфенә Слідитисе, имce, (Срем.) 7 Бетисе. den Pferde daran zu binden , cardo. Cmйдљив, ва, вo, jambaft, gefämig, Стоин, m. Rann name, pomen viri. pudibundus.

Стоисава, f. Seauenname, pomen femi. Cmrahoka, f. die Scham , pudor: „На љепоту као и ђевојка,

Споић, m. Rannoname, nomen yiri. „На спидноћу као и невеста Cmoja, f. hyp. 2. Стојана. Спиђење, р. (Ерц.) дав сфämen, pu- Споја, m. (Рес. и Срем.) vide Cojo. dor, die Scham, pudor.

Спіојадин, n. RannBname, pomen viri. Cm iђенсе, стидимсе, т. г. impf. Стојак, m. Rannвпame, pomen viri.

(Epy. sich schämen, pudet, erubesco. Cmojan, m. Mannsname, nomen viri. Стизање, р. бав &rrсiфеn, @inbolen, Стојана, f. Srauenname, nomen femi.

consecutio. Спні запи, ижем, т. impf. erreiben, Стојанка, f.Seauenname, nomen feminae. assequi.

Спојка, f. Traucnname, nomen femi. Спијена, f. (Ерц.) pie Selfenmano, Ber Fels, saxum.

Стојко, m. DannBname, nomen viri. Спијење , п. (coll. Ерц.) бie Selfen, Спојна, f. Seauenname, pomen femiСпијење , n. (Ерц.) 3er Dobt (6efoncers Cmојница, f. .) бав Зteben, statio : die einfachste ind ärmste Art davon), прођисе спојнице, Фав іtebit би immer ellychnium.

ба? geh bоф fort. 2) dim. p. Спојна. Спинутисе, несе, т. г. pf. н. п. лој, Спбjo, m. (Ерц.) hyp. 9. Стојан. gerinnen, congelasco.

Cmójwa, m. Mannsname , nomen viri. Cminca, f. der Ulaun , alumen.

Стока, f. 1) беr реrсеnreitbum, coСтипсање, т. дas Gieven in 21Taun, pia arınentorum et pecorum. 2) Waas coctio in alumine.

renreich thum, merces. Сипсати, пишем, v. impf. in 2Таип Стока, т. (Рес, и Срем.) vide Споко. steden, coquo in alumine.

Споко, m. (Ерц.) hyp. 6. Спојан. Списак, ска, m. Die kufammеngebru: Спокућанин, m. per potenträger, &lite

te Faust, pugaus compressus : oken Icher, garrulus, qui commissa prodit, стисак !

hocque modo vicinos inimicat. Списківање, р, баѕ Зufammеnоrüden, Слокуќанка, f. die Роftеnträgerin , decompressio.

latrix. Спискивали, кујем, v, impf, sufаm. Стола, f. hyip. 6. столица. mendrüden, comprimo.

Смолац, стёща, . vide дубак.

nae,

nae.

nae.

Saxa. .

uae.

3) град у Ерцеговини (између Мо partes: он јє с моје стране. 3) foviet стара и Требиња).

als брдо, Serg, mons : уза спірану, Столица , f. Der Beffel , Gtubt, sella. преко спиране , велика страна и Столичица , f. dim. р. столица.

т. д. Столовата чаша, ғ. бав RelФglав, са- Странчицца, f. dim. 6. страна. lix vitreus.

Спра лівип, па , пio, vide сiпрашан. Cmohora, f. die Scolopendra (ein viel: Cmipaoma, f. fürchterlich (zu Teher), terfüßiges Insekt).

гibile visu, dictu: спраопіа Божја. Сптопа, f. D) Оer Sritt , Range einев Зи. Страшимир, m. Хапівпате , поnеn Bes, pes. 2) die Winde, artemo.

viri. Спопало, п. беr up im engjten Ber. Спірапор, m. (см.) 21rt #raut, herbac stande, pes,

genus. Стопиши, им, v. pf. 1) fфneljen, li- Страторов, ва, во, (сп.):

үuefacio. 2) човека, реrnіtеn , ad ui. „Стари свате страторова грано! hilum redigo , tollo.

„Једна врста босиљкова, Стопипінсе, имсе, т. г. pf. schmelzen, Друга врста невенова, liquesco.

„Трећа врста спраторова Сопица, f. dim, y. стопа.

„Која врста страторова, Стопурина, f. augm. р. стопа,

„Та је врспа крајобера Стопінна , f. дав рипреrt, centum (ft. Спрашан, шна, но, іtесtlib, fürф. la centaine).

terlich, terribilis. Comиница , f. 1 dim. . спо- Страшење, о. Вав ефrесtеn, torrіtіо. Смотињак, њка, m. пина: има је. Спрашив, ва, вo, vide спірашљнв. дан спомињак дуката.

Спрашивац, вца, m, per pafenfus, pic Cmpa, paa, in. 1) der Scređen, terror. Memme, ignavus: 2) die Furcht, timor.

„Да ми рече дружина остала : Cmpaba, f. der Schred (eine Krankheit) „Гле спрашивца Бошка Југовића !

dā& Auffahren vor Schrecken, terror. Спрашивіяца, f. See jajenjup, timiСтрадање, р. бав geisen, perpessio.

dus: Страдапши, ам, v. impf, leiреп, pati.

Топал-паша љута страилвица, Стража, f. Vie 233афе, exeubiae, yi „Он Кулаша не смје погубилни giliae.

Од Кокора и од Јездимир: Стражанин, т. vіdе стражар. Спрашило; п. бав ефredbiie, edee. Cmipakāp, m. der Wächter, excubitor. nännchen, die Bogelscheuc, terricula. Стражара, f. Die Babtbütte, Фав 23а). mentum. haus, vigiliarium.

Страшніпи, им, v. impf. (chreden, Стражарев, ва, во, 1 бев ЗäФters,

terreo. Спіражаров, ва , вo, vigilis. Спрашљив, ва , Бо, fфretbaft, formi. Стражарскій, ка, ко, 1) 28äters, vі. dolosis. gilum. 2) adv. wie ein Wächter, vigilis Страшњивац, вца, m. vide

стра

вац. Стражарче, чеmа, . Рав Вафterlein, Стратиљивица, f. vilе спратипвица. parvulus vigil :

Страшни суд, m, бав јüngfte SeriФt, А стражарче долеће са страже judicium novissimum. Спіражњії, ња, ње, деr pintere, posle- Стрв, m. Refie einев от поlfe gefref=

гior; најспражњи (н. п. човек, посао), fenen 25iebев, reliquiae cadaveris: неder leßte, schlechteste, postremus.

ма му стрва ; не нађе му се справ. Спражњица, f. Der pintere, podex. Спрван, вна, но, н. п. пас, бипо деr Спраиња, m. Хаппвпате, nomen viri. vom 2as gelojtet, canis qui cadaver Спірампупица, f. Der Ceiteneg, se

gustavit, ferox. mita.

Спрвина, f. дав аав, cadaver. Cmpamnymuye, adv. auf einem Seitens Cmpra, f. der Dachvorsprung, pars tecti wege , extra viam,

prominens :

Шта ми стојнiн под Стрампупиченье, р. За @eben auf спiреом, те не идели у кућу? Seitenwegen, deviatio. .

„Сннска спіреа, висок ђувегија Стрампутични, им, y. impf. auf Стр-ка , f. пруга на женским кеце. Seitenwegen, Ubwegen gehen, devio.

мама, беr еtreif, virga : Страна , f. 1) дie Ceite, latus : с ове

„Кецељице лепе ли си стреке стране Дунава ; fogar с ове стране Стрела, 1. (Рес. и Срем.) Side спірінБожића, i i. bor —; једна страна

јела. брашна, д. і. Бie eine Geite per pjero. Спрелица , f. 1) dim. ч. стрела. 2) тіlajt (50 Dia). 2) die Seite, 0.i. Partei, de стрелица 2.

more.

[ocr errors]
[ocr errors]

Стрељање, р. (Рес. и Срел.) vide стри. Спирмке, £ рl, bie Beutеlfфпие, funiјељање.

culus crumenae. Спорељалии, ам, (Рес. и Срем.) vide Стрмо, 2) auf pie Norse, balab, deorспријељати.

sum : стрму, брду, bergab, bеrgап, Copemoh, m. (cm.) der Steigriemen (?), deorsum, sursum. lorum ѕtарiae :

Cmpimor ab, adv. 1 mit dem Kopf vor. „Онђе јї пала крвца од јунака Стрмоглавце, adv.jan, praeceps. „Та доброме коњу до спремена, Cmomornéha, m. der vor sich hin sieht, „До стремена, и до уз ёнђије, deorsum tuens. „А јунаку до свилена паса

Стрмогуз, за, 30, н. п. конь, ein Pfers Стрінги, им, v. impf. ersittern, et» von steilen Hinterbaden, equus prae. biben, coutremisco,

ruptis natibus. Спрепљење, р. Das ®rsittern, trеmоr. Cmpнaдица, f. Die Bolbammer, embeСтресање, в. дав 2ufфütteIn, decus. riza flava KI. sio, excussio.

Стрни, на, но, н. п. љеб, жишо , bon Cmpecami, a:1, v. impf. H. 11. poj, hers palm getreide, fruguin. abschütteln, decutio.

Cmphilume, n. das Stoppelfeld, ager Cmpicamice, amce v. r. impf. Fich stipulatus. (dürteln, excuti.

Стрњика, f. Die etoppeIn, stipulae : Стреспи, семі, v. pt. berabfфutten, „Ако си ми снопље повезао, decutio.

„Твоје овце по спрњики пасу Спрестисе, семсе, т. г. pf. fit fфüt: Cmровалити, им, v. pf. über беn рау»

teln, schaudern, excuti, colorrescere, fen werfeit, everto. Стрижење, р. бав ефеrеn, tоnѕiо. Cтроваљивање, о. Вавитеrfеn, eversio. Спріза, f. 1) Рав $ut fфnigel, segmen- Спироваљівати, љујем, у. impf, über tum pauni. 2) vide clima.

den Haufen werfen, everto. Спірні зица, f. dim. р. стриза.

Cmpoвo, p. Bеr paufen pom ©turmе аб. Спіријела, f. (Ерц.) 2) беr Pfeil, sagit geschüttelter Früchte, poinorum decusa

ta. 2) громовна der Donnerkeil, sorum acervus : лежи строво (испод fulmen.

јабука, испод шљива и т. д.). Стријељaњe, p. (Ерц.) бав Офіевен Строшити, им. v. pf. 1) 3erbrofeln,

mit Pfeil und Bogen, jactus sagittae. contero. 2) ausgeben, erogo: Стрије-љати, ам, v. inpf. (Ерц.) 1) mit „Строши ацо иљаду дуката –

jeilen fфіевеn, jaculor. 2) очима, er Спирпати, ам, v. pf. sufammerwerfen,

blijft loharf umher, oculis configo. conjicio. Спирика, f. hyp. р. сприна.

Спрпепти, пим, v. pf. (Рес.аивbalСпірпко, m. bур. р. сприц.

Стрпиши, им, v. pf. (Срем.);ten, uber Спріна, ғ. очина брата жена, бев Срплети, пим , v. p. (Ерц.)) і де.

Vetrers Frau, uxor patrui (fratris pa winnen, sustineo : не могу стрпљели tris mei). Поуздаласе стрина у си да му не кажем. новца, па остала јалова. Кад се Струг, m. Der Robel, runcipa.

устрине иште, уочи се гледа. Cmpyra, f. Riß in einem Zaune, diru. Стрійнин, на, но, вее стрина, ихoris ptio sepis. patrui.

Стругање, о. Вав ефaben, гаѕiо. Стрићи, ижем, т. impf. fфеrеn, ton. Спругапии, ужем, v. impf. fфaben, rado. deo.

Стругач, m. ) Der Gф aber, гаѕоr. 3) Cmpay, m. 1) Vetter (Waters Bruder), jedes-Instrument zum Schaben , iustru

patruus. 2) Unrede an einen ältern wentum rasorium. Mann, patruus.

Спружица, f. dim. . струга. Спирицкање, p. dim. 2. спірижење. Стружница, f. Die pobeibant, scamСприцкапи, ам, din. р. стрики. num (?) ruucinatorium. Спричев, ка, во, бев сприц, patrui. Cmpyja, f. Frauenname, nomen feniinae. Спричевић, m. vіdе братучед. Струк, т. 1) Beretängel, caulis. 2) лн. Спрјелица, f. (Ерц.) ) dim. р. стрије. jenа струка, pon fфӧпет Вифfe,

na. 2) der Donnerfeil (ein vermeinter staturae pulcrae. Strin), fulmen.

Струка, . .) ein gtober 2Xantel Ber Стркати, спірчем, v. pf, bеrаblaufen, albanesen und Herzegowiner :(wie ein decurro.

Chaml), pallii genus. 2) камција од Cmprên, f. die Steile, locus arduus et

три споруке, cine prepfафе &arbats praeceps.

fфе, triplex. 3) 24rt, Battung : сваке Стр мен, на, но, 1ftеll, arduus , струке, аlеrbano, omni farius. Сирменні, а, о, praeruptus. Струнилисе, имсе, т. г. pf. 2rt Saифа

« PreviousContinue »