Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Тарпош, n. eine Hrt Frauenmüße, vittae genus. Тарпоше носе жене у Зворничкој наији по Јадру и по Рађевини, и то је може бити у свему свијету највећа женска капа : она је округла као погача, и ђекоја је шира од аршина, па се не носи од озго На глави, него састраг па стоји од главе горе у право (готово као на Слованки господина Добровскога), а испод грла је држи подбрадник да не спадне на траг. Кад састраг дува вјетар, или кад оће жена да се сагне, онда треба Да држи спријед тарпош руком да не спадне преда њу; а кад вјешар дува спријед, онда треба да га држи руком састраг: зашто оке вјетар подбрадњиком да откине главу, или да завали жену натраг; кад оће жена де уђе на каква врата, онда треба да се сагне и да укоси главу. Тарпош је оплетен од бијеле лозе, па је на лозу навучена велика капа од црвене чое; по чои је пришивена шамија (тако да се чоа и не види), а преко шамије прибодена иглама (трепчанима и колачарама) бијела марамица; та је марамица спријед сва искићена парама, трепчаним иглама, смиљем и ружама (начињеним); ђекоје газдинске жене носе и каицу спријед; а младе начине наоколо око свега тарпоша као вијенац од руже и од смиља; остраг виси низ леђа један крај од шамије (накићен парама и осталим бијелим новццима) и зовесе перо. Прошавшије година (од 1803 1814) млоги су тарпоши укинути, и постале су

[ocr errors]

мјесто њи мање капе, с којима је лакше бјежати по шуми. Тартањ т. (у Сријему) говори као у тарта, in den Zag-binein fpres en, incomposite.

Tapuŷr, m. eine größere Riementasche, perae genus, e corio. Мрка капа зла биљега: масан шарчуг, а јарета нема. Tac*, m. 1) eine Tasse, patella. cf. caплак. 2) біе affe, der Zeller jur Rir chencollekte, patella.

Тасић, m. dim. у. пас. Таслаисати, ишем*, v. impf. folzieren, superbio: vide јордамити: „А субаше таслаишу cf. поско

чица.

[ocr errors]

Tacлak, m. das unbearbeitete Stück Holz (um daraus Schäfte, Wagenachsen u. f. w. zu machen), der Block, codex, lignum.

Таслачина, f, augm. . таслак.
Таслиџа*, f. vide Плевље.
Таст, m. ber miegervater, sočer.
Тастов, ва, во, девhmiegervater,

soceri.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

mа.

Тврд (comp. тврђа), да, до, 1) batt, darus. 2) Enikerisch, karg, parcus. Тврдити, им, v. impf. batt, feit chen, firmo. Тводица, f. ber Knifer, pacus; тврДица игуман, па не ће да купи ајгира (у приповијетки). Тврдокорка, f. m. ј. крушка, 24rt Biene, piri genus.

Тврдош, м. град у Ерцеговини. Тврђа, f. 1) bie Setigteit, firmitas, a) der Geis, avaritia. Тврђење, п. даš Härten, eimaфen, Te, acc. von mu, dich, te. 2) und, et (bei Verbis, die zum nämlichen Sub. iett gehören): отишао те донијо во де; иди ше га зовни; узми те једи. Tebe, dat. und acc. von mи, tibi, te. Народ готово свуда говори шебе у обадва падежа, н. п. даћу тебе, ивиђео сам тебе и т. д. а учени Србљи почели су да разликују

дателни од винителнога, па

пишу дат. теби, и по њима пако, ђекоји особито по варошима с ове стране Саве и Дунава) говорс сад. По неким мјестима (као по Бачкој. по Банату и по Сријему, а може се чути и по Србији) народ додаје (у обадва падежа) још ка, а кашто и кар, и (ушали) карена, н.п. тебека, тебекар и тебекарена. Тебека, Тебекар, Тебекарена,

}

cf. тебе.

Теби, cf. тебе.

Тебика,

Тебикар,

Тебикарена,

cf. тебе.

[blocks in formation]
[ocr errors]

„Јер Власима Турци не вјерују, „А шеница тежашка не чека Тежатник, щm. ber Berfeltag, dies profestus.

Тежачкі, ка, ко, 1) ber dersleute, agricolarum.2) adv.wie ein Uɗersmann, agricolac more.

Тежење, п. дав ehnen, desiderium loci, Тежина, f. vide тежа.

Тежити, им, v. impf. fi fehnen, bine gezogen werden nach einem Orte (z. B. дес Seimat), desiderio duci: све тежи на свој завичај.

Teзra, f. die Werkbank des Tischlers (cf. стружница), пеідев, и. а. Тезгере**, f. pl. bie Zrage, feretrum. Tesjaj, m. vide mesra. Тек, 1) Faum, visdum: тек се супце родило, а 2) тек да видим, ние um zufelhen, solum. cf. истом. Текар, cf. истекар. Теке, додају Ерцеговци и Арнаути

,

кад говоре, н. п. теке Божја вјера. Текне, нета, n. vide корито. Текнути, не v. pf. einfallen, venit (redit) in meutem: текну ме ум (unò дав nämliche fomijh: текну ме за врат).

Текуница, f. baš vbzeiflein, mus noricus citellus Linn.

Текућа вода, £. Піеведев Baffer, aqua

[blocks in formation]

Теглење, п. рав Bichen, tređen, tractus, Теле, лета, п. баз Кaib, yitulus.

Теленце, цета, n. dim. . теле,
Телење, п. vide тељење.
Телесина, f. augm. . тело.
Телешина, f. Ralfleii, caro vitulina.
Телокак a. der Ranzen, sarcina.
Tèлekû, ka, ke, Kalbs-, kälbern, vi-
tulinus.

Телешце, цета, n. vide теленце.
Телиши, ли, v. impf. mecfen (von der
Rub), pario.

Телишисе, лисе, v. r. impf. talben, рагіо. Тело, н. Der eib, Rörper, corpus. Teaŷke*, n. der Rücken des Messers, dorsum cultri.

Телфа*, f. (у Сријему и у Бачк. по Варошима) дег Kaßeejak, sedimentum

caffene.

[blocks in formation]

Темељан, љна, но, н. п. човек, Ferngelund, stark, valeus. Темешце, n. dim. 9. теме. Темишвар, m. Temifd,mar, Temesvarinum. Темишварац (рца), човек из Темишвара. Темишварка (и Тем:ішваркиња), жена из Темишвара. Темишварски, ка, ко, you Темишвар. Темнић, m. ein Zyeil der Gazovince наија.

Темпло, п. (у Сријем. у Бачк. и у Бан.) ber onoftas in der Sіфе, ico

nostasis templi graeci. Тенан, m. ц. f. in der Хебепêart, на тенану (на тенани), bеі Живе ве quem, commode, per otium. Тенеф*, m. vide узица, врвца. Тентање, п. дав lenderп обпе зи wifjen mohin, deambulatio Тентати, ам, v. impf. {hlenbern обие recht zu wissen wohin, deambulo otiosus. Тенџера*, f. eine let halbrunder fupfer= ner Schüssel, scutellae genus. Pyraoce лонац тенџери (што је црна). Тенџерица (тенцерица), f. dim. Тенџера.

.

Теодор, т. бeobor, Theodorus. Теодорова субота, f. ber Theoborb. Samstag (der erste in der großen Fas ste (das Fest der Bäckerzunft), sabbatus. S. Theodori, pistorum patroni. Теодоровица, f. 1) Теодорова жена. 3) vicde Теодорова субота. Теоци, телаца, m. f. (coll.) älber, vituli. Тепав, ва, во, flammelno (blaesus. Тепавац, вца, m. ber Stammler, blaesus. Тепавица, f. bie Stammlerin, blaesa. Тепан, m. Mann name, nomen viri. Тепање, п. дав Stammeln, os blaesum. Тепаши, ам, v. impf. stammeln, balbutio, blaesus sum. Неки, који ше

нају, промијене о на и, н. п. дрБо кажу диво, крст кист, прст пист, стрина стина (пред и изоставе р) и т. д. А неки га (р) промијене на л, н. п. даво, КАСПІ, Плст, сплина и т. д. тако мијењају и друга слова, н. п. љето кажу јешо, ребро јебо, цура туја, чаша маса или паса, жена зена, и п. д.

Тепелук * m. 1) filberne oder golčene sestickte Platte auf den (meist rothen) Frauenmüşen, ornatus tiarae muliebris. 2) ber Glintentolben, manubrium flintae (fistulae ugniferae).

Тепсија*, f. ein tupfernes Beden, pelvis

aenea.

Тепсијца, f. dim. v. тепсија. Теразије*, f. pl. (у Сријем. у Бачк. и у Бан.) vide терезије.

Теразијце, f pl. dim, v. теразије. Терање, п. (Рес. и Срем.) vide ћерање. Терати, ам, (Рес. и Срем.) vide ћерат. Тератисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide Кератисе.

Тере, (cm.) vide me 2.:

„Тере нама саде индат стигне Терезије*, f. pl, bie halmage, libra. Терезијце, f. pl. dim. . терезије. Терет, m- (у Сријему, у Бачк. и убан) die Lan, Fracht, ouus vehiculi, navis. cf. товар.

Теретан, тна, но, н. п. кола, Бела den, befrachtet, oneratus. Терзибаша*, м. der Zechmeister der

Schneider, sartorum collegii praefectus. Терзибашин, на, но, češ терзибаша, Sartorum collegii praefecti. Терзибашиница, f. bie Frau без терзибаша, uxor терзбашае. Терзија *, m. der Schneider, sartor. cf. кројач.

Терзијан*, m, ber © lägel, ber Riel der Sitherspielers, u. f. w. plectrum: ,,Тамбурице моја дангубице! „Терзијане мој голем зијане Терзијин, на, но, der Schneiders,

sartoris.

Терзијнски, ка, ко, 1) Shneider, Sartorum. 2) adv. wie ein Schneider,

more sartoris.

Терзијски, ки, ко, vide терзијнски. Терзилук*, т. дав педесhаnòwer, Schneiderhandwerk, ars sartoria, vestificina, Теркија*, f. 1) ber Mantelfa бев Кей ters, mantica equitis. 2) der Niemen am Sattel, woran der Mantelsack bes festiget wird, lora manticae. Терлидива*, f. (cm.) Urt Beug zu Aleis dungen, texti genus:

„Казаћу ти што су дара дали: "Два пашића двије шерлидиве

[blocks in formation]

Тесати, ещем, v. impf. Беђаuen, zim= mern, exascio.

Тескера*, f. Der Jettel, Ghein, scheda, tessera.

Тесла, f. eine Hrt Sade (ber Zrogma=

cher), asciae genus ad excavandum. Теснити, им, (Рес. и Срем.) vide тијеснити.

,

Тесте*, ета, п. да Dußenb, duodecim. Тестебаша * т. дав Muter tüd eines Dugends (das nicht mit eingewickelt ist, exemplum, specimen duodecim ejusdem generis rerum. Тестерање, п. baš Gägen, serratura. Тестерати, ам, v. impf. fägen, serro, serrain duco

Тестере*, етa, n. bie Gige, serra. Tecmup, m. 1) die Freysprechung (eis nes Lehrburschen), emancipatio (?) je ли узео тестир? дао му је шестир. 2) је ли тестир поиграти? if еве laubt,frey, ein menig zu tanjen, licetne-?: „Без тестира царева везира Тестија*, f. ein 2išajfertrug, urceus. cf.

крчаг. Тестијетина, f. augm. 9, тестија. Тестијца, f. dim. . тестија: Тесто, и. (Рес. и Срем.) vide шијесто. Тета, т. һур. . тешка. Тешак, тка, m. 1) очине или материне сестре муж, ber Zante Mann, maritus amitae aut materterae. 2) стао као тешак, wie cin lümmel: прави шетак. cf дедак

Теми, оћу, (Рес. и Срем.) vide ћети. Тетива, f. 1) діе еђпе бев водень, nervus. a) die Saite von Sehnen, chorda, nervus. Тешик*, m. vide лук.

Тешин, на, но, бес Zante, amitae scu materterae.

Тетица, f. dim. . тема.

Тешка, f. очина или материна сестpa, die Tante, amita seu matertera. Теткин, на, но, ber тешка, amitae et materterae,

Тешков, ва, во, без шешак, mariti amitae aut materterae.

Тетреб, т. (Рес. и Срем.) vide meтријеб.

*

Тетриван m. ber Walantin, sella gestaloria, lectica.

Tempиje6, m. (Epy) der Auerhahn, te

iras.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Tâ, du, tu.

[ocr errors]

Tiì, dat. von mû, 1) dir, tibi (als enclitica). 2) дао сам ти сину, beiпет Schne, tuo filio: био сам ти код куће; виђео сам ти брата. 3) fcheins bir pleonastisch (das griech. TO:): Ћено синоћ на конаку бјесмо, „Господску ти вечер вечерасмо, „Аијепу ти ђевојку виђесмо! Добро ти је рано поранити! „Чарна горо пуна пши си лада Тигањ, m. vide тава. Тигањић, n. 1 dim. у. мигањ. Тигањица, f. j

}

Ти, тија, тијо, fil, tacitus. вода брег рони.

a!

Тија

Tujeme, n. das Fettwerden, pinguefactio. Тијесан (comp. тјешњи), сна, но, (Ерц.)

eng, knapp, angustus.

Тијесто, п. (Ерц.) ber Zeig, massa (farinacea).

Тиква, f. 1) ber Fürbis, cucurbita lagenaria Linu. s) ber hebel, cucur

bita.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Тискање, п. дав Drüden, pressio. Тискати, ам, v. impf. òrüfen, premo. Тиснути, нем, v. pf. òrácken, premo. Тисов, ва, во, Sibens, a taxo. Тисовина, f. Gibenholz, dignum taxi. Tuma! weg da (zu Kindern, daß sie et. was nicht angreifen follen), vox impedientis infantem ne quid tangat, Тими, тијем, v. impf. fett werden, pinguesco.

Тимор, m. (клітор) ber Bohlthäter eis

nes Klosters, benefactor monasterii aut ecclesiae, cf. приложник.

Тиморка, f. bie Bohlthäterin be lc. sters, der Kirche, beuefactrix. Титралица, f. јабука, што се њом ппитра, ber Burfapfel, pomum projectile (?). Титрање, п. дав Berfen ber lepfel in die Höhe um sie wieder in die Hand aufufangen, projectio pomorum in altum, eorumque exceptio. Титратисе, амсе, v. r. impf. 1) im Falle aus der Höhe auffangen, excipio projectum quid manibus. Ђевојке се титрају јабукама: узме ђевојка Двије јабуке, па и брзо једну за другом баца у небо и дочекује у руке:

„Па се титра златним буздованом „К'о ђевојка зеленом јабуком

2) ким, einen zum Beten haben,i ludifico quem.

Tumpenке, f. pl. das Flitterwerk, die Squincaille, bracteae (?) quinquilles: „На синпирим ситне титреике, „Што ђевојке носе о гръоцу Тић, m. ein junger Bogel, pullus, avi

cula.

Тица, f. ber Boget, avis.

Тицање, и das Rühren, Anrühren,

tactus.

Тицати, ичем, v. impf. rühren, an= rühren, attingo.

Тичар, m. eine (bene unter Лозница:
„С војском сићи до поља Тичара
„На Тичару с војском Дрину прећи
Тичетина, f. vide пичурина.
Тичица, f. dim, . птица.
Тичји, чја, чје, Bogel, avis, avium.
Тичурина, f. augm. . тица.
Тишина, f. bie Stiles, silentium. 2) дів

Windstille auf Flüssen, silentium venti. Тиштање, п. дав Drüden, pressio. Тиштати, шти ме, v, impf. 1) де

« PreviousContinue »