Струњица, f. eine großeTafdhe(Zornifter) ой Biegenaaren, pera e lana caprina. Стручак, чка, т. һур. ч. струк. Стручић, m. dim. у. струк. Стручица, f. dim. 9. струка. Стрцаљица, f. bie pribe, дав Стрцаљка, f. Jhen, siphunculns. Стрцање, п. baš Sprißen, sparsio. Стрцати, ам, v. impf. fprißen, spargo, spargoг, emico. Стрцатисе, амсе, v. r. impf. fpriken (ipielen), spargo invicem. Стрцкање, п. dim. 9. стрцање. Стрцкапи, ам, dim. 9. стрцати. Стрцнути, нем, v. pf. fprißen, spargo semel. Спірчати, чим, v. pf. betablaufen, de Стуâћ, т. По Ерцеговини приповиједају, да се стуаћи (као виле или ђаволи) налазе по великим планинама и по камењацима, и имају на ногама гужве од љуцкије жила: да им се ноге не клизају по страни и по камењу; кад се коме преки не гужва, а он увати човека и изБуче му жиле из ногу, те начини другу. Cmo, m. vide cmyn. Cmyba, f. die Baumleiter (aus einem nicht knapp behauenen Baumstamm), scala ex arbore. Стубица, f. dim. 9. стуба. Стублина, f. ein holer aufrehter Stamm, als Wasserbehälter, truucus cavus aquae colligeudae. Стубоком, чеп Bruno auß, funditus: frigeo. Стуживатисе, жује ми се, v. r. impf. Стужитисе, жи ми се, v. r. pf. übel seyn, efeln, fa stidio. Стукање (стукање), п. дав сту. gen, usus vocis cray! Стукати, учем, т. impf.m. ]. вола, Стукапи, ам, v. impf. Jcmy sagen, dico сту. Стукнути (стукнути), нем, v. pf. m. j. вoлa, dem Ochsen cшy zurufen, hovi impero voce сту. Cmyn, m. 1) der Hauptast, ramus. 2) die Caule, columna, н. п. ступови од камена по црквама намастирским Cmyna, f. 1) ein hölzerner Mörfër, die Stampfe, mortarium ligneum, tudices la. 2) eine Maschine zum Hanfbrechen. machina cannabi frangendae. Ступање, в. дав Stampjen, Stoßen, tusio. Субашовање, п. даś субаша = feyn, sta*tus той субаша. Субашовати, шујем, v. impf субаша Сув (comp. сувљи), ва, во, trođen, Сува болест, f. bie Dörrfuht, Ниве rung, tabes. Cувâд, f. (coll.) dürres Holz, ligna arida. Суварак, рка, m. ein tüd burreb yolgi Holz, liguum aridum. Сувашка, f. cin bürces gols, liguura aridum. Сувотиња, f. bie Nothfafte, jejunium ex egestate. Суворовање, п. дав сувоман = fери, то carere cibis pinguioribus. Сувотовати, тујем, v. impf. aus Roth falen, prae miseria jejuno. Сугреб, га. son undеn оvеr üfen anfgeicharrte Erde, terra effossa a cane aut vulpe. Haгазио на сугреб. Кад Ђеца нађу сугреб у пољу, онда пљуну у њега; зашто кажу да могу изићи по човеку некакви шклопци кад нагази на сугреб па не пљуне у њега. Суд (дец. суда, pl. судови), т. дав Gericht, judicium, jus. Суд, (gen, суда, pl. суди и судови), m. das Gefäß, Geschirr, vas. Судац, суца, m. ber Rihter, judex. Судија, m. 1) ber Ri$ter, judex. 2) (f.} das Gerichtswesen, res judiciaria : „И да друга постане судија Судијин, на, но, дев Riters, judicis. Судити, им, v. impf. (коме шта) richten, urtheilen. Судитисе, имсе, v. impf. vor Geriht Пебен, in judicio constitisse: судисе с њим или судесе. Судић, m. dim. 9. суд (суда). Судован, ена, но, н. п. вино, паф dem Tah riechend, redolens dolium. Суђеник, m. der Beflimmte, destinatus (den das Schicksal einem Mädchen als Mann benimint hat): Кад дође суђеняк, нек изједе говно куђеник; „Злату ће се кујунџија наћи, ,,А мени ће мој суђеник доћи Суђеница, Е. die Benimmte, destinata. Сужањ, жња, m. (ст.) ber Befangene, qui est in vinculis : „Процвиљео сужањ Милутине У тавници бана Задранина Сужањство (сужањство), п. bie Be fangenschaft, captivitas. Сужење, п. дав Thranen, lacrymatior Суза, f. bie Zhräne, Bähre, lacryma. Сузити, им, v. impf. thränen, lacrymo. Сузица, f. dim. 9. суза. Cykаше, n. das Erchen, torsio. Суками, учем, v. impf. òrchen, torqueo. Сукија *, f. der Lappen, mit dem man die Ladung in der Flinte festopft. Суклата, f. groß und ungeichidt unt träg, couvicium in hominem longum et pigrum. Сукљање, п. дав Pervormalen (дев Хаи ches, der Bienen), provolutio. Сукљати, ам, v. impf. beraušтайеп, provolvi: сукља дим из пећи; сукљају челе из кошнице. Сукнен, на, но, von Sauštuh, е рац no domi facto. Сукниште, п. Sautus, panni domestici. Сукно, п. дав Zuh (даš die Frauen zu Hause weben), pannus domesticus, vi lior. ceps. Сунути, нем, v. pf. ein wenig gießen, fchütten, fundo. Сунце, п. діе Sonne, sol. Сунцокрет, m, bie Sonnenblume, helianthus annuus Linn. Сунчани, на, но, Connen, solis. Сунчаница, f. ber Sonnenftrahl (im Bim. mer), solis radius (cubile illustrans). Сунчање, п. baš Sönnen, apricatio. Сунҹатисе, амсе, v. r. impf. fi fön nen (fonnen), apricor. Суочити, им, v. pf. саставити кога с ким да говори један другом у очи, gegenüberstellen (zwei Aussagende), cons frontiren, committo. Супрот, дедеn, contra. Супрошитисе, имсе, v. r. impf. коме, fich widerseßen, obsisto. Cynрohême, n. das Widersehen, der Wis decstand, repugnatio. Сургун *, m. vide проћераница. Сургунисати, ишем, vide проћерати. Cyp, pa, po, blaß (von Farbe), coloris pallidi: ,, Сура сукња, мадри конци: "Жив био, ко је шио Сурла, f. ber Кûffel, rostrum (suis), cf. Киша, Куша. Суродица, f. ein wenig vermanot, quodammodo propinquus. Cypcаbôв, m. der Grobschneider, sartor vulgaris. Сурутка, f. дав Räfewaffer, bіе Rol fen, serum lactis. Суснежица, f. (Рес. и Срем.) vide cy сњежица. Сусњежица f. (Epy.) Schneegestöber mit Regen, Glatteis, nives mixtae plu viis. Сусрести, решем (и сусретнем), v. pf. begegnen, obviam fio, occurro. Сусрет, т. 1) отишао му на сусрет, entgegen, obviam. 2) бити кога на cycpem, zuerst auf den Rücken, dann Сусретами, ам, v. impf. begegnen, obviam fierі. Сустати, анем, v. pf. ermüòеп, defatigor. Сустигнути, нем, vide сустићи. Сустизање, п. дав Sinholen, assecutio. Сустизати, ижем, v. impf. einholen, assequor. Сустизатисе, ижемсе, v... impf. (von dem Pferde) mit dem hintern Fuße an den vordern anstoßen, offendere pede posteriori anteriorem. Сустићи (говорисе и сустигнути), игнем, v. pf. cinbolen, assequi. Сустићисе (говорисе и сустигнутисе), игнемсе, v. r. pf. (von bem fer de) mit dem Hinterfuße an den Vorder= fuß anstoßen, offendo pedem anteriorem posteriore. Сутлија f. ein Gericht von Reis und Milch, kühl zu effen, cibi geuus. Сутон, m. tiefe Dämmerung, crepuscu * lum obscurius. Сутра, vide сјутра. Сутрадан, vide сјутрадан. , Сушење, п. дав Zrodnen, Dörren, siçcatio, arefactio. Сушити, им, v. impf. 1) trodnen, sic. co. 2) dörren, arefacio. Сушци, шака, m. pl. bie bürtecn Weinbeeren, die man besonders lies't, um daraus Liqueur zu machen, uvae sicciores. Сципатисе, пасе, v. г. pf. н. п. вода, fehr feft zufcieren, congelari. 2) conj. et —, et, fowohl auch— : та по шији, па по врашу, „На руци му три златна прстена, ,,Та свапіри му цокла на прстима „Кад погледа војвода Вуица ,, Та ђе Чупић грозне сузе лије „Чупић слуша па сузе прољева „Та од јада гледајућ очима Та, Diefe bier, biefe Da, ista, geu, fem. фон мај, та, то. Табак, m. 1) ein Bogen (Papier), plagula. 2) der Lederbereiter, Gärber, cerdo, coriarius. Табакана *, f. bie Gärberey, officina coriaria. Табан, m. 1) bie ohle, solea, 2) ein catio. * Табâрkа, f. die Kühlwanne (beim Branntmeinbrennen), lacus. Табами, ам, v. impf. treten, flampfen, calco. Taбna, f. das Gehäuse für die Kanone, casa tormenti. Табор (у пјесмама и шаобор), т. дав Lager, castra: " ,, Да разбијем табор на Мишару ,Ђе је чадор силног цар Мурата, „У сред Турског силна шаобора Тава*, f. bie Pfanne, trulla. cf. шигањ. Таван *, м. 1) ber Воден, Plafonò, òie Belderbede, lacunar: ударно главом у таван. 2) ber Boden, tabulatum supremum: на тавану. 3) фіht, Са. ge, tabulatum, stratum: један таван купуса, један таван меса. 4) Stod. mert, tabulatum: „Кулу гради од двадест тавана Таван (таван), вна, но, fin]łer, obscurus. Тавној ноћи нема свједока. Таванипи, им, v. impf. боčmen, fundo aut lacnuari instruo. Тавански, ка, ко, н. п. врата, Зо. dens, ad tabulatum pertinens. Тавањење, п. дав Водтеn, fundi aut tabulati adstructio. Тавица, f. dim. . тава. Тавна, 1. 1) ријека у Босни у Зворнич. кој наији. 2) намастир на тој ријеци (тај се намастир зове и Тројица). Тавнава, f. Hug und Begend in der Шабачка наија. Тавнавац (вца), човек из Гавнаве. Тавнавски, ка, ко, von Тавнава. Табнещи, мим, (Рес.) vide шавњеши. , Момче ми промче кроз село, ,,Тавнима бјеше, не виђе Тавнити, им, (Срем.) vide шавњети. Тавница, f. да (haftere) Sefängnit, vincula, carcer: ,, , Тавница је кућа необична Тавнички, ка, ко, н. п. врата, Ser Тавнични, на, но,fler, carceris. Тановање, f. дав Liegen im Befängni= be, vincula, captivitas. Тавновати, нујем, v. impf. im Befänge niße liegen, schmachten, in vinculis esse. Тавњети, ним, v. impf. (Ерц.) qunfel merven, obscuror. Тада (једни говоре и шадај), дамп, damals, tum. Тадашњи, на, но, òamalig, illius temporis. Тадија, m. Mannšname nomen viri (Thaddaeus). Тадијца, m. dim. 9. Тадија. Тазбина (con macm), f. діе Gamiegers eltern, das Haus (die Familie) der Schwiegereltern, domus soceri: omишао у тазбину (ad socercs). * * Тазе frif, recens. cf. пријесан. Таин m. die Ration, deniensum cibariorum. , Тайнџија*, m. ber Proviantcommiffár, cibariorum praefectus. Тај, та, то, čer дa, iste. Tajame, n. das Geheimhalten, celatio. Таки, ка, ко, folher, talis. cf. такоБИ. и остало.); дао му коња под свим такумом, ш. ј. под свом оправом, Тал, in. Der Theil, Intheil, pars, portio: на мој тал дошло толико. Таламбас * m. bie Waute, tympanum. Tanac, m. (Jason) die Fluten, Wogen des Meeres, luctus : „Погнашесе по небу облаци, "А по земљи проклети вјетрови ,,Подигоше на мору таласе Талија *, f. vide срећа: рђаве сам талије. Талија, f. Stalien, Italia : ,,Из Талије земље преко мора „Дневи даје у земљу Талију Талијан, m. ber Stafiener, Italus. Талијанац, нца, m. vide Талијан. Талијанка, f. bie Gtalienerin, Itala. Талијански, ка, ко, 1) italieni, italus, italicus. 2) adv. italienifd), italice. Талијер, т. (Ерц.) ber Zhaler, thalerus. Талир, m vide талијер. Táлor, m. der Niederschlag, Bodensah, sedimentum. Таљигаш, m. m. ј. коњ, ber infpän= ner (Pferd, das allein eingespannt ist), equus solitarius, sine socio junctus currui. Таљиге, f. pl. ein einfpänniger Bagen, currus unijugis. Таљижице, f. pl. dim. 9. шаљиге. Táma, f. 1) die Finferniß, tenebrae. 2) der Nebel, nebula: „Сву је Мачву шама притиснула : ,,Није тама ода зла времена, „Ни година што родити не ће; „Већ је шама од прапушчанога Таман *, десаде, eben,juft, commode, recte, nec justo minus, nec plus: maман до кољена; таман си дошао кад треба; А. Јели ти дугачка та аљина? Б. Није, него шаман. Тамбура, f. bie Zamburine, citharae genus. Тамбурање, n. baš Zamburinfpielen, citharae lusus. Тамбураши, ам, v. impf. діе Затви rine iprelen, cithara cano. Тамбурица, f. dim. . тамбура. Тумбурски, ка, ко, н. п. жица, чат. butin=, cithararum. Tamu, m. die Temesch, Temesis. Тамјан, m. ber Weihrauh, thus (9ѵ. аца). Не би дао ни Богу тамјана (који је тврд). Тамјаника, f.leine Hrt of Ісіефен Тамјанка, f. joer Zrauben, uvae odoratae genus. Тамљан, m. vide тамјан. Танушан, шна, но, dim. 9. танак. Танцање, п. baš lufipielen, cantatio (fistulae). Танцами, ам, v. impf. auffptelen, cane ad modulos. Танчица, f. dim. 9. танка. Тањиши, им, v. impf. н. п. љеб, дрво, Тамо, 1) Dort, ibi; čorthin, eo. 2) ша- Таобор, m. |