Page images
PDF
EPUB

vertex.

Тко, кога,

vide ko.

den, premo. 2) ngftigen, Hummern. Тобщијски, ка, во , vide пoбрaјнски. ango.

Тобщилук*, m. &aponiercient, ars Tјеме, мена, п. (Ерц.) Bet ©феitel, militis tormentarii,

Тован, вна, но, mob1beleibt, carnosus : Тjeмeшце, . dim. p. mјеме.

„Товни коњи, а бијесни Турци Tјешење, п. (Ерд.) раз зеruhigen, pa. Товар, m. Die Baunlajt, opus jumenti catio, consolatio.

(mácie 100 DEG). Tјешили, им, v. impf. (Ерц.) bеruрi. Товарење, в. дав 2uflaven, Belaften, деп, расо, н. п. диieme.

operatio. Tјештіан, на, но, (Ерц.) н. п, руке, Товариши, им, v. impf. н. п. коња, beteigt, massa illitus.

кола, лаby, belaben, belajte, onero. Ткаља, f. Die Beberin, textrix.

ToBâpuuha, f. die Stricke zur Befestis Тканица , f. ein qeir ebter Würtel, eфet. gung der Saumlast, fanes firmando pe, cinguluin textum.

jumenti oneri. Тканице, f, pl. 24rt Trauenfфerpe, cin- Товити, им, v. impf. н. п. коња, воguli genus.

Aa, gut füitern, fett machen, pabulum Тканичица, f. dim. 6. каница.

amplum praebeo. Ткање, л, 1) дав 2Beben, textus. 2) бав Товљење , п. бав Raften, pabuli ampli Gewebe, textura.

praebitio. Ткапи, чем, (и кам), v. impf. Фt. Toдa, f. (hyp. 2. Тодора) Seauenname, beit, texо.

nomen feminae.

Тодица (Тәдица), f. dim. p. Тода : Ткoгoд, когагод, (Рес. и Срем.) vide „љуби ме Тодо Тодице, ткого.

„љуби ме душо и срце Ткого, когаrођ, (Ерц.) vide когођ. Тодор, ш. vide Теодор. Tлапили, им, v. impf. сву ноћ сам Тодора, f. Srauenname, nomen feminав.

платно којешта, дифеiiantеr ttäи. Тодорчип, m. dim. p. Тодор. men, somuio susdeque.

Тозлуке*, f. р. 1 Tлапљенье, п. Зав фurbeinanserträи. Тозлуци*, m. pl.

} vіdе довољенице. men, somnia promiscua.

Tojaгa, f. vіdе батина 1. Тлачење , п. Вав Зreten, conculcatio. Toke*, f: pl. 1) eine Art filbernen (auch Тлачити , им, v, impf. Worauf trеten, meffingenen) Küraffes, der zur Zierde calco :

vorne angeschnallt wird, ornatus lori„Јелен попасе смиљ по загорју, cae argenteae. 2) eine Art knopfartiger, „Више га млачи, нег' што га пасе – länglicher Platten, die vorne an die То, 2) п. pon maj, mа, по, бав, іstud. Dolama genähet werden, laminae vesti

2) als conj. im Nachsak (selten), so, adsutae splendoris caussa. ако и дођепті, то ће и он доћи, Токмак*, m. vide Кулумак. fo miro aut еr tommen, veniet et ille: Токмачић, dim. p. токмак. ако тако буде, по смо ми про- Токнути, нем, v. pf. dim. р. уточити,

пали (ако тако буде, пропали смо). Токорсе, vidе побоже, Тобе , п. учинио піобе да не пије ви- Токоршњй, ња, нье, fоgеnаnnt, feyn

на , п. 1. зарекао се, er but ein Be: solend, qui immerito nomen hoc gerit :

lübde gethan, er hat geschworen (?). камо пај наш шокоршњи госпо. Тобоже, porgeblid, feyn foleno, simu

late, non itа цt oporteret ; рет Xamen Toлдoс, само у овој загонетки : Оздо nach, nomine, non re,

молдос , озго полдос , а у среди Тобожњії, ња, њe, vide пoвopuњи. миһивoлдoс полдос ? (m. ј. корња. Тоболац, лца , m. Der Beutei, фnurs ча).

beutel (aus einem Stücke), crumena. Tonikú, ka , KO, 1) so viel, tantus. 2) (0 :

Плашнву трговцу говно у поболцу. groß, tantus. Тобтибаша *, m. Der Obеrtаnоniеr, tor- Толкӧ (толико), fo viel, tantum. mentariorum praefectus.

Толішні (полишній), нa, нo, din. . Tüõynja *, m. der Kanonier, emittens tormenta, iniles tormentarius.

Tormây, m. der Dolmetsch, interpres. Тобзијин, на, но, бев fanonier, tor. Толмачев, ва, во, бев Dolmetfф, iu-mentarii militis.

terpretis. Тобиційјница, f. бев Жапоnier& Srай, Толмачење, в. дав Dolmetfфеn , interuxor militis tormentarii.

pretatio. Тобийјнскі, кa, кo, 1) Жапоniеrѕ, tor- Толмачити , им, v, impf. Dolmetfфеп,

mentariorun. 2) ady. wie ein Kanonier, interpretor. more tormentaria.

Тоља, f. (у Сријему) дрво, што се

дар?

полики.

vide pom.

привеже уз косиште кад се жито. Торба, f. Der Zornifter, pera.

коси, да обара жито управо. Торбар, ш. 1) бес шорбе - Raфer, conTóma, m. Thomas, Thomas.

fector perarum. 2) Kramer, Bauftrer , Тома, m. (Рес. и Срем.) vide Томо. institor. Томанија, f. Stauenname , Domen fe- Торбешина, f. augm. , порба, minae.

Торбица, f. dim. р. морба. Tomâu, m. Mannsname, nomen viri Toponowa, m. der Querradträger (j. (von Toma).

B. bei den Räubern), perae portator : Томица (Томица), m, dim. 6. Тома. „Арамбаше земљу поараше, Томо, m. (Ерц.) bур. у. Тома, „Торбоноше благо однијеше Томруци, ука*, m. pl. vіdе кладе. Торбурина, f. vide пoрбешина. Тонути, нем, т. impf. Bu Brunе gе. Tорење, . дав Ritед бев Biebes, sterben, versinfen, mergor.

coris positio. Тоња, f. 2rt Betterü, tempestatis ge- Торина, f. Зобеи, то сферor pas 23ies

pus : попала пи га моња, украше gestanden, und ihn dadurch gedüngt

пи неко коња (у приповијетки). hat, locus stercore tacto fecundatus. Ton*, f. die kanone , tormentum (bel. Topamı, um, v. impf. misten, stercus licum).

facio. Топал, пла, ло, Панфаrm, tepidus. Торлак, m. cin Bropfpreфer, gloriosus. Tonar*, m. der Lahme, claudus , vide Topname, a. das Großsprechen, jactatio, ромо. .

clamitatio. Топаласт, па , mo,

Торлати, ам, у. impf. groBTфесіп, Топиши, им, y, impf, fфmelse, lique

clamito, glorier. facio.

Торњање, р. Зав Лафе, бар ма? Топић, m. dim. р. поп.

fortkommt, maturatio. Топлик, m. m. ја вјетар, (cm) Веr Торњансе, амсе, т. г. impf, fortmaa

Südwind, warmer Wind, vertus te. феn, maturo : шорњајсе одатле pidus :

Торікање, р. бав Зфереп, görtmen, „Топлик вјетар у стре' ударио,

clamitatio. „А бијели снијег окошнио

Торікапи, рочем, , impf, fферен, Топлина, f. die Taue Bärme, tepor. lärmen, cla mito. Топлиши, им, v, impf. н. п. ногу, ру- Торік уша, f. Die Warmglode (als eфelt.

ку, главу, warm тафеn; tepefacio. wort von einem Weibe), femina clas Tönninga , f. 2) warmes Bad, thermae. mitans.

2) Топлица, Dorf in Berlien, unь да. Толаркање, n. Ba8 3Topfen bes Baum. bet 3) Топличании ипо аиф Толи. spechtb, pulsatio ut picus facit in arца Милан:

bore. „Друго јеспе Топлица Милане Tompкапи, очем, y, impf. 1 Elopfen sie „И пусти ми старога Топлицу - Топоркнуши, нем, т. pf. jein Baum. Топљење , p. 2) бав еф melsen .. liqua fpecht, pulso (de pico).

tio. 2) das wärmen, tepefactio. Toghs, m. der Wepitein, Schleifstein, cos. Топовски, кa, кo, н. п. кола, пшане, Тоциљање, р. бав ОФleifen (auf Dem Kanonens, tormeutarius.

Eise), in glacie decurro, feror. Топола, f. Die Pappel, populus. Тоциљаписе, амсе, т. г. impf. Фleta Тополик, m. Der Pappelmalo, popule fen (auf dem Eise), in glacie decurro, tum.

Точак, чка, m. 1) дав Хад, гota. cf. Тополов , ва, вo, Pappels, populeus. коло. 2) бio Röyrə am Зrunn, fistuТополовина, f. Pappelhof, lіgnum po la patei. 3) ein Rohrbrunn selbst, pu. puleum.

teus fistularis. Топдљак, m, vidе подолик.

Точење, р. 1) бав сфеntеn (@фütten), Топрв, ceft, vixdum. cf. mек.

infusio. 2) das Weßen, Soleifen, oxaTòny3*, m. der Streitkolben, vide 6y3.

cutio. дован.

Точипти, им, т. impf. ) феntеnt, fфut. Тогузина, f. augm. 9. попуз.

ten, fundo. 2) н. п. сјекиру, pesen, Топчидер, м. ријека у Бијоградској schleifen, exacuo.

наији (упjече у Саву више Бијо. Тоша, m. (Рес. и Срем.) vide Тошо. града).

Тошо, m. (Ерц.) hyp. 2. Тодор. Tôp, m. die Hürde (für das Soravich), Tpába, f. 1) das Gras, gçamen. 2) ein crates.

Sraut, eine Pflanze, herba. Торањ, pња, т. (у Сријему, у Бачк. Травара, С. ш. б. жена, која даје пра

h y ban.) der Kirchthürm, turris aedis Be, die Kräutlerin, Kräuterfrau, ber(sacrae).

baria.

или

Травињање, в. Вав їbermöpige & fen, Трговање, и. дав фаnseInt, mercalus. manducatio immoderata.

Трговали, гујем, v. impf, banvein, Травињати, ам, y, impf. immer nitB mercaturam exerceo. als essen, nil nisi manduco.

Tprobaý, bga, der Handelsmann, merТравица, f. dim. р. права.

cator. травица , f. Trauenname, pomen feminae. Трговачки , кa, кo, 1) Handels: , mer. Tpâbka , f ein Stüc Gras, samen.

catorius, 2) adv. more mercatoris. Травник, m. etact in Зовніеn: Трав. Трговина, f. Der panel, mercatura. ничанин, човек из Травника, трав- Трговчић, m. dim. р. прговац.

нички, кa, кo, bojn Травник. Треба, f. (Рес. и Срем.) vide пријеба. Травуљина,

f.
augm. . права.

Требати, ам, у. impf. 2) роппӧtben Травурина, f. augm. р. права.

fern, opus est. 2) преба ићи, так Травчица, f. dim. р. правка.

muß gehen, oportet ire. Траг, m. 2) бie xupitapfe, vestigium. 2) Требевик, т. планина у Босни : без прага, брисов, iiber pie Dіареи, „Требенку висока планино! ungeheuer, immensum quantum : omi. „С пебе ми се види Сарајево де без трага; далеко без прага; Требиње, т. еtаbt in vеr реrіеgоminа. скупо без прага; ући коме , Требињанин, човек из Требишьа. Тречему упраг, нп. 4.

бињски, кa, кo, von Требиње. Тражење, и. дав Шифеп, indаgаtiо. Требити, им, (Рес. и Срем.) vide ШриТражин, им, v. impf, fuen, quaero. јебити. Тражилисе, имce, v. г. impf. "Ерик Требитисе, имce, (Рес, и Срем.) vitle zurüdlassen, vestigia facio, H. 1. 3e. пријебиінсе. LOBII.

Требишњица, f. ријека у Ерцеговинк. Трајање, п. Вав Дацеrn, duratio. Требљење, п. (Рес. и Срем.) vidе приTpajamu, jem, v. impf. dauern, duro. јебљење. Траљав, ва, во, н. п. обућа, lieberli. Требник, m. бав Ritual, liber ritualis. фее 2ngua, dissolutus, nеglеctus. 2) Требовање, о. Рав Brauben, Зошибя (im Sderze) nocao, liederliche Arbeit, then haberi, indigentia, usus. opus male factum.

Требовали, бујем, v. impf ) sonni. Траље, f. pl. 1) vidе крошње, (Sie kras then haben, egeo. 3) vonnöthen renn,

ge). 2) die Feßen, lumpen, laciniae. opus est. Трандовиље, и. (Траутарэлло») alcea Трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) vide rosea Linn.

тријезан. Трап, m. Die Rubengtube, foyea adser- Трезнитисе, имce, (Рес, и Срем.) viн vandis rapis.

*de mpијезнилисе. Трапова недеља, f. vіdе себична не. Тренда , f. Statenname, nomen femminae Беља.

Треница, f. 1) Ba8 9Xeibeijen (fterr. Riets Теба, f. hyp. p. Прбу.

eisen), radula serviens tritui. 2) ein ges Трбобоља, f. Зав Хайфweb, Ser Заифа Tägtes Bret (österr. Pfosten), tabula. фтеrѕ, дав Заиф grіmmеn, tormina, Тренути, нем, v. pf. сав 21uge sutt ит, dolor alvi.

claudo oculumi: цијелу ноћ нијесам Трбоња, m. Bеr bittаиф, homo abdo тренуо.

Тренуће ока, п. Оer 2lugenblict, moТрбу, трбуа, m. Ser Band, alyus, venter. meutum. Трбушаш, па, пo, pitbauvig, yen- Трепавица , f. die Mugenwimper, cilium. trusus.

Tpenem, in. das Beben, tremitiis. Трбушина, f, augm. р. побу.

Треrіелпане, р. Вав 3ittern (bes gaube8), Трбу пічић, m. dim. b. трбу.

trepidatio. Tør, m. die Waare, das Kaufmannsgut, Tpenemani, eke, v. impf. zittern (vom

Laube), trepidat (folium). „И у лађу прга свакојака,

Трепетънка , f. Зав, тав аn bеr gifə „Понајьніше сјајни огледала

ternadel zittert, argentum tremulum de Трганці, наца , . pl. (opterr. Bеr eters)

eine Art Polenta, poleutac genus. Треппіање, п. 1) бав 3itfern, trepidaTprâłe, n. das Reifen, ruptio, abruptio. tio, motus tremulus. 2) Cas Flattern, Tpramu, am, v. impf. reinen, abreifen, motus alarum. rumpо: прrају се конци , Оet Зmirn Треппати, тићем. v. impf. (mit Bert reißt, runipirur filum.

ljugen) Elinjela, nicto. тргнути, нем, v. pf. reigen (einen bei Треплати, птим, v, impf. Pattern,

der Hand, die Pillole aus dem Gürs muveo alas : te!), rapio, arripio.

mine magno.

merx :

acu.

cerasum.

„Паун треппи да полети,

gari. 3) 3. З.- шљиве од цвијета, 11аун мој, паун мој

decussisse folliculos calycis. Трепчана игла, f. Bie bitiennabet, acus Тријебљење, в. (Ерц.) дав еäибесп, trenula.

expurgatio. Трепчаница, f. vіdе трепчана игла. Триjезан, зна, но, пӣ@tern (unses Тресак, ска, m. (Рес. и Срем.) vido rausht), crapula surutus, sobrius. пријесак.

Тријезнишисе, имce, v. r. impf (Ерц.) Тресење , п. Зав ефutteln, quаssаtiо. никад се не віријезни, er migo nie Tpecka, f. der Splittet, die Splitter, nüchtern, Ichiält den Rauras nie aus, assula. .

crapulam edormio. треснулін, нем, т. pf. erfфüttern, con- Тријесак , скa, m. (Ерц.) vide гром: cutio.

пуче као пријесак ; здрав момак Треспи, сем, v. impf. fфutteln, quаssо. као пријесак. тресписе, семсе, v. г. impf. sittern, Тријеспi, m. (Ерц.) Хrieft, Tergeston. beben, concutior, tremo.

Tpujeuke, o. (coll. E24.) die Splitter, Трећік, т. н. п, коњ, Brryjäbrig, trimus. assulae, festucae. Трећи, fa, fe, per Oritte, tеrtius. Триніна, f. дав 23igфеr, mica, frustulum. Tpekuna, f. ein Drittel, tricos, pars tertia. Tpunaecm, dreyzehn, tredecim. трешња, f. 1) бie girjфе , cerasus, 2) Тринаестпepo, vidе принаесторо. die Kirsche,

Тринаеспій, лia, mo, деr рrеѕеbute, Трешњица , f. dim. . прешња.

decimus tertius. Трешњов, ва , вo, Sirhen , сегазinus. Тринаесторо, 2ngаh bon Breysebn, Трешњовац, вца, m. Sirjфеntаt, bа tredecim. culus cerasinus.

Трине, f. І. Бie abfäle vom peu in bet Тр-шњовача, f. 1) еtоd оn Ritfфbols, Strippe, frustula foeni. "baculus cerasinus. 2) vide прешњо- Триниппи, им, y. impf. Drifon, frio. Вицца.

Трниица, f. dim, p. прина. Трешњовина, f. kirjФbols, lіgnum се. Трињење , о. Рав Brojele, frіаtіо, rasivum,

Трипко, ш. Rann®name (von Трипун), Трешњовица, f. Sirfфеrапntmein, yi uomen yiri. num ustum e cerasis.

Трипун, т. Хryphon, Tryphon. Трештіңна, f. ein Cplitter assula. Трипунь дан, ња днe, m. Tefttag bes Tpêuke, u. (Pec. u Cpem.) vide mpr. beil. Tryphon, dies festus S. Tryphojeluke.

bis (den 1. Febr.). Трзање, в. дав Reigen (fфnele gieben), Трiпут (при пупка), rey Ral, ter, raptio, arreptio.

tribus vicibus. Трзати, тржем, у. impf. zeigen an et. Триста, оrеphunbert, tеrсеnti. Фав, rapio.

Триһида, f. (мени се чини као да у Трзалінсе, піржемсе, т. г. impf, reigen Србији говорепі рићела) беr рrе p• *(a. 8. пушка), auffahren (in ефafe), armige Leuchter, mit dem der Bi. excutior.

schof den Segen gibt. Три; rep, tres.

Тріце, f. pl. 1) vidе мекиње. 2) бie Трив ун, т. 36ryphon, Tryphon. Grcremente, recrementa. Трив унац, нца , m. dim. . Тривун. Тричав , ва, вo, Orеф., stereoreus.! Тридесет, Crenjig, triginta.

Трічан, чна, но, н. п. киселица, ЖерТридесетi, ma, mo, per prestigite, en, furfuraceus. tricesimus.

Триша , m. (Рес, и Срем.) vide Тришо. Тридест, vidе тридесет,

Трито, т. (Ерц.) hyp. у. Тривун. Тридеспiepo, vidе придеспоро. Треспанскіі, кa, кo, p. Тријест. Тридесті, па , пo, vidе придесетін. Трі, m. Der Bauf, cursus. Тако ми моТридеспоро, 24tsahl van Prestig, tri. га брка, биће око куће трка. ginta.

Трка , f. Ver 203ettlauf, дав 2Bettrennen, Триест, vidе тридесет (mit аlen 26, curriculum. Teitungen) ).

Тркање, р. баѕ реrumlaufen, circumТријеба, f. (Ерц.) Jer Bearf, tie Zoth : cursatio.

није тријебе говорили о том, Тркати, почем, v, impf. umberlaufen, Тријебити, им, y. impf. (Eэц.) fäия circumcursi. tern, expurgo пасуљ, сочиво, пн- Tрлипи, им, v. impf. aufpaffen (im рина.

KAHC - spiel) auffangen, capto. Тријебитисе, имce, y, r. impf. (Ерц.) Трлица , ft. i) pie (31афе.) Зreфe, frap

1) 3. 5. од вашију, jifaubern, pur gibulum. 2) dec 2017, womit der Aufo

и се. тисе.

га

стигне

ex area.

[ocr errors]

fangende auf den KANC aufpaßt, ramus ли, онда би пошао натраг, н до captantis Клиси ш.

сунца би дошао у свој град. ЈедТрља, m. онај што мрли кад се ба ном кажу да је муж оне жене (илк нају bеца, беr aufpaffеr іn бана другiн неко ?) усуо у зобнице пијсбріеl, captator. cf. бана сак мјесто зоби, а пијелл има свин

ма повадио језике (да не могу пјеТрљање, р. ба8 9Xeiben, frіatio, tritus. вати): мако се краљ, чекајући док Трљати, ам, т. impf. reiben, attero. пијетли запјевају, забавио дуго, Трљење, т. дав 2ufpoffen im клис • пишао слугу јесу ли коњи по зобаSpiel, captatio.

ли зоб, а слуга му казао да нијесу Трљин, на, но, бев прља, сарtаtоriѕ.

(зашто је само пипао рукама од 03трмка, f. vіdе кошница.

до) : у пoм се одоцнн; кад већ ви. трн, т. 1) глогов, vidе глог, 2) црни,

ди шта је, онда узјаше на коња на der Dorn, spina (prunus spinosa Lion).

побјегне, но у пупу Трн му под реп и борова шешарка. сунује, онда он брже боље сјаше Трнење, р. Сав аuѕlіfеn, exstinctio. скоња па утече под пласт и саТрнини, им, y. impf. п. і. киiо на кријесе од сунца, но (његовом негувну, бав аав gеtrеtene Betrеіде рот срећом) наиђу говеда ме разбучу Viehtoth reinigen, everro recrementa пласт, и у га растопи сунце.

Троји, проја, проje, pres, tres : піроТрнић, m. -dim. р. трн.

ји јади, проје гаће, піроја вра. Трнов, ва , вo, Dorn s, spinae, Трномел, m. (у Бачкој) велика ме- Тројица, f. 2nsahl son brey , tres. пла, што се њом скида слама и Тројица, f. ) bie Orepeinigteit, tripбалега са жима на гувну кад се ви

tas : помози света пројице ; je, der Besen (von Dorn?) um den

А. Бојиш ли се свепе тројице ? Viehloth von der Dreschtenne hinwegs

Б. Бојим зле и двојице. kukehren, scoparum genus.

2) намастир у Ерцеговиніг. 3) на. Трнути , нем, т. inpf. ватру, сви мастир у Босни (у Зворничкој найjeky, auslöjden, exstinguo.

ји). cf. Tавна. Трнули, нем, т. impf. ertarrеn, torpeo. Тројице, f. pfingften, pentecoste. Трњак, m. ein Doribuf, dumetum. Тројичин дан, на дне, ш. vіdе проТірње, п. (coll.) Die Oceaen, spinae. јице. Трњење, и. дав 23egtebrеп бев unrаths Тројка, f, ) бie Drey, numеruѕ tегда

von der Lenne, eversio stercoris ab area. rius. 2) ein Faß von drei Eimern, doТрњина, f. 2) Die ehlebe, bacca pruni

lium trium amphorarum. spinosae Lion. 2) Frauenname, nomen Tpójcmso, f. die Dreifaltigkeit, trinitas: feminae.

піако ми пројспіва. Трњиница, f. dim p. прњина :

Тролијеска , f. само у овој загонетки: „ој девојко морска трњинице

"Лијеска пролијеска, у лијесци оган. Tpók, m. ein betäubender und berau: гори, и у огњу човек стоји (у Сриîchender Fischkoder, esca piscaria iue. јему кажу липа пролипа, мјесто brians.

лијеска про-лијеска)? м. ј. Тровање, в. дав Bergiften (ber Sifфе), огледало. venepatio,

Тролипа, f. cf. пролијеска, тровати, рујем, т. impf. vergiften, Трољање, р. Вав Verbale pon проља. Троглав , ва, вo, Crentöpfig, triceps. Трољапи, ам, v. impf. (fфеrshaft) Bunn Тросоче, чепа, п. н. п. ждријебе, оrеі. und hörbar scheißen, caco tenue et cuma jähriges Tbier, trimus (equus).

strepitu. Тројак, кa, кo, preyerley , trifarius. Трољетни, на, но, н. п. грознница, Трјан (кли Тројанов град), m. Зиди drey Jahre dauernd, triennis. нe нa Церу (више дворишта). Ону. Трэљетница , f. п. ј. прољепна грозда Србљі приповиједају, да је у ница : оном граду био некакав Тројан

„Мучң мајко замукласе краљ, који је ишао сваку ноћ (заш.

„Од грознице прољепнице піо дању није смијо од суніца, да

Трім, ма,

Mo, ich werfällig, tardus, та не распопи) у Сријем пе љубно

gravis. некакву жену (или ћевојку); кад би Тромења, f. Ort, mo Brei @renge дошао онамо (у Сријем), онда би

zusammentreffen, locus trifinis (3) нашакли коњма зоб, па кад би ко- Те ноша, f. floftеr unə $lup in Jalar. њи позобалд зоб, и дијели заціева

Троношанин, Калуђер на Троноше.

MIT.

veneuo.

[ocr errors]
« PreviousContinue »