Page images
PDF
EPUB

ciua cano.

[ocr errors]

Троношки, ha, кo, von Троноша. Трһинсе, имсе, т. г. iinpf. Ben фіі cf. запроношилин.

tern in die Höhe recken, arrigo vates. Tp.jul, m. die Schmalztreber, recremen. Tpyoa. f. 1) die Trompete, tuba, bucta butyri liquati.

cina. 2) поруба плана , ein Ctüd feft Трпол, ла, лo, bon Brei Studen ($u.

gusanimen gewißelter Leinwand, massa фев), latus trеs panni latitudines : lіntеа: што ми ти је запоЗалуу. „До зоре је девет намирнла,

баспо, зарубаспіо, женама је драго? „и опікала трополу поњаву

(п. ј. пруба платна). 3) дав fei auf= Траструк, кa, кo, Dreifad, triplex. gezogene Garn am Beberbaum, massa Трошак, шка , т. (у Сријему, у Бачк. telae :

ну Бан.) дie Rojtein, suntus. cf. арач. „Доведи ми дугонокпу другу, Троіиёње, р. дав Зеbreit, expensatio. „Да прокопа на врапилу трубу Трошин, им, y. inpf. augeben, ity» Трубиши, им, v. imgf. troimpetein, buc

ren, expeudo. Трошитпінсе, имce, v. т. impf. fіф іn Трубљење, т. бав $rompeten, cantus Unfo ten reken, expendo.

bucciuae. Тепанац, ніца, m. пирпанаіў у соби, Труд, т. 1) вер. труда, дie Ruse, opera. не може се човек окренутии, в ijt "latoc. 2) вер. труда, (у Бачкој и у alles vollgebäuft im Zimmer; man Срјему экенскога рода), Per Seuet= kann sich kauni umdrehen, vix te mo schwanın, boletus iguiarius Livn:

поруд veas, ita plenum est cubile.

буков, церов, или од гљиве. Трпанчук m. cite Reifefenje, falx foe- Трудан, дна, но, 1) ermübet, lаѕѕus: naiia plicatilis.

лірудан и уморан. 2) трудна же. das Uebereinanderhäufen, на , fфраngеr, grаvіdа. accumulatio.

Трудба, f. Die Semübung, 9іїbe, opera Трпан, ам, v. impf. übereinancerwers impensa. fen, accumulo.

Трудити, нм, v. impf. einen bеmüben, Трпалисе, амсе, т. г. impf. fi, mobin inm Mühe machen, fatigo. drängen, intrudor.

Трудилисе, имce, v.r, impf. fit Rube Трпеза, f. Ber gift, mensa. cf. сто, geben., fatigor circa rem, desudo in re. астал , синнија.

Труђење , p. дав Зеmüben, dеfаtіgаtіо. Трепезар, m. See Safelecter (in Sen Труладак, шка, m. ein Stück fauies Klöjtern), movachis a triclinio.

Holz, fauler Apfel, putre lignum, maТрпезарев, ва, вo, vide прпезаров. lum. Трпезарија, f. Der бреіrеfaal in pen &li. Трулеж, m, perfaultев 3eug, reѕ рutres.

iterni cocnaculum (refectorium). Труліна, f. Der Rober, paв morfфе Трпезаров, ва, во, бев трпезар, tri etild, parѕ рutrida: одсијеца до cliniarii.

трулине. Трпезарскії, кa, кo, .) Xafelveters, Трулими, нм, т. impf. faufen, putretricliniarii. 2)adv. wie ein mprezap, more tricliniarii.

Tруло, р. (у Сријему) Die Ruppet in , (Pec.)

thоlus. cf. кубе. Трпљење, п. Зав &rtragen, toleratio.

Трумпа, f. Оer Trupp, фaufe, turba. Трпљепти, им, v. impf. (Ерц.) (сіреп, cf. гомила: ertragen, perpetior.

„Кој” с малијем боја бити не fe, Трска , f. arundo epigeios Linu.

„Веќе жели да на прумпу удри – Трп, мрт (in bеr r3&hlung, ит бав Трӯн, m. Der Сplitter (ina Дизе), tеѕtu. verlègene Stammeln des überipiesenen cula. (Diebви. cgt.) апзидеrten, interjectio de Трунак, нка, m. hyp. 2. прун. confusione criminis convicti.

Труними, им, v. impf. 1) аnftäцбеп, Трпи, прем (и шарем), пръо, v. impf. verunreinigen, sordibus conspergo. 2) reiben, tero.

труни снијег, ев ftübert, lives cirТрпица, f. сав ефweifftüd pom ges cuinvolitant. bratenen Geflügel ,

Трунка , f. vіdе прун. Трпосили, им, v. impffфnel Saber Трунути, нем, vide пирулипін. plappern, blatero indistincte.

Трунчица, f. dim, p. прунка. Тротиење, в. дав ефnelplappern, bla- Труњав, ва, вo, mit epiittern perus teralio.

reinigt, aqua festuculis turbida. Трћење , п. Зав Хефеn bев pintern in Труње, р. (coll.) Staub, pulvis. die Höhe, arrectio patiun.

Труњење, ц. дав Дnitäuben, adspersio

pulveris.

SCO.

[ocr errors]

}

Тро, прула, лo, morf, perfault, putris. accusatio. 2) das Sidgen nach einem Tpyn, m. der Rumpf, truncus.

Lodten, ululatus de mortuo. Трупина, f. 1) augm. b. труп, 2) беr Тужити, им, y. impf. плагіали за Kloß, caudex.

гласа (особлицо за мрцем) и нарінТрусина, f. Serg in per peregovina : ца мн, п. ј. говорити : јаој Божо

„Други мејдан под горомТрусином— (или како му буде име) моје грдне Трут, т.

} ,
die Drohne, fucus.

ране! јаој ко ће пEога пуста коња Трупина, augm.

јаи ? јаој ко ће твоје аљине ноТруцкање, п. бав сфütteln (im 2Bas сити ? јаој ће твоје оружје упа. gen, quassatio.

сами и т. д. einen Topten betweiten, Труцһансе, амсе, у. , impf, gefфüt. plango. Малін за сином и сестра за telt, werden, quassor.

брапом пужи кашпіо 19 двије и Tpir bpų, interj. von der Verlegenheit ei. по три године : кад је сама код hy. nes durch Einwürfe und Fragen Uebers fe, или кад нзиђе куд у поље,

wiesenen , detergiversatione convicti. она тужи и нариче као да пјева. Трпч на поље, шеп у кућу (биће Доспа пута би суза из камена у.

Hokac),scherzhaft für Lapiren, alờus fluet. дарила, како жалостиво мати на.. Трчање , n. Bаѕ gaufen, cursus.

риче за снном, или сестра за браТрчапи, чим, у. impf. Laufen, curro. помі. У садашње вријеме срамота Точкарење, n. dim. р. прчање.

је жени пузкин за мужем, а још T'рчкарили, пM, dim. b. трчапи. већа испрошенојђевојци за момком; Трчуљан, љка, m. cf. висуљак (само у али се у пјесмама пева да су и жеоној загонетни).

не тужиле за мужевима и ћевојке Tý, dort, da, istic.

за момцима , н. п. Týr*, m. der Roßschweif (als Ehrenstans „Пуче пушка из кола другога darte der türkisdjen Paschen), insigue „Те удари у колу Дамњана. caudae equinae.

Дамљан паде, а љуба долі але : Týra, f. 1) niyra me je, es schaudert mich, „Мој Дамњане, моје јарко сунце ! cohorresco :

„Л'јепо пи ме беше обасјало! „Бе је сама, а не има друга,

„Ах ми брже за горицу зађе Да је није од горите пiyra

„Марһа жали и опаіх и мајка, 3) пуго и невољо! }agt pie unwilige, „А Андрију ни опіад ня мајка , aber immer liebende Mutter zum Sinde

„Него једна из села девојка, das ihr Kummer und Noth macht,

„Жалила га, па је говорила: convicium inatris amantis in ipfautein. „Јаој Андро моје чисто златно! Туганів, ва , во , Figelig, titillationem „Ако би не у рукаве везла, aegre sustineus, titillabilis. cf. y KaKBKB.

„Рукав ће се одма издерапин, Tyrobame, n. das Klagen, Webklagen,

„Ла ђе півоје име погіхнути; lamentatio.

„Ако би піе у песму тиевала, Туговати, гујем, v. impf. WebElagen,

„Песма иде од уста до уста, Tamrutor.

„Па ће доћи у гіогана уста, Туговалисе, гујемсе, т. г. impf. flas „Ако би ме у књигу писала, cen, lamentor:

„Књига иде од руке до руке , „Поче им се Чупић пуговати

„Па fе доћи у погане руке Týh, ha, he, fremd, alienus.

„Боже милји чуда великога ! туђење, в. дав ефämeil, Berlegen fern

„Ко л' је ово кога ожално ? in einen fremden Sjause, verecuudio

„Ил' је мајка јединога сина ? in clomo aliena.

„Ил сестрица брала рођенога ? тѣнн, пni. Bеr rеmоting, peregrinus.

„Ил' је снаа ручнога Бевера ? Туђинка, f. Pie Sremoc, peregrina :

„Ил” ђевојка првог заручника ? „Али мн не да пуђинка,

Тужили, тужим, Ү. impf. кога, Ela. „Туђинка добра ћевојка :

gen (vor Gericht), accuso. „Ја добра ко!ьа оседлам,

Тәжі:пінсе, имce, v. г. impf. коме , на Туђинка VIII га раседла

kora, sich beklagen, klagen, conqueror. туђиписе, имсе, т. г. impf. fi, fremo Тужњава, f, bie 21septlage, ululatus : bitragen, verlegen seyn wie ein Frem. Tysna", . 1) 148 gefottene, Sulky sal

споји пужњава. тужан, жіпа, но, Т.rübt, atni, unfelig,

excoctan ex aqua salifera. 2) (1 ólba a miser :

rõpma) Namen einer Stadt in Coß: „Тукна јадна да сам вода ладна

mieit, wo so eine Siederen besteht, uoTymba, i. die Klage, accusatio.

meu cppidi. тузланин, човек из Туз. Tymeile, u. 1) das Klagen (vor Gericht)

ле. Тузлански, кa, кo, von Тузла.

Da

[ocr errors]

Тук, т. 2) bee Bintel, angulus, cf. Турање, п. Сав Berfein, jactus. кут. 2) ударно пук на лук, јер турапи, ам, v. impf. wеrfеn, jacio. barte Steine find aneinander gerathen, Typamuce, amce, v. r. impf. werfen, dignus diguum reperit.

jacio, jaculor. Тука, f vіdе будија.

тургуља, f. (једни говоре и пургуња) ткац, кца, m vide будац.

пі. ј. шљива , 24rt fcub3eitiger pitau. тукнупи, нем, v. pf. 1) ein menig

men, pruni genus. "($not lout) toвeit, contundo. 2) fhla. Туриши, им, v. pf. Derfen, jacio. gen (nem becuche nach), oleo, suboleo : Typumice, umce, v. r. pf. werfen, ja Ово месо по укне мало.

culor. Тулум*, m. yilе мјешина.

Туркање, р. (dim. p. mурање) Sat Sort. тулумина, f. augun. р. пулум.

itußent, promotio. Туљак, љка , m. ) бie siiltetröyrе іn туркали, ам, (dim. р. мурапии) fort. Тўљац, љца , m. İber каблина, fistula hiußen, , promoveu (8. b. werin piele

minor inserta waj.»ri (iu mola). 2) eine beijainmeu fißen, und einer den ans Ari Falle für Füdse u. dgl. genus de dern zum Weiterrücken stöht). cipulae, laquei.

Туркемшања, f, augm. р. Турчин. Тумарање, и. Ваѕ porwikige Иmbergt. туркиња, f. Die Eurtin, Turca, femina ben, vagatio curiosa.

Turcica. Тумарапи, ам, v. impf. bormiig um. Туркињин , нa, нo, Ser Türtin, Turcae. heridlendern, vagor curiosus.

Туркињица, f. din. 2. Туркиња. Тумарити, им, v. pf. Vincinplumpen турко, m. vide Турак: "Турко мала

(in ein Haud, ohne anzuklopfen), intro пара некршена вјера (у приповиimprovisus,

јепіки). тумба, аdу. vom Sa, menu 46 aufтурнупіи, нем, v. pf. (з. 3. mit бет recht itent, de dolio erectu.

Eucogen) stoßen, inpello. Тумбање, о. Вав Иmlegen (eines Saffев), Турпија*, f. Die poliftile, lima lіgnaria. inversio.

Турпијање, т. дав Seiten (зев polѕев), Tymhac*, m. der Ponton (Sdiff zur

limatio ligui. ufbrude), ponto.

Турлијан, ам, v. impf. feilent, limо. тумбали, ам, у. impf. н. п. буре, Турпијца, . dim. р. пургија. umliegen, unidrehen, everto.

Турска , f. Die kirte, TTurсiа. туна, vide my.

турски, кa, кo, y tiirtif, turcicus. туна, f. vіdе гуња.

2) adv. türfift, turciсе. Туn (comp. ппу тий), па, по, ftumpf, турбија, f. 1) cine türtifфе 2rie , modus *hebes.

cantileuae turcicus. 2) die Türkey, Tur. тупaрa, f. mупа сјекира, eine 21st

Ti u in pfer spacken, securis obtu „Мало јада по Турбији радиш, sior.

„Ја шпо пражиш по земљи Тупнпии , им, v. impf. abstumpfen, ob

Њемачкој — "tundo, bebeto.

Týpiano, mider gerd öhulich türkisch spricht, Тупкање, п. давеtаmpfen (ber 3iegen), jingt, Turcicus. Inodo , supplodo.

Турчалов, ва, во, Бев турчало, Turciсi. Тупкалін , ам, т. impf. mit Ben Süpen Турчање, и. дав Хürtifфjpreфen, Tur

itampien, supplodo. тупљење , п. Вав 216ftumpfen, hebe- Турчати, ам, т. mpf. türkisch sprechen, 'tаtiо.

loqui turciсе. Туппоглав, ва, вo, Funpfen Ropfев, Турчење, п. дав Зеrtürten, turcizatio. "capitis obtusi: иди погані тупогла- Турчин, m. Ber Titrte, Turca. ва! (кажу ђеліету, н. п. кад не мо- турчинак, нка, m. papaver rhoeas Linn. же што да улампи).

турчинов, ва , во, в Sürten, Turcae. Typ, n. See pojanlak, tеgumentum brас- турчити, им, v. impf

. sun kürten mаз

chen, facio esse Turcain. Тура*, f. 1) н. п. кордована, или и- турчиписе, имce, v. г. impf. ein Tür= 6pluma, ein Bündil, fasciculus. 2) te feyn, Turca fio aut sum. auf der Münze die Kopfleite, pars ad- Typwuja*, f. Aufbewahrung des Früchte Versa numi.

in Wasser, Wein , adservano pomoТура дија, f. (coll.) die TiirPen, Turca.

rum, uvarum, iu aqua, vino. У туршиТурак, рка, per Siirte {beyonvers mein ју се меkе грожђе, крушке, јабуке,

man die Deutscher redend einführt; краставіци и т. д. депn gut ferti beipt et Турчин, р. Тупа, 1)myma вура* (п. ј. држи, уд? Турци), Tarca,

ри; или, пошегни, довуни); з) у за

cia:

cismus.

carum.

2

гонетки: Tyma пaмo, mym' овато, пута піе за врата ? п. і. же. на кад чиспи собу или кућу па сме

К. плиште смеше за враша, 3) у друroj zaroHemka: Jame myma má bayTla! (in der Anekdote vom Tarten), ри? п. ј. єврака на крмачи. тутило, і беr RepenBart: пу и пу ein Nuf an den Dchsen, daß er forto Mo (und dabei ist’s geblieben, nec gehe! vox impellentis Turcae bovem : praeterea quid fасtum). cf.лани (како ба шароња , hа! онда, н лани).

hába*, i. die heilige Stätte (Melka bei тупкал*, m. Der xiflerleim, gluten. den Türken, Jerusalem bei den Chris туткалипти, им, y. impf. leimen, glu ten), locus dеѕіdеrіі: опишао на Кабу; tino.

„Док запалим Рачу украј Дрине, Тупкаљење, р. бав Reimen, glutinatio. „И погубим Аци - Мелентинја, Туткање, п, vidе дршкање.

„Кој' је ніш'о преко мора снњег тўлкали, ам, vidе дршкатн.

„Те је влашку Кабу полазио Týmuk, m. eine Urt elförmiger Kürbisse. Fáuja *, f. rine Art gefüllter Šuchen, pla'cucurbitarnim genua.

centae genus. Туки, учем, v. impf. ) flagen, tundo. Танјција m. der fiuchenbäcker, placen2) stoßen (Salze Seaffee), tundo. 3) BO tarius. лове, бикове, соntundo tauri testi- Танјцијин, на, но, бев Жифenbader, culos.

placentarii. Тућисе, учемсе, т. г. impf. :) fit fla. Какиница, f. Die Sеаи беф Како (in per

gen, pueno. 2) јајима (зи Sitern). Anekdote). Туфегџија*, m. vіdе туфекчија (anit al. Тако, m. Заtеrmеn, tata, Tea a bleitungen).

Талов, І. vіdе будала. Туфекчибаша*, m. See Зефтеifter Ber Кан ,m, па, то, (im Webient) ange. Büchsenmacher, praefectus collegii tor trannt. Pedant, angeschossen, non sauisa mentariorum.

simae mentis. cf, сулудаст. Typèkyuja *, m, der Büchsenmacher, tor- hap*, m. der Handel, commercium. cf. anentarius. cf, пушкар.

трговина. Туфекчијин, на, но, бев пуфекчија. hápete, u das Handeln, commercium, Туфекчијнски (пуфекчијски), кa, кo, Парити, им, v. impf. banoeln,

Büchsenmacher:; iormentariorum. piercium facio, exerceo. Туід, муц, cf. прпі мрт.

Таркање, p. din. 2. Карење. Туцак, m. Ber Bettler, mendicus (cf. Каркапи, ам , dim. p. hарипи. просјак):

Тарција*, m. Sеr раni18nianii, merca „Удијели луцаку јунаку —

tor, cf. mproball. Тӯцањ, цња, m. vіdе пучак.

fiaca*, f. árt einer tiefer Schüssel, lanx Туцање, п. dim. р. пучење і.

profundior. тцапи, ам, dim. v. іпући т.

Касица, f. dim. 6. Каса. Туцаписе, амce, dim. p. mytuce . Kana, m. (Рес. и Срем.) vidе fатно. Туцачкіп, кa, кo, 1) Bettleri, mendісі. Таптин, на, но, бев hania, scribae.

2) adv. mie ein пуцак, mоrе mеndісі. Тапiнница , f, бев Катa Srай, ихог Туцнн дан, на днe, m. vіdе пучин дан.

scribae. Tyy, m. die Glockenspeise, Bronze, aes Fámo*, m. (Epy.) der Schreiber, scriba.

(campanarium, tormentarium). Туча, f. vіdе град.

Тамов, ва , во, бев famo, scribae. Тучак, чка, m. 1) pie Rürfеrfеule, pi- Thaha, m. Ver 23ater, tata. stillum. 2) das Osieren, das die an. Takuu, ha, k0, des Vaters, patris. dern zusammenschlägt, ovum poschale ha ky! Lari fari! nugae! mo je ka ky! forte.

Тебаn t, m. vіdе fевап. Тучење, . BaB Blagen, @topen, tuuѕiо. Бебе*, ета, п. pie Roke, molene Oе. Тучин дан, на дне , m. Oet Sag por #e, gausape, amphitapa. cf. губер. dem 6a Abu gah, der Schlachttag, dies fe6equja*, m. der Kokenmacher, gausa. mactationis. cf, печеница.

parius. Тучилисе, имсе, т. г. pf. auf einan» Тіеван*, m. eine Art Braten, frusta der stoßen (von Urmeen), coucurro.

carnis simul assata (sine ossibus). Тушпа (рои писушпа ? oper cf. Erai. Тевкање, р. vide жeвкање.

nifф дукај ?) unsählightel, inputerus, Тевкан, ам, vide жeвкамі. А. Има ли рака у том подолу?

Те иг
Б. Има пуща.

Телф*, ш.
mi} vide kem.

DI 3

coin .

cf. писар.

[ocr errors]

yus. .

more.

Fieja! interj. sagt man zum Rinde, wenn Периписе, имce, vidе цериписе.

man es von etwas entfernen will, vos Tepka, f. das Töchterchen; filiola. Maj. rejicientis buvem.

ка ћерку кара, снаши приговара. hiera*, f. die Glaße, calvities.

Керкин, на, но, беr fерка", filiolae. тела, m. (Рес. и Срем. ) vidе fело. терпінч, m. Der ungebranute Siegel, la

Келав , ва, вo, tab, glаѕіg, calvus. ter crudus.
Белавац, вца, ш. Оer Blastopf, cal- перпови *, м. pl. die Balken zum »äus

serbau, trabes, tigna. Телавити, им, т. impf. Fabi merten, Терца, f. dim. p. fерка. calvus fio.

Жерчиво*, p. ber Seuterrahn, margo Tienaonga, f. 1) kablköpfige Frau, fe ligneus fenestralis.

mina calva. 2) Schimpfwort für die Zies fèca, f. vide Keca. ge, convicium in capram.

Тесар, т. п. і. Њемачки, или Бечки, Телављење, о. Раз #ablwerten, cal der (teutsche) Kaiser, der Wiener Kais vities.

ser, Caesar (der türlische und rufliide Tienenip*, m. die Beute, praeda. cf. 40 fino цареви1) : биш, плијен.

„Јар и Кесар кад се завадише, Телепирење, д. Вав Beutemaфen, prae „Код Кесара обрштери бише — datio.

„Св'jепла круно од Беча Кесаре! Телепёрии, им, v. impf. и. pf. Seu. Кесарев, ва , вo, vidе fесаров. te machen, praedor.

Кесаревина, f. а) дав Raiferialib, terra Tienerów, m. eine Pegelartige Kappe, Caesaris. a) das Kaisergut, res Caesaris. Müße, galeri genus.

Fè'capuya, f. die Kaiserin, imperatrix. Телепуш, m. (у Сријему, у Бачк. и Кесаричин, на, но, беr ѕаiferin, im

y ban.) die Müße der Geistlichen uns peratricis.

ter dem Hute, mitra sub pileo. Тесаров, ва, во, бев Жаifere, Caesaris, Ћелија, f. (хелліс») Die gelc, cellula mo- Кіесаровина, f. vide Кесаревина. nachi.

Кесарски , кa, кo, 1) Paifеrlih, caesaТелије, f. р. намастир у Србији (у reus. 2) adv. wie der Kaiser, Caesaris

Ваљевској наији). Телијца , f. dim. on fелија, cellula. Тескин*, adj, indecl. feurіg, ardens , Téno, m. (Epu.) der Sahlkopf, Glaßlopf, igneus, н. п. конь, дуван, cf. Љуп, calvus. .

вапірен. Телупача, f. (сп.) cin Gфimpfwort, Tecмa, f. vіdе шупљика. von kenas gebildet:

Тесмање, п. Вав Durhlüyern per der: „A jeпрве желупаче

miels Enden, u. dgl. mit Stickerey, cf. Темер m. 1) vide CBO J. 2) der Gelds шупљика. gürtel, die Geldkaße, zona.

Tecivamı, am, v. impf. durchlöchern stis Темерли*, adj. indecl. н, п, кула (п. den, acu pingo perforatu. ј. на свод) :

Тінтен*, m vidе лан. „већ он ода по Кемерли кули Теленішше, n. vіdе ланиште. Тенар*, m. 1) vidе крај :

Кліенов, ва, во,

уіdе ланен. Ал' су Турции брижни и срдити, Кети, обу, (Ерц.) molen, volo. Оліншли су земљи по ћенару Tic®*, m. das Delicben, die Lust, lu.

bitus, libido. Téno, m. Hundsname, nomen canis. Ticm* , m. die Beschau eines gewaltiam Теnенак*, нка, т. деr gabeniflügel (паф Gestorbenen, inspectio occisi. cf, KPB

türkischer Art), valva tabernae. Тёпица , f. Бав Жäppchen, mitra parya. Тешёње , п. Фав 5efauen eine® WrTop, f. die Tochter, filia. cf. kki.

mordeten, inspectio occisi. Терзна, f. Sreuenname, pomen muliebre. Кешипи, им, т. impf. Pen Srmore. hepâne, n. (Rpy.) das Treiben, agitatiu. ten beschauen, inspicio occisum. Керати, ам, v. impf. (Ерц.)treiben, agilо. Те шке*,

enia,

n. vide keuke. Кратнсе, амce, v. iinpf. (Ерц.) 1) Тірет*, m per Gymefe!јайеп, дав

rammeln (von Hafen), coeo. ») rich Echmefelhölzchen, filum sulfuralum, aja verfolgen (mit Prozesiert), persequi se sula suliarata. cf. суміпорача. in foro. cf. гоннпинсе.

Живопі, т. (глогіs) зie Sizligientrube, Жеремида, f. vo gr, xeo is neuer 25oz. cista in qua servantur sanctorum essa.

реда, Per Dasiegel, tеgula, cf. цријеп, Тила, f. 1) деr gulnerbeutel, crumena Терење, р. vіdе церење.

pulveri iguiferi, 2) das Bled, an dejen Керећелија*, f, vide узвод.

Mündung, lapina orificii crumunac il. hcpuu, wa, uo, der Tochter, filiae,

եւստ.

[ocr errors]

2) vidе крајац,

Нина.

« PreviousContinue »