Page images
PDF
EPUB

übel leoni

dico сліу:

curro.

hae.

grіmmеnt bеtоmmеn, certis ventris do- Сптуживалисе, жује ми се, loribus laborare.

v. r. impf.

efeln, faa Струњивање, p. Bas BeBommеn bоп Стужилисе, жи ми се,

v. г. pf.

stidio. einer Art Baudgrimmens, ventris per

. versio et dolor.

Спукање (стукање), п. Вав сту: e4* Струњиватнсе, њујемсе, т. г. impf. gen, usus vocis cray! eine 2rt Баиф grіmmейв bеtоmmе, Стукапій, учем, т. impf.1 л.

ј. Вола , ventre laborare. .

Смукапи, ам, у. impf. scmy sageli Струњица, f. eine grope3afфе(Xornіfter) вой giegenhaaren, peгa e lana caprina. Ступнути (стукнули), нем, т.

pf. Стручак, чка , m, hyp. р. спруб.

пі. ј. вола, pen Sofen су 8urufen, Споручик, m. dim. р. спорук.

bovi impero voce cmy. Спручица, f. din. р. струка.

Cmyn, m. 1) der sauptast, ramns. 2) die Спріцаљица, f. Die Sprise, дав Сprise Caule, columna, н. п. ступови од Спрцалька, f. Jen, siphunculus. камена по црквама намаслинеским Стрчање, р. Фав Сprisen, sparѕiо. Ступia, f. 1) ein bölgernet 2 orfer, Die Слірицан, ам, v. impf. fprisen, spar Stampfe, mortarium ligneum, tudicia go, spargor, emico.

la. 2) eine Margine zum Hanfbrecen, Стрцаписе, амce, v, r. impf. Tprigen

machwa cannabi frangendae. (ipielen), spargo invicem.

Сптупање, р. Вав Єtampje, etopen, Спецкање, п. dim. р. стрцање.

tusio. Спорцкапи, ам, dim. р. спіртуати.

Ступање, д. Вав Хteten (in bas paus), Струнупи, нем, v. pf. fprisen, spar ingressio. go semel.

Ступати, ам, v. impf. ftampfen, tundo, Спірчапи, чим, т. pf. herablaufen, den Cmynaina, am, v. impf. treten, calco.

Ступац (ступату), пца, m. Die etiig. Стршење, р. бав проrjiräuben (Ves fäulchen am Schlitten, columellae tra

Haars), erectio comae. Спіршити, ши, v. impf. ftrauben (ав Спіупити, им, т. pf. trеten, calco. jaar), erigo (comam).

Сптупица , f. dim. у. ступа. Стрішљен, т. vіdе сршљен.

Спурање, р, сав феrаbwerfen, deje: Cmy! laut, um den Ohren zurüd zu

commandiren, vox ad bovem ut regre: Cmy pamit, am , v. impf. 1 berabwerfen, diatur.

Сту ріли, :М, v. pf. idejicio. Cmyah, m. По Ерцеговини припови Ступи, , учем, v. pf. eritopert, contun

једају, да се спуаћи (као виле или do, comminuo. ђаволи) налазе тio великим плани- Cy, vide ca, н. п. су два, су три друнама и по камењацима, и имају на ге (у Ерцеговини). ногама гужве од љуцкије жила: да Субаша *, f. ) vidе пољав. 2) беr uils им се ноге не клизају по страни

"terbaft a, vicarius башае, рго баша. и по камењу; кад се коме прекин

Субашин, на, но , бев субаша, proне гужва, а он увати човека и н3

bassae. вуче му жиле из ногу, те начини Субашовање, п, ба8 субаша = feyn, staдругу.

tus той субаша. Спуб, m. vide ступ.

Субашованін, шујем, т. impf cубаша Cmy6a, f. die Saumleiter (aus einem jenn, sum cубана.

nicht knapp bebauenen Baumsainm), Cj6oma, f. der Samstog, Sonnabend, scala ex arbore,

saturni dies, dies sabbati. Стубица , f. dim. 9. стуба.

Суботица, f. Raria • $.here flope, TheCmy6auna, f. ein holer aufrechter Stamm, resiopolis. Су біопінчання, човек из

ais Wasserbehälter, truucus cavus aquae Суботице. субопичнії , кa, кo, von colligeudae.

Суботица. Субоком, pon Bruno вив, fanditus: Сув (сотр. сувљн), ва, во; troden, пропао спубоком.

dürr, siccus, aridus. Студен, f. Die kälte, frіgus.

Сува болестi, f. Die Oөerfut, 24utsch. Спу ден, на, но, ealt, frigidus. Студёнац, нца, m. Die Suede, foos. CyBax, f. (coll.) dürres Hols, ligna arida. Сп, дети, ди, v. impf. Pec.) Italt fери,

Суварак , pкa, m. cin etit curre pols; Студии, ди, у.

Jigaum aridum. Стѣепи , ди, v.ipt. (Ерц. / frigeo.

Сувалка, f. ein burees pols, liguum Сптужнівање, дав Иebeljevi, бis ubliga aridum. keit, Uebelkeit, nausea.

Oyba'ia, f. die Roßmühle, mola equaria,

, с.

ctio

rung, tabes.

Пуца му срце (за ким, или за чим), Суза, f. Die Chrane, 3ähre, lacryma. као кобили за сувачом.

Сузиши, им, т. impf. toränen, lacrymo: Сувачак, чка, кo, dim. 2. сув. Сузица, f. dim. . суза. Суви кашаљ, m. Bеr trodene pufte, Сукање, . Bas grсhеn, torѕiо. tussis sicca.

Сукали, учем, у. impf. Breben, torсу више , supiet, Dimis.

queo. Суво грожђе, п. 1) отишао у суво Сунија*, f. Ber gappen, mit рет тап rpore, er ist zu Grund gerichtet, periit: die Ladung in der Flinte feftopft. опремио га у суво грожђе. "2) cf. Суклапа, f. geop йор ungeiфit unt банатисе.

träg, couricium in hominem longum Сувдњав, ва , во, еtmав дürr, subari et pigrum. 'dus, macilentus.

Сукљање, р. бав феrроrmаlen (bes ХайСувопаран, рна, но, ипреrmафе, ип. ches, der Bienen), provolutio. gewürzt, condimento carens.

Сукљали, ам, v. impf. berauBauen, Сувоmан, тна, но, беr nikt& қаt a18 рrоvоlvі: сукма дим из пећи; сукFastenspeisen, cibis piaguioribus desti љају челе из којиннце. tutus.

Сукнен, на, но, роп раивtu, e pan Сувотиња, f. Die Zotbfate, jejunium no domi facto. ex egestate.

Сукнішпе, р. фaustum, panni domeСуворовање, р. Вав сувопан • fери, stici. Tè carere cibis pioguioribus.

Сукно, т. дав Sub (бав діе Seauen 31 Сувотівати, шујем, v. impf. Gив Rot) Hause weben), pannus domesticus, vi. failen, prae miseria jejuno.

lior. . Сугреб, m. pon puntein oper $йфfen Сукнути , нем, т. pf. 1) н. п. мач, сабanfgelcharrte Erde, terra effossa a cane sy, güden, stringo. 2) herausströmen, aut vulpe. Нагазио на сугреб. Кад proүolyor : сукнуше челе из кошнифеца нађу сугреб у пољу, онда пљу це. ну у њега ; зашто кажу да могу Сукња, f. Bеr unterrow (eer $rauen). изики по човеку некакви шклопци tunica. кад нагази на сугреб па не пљуне Сукњёпина , 1.

augm. b. сукња. у њега.

Сукњица, f. dim. р. сукња. Суд (вец. суда, р. судови), р. Вав Сукобили, им, vide скобити. Geridt, judicium, jus.

Cykpenya, f. die Materie, das Eiter mit Суд, (gen. су да, р. суди и судови), Blut, sauguine mixtum pus. m. das Gefäß, Geschirr, vas.

Сукурчина, ї. baihfdergbaftеѕ Сфеft. Судац, суца, m. Der RiФter, judex. wort auf einen großen und trägen Mens Судија, . .) деr XiФter, judex. 2) (f.3 Ichen, q. d. sat magnus penis.

das Gerichtówesen, res judiciaria : Сулпан, m. per Cultan, Sultanus. „и да друга постане судија – Султанија, f. Die Gultanin (pringeffe), Судијин, на, но, рев іtters, judicis. regia virgo : Судити, им, y, impf. (коме шта ) „Молиле се двије сулланије richten, urtheilen.

„Своме брату султан Ибраиму — Суднписе, имce, y. impf. bor Berit Султанијин, на, но, беt Cultanin, stehen, in judicio constitisse : cyance regiae virginis. с њим иль судесе.

Султанов, вa, po, Be Cultan , sulСудић, т. dini. 9. суд (суда).

tani. Судован, вна, но, н. р. вино, па Сулпански, кa, кo, 2) fultanif%, ѕн

dem Fas riechend, redolens dolium. tanicus. 2) adv, sultanisch, more sulCyhe'hük, m. der Bestimmte, destinatus tani. "(ben pas cdjictjal einem oäoфen q18 Сулудасп, та, то, еtmав gefфоffеп, Stann be intimnt bat): Кад дође суђе mit dem gesunden Verstande etwas zers ник, нек' изједе говно куђеник; kriegt, substultus. „Злалту ће се кујунџија наћи, Сулундар*, м. бie Raumrüfrə am Sfer, А мени ће мој суђеник доћи. су мнња, f. Seauenname, nomen femiСуђеница , f. die Be ilim mte, destinata. Су акањ, жња , m. (ст.) беr @ejangеле, Сумлата, f. vіdе cуклата. qui est in vinculis:

Cymra, f.' der Zweifel, dabium. „Процвнъео сужањ Милутине Сумљање, р. Зав Зmeifen, dubitatio.

Утавници бана Задранина Сумъати, ам, т. impf. зweifeln, duСужанство (сузкањство), p. bie Be. bito. fangcnjaft, captivitas. .

Сумљаписе, амсе, т. е. impf. 3weifen, Сужење, a. pa$ $branen, lacrymаtiос

dubito.

nae.

Sus ,

Cymnop, m. der Schwefel, sulphur.

entgegen auf die Brust, verbero in Сумпорача, f. gefфwefelter Rappea, pan. terzo et vice versa.

nus (lacinia) sulphuratus (-ta). Сусретање, п. бав Begegnen, occurСумрак, m. Die Dammerung, стериСумрачје , m. sculum :

Сусретами, ам, V. impf. begegnen, „Сунце заkе, сумрачје се ваша — obviam fieri, Сунашце, p. dim. р. сунце.

Суспати, анем, v. pf. etmüsеn, dе. Сунет *, m. Die Befфneitung, circum fatigor. cisio.

суспіигнупін, нем, vide сустићи. Сунетитн, им, т. impf, befфneiden, Сустизање, . дав @inbolen, assecutiо. circumcido.

су стизапи, ижем, v. impf. einbolen, Сунелење, и. Вав Вејфасіреп, сіrсum

assequor. . cisio.

Суслизаписе , ижемсе, v.r, impf. (oon Сунеција *, m. per Befфneider, circum dem Pferde) mit dem hintern Fuge an cisor. .

den vordern anstoßen, offendere pede Сунђер *, m. Der Bфратm, spongia. posteriori anteriorem. Суноврап, беr paiв ипо &opf, prae- Сустићи (говорисе и сустигнути), ceps.

игнем, v. pf, cinbolen, assequі. Сунути, нем, v. pf. ein menig giepen, Cycпићнсе (говорисе и сустигнутиTyütten, fundo.

се), игнемсе, v. r. pf. (роп бет Фfets Сунце , n. Die Conne, sol.

de) mit dem Hinterfuße an den Vorders Сунцокрёп, m, pie Connenblume, le fuß anstoßen, offendo pedem anteriolianthus annuus Linn.

rem posteriore. Сунчани, на, но, воппеп-, solis. Cymanja *, f. ein Gericht von Reiß und сунчаница, f. Der Connentrahl (im Simə Milch, fühl zu essen, cibi geuus.

mer), solis radius (cubile illustrans). Cymox, m. tiefe Dämmerung, crepuscuСунчање, п. Вав боnnеn, apriсаtiо.

"lam obscurius. Сунчатисе, амсе, т. г. impf. по fün Cympa, vide cјутра. nen (fonnen), apricor.

сутрадан, vide cјулрадан. Судчили, им, v. pf. саставили кога Спрашњй, ња, њe, vide cјутрашњи. с ким да говори један другом у очи, суmредан, vide сутрадан. gegenüberstellen (zwei Aussagende), con: Cyyyk*; m. vidе кобасица. frontiren, committo.

Cģwa, f. die Dürre, aridita's , siccitas Cynpom, gegen, contra.

Сушан, шна, но, н. п. година, Dürt, Супропипінсе, имсе, т.r, impf. коме, siccus, aridus. ich widerseßen, obsisto.

Сушење, р. дав roёnen, Фўrrent, sic. Супроћење, п. Зав 2Biterfeken, per 9і. catio, arefactio. Decstand, repugnatio.

Сушити, им, т. impf. 1) teodnen, sic. Сургун *, m. vіdе пролераница.

co. 2) dörren, arefacio. Сургунисати, ишем , vidе проћерами. Сўшци, шака, m. p. bie Türrecn Cyp, pa, po, blaß (von Farbe), coloris Weinbeeren, die man besonders lief't, pallidi:

um daraus Liqueur zu machen, uvae „Сура сукња, мадри конци :

sicciores. „Жив био, ко је шио —

Сципатисе, пасе, т. г. pf. н. п. вода, Сурла, f. Bеr ѕијfel, rostrum (suis), с. sehr fest zufrieren, congelari.

киша, Куша. Суродица, f. ein meniy permanet, quo

dammodo propinquus. Сурсабов, ш. cer Bropfфneiber, sartor

Т. vulgaris. сурутка, г. дав Яifemaffеr, bie Dol. Та,) interj, боб, заре: та нећеш ти

ken, serum lactis. суснежица, f. (Рес. и Срем.) vide cy по учинити, већ ако ја умрем, па cње.жица.

немој човече; mа помози ако си чо. Cycњежица , f. (Ерц.) Сфneegeftüber mit Regen, Glatteis, nives mixtae plu А. Бе си био ? viis.

Б. Та ишао сам да зовнем Мирка, Сусрести, репем (и сусретнем), . па га нема код куће. pf. begegnen, obviam fio, occurro.

А. Јеси ли ручао? Сусрет, m. :) отишао му на сусрет,

Б. Та јесам (али —). entgegen, obviam. 3) бити кога на

2) conj. et et –, sowohl – als cycpem, zuerst auf den Rüden, dann аиф –: пia по шији, па по врапіу,

Сс 2

век!

[ocr errors]
[ocr errors]

Тазе *

[ocr errors]

das ist ja (im Grunde) alles eins. 3) Ha Tabhina, f. die Dunkelheit, Finsterniß, нским мјестима (у пјесмама ) не tenebrae : значи ништа, него се само дода ІоYIче ми промче кроз село, да је пуна врста, н. п.

Таенина беше , не вије „На руци му при златна прстена, Тавнити, им, (Срем.) vide пacІьем. „Та свапіри му цркла на прстима - Тавница, f. Sas (fiaftere) Befängnip, vin„Кад погледа војвода Вуица

cula, carcer: „Та ќе Чупић грозне сузе лије „Тавница је кућа необична — „Чупић слуша па сузе прољева

тавничкіг, кa, кo, н. п. Ерала, Ret. „Та од јада гледајул очима Тавничні, на, но ,JPers, carceris. T'a, diese bier, diese da, ista, geu, fem. Tabhobaibe, f. das liegen im Gefängnis оп пај, па, по.

fe, vincula, captivitas. Табак, m. 2) ein Sogen (Papier), pla. Tавновами, нујем, v. impf. im gefängs

gula. 2).* der lederbereiter, Gärber, cer niße liegen, ichmad ten, in viuculis essc. do, coriarius.

Тавњепи, ним, v. impf. (Ерц.) биntel Табакана *, f. Sie Barberey, officina werden, obscuror. coriaria.

Тада (једни говоре и падај), бал, Tavah, m. 1) die Sohle, solea. 2) ein damals, tum.

Theil des Pfluges, pars aratri. 3) vide Tagawbî, ha, ho, damalig, illius tem. пабанце.

poris. Табанце , цета, р. ба ёФlog аn bеr Тадија, m. Rannénаmе nomen viгi (ThadSlinte, claustrum. cf. гвожђа.

daeus). Табање, . дав Sreteit, etampfen, cal- Тадијца, m. dim. 2. Тадија. catio.

Тазбина (еп тасп), f. Die Chmiegers Ta6apka, f. die Kühlwanne (beim Brannt: eltern, das Haus (die Familie ) cer weinbrennen), lacus.

Schwiegereltern, domus soceri: omiТабати, ам, т. impf. trеtеn, tampfen, шао у пазбиіну (ad socera.s). calco,

frija, rесеns. cf. пријесан. Tab.ba, f. das Gehäuse für die Kanone, Танн m. die Ration, denensum ciba. casa tormenti.

riorum. . Табор (у пјесмама и паобор), m. Bas Тайнија *, m. Der Proviantcommijjär, Lager, castra:

cibariorum praefectus. „Да разбијем пабор на Мишару. Taj, mа, пio, Ser Sa, istе. „Бе је чадор силног цар" Мурата, Tajaine, n. das Geheimhalten, celatio. „У сред Турског

ог силна паобора Тајање, р. Сав біntеrn, stillatio. Taba*, f. die Pfanne, țrulla. cf. murah. Tajamı, mająux,v.impf.geheim halten,celo. Taban*, m. 1), der Boden, Plafond, die Tajamu, maje, v. impf. sintern , stillo.

Selberpete, lacunar: ударно главом Тајење, п. vіdе іnаjање.
у піаван, 2) беr Водеn, tabulatum su. Тајипи, нм, vide najamır.
premum: на павану. 3) ефіt, gа. Тајна, f. дає 8 ebeimnip, secretum.
де, tabulatum, stratum: један таван Тајнії, на, но, geheim, secre:tus.
Kynyca, jegah malah meca. 4) Stod's Tajom, heimlid), secreto, clam.
werk, tabulatum :

такав, ква, вo, folet, talis. „Кулу гради од двадест павана — Такії, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vі. Таван (таван), вна, но, fіnіtеr, obscu dе одма, сад.

rus. Tавној ноћи нема свједока. Такії, кa, кo, foфer, talis. cf. такови. Таванни, им, v. impf. Фортеіt, fundo Такн упн, нем, у. pf. berubren, pineina aut lacivari instruo.

fahren (mit der Hand), tango. Таванскії, на, ко, н. л. врата, Зоя Тако, лијо или пако? unglei) офее dens, ad tabulatum pertinens.

gleich, par: Тавањетње, т. да8 Водпien, fundi aut Taкo, jo, sic. tabulati adstructio.

Тако, fə (matyr i Тебе и. д.), ita (ine Тавица, f. dim. р. тава.

hii anent): па ко ми вјере; тако міг Taвнa, f. 1) ријека у Босни у Зворнич. жив брап ; піако и Бога;

кој наији. 2) намастнр на тој рије „Вјера моја тако ми помогла ци (пај се намастир зове и Троји „0ј пaко ме не родила мајка, ца).

„Већ кобила која bогу мога Тавнава, f. Slug uns (9egeno in Ser a. Такожи, ва , вo, vide пакас. бачка наија. Тавнавац (вца), човек Такса f. Die zare, taxatio, pretium. из "Гавнаве. Таьнавсhії, кa, кo, von Такум *, m. pas (8efier, ($crütb, arТавнава.

cf. оправа, и п. акум Тавнеди, ним, (Pec.) vide павіњеши. коњски, ш. ј. оправа (седло, узда

niamienta

est.

} Athanastus, Athanasius.

и остало.); дао му коња под свим мо њему unt памо њој (рекавши),

пакумом, п. ј. под свом оправом, eine Art Euphemismus, wenn man ers Tân, in. der Theil, Antheil, pars, por zählen will, wie der uder die geschimpft

tiv: на мој пал дошло Полико, habe, um zu verhüten, damit der Zus Tarantiac *, m. die Pauie, tympanum. börer dieses nicht auf sich beziehe: maТалас, т. (Эahru362) бie fluteli, 2430 мо њему (или њој) матер! тамо gen oes Meeres, lluctus :

њему рекавши једи говна ; памо „Погна шесе по небу облаци,

њега ујела гуја; памо њу и п. д. А по земљи проклети Бјетрови Тамошњй, ња, ње, доrtig, qui isthie „Лloдигоше на мору таласе – Талија*, f. vіdе срећа: рђаве сам піа- Танак (comp, шањй), нка, кo, fein, лије.

dünn, subtilis. Талија, f. 3talient, Italia :

Танан, на, но, fein, Dünn, tenuis, e„Из Талије земље преко мора

xilis. Дневи даје у земљу Талију. Танасија, m. 1 Tanujan, m. vir Italiener, Italus. Танасије, т. Талијана, нца, m. vide Талијан. Танац, нца, m. Die Beife, ЭХ topie Талијанка, f. Die Stalienerin, Itala. (Tanz), modi, moduli: Талијански, кa, кo, a) italienif, ita „Опа цупа танца

lus, italicus. 2) adv. italienisds, italice. Tahayko , m. Mannsname, nomen viri Талијер, т. (Eph.) der Thaler, thalerus. (oon Танасија). Тал ир; m• vide палијер.

Тандара, f. 1) (у Сријему) vide пріцTávor, m. der Niederschlag, Bodenjak, варница. 2) пандара мандара, дисфа sedimentum.

einander, sus deque. Таљнганіі, т. п. ј. конь, беr @infpin. Тандри, т. 1) бав Вероftеr, ѕtrepitus:

ner (Pferd, das allein eingespannt ist), споји пандек. 2) вјечнаја му паequus solitarius , sine socio junctus тарица и блажени пандек, аlѕ раѕ currui.

robie gu памјап иппокој, јособа Талынге, f. pl. ein einfranniger Bagen, parodia toj requiescat in pace. currus unijugis.

Тандркање, р. дав poltern, strepitus. Таљияице, f. I. Діт. р. піањиге. Тандркапн, дочем, v. impf. poltern, Táma, f. 1) die Finserniß, tenebrae. 2) strepo, der Nebel, pebula:

Тандркнутін, нем, v. pf. einmal pols „Сву је Мачву пама притиснула :

terni, strepo. „Није mама од зла времена,

Тане *, непа, п. п. ј. пушчано, или „Ни година што родитін не fе; поповско. , Die Sugel, globus (plum„Већ је піама од пра” пушчэ нога

beus). cf. зрно. Таман , gecape, eben, jujt, commodle, Танка , f. eiлi манак њеб, panis sub

recte, nec justo minus, nec plus: ma tilis. ман до кољена ; маман син дошао Танковијаст, па , по, fФlant, gracilis. кад преба ;

Танкове, връа, ръо, fфTаntеn 213ipfeld, А. Јели пн дугачка па аљина? verticis tenuis et gracilis , Б. Није, него маман.

„Међу њима танковръа јела Тамбура, f. Die Samburine, eitharae Танкопрема, f. (сп.) бie Seinfpinnerin, g'nus.

quae subtile net : Tambypaile, n. das Damburinspielen, „Ја сам чуо да си панкопрема citharae Insus.

Tahkoca, f. Frauenname, nomen femiТамбурапии, ам, v. impf. Die Замбия nae (q. d. subtilis comae ?). rine spielen, cithara cano.

Tankocaba, f. Frauenname,' nomen femiТамбурица, f. dim. р. тамбура. тумбурсій, кa, кo, н. п. жица, Хат. Танувцан, шна, но, dim. 9. манак. burins, cithararum.

Танцање, р. Da8 2ufiрielen, cаntаtів Tamm, m. die Zemerch, Temesis. (fistulae). Тамјан, m. - Ber 213eibrau), thus (Э - Танцами, ам, v, impf. auffpielen, cano раца). Не би дао ни Богу памјана

ad modulos. (који је піврд).

Танчица, f. dim. 9. панка. Тамјаника , feine 21st mobiri eфens Taњeњe, n. дав Эйпner, extenu аtiо. Тамјанка, f, jper Trauben, urae odo- Тањйр, m. Ber Celer, orbis. ratae genus.

Тањипи, им, т. impf. н. п. меб, дрво, Тамљан, т. vіdе mаvjан.

dünn machen, extenuo. Тамљаника, г. vіdе mамјаника. Tajь ӯр, m, vide пањир. Tayo, 2) dort, ibi; dorthin, eo. 2) ma. Таобор, д. ride пабор.

nae.

« PreviousContinue »