Page images
PDF
EPUB

alro

equi atri.

.

rum more.

Вранац, нца, m. Bert Харре (фwars converto (reice capellas Virg.) 2) 34. des Pferd,) equus ater.

rückgeben, restituo. Вранење, п. vіdе врањење.

Врантисе, инсе, т. г. pf. и тефтеп, Вранешина, f. augш. 6. врана.

revertor, Еранеш, m. Ranname, nomen yiri. Вратић, m. dim, p. врат. вра нило, п. bie ефwarze, atramentum. Вратич, ш, vidе повратич. Бранилова права, f. ein fфwаtев Врана, f, намаспир украјини Не. Farbekraut, uumen herbae.

готинској. Вранин, на, но, деr #räbe, cornicis. Вратни, на, но, н. п. кост, жиле, Вранитн, им, т. іmрt fфwärgen, Halss , colli.

Вратнице, f. р. врапа од пруба Вранић. т. дав йфlein Per Redbe, исплемена, или од дрвета начиpuilus cornicis.

њена, бав Шаttеrthot, porta clathraВранчев, ва, вo, Bem Rappen gehörig, ta. Вратнице понајвише стоје на

пупу, и затворајусе да не иде марБранчић, m. dim, . вранац.

ва у поље; или на ору: Вранц, m. Die Sransojen (grantseit), Вратіолом, m. (©феltwort) би фатв» Tues veuerea.

brecher, audax. Вранцав, ва, вo, benerif%, morbo gal- Врашоломије, m. Bartbolomäив, Barico corruptus.

tholomaeus. Bpanyîte, n. das Unsteden mit Frans Bparop, m. der Frater (Mönch, Alospirn. infectio venerea,

fterbruder), monachus latinus , cf. npaВранцан, ам , v. impf. mit $rangofen пор.

ansteden, inficio morbo gallico. Враторов, ва, во, бев Seater, moВранцамисе, амсе, т. г. impf. Bents nachi latini.

riitt werden, infici morbo gallico. Враторскӣ, кa, кo, 1) fratrif, moВранцљив, ва, во, vide вранцав. nachalis, 2) adv. fratrisd, monachoВрањење, р. дав сфwären, atrаtіо, Врањй, ња, ње , räseni, 31 8. eft, Враћање, р. 1) бав Иmғepren, convercornicis.

sio. 2) das Wiedererstatten , restitutio: Bpåmi ayk, m. eine Art Lauch, porri Bpakamn, am, v. impf. 1) umkehren genus.

machen, converto, rejicio. 2) wieders Врапчев, ва, во , бев Operling, pas geben, restituo. seris.

Bpahamice, amce, v. r. impf, umkeh. Врапчић, m. dim. р. врабац, passercu. ren, saepe revertor. lus.

Bpây, m. 2) Wahrsager, divinus, cf. Bpánuje cjeme, n, Näme ciner Pflanze, погађач, гашар. 2) фееnmeifter, plantae genus,

magus. Врапчји (врапчји), чја, чје , Ben pet. Врачање, р. 1) Бав дақrfagen, divilingen gehörig, passerinus.

natio. 2) das Heren, incantatio. Врапчји нокти, . pl. Rame einer Врачар, m. a) vidе врач. 2) бie Иmgt. Pflanze, plantae genus.

gend von Belgrad, die zwar none Вpac, m. (у Сријему, у Бачки и у beißt, aber hügelig ist: Hau.) die Fraiß (österr. die pac), „Док ми гледа крњо на Земуна, epilepsia.

„А Маргета на Врачар на поље — Bpâm, m. der Hals, collum.

Врачара, f. гaпaрa, i бie 93abrfa. Bpátra, n, pl. 1) die Thüre, fores. 2) gerin, divina. 2) die sére, Bauberin, Das Thor, porta:

maga. „Граду врата рано затворајте Врачарев, ва, вo, vidе врачаров. Враптадца, n. pl: dim, . врата.

Врача рина, f. Die дabrfagergeoupe, Bpamập, m. der Chorwärter, janitor. quod divino dator. Вратарев, ва, во, бев Зbоrwаrtев, Врачаров, ва, во, в Babеfagers, Вратаров, ва, вo, janitori.

Şerenmeisters, divini; magi. Враташца, , pl. vіdе вралтаоца.

Брачан, ам, т. impf. 2) waprfageit, вратило, р. Der Batnbaum, jugаm Врачев, ва, вo, vidе врачаров.

divinare. 2) hefen, incanto. tentoriam. Врашила су два : предње врачи, m. p. bie beit. Merte (Яoвтas (или

шупље) и стражње ; спіражњем је навијена пређа, а

und Damian), medici (Cosmas et

Damianus). на предње се навија платно.

Врашки, ла, ко, 2) teutifф, diaboliВратина , f. augm, p. врат.

cus. 2) adv. teuflisch, diabolice. Враниши ,им, v. pf. 1) атвертеп тафси, Врба, f. Die Weise, (Baum), salix. То

на

је на врби свирала (р. і. niФt8). Кад Врёзнути, нем, v. pf. einen Ctrеіф врба грожђем роди (nie).

verseßen, baculo percutio (onomaВрбас, ш. 1) вода у Босни. 2) село top.) у Бачкој.

Врело, р. нзвор, дie Ouеlе, bеr urs Врбица , f. dim. . врба.

sprung des Flußes, fons. Врбљак, т. бie Beisengegen , бав Време, мена, р. (Рес. и Срем.) vide Weidengebüsch, salictum.

вријеме. Врбов, ва, во, 23eiben s, 3. 5. gaus, Временип, па, по, беtagt, provectac salicis. Поуздаписе у кога, као у aetatis. врбов Клин.

Врењак, њка m. cine art pantirаnt. Врбован, бујем, v. pf. и. impf. (у Сри heit, genus morbi cutanei. јему, у Бачк, и у Бан.) werhen (зот Врење, п. Вав Ciece, aestuаtiо.

Kriegsdienste): perducere (ad militiam). Bpeo, Bpena, 10, heiß, fervidus. Врбовалінсе, бујемсе, y, r. pf. fit anз вреоце , n, dim. . врело, бав дие?

werben lassen, do me (ad militiam). chen, fonticulus. Врбовина , f, Beisenbols, lіgnum sali- Врепенар, m. Bеr Opulmaфer, fistu. gnum,

larius. Врбовка, f. Berbung, comparatio (de- Вреті нара, f. н. п. мјерица, копа. lectus) militum.

puya, Der Korb, worin die vol anges Bpbouộn, m. die Zeit, da die Weide aus. Tponnenen Spulen gethan

werden, ichlägt (mit fatyrisden Nebenbegrif), sporta fusis plenis adservandis. tempus quo salix frondescit.

Врепенарев, ва, во, 10ев epulniафеев, Вовети, вим (Pec.) vide првљепи.

Врептенаров, ва, вo, j fistularii. Врвипи, ви1 (Срем.)

Врепено, п. 1) Die Opule, fistula neВрвљене , п. das Gedränge von hins toria. 2) вретено у кола воденичноströinenden Menschen, turba properan ra, die achse am Mühlrade, axis. tium, ,

Вретенце цепа, п, dim. р. вретено, Врвљепні , вих, v, impf. (Ерц.) mobin Ерепи, крим, v. impf, fiеѕеn, aestuo. strömen (von Menschen, conlluo.

2) ври тамо нешто, е it ein Betfe, Böbija, f. die Schnur, funiculus :

Tumult, tumultuantur. „Вуку му се за ногама врвце Bpéka, f. der Sack, saccus. врr, m. крбањ, in eфepfgefäf уоп Врећемина , f. augm, v. врећа. Kürbis, haustrum e cucurbita.

Вре Кица, f. dim. р. врећа Вргнупти, нем, vidе врћи.

Врећурина, f. vіdе вреfіептина. Вргорац, рца m. Otast in Dalmatien: Врзино коло, о. Србљи приповиједају, „Ти отиди ка Вргорцу граду,

да неки ђаци, кад изуче дванаест „Те савежи Шарића Асана

школа, онду (и 12 мора бити) врдатье, о, дав Хив wеіфеп, declinаtiо. на врзино коло (да доврше са врдали, ам, . impf, а взисіфеп свим и да се закуну ? А ђе је по suchen, declinare.

ғрзино коло ? и шта је ? Бог би га Врдніік, т. 1) село у фрушкој гори. знао.), и онђе некакву особипу

2) намастан, код мог села (mај се књигу чапіећи неспане једнога изнамастне зове и Раваница). Врд. међу њи дванаест (однесу га ђа. нічанин, човек из Брдника. В рд

или івилен, но они не могу нички, на, кo, Don Врдник. Врд познали кога је неспало. (Тај је нӣчкä нула, старе Зндине на

био и на Брзину колу говорисо брду више ведника.

за човека који је млого учно —). врдиупи, нем, v.pf, aив weiben, declino, Такови ђаци послије зовусе Гра. Врбање, р. Вав gauern, insidiae. банцијаши, и иду са ђаволима и са Bpevamı, an, v. impf. lauern, insidior. вклама, и воде

облаке у вријеме Borba, f. der Tumult, tumullus.

грмљасе, олује и пуче. Грабанци. Вредан, дна, на, (Рес. и Срсм.) vide јаши су сви издріани (какав је издрвриједан.

пан) као грабанцијали). Средни, нм, (Рес. и Срем.) vidе вријеђи, вршем, v. impf. (Ерц.) Bes срије, дити.

treide austreten (mit Pferde), tero fruEprahofia, f. der Werth, die Würdigkeit, mentum. Jignitas,

Bpicka, f, ein durchdringendes Eeschren Вређање, р. (Рес, и Срем.) vidе ври 3. B. von Kindern, wiehernden Pfere јеђање.

den, sonus acer. Бређагон, ам, (Рес, и Срем.) vidе ври. Врiснупи, нем, т. pf. auffфереп, јеђаши.

exclamo. Врежа . f (Рес, и Сремя ) vidе вријежа, Вршан, шка, но, (у Сријему, у Бачи, х

[ocr errors]

Д.

[ocr errors]

Млож.

у Бадн.) i) frifф, rесеnѕ, сб, пазе, при. Врндање, р. ) баь. grobe етіпва, jęcan. 3) frisch, hurtig, celer.

netio crassioris lini. 2) das Daherplaus Врицање, das durchdringende dern, garritus, Schregen, clamor yehemens.

Врндали, ам, т. іmрt. ) предан на Вриштапи, им, т. impf. Финфоrine велико вретено, geot fpinnen, доге getd schreyan , clamo acriter.

crassius liņum. 2) daher plaudern, que Вриједан, дна, но, (Ерц.), würbia, gas profero. digpas.

Врнду, т. највише се говори у Вриједипи, им , т. impf. (Ерц.) werty . броју врндўљи, и dim. врн.

epn, valeo : вриједи царева града. дуљићи (Самотвори точкови Вријеђање, (Ep.) бав Дnitogen, aufeet. Као воденично камење, или кола ben der Wunde, divulsio, offensio.

од макови шочкова. На маковим Bpnjehamn, am, v. impf. (Ep.) aufreis шочковима стоје обично Турски

Ben (die Wunde}, rumpo, offenda. MONOBH), eine Art Rädes, aus einem Вријеђаписе, амсе, т. г. impf. (Ерц.)

Stüde, rotaé geuus. feine Bunce aufreigen, direlo ipse Врнупи, нем, vidе вратиши, vulnus meum, offondeps.

Врнутисе, немсе, vidе врашишисе, Вријежа, т. (Врц.) 1) Ber Stänge (4 врнчаница, f. einer Der Riemen, bic an B. des Kürbisfes, der Melone), sur der Opauke ftatt des Oberledert find, pus. 2) пасја вријежо! (@beltwort

lorum crepidae. gegen Kinder) convicium in pueros. Врнчање, р. 1) Бав Дnmaфen bet Вријеме, времена, р. (Ерц.) 1) bie Dber. Riemen der Dpanten, aptatio.

Zeit, tempus. 2). Wetter, tempestas. . lororum superiorum crepidae. 3) das Врка , f, бав $nurren, й. 3. беr #аве. undeutliche Reden eines Mißvergaügten, murmur.

mussitatio. Врвнуши, не, у. impf. DegfФmettern, Венчати, ам,0, impf. ) опинке, бie Обес. cum strepitu avolo.

riemen anmadzen, lora superiora apto. Boxes, m. die Verlesung (der Sol. 2). zornig reden, mussito. *paten), tecitatio nominum militum : Врсан, сна, но, vide

врстан, опипли војници на волез.

Bochên, m, der mit mir gleichen Altero Вpлeзoвaњe, n. Рав Деttefen, rесі. ift, aequalis. tatio,

Врсница, f. Die mit mir gleiben 21ters Вpлeзoвaши, зујем, v. impf. unt pf. ift, aequalis. perlesen, recito nonen (ja cam obe Bochoka, f. die Drdentlichkeit, Brasheita светри ријечи слушао 1807 године фе се говоре на Дрини у војсци Ва- Веста, f. Reihe, series. љевској; и сам ҳам ишао ше врле. Врстан, сна, но, отбеntlib, fruki, зовао војску).

Врстање, п. бав tеllеn іn Rei une Bprêm, f. die Stelle, declivitas.

Glied, collocatio in ordine. Врлепіан, шна, но, fteil, praeceps. Врстатисе, амсе, т. г. impf. , in Врлина, f. vіdе доброша,

Relb und Glied itellen, in ordine colloco; Врло, vidе веома.

А. Врстајпесе , ето цара Мупапа ! Волећа, f. vіdе врлина.

Б. Врспаосе не врспао, не ма Врлудање, д. сав шебеп (une Ebun) cine, Der ft niФt mоb beftnoet, in- Врстелезн (п. ј. врзи пе лези), (tomifф cessus hominis aut bestiae minus bene

ale) Feiertagename, dies festu's fictus valentis.

joci caussa : Bpayqama, am, v. impf. ich gehe (oder A. какав је данас свешац ? rebe aus), wie einer der sich nicht wohl Б. врспелези !

befindet, incedo ut minus bene valens. Bpmâi, m. (у Сријему, у Бачк. и у Врљав, ва, вo, am 2uge befфäpigt, Бан.) бав Вiertheil, vidе четврт. *laesus oculo.

Врпаљче, чепта о, буре од четврпін врљање, п. Пав ефTenbert, ambulаtiо. Врљали, ам, у. impf, fФlenbern, am. Врање , п. 1) vidе врачање. 3) ба bulo.

Aufbrechen der Nüße mit dem Messer, врљика, f. Die ®tange sum Singäипеп, effractura ducis ope cultri.

tignum (pertica) sepiendo horto, Вршами, врем, y, impf. 1) vidе враВрљиши, им, v. pf, wеrfеn, megwers Капн. 2) opae, Die Stüpe aufbrефеп, fen, jacio. cf. бацити, пурипи.

effringo pucem cultro: Врьичица, f, dim. . врљика. Вртаятисе, врћемсе, vidе враћаписе, врљo, m. Bir an einem zlugt befäpigt, врлење , п. (Рес.) vidе врћење. saucias altero oculo.

вреши, птимі (Рес.) vidе врternit:

frux (?).

нає више него

акова.

писе.

dini, p. вр.

шисе.

Dae.

жени

Вртеписе, шимсе, (Pec.) vidе врће- Вртник, m, vilе црепуља.

Врличанин, m, einer von Berthев. Вртии, им, (Срем.) vidе врлепи. вішчић, m, )'dim. p вр. а) (зржчић) Врлиписе, имce, (Срем.) vidе врће.

Връо, врла, ло,

vidе добар. Вртлог, m. bet аfеrmirbet, Vortex. Връ вни, па, то, н. п. гора , ein Вртоглав, вы, вофwinolig, ver Berg mit vielen Spißen, cacuminotiginosus.

sus (?). Врпізглавица, f. See Сфwinbei, ver Вmiiца, f. (у Ерц.) vide пица. tigo. .

Вугдраг (Вукдраг), m. Mannsname, Врење, п. 1) бав Зоқren, tеrеbrаtiо. nomen viri. 2) das Dreben, volutio.

Вузман, m. XannBname, nomen viri. воkепти, вртим, v. impf. (Ерц.) бор. ву ило, m. Ranné name, nomen viri. ren, terebro.

ву ин, no. 23 аппвате , nonen viri. врһенсе, вртимсе, т. г. impf. (Ерц.) Вунца, m. oпannsame , Domen viri. sich drehen, vertor.

Вуја, m. (Рес. и Срем.) vide Byjo. врћи, вргнем, v. pf. tv un (itelen, Вујадин, m. 2Xaniвпате, поnеn viri. tegen), pono.

Byják, m. Mannsname, nomeu viri. Вphй, вршем, (у Бачкој) vidе вријећи. Вујан, m. Rannname, poinen viri. врћнсе, вргнемсе, т. г. pf, на кога, Вујана, f. $rauenname, nomen femiwem nacharten, nachgerathen, imitor. Деппе се вргне и на ујца преко Ду- Вујета , m. OmannBname, nomen 'viri.

нава, акало ли на слугу у кући. Вујо, m. (Срц.) :) hyp. p. Вук 2) һур. Bpýk (comp. Bpykli),ka,fè, heiß, fervidus. р. Вуица. Врућина , f. Die pike, aestus.

Вујко, m. Diann name, nomen viгi. Врућица, f. bіtіgев Sieber, febris аг- Вујчета, m. On ann6ilame, nomen viri. dens.

Вујчин, m. Rannname , nomen viri. Врућичина, f, augm. . врућица.

вук,

m. 1) der Wolf, lupus. 2) Manns. вруһуншина , f. vіdе врућичина.

name, nonen viri. Кад се каккој Врушка гора, f. vide Фрушка —

не даду Ђеца, онда нађене Врункиња, f, cine Art Sirfфеn, cerasi ђептему име вук (да га не могу genus.

вјештинце изјести : зато су и меВрц, cf. при врц.

ни овако име нађели). Трцање, п. 1) Das fфnele pin = uno Вука, f. Sluр без Вуковар. Herbewegen, micatio. 2) das Sprügen, Bykaans, m. Mannsname', nomen viri. еmiсаtiо.

Вунајло, m. 27 аппвпате, nomen viri. Врцан, ца, v, impf, fprüfett, emico : Вука», m. Tatti Bname, nomen yiri.

„Црна крвца кроз кошуъу врца — Вукана, f. Seauenname, nomen femiВрцамисе, амce, v. г. impl. fid, fфnel bin- und herbewegen (f. B. wenn ein Bykac, m. Mannename, nomen viri. Mann ein Frauenzimmer iradjäffen Bykay, kya, m. Mannsname, uomen wia), mico?

yiri. Врцкање, p, dim. . врцање.

Bykâu, m. Mannsname, nomen viri. Врцкаписе, амce, dim. . врцаписе. Вукашин , m. Rangname, nomen viri. Врчак, чка ni, vidе мачак.

вукеља, m. Лаппвпате, поmеn yiri. Врчање, р. баѕ Жnurren, murmur. вукић, Запnna тe, nomen viri. Врчапи, чим, v. impf. као мачка, Вукман, m. Rann&name , pomen viгi.

или као празно крепено кад се обр. Вукм. іљ, m. Ranuname, nomen viri. ke, Enurren , murmuro.

ByKMíp, m. Mannsname, nomeu viri. Вршај, m. eine ©фіt (Barber, bie auf вукмира, f. Seauenname,

nowen femin einmal ausgetretten spird, stratum. Вршак, шка m. vіdе вричнR 1. Вуковар, m. ©tast in Glavonien, noВршац, шца m. pie Stact 23erfфев (іт men urbis. Вуковарац (рца), човек Banat).

из Вуковара. Вуковарскіі, кa, кo, Вршачки, кa, кo, Berfфеgеt = ,

pon Вуковар. Bpiuehe, n. das Uustreten (des Getreis Byxoboje, m. Mannsname, nomen viri. des), trituratio.

Вукодлак, m. вампир, беr Запруе, Вршидба, f. Вав Дивtreten, trituratio. vampyrus (das Vulcolacsae im Adelung вршнписе, шисе, т. г. impf, in St. a, v. 23атре). Вукодлак се зове чо"fulung geben, perficior : вршисе во век, у кога (по приповијепкама наља Божја.

родним), послије смрти 40 дана, Вршка, f. Die Sifreupe, uassa,

уђе некакав ђаволски ду, и оживи

nae.

nae.

га (повампирисе). Потом вукодлан Вукопићи, m. p. cf. сјекутнік (са. нзлази ноћу з гроба и дави људе мо у оној загонетки). по кућама и пије крв юнову: Пош- Вуксан, m. "Хапngname, nomen viri. пен се човек не може повампири- вӱкша, m. Лаппвпате, доmеn viri. ми, већ ако да преко њега мршва вуле, т. Жаппвпакие, поmеа vігі. прелепи каква птица ,. или друго вулеша, m. Rannname, pomen viri. какво живинче прење: зато свагда вуна, f. Die 23ols, lаnа. чувају, моца да преко њега што вунен, нa, нo, molen, lаѕеnѕ. не пређе. Вукодлаци се обично по- вуница, f. 1) dim. 2. вуна. 2) вуненн јављују зими (од Божића памо до

KOHỮU, der Wollzwirn, filum laneum Спасова дне). Како почнужудимло» daplieatum. го умирати по селу, онда почну Вунко, m. Rannename, pomen viri. говорити да је вукодлак у гробљу Вунша, f (у Сријему, у Бачко и у Бан.) (а ђекоји почну казивали да су га das Pfund, pondo. фе ңоһу вуђели с покровом на ра- Вунташ, ш. . і. лан, $lафв, бес мену), и стану порађали ко се pfundpeise vertauft (verpudt) wird, Овампирио.

Кашпо узму врана linum quod jam pepsum venditur. ждријецца без биљеге, па га одве. Вунташкӣ, йа, ко, н. п. канцар, bie ду на гробље и преводе преко гро Pfundwage, libra quae pondo exhibet. бова, у којима се боје да није ву. Вунцу, т. der Hundsfott (österr. кодлак : зашто, кажу да пакови Sundefutt), nebulo. ждријевац не ће, нити смије, прећи Вунцушарија, f. Die филь#füktеrер , гез преко вукодлака.

Ако се оком seelesta, увјере и догодисе да ја ископавају, вуруда* (вуруна), f. vіdе пећ. онда се скулпе сви сељаци с глого. Bypўница (вуруница), f. dim. 6. ву. вим кољем (зашто се он само гло

рӯна. гова коца боји : зато говоре, кад вурунекӣ ,ка, ко, н. п. лончић, Ofen», га спомену у кући, „на пушу му forpacalis. броб и глоговд трње” зашто Вурунција *, m. 2) беr оfептaфer, forсу и бропіњаци покривени глого. nacarius. 2) der Beder, pistor. вим прњемі —), па раскопају гров, Вуки, вучем, т. impf. sieben, Tферя и ако у њему нађу човека да се

pen,

traho. није распад , они га избоду Вуцибатина, f. ) See mit em Gtote оним кољем, па га баце на ватру herumspaziert, otiosns cum baculo. пе изгоріг. Кажу да маковога ву.

2) der offenbar Sträfliche, baculo diкодлака нађу у гробу а он се уго

gnus, quem sequitur baculus expectans јио, надуо и поцрвењед од љуцке illum qui verberet. крви („црвен као вампир”). Вукод- Вуча, ш. (сп.) XannBпаште, пomen лак долази кајпіо и својој жени (а

viri :
особимо ако му је лијепа и млада) „Шемлук чини Вуча ценерале
ле спава с њоме ; и кажу да оню
дијеле не мa коспију које се роди Вучен,

Вучан, m. 2XannBname, pomen viri.
Mannsname,

nomen viri. с вукодлаком. А у вријеме глади Вучење , п. Зав бleppen, Bieben, tracчеснио га привиђају око воденица, tio (?). око амбара жиліније и око чардака Вучета , m. 2Xannéname, nomcn viri. и кошева кукурузније.

вучија *, f. ein aufeettebeпрeв Хав. Bykoje, m. Manusnamé, nomen viri.

Wanne, cadi genus. Рукоједина, f. Der Solj bів, аdmor. Вучйјца , f. dim. . вучија.

sus lupi ; (приповиједају) кад жена вчина , f. ) pie golfsbaut, pellis Tupi. пірудна једе меда од овце, или од козе, коју је в ук jeo, онда по

2) augm. pon вуҡ. 3) Xannname,

nonien viri. њезином Ђепету, кад се роди, изн Вучитрн, m, варош у Косову һөд воѣу некакве ране, које се зову ву

де Ситнице. коједина. Вукоједина се кади Вучић, m. 2XannBname, pomen viгi, измечетом и тим се лијечи.

ву ҹица , f. Die 2Bülfin, lupa. вукола, m. Xann&name, pomen viri. Вучји, чја, чје, Bolfss , lupinus. Вукоман, m. Xannéname, nomen viгi. Bу чжо, m. Rannname, nomen viri. Вукосав, m. Rann8 name , nomen viгi. Bшеница , f. (у Ерц.) vidе шевица. Вукосава, f. Srаvеплате, поmеn fe

minae. вулоща, m. Запnname , роден тігі.

a

[ocr errors]
« PreviousContinue »