Старешинин, на, но, (Рес. и Срем.) vide старјешинин. Старешинство, п. (Рес. и Срем.) тіде старешинство. Старешовање, п. (Рес. и Срем.) vide старјешовање. Старешовати, шујем, (Рес. и Срем.) vide старјешовати. Старешство (старештво), п. (Рес. и Спіари сват, m. bet Dberfmat, cf. женидба. Старина, f. 1) од старине, von, 21. ters her, antiquitus. 2) (m.) мој старино! mein lieber liter, semex: Ста. Рина Новак, ein berühmter Seibut. Стариши, им, v. impf. altern, senesco. Старица, f. bie lite, senex mulier: ,,Ој старице Османова нено! ,,Узми мене за Османа твога Старјеши, рим, v. impf. (Ерц.) alt merben, altern, senesco. Старјешина, т. (Ерц.) дав Oberhaupt Der Familie im Hause, caput familias, patriarcha (?). 1) Кушњи старјешина влада и управља кућом и свим имањем: он наређује ђетиће и момчад куда ће који ићи и шта ће који радити; он продаје (с договором кућана) што је на продају, и купује што треба, купиши; он држи кесу од новаца, и бринесе како ће платити арач, порезу и остале дације. Кад се моле Богу, он почиње и свршује. Кад има какви гостију у кући, старјешина се сам с њима разговара, и он с њима руча и вечера (у великим куКама, ђе има млого чељади, најприје поставе старјешини и гостима (у таковим кућама слабо који дан нема гостију) на једној софри, а на другој ђетићима, и момчадма, која раде у пољу, па онда вечерају жене и ђеца). Старјешина није свагда најстарији годинама у кући: кад отац остари, он преда старјешинство најпаметнијему своме сину (или брату или синовцу), ако ће бити и најмлађи; ако се догоди да који старјешина не управља добро кућом, ог да кућани изберу другога. 2) старјешина се зове који управља једним селом (сеоски стаРјешина, п.]. кнез или кмет какав), или читавом наијом. У вријеме Црнога Ђорђија сваки је војзода био старјешина у својој кнежини, а Ђорђије је био старјешина У свој Србији. Старјешинин, на, но, (Ерц.) бев стајешина, illius qui est старјешина. Старјешинство, п. (Ерц.) Иmt unò Виеде без старјешина, dignitas то старјешина. Старјешовање, п. (Ерц.) дав Befehle:r 1 старјешина, imperium more старјешина. Старјешовати, шујем, v. impf. старјешина fen, sum старјешина. Старјешство (старјештво), п. (Ерц.) vide старјешинство : ,,Ако ћу је напит' по старјештву, "Напићу је старом Југ Богдану Стармали, лога, m. ber Swerge, na nus. Старовлашки, ка, ко, von der Begend, Стари Вла. Старојко, m. vide стари сват. Старосватица, f. жена старога свата. Старосватски, ка, ко, 1) П ti. 2) adv. wie ein стари свап. Старосватство, п. дав Ümt unò діе Виеде без стари сват, diguitas тоз стари сват. Староседилац, диоца, m. (Рес. и Срем.) vide старосједилац. Старосидилац, диоца, m. vide староседилац. Старосиђелац, сидиоца, (Ерц.). Старосједилац, диоца, m. (Ерц.) sedet. m. бес 21. diu jam alicubi Старост, f. 1) дав liter, senectus, 2) die Sorge, sollicitudo. Староставне књиге, f. pl. (ст.) alt. verfaßte Bücher, libri antiqui (oder märe es flatt цароставне ?): „У Марка су књиге староставне : ,,Марко знаде на коме је царство Старчев, ва, во дез старац, senis. aut soceri , Старчекања, f. augm. 9. старац. Стасати, ам (и сташем), vide приспјеши. Стасина, f. (око Мораве) vide кли. јет. Сmámве, f. pl. die aufrechtstehenden 3rmen Balten in депен дес бесбаит lieat. Стати, анем,,v. pf. 1) ftehen bleiben, consisto. 2) на што, treten, insisto. 3) коме на пут, in den eg treten, Serhinčern, impedio. 4) није ми стало, bran liegen, interest. 5) стаде га вика, 1. f. m. es entitanò, beqann, coeрі. 6) стао виноград на род, момак на v. Стегнути, нем, pf. 1) anziehen, (ftraff), attraho. 2) н. п. селo, eng umtingen, circumdo, cingo; стегли га дужници. Стизање, п. дав Ungießen, attractio. Стегнутисе, немсе, vide стиснутисе. Стезати, ежем, v. impf. anziehen, altraho contraho. Стезатисе, ежемсе, v. r. pf.tein Freund seyn von Ausgaben, kaapp thun, parco sumtibus. Стеља, f. 1) bie Sütterung des Saum= fattels, munimentem interius clitellarum. 2) die Hefen, faex. Стељка, f. онај кочић, што на њему стоји витао кад жене сучу пређу, das Fußgestell des Haspels. Стена, f. (Рес и Срем.) vide стијена. Стеница, f. (Рес. и Срем.) vide cnje Стеривање, п. (Рес. и Срем.) vide шће. ривање. Стеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide шћеривати. Стёсати, ешем, v. pf. abjimmern, behauen, exascio. Стећи, ечем, v. pf. ermerben, com. раго, н. п. новаца, кућу. Стећисе, течемосе, ѵ. г. pf. 1) ¿us fammenlaufen, concurro. 2) werden, in Erfüllung gehen, fio: „Штогођ рекли, код Бога се стеклоСтигнули, нем, vide стићи. Стид, т. діе фam, pudor. Стидак, шка, m. 1) caucalis grandiflога Linn. Ова трава има бијел цвијет у сриједи мало црвен; Србљи приповиједају, да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: зашто већ нестаје стида међу људма. 3) дав lete Stück in der Schüßel, das jeder fich schämt zu nehmen, cibi ultimum fru Стијење, п. (Ерц.) ber Do$t (befonders die einfachste und ärmste Art davon), ellychnium. Стинутисе, несе, v. г. pf. н. п. лој, gerinnen, congelasco. Cmunca, f. der Alaun, alumen. Сminсâье, n. das Sieden in Alaun, coctio in alumine. Стипсати, пішем, v. impf. in laun Steden, coquo in alumine. Стисак, ска, m. bie ufammengebrüd. te Sault, pugnus compressus: оћеш стисак! Стискивање, п. дав ufammenòrüđen, compressio. Стискивами, кујем, v. impf. ¿ufam. mendrücken, comprimo. Стискиватисе, кујемсе, vide стеза тисе. Стиснути, нем, v. pf. ¿ufammenòейđen, comprimo. Стиснутисе, немсе, v. r. pf. fih eine schränien (in Ausgaben), contraho ve. la (quoad sumtus). Стићи (говорисе и стигнути), стигнем, v. pf. erreißen, einholen, assequor. 2) сад стиже, ist tommt er an, adest. Стицање, п. das Zusammendrücken (der Feuerbrände), admotio. Стицати, ичем, v. impf. gufammen. drücken, admoveo. Стјеница, f. (Ерц.) діе Bante, cimex. Стјењак, т. (Ерц.) діе elsmand, saxa, series saxorum. Сто, bunčert, centum. Сто, слюла, m. 1) ber Stuhl, Geßel, sella. 2) (cm.) der Tisch, mensa : „У Павлову светом намастиру „Постављени од злата столови Cmor, m. der Getreideschober, acervus frugum. Стожер, m. ber Baum in ber Mitts Стожина, f. ber Zenne, ит діє дефен den Pferde daran zu binden, cardo. Стоин, ш. Тапивнаme, nomen viri. Стоисава, f. Grauenname, nomen femi nae. Стоић, т. Тапивате, nomen viri. nae. Стојанка, f. Grauenname, nomen feminae. Стојка, f. Uraucnname, nomen femi nae. Стојко, т. Тапивате, nomen viri. Стојна, f. Grauenname, nomen femi uae. Стојница, f. 1) дав tehen, statio : прођисе стојнице, шав ребут ди immer да? ден до fort. 2) dim. v. Стојна. Стојо, m. (Ерц.) һур. у. Стојан. Сmojшa, m. Mannsname, nomen viri. Стока, f. 1) ber Serdenreitum, соpia arımentorum et pecorum. 2) 2аа= renreichthum, merces. Стока, т. (Рес. и Срем.) vide Стоко. Стоко, т. (Ерц.) һур. 5. Стојан. Стокућанин, m. деr olenträger, Alät= fher, garrulus, qui commissa prodit, hocque modo vicinos inimicat. Стокућанка, f. bie oftenträgerin,de latrix. Стола, f. һур. 5. столица. 2) град у Ерцеговини (између Мостара и Требиња). Столица, f. ber Geffel, Stußl, sella. Столичица, f. dim. 9. столица. Столовата чаша, f. дав Relchglaš, саlix vitreus. Стонога, f. bie Scolopendra (ein viel= füßiges Insekt). Стопа, f. 1) ber Zritt, länge eines Ku. Bes, pes. 2) die Winde, artemo. Стопало, n. ber Juß im engßen Ber. stande, pes. Стопиши, им, v. pf. 1) fhmeljen, liquefacio. 2) човека, vecnichten, ad uihilum redigo, tollo. Стопитисе, имсе, v. г. pf. fhmeljen, liquesco. Ступица, f. dim. 9. стопа. Стратор, m. (cm.) Xrt Kraut, herbae genus. Страторов, ва, во, (сп.): „Стари свате страторова грано! ,, Сmỏmiñнa, f. das Hundert, centum (fr. Сmpáшан, шна, но, schrecklich, fürch Стопурина, f. augm. . стопа, la centaine). Стотиница, f. 1 dim. 9. стоСтотињак, њка, m. тина: има је Дан стотињак дуката. Cmpa, paa, n. 1) der Schrecken, terror. 2) die Furcht, timor. Cmpaвa, f. der Schreck (eine Krankheit) das Auffahren vor Schrecken, terror. Страдање, п. дав Leiden, регpessio. Страдали, ам, v. impf. leiben, pati. Cmpaxa, f. die Wache, exeubiae, vigiliae. Стражанин, m. vide стражар. Стражар, т. čer Mähter, excubitor. Стражара, f. дiе Bahthütte, дав Bata haus, vigiliarium. } Стражарев, ва, во, бев Вächter, Спіражаров, ва, во, vigilis. Стражарски, ка, ко, 1) Bächtet, vi gilum, 2) adv. wie ein Bächter, vigilis Стрампутице, adv. auf einem Seitens mede, extra viam, Стрампушичење, п. дав Вehen auf Seitenwegen, deviatio. Стрампутичиши, им, v. impf. auf Seitenwegen, Abwegen gehen, devio. Страна, f. 1) bie Seite, latus: с ове стране Дунава ; fogar с ове стране Божића, д i. bor — ; једна страна брашна, д. і. діe eine Seite der Wierò. Last (50 L)ka). 2) die Seite, d. i. Partei, terlich, terribilis. вац. Страшљивица, f. vide страшивица. Страшни суд, m. baš jüngfe Bericht, judicium novissimum. Стрs, m. Refte eines vom Bolfe gefref= senen Biches, reliquiae cadaveris: HCма му стрва; не нађе му се стрв Стрван, вна, но, н. п. пас, ипд дет vom Aas gekostet, canis qui cadaver gustavit, ferох. Спіовина, f. дав Хав, cadaver. Cmpa, f. ber Dahborfprung, pars tecti prominens: шта ти стојиш под стреом, те не идет у кућу? „Сниска стреа, висок ђувегија Стрика, f. пруга на женским кеце. љама, ber treif, virga : Стријељање, п. (Ерц.) дав $ießen mit Pfeil und Bogen, jactus sagittae. Стријељати, ам, v.impf. (Ерц.) 1) mit Wreilen [hießen, jaculor. 2) очима, ег blicft fharf umher, oculis configo. Стрика, f. һур. . стрина. Сприко, т. һур. . стриц. Стойна, f. очина брата жена, бев Vetters Frau, uxor patrui (fratris patris mei). Поуздаласе стрина у синовца, па остала јалова. Кад се у стрине иште, у очи се гледа. Странин, на, но, čer стрина, uxoris patrui. Стрићи, ижем, v. impf. f$eren, ton deo. Спірмке, f. pl. bie Beutel{huur, funi culus crumenae. Стрмо, 1) auf bie Srbe, Zhalab, deorsum: стрму, брду, bergab, bergan, deorsum, sursum. Стрмоглав, adv. mit bem Kopf bor. Стрмоглавце, adv.J an, praeceps. Стрмоглеђа, m. ber vor fih bin fieht, deorsum tuens. Стрмогуз, за, зо, н. п. коњ, ein Pferð von steilen Hinterbacken, equus praeruptis natibus, Стриадица, f. bie Golbammer, emberiza flava Kl. Стрия, на, но, н. п. љеб, жито, yon Стрњика, f. bie toppeln, stipulae: "Ако си ми снопље повезао, „Твоје овце по стрњики пасу Стровалити, им, v. pf. über den au fen merfen, everto. Строваљивање, п. давUmmerfen, eversio. Спіроваљивати, љујем, v. impf. über den Haufen werfen, everto. Строво, п. деr Saufen vom Sturme ab= geschüttelter Früchte, pomorum decussorum acervus: лежи строво (испод јабука, испод шљива и т. д.). Строшиши, им. v. pf. 1) zerbcöfeln, contero. 2) ausgeben, erogo: ,,Строши аџо иљаду дуката — Стрпати, ам, v. pf. ¿ufammenmerfen, conjicio. --- Стрпети, пим, v. pf. (Pec.) aushalСтопити, им, v. pf. (Срем.) ten, uber Стоплети, пим, v.pf. (Ерц.) і де winnen, sustineo: не могу стрпљети Да му не кажем. Струг, m, ber Sobel, runcina. Cmpyra, f. Riß in einem Zaune, dirue ptio sepis. Стругање, п. даš фабеп, rasio. Стругаши, ужем, v. impf. fəaben, rado. Стругач, т. 1) ber Shaber, rasor. 2) jedes Instrument zum Schaben, iustrumentum rasorium. Стружица, f. dim. у. струга. Стружница, f. bie Sobelbant, scamnum (?) runcinatorium. Cmpyja, f. Frauenname, nomen feminae. Струк, т. 1) ber tängel, caulis. 2) ли јепа струка, von [фӧнет ufe, staturae pulcrae. Струка, f. 1) ein grober Mantel ber Albanesen und Herzegowiner (wie ein Chaml), pallii genus. 2) камџија од три спіруке, eine orenfame Rarbat= fе, triplex. 3) Irt, Battung: сваке струке, alethand, omni farius. Струнишисе, имсе, v. г. pf. 2&rt Sauh= |