Троношки, ка, ко, von Троноша. cf. затроношити. Трон, т. діе Ефmaltreber, recrementa butyri liquati. Тропол, ла, ло, bon brei Stüden (Zu, ches), latus tres pauni latitudines: ,, До зоре је девет намирила, „И откала трополу поњаву Трострук, ка, ко, òreifad), triplex. Трошак, шка, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) діе often, sumtus. cf. арач. Трошење, п. дав Behren, expensatio. Трошими, им, v. impf. ausgeben, зеб. ren, expeudo. Трошиписе, имсе, v. r. impf. fih in Unkosten sehen, expendo. Трпанац, нца, m. пирпанац у соби. не може се човек окренути, eiff alles voll gehäuft im Zimmer; man kann sich kaum umdrehen, vix te moveas, ita plenum est cubile. Трпанцук *, т. еіne Reifefenfe, falx foenatia plicatilis. Трпање, п das Uebereinanderhäufen, accumulatio. Трпати, ам, v. impf. übereinandermer= fen, accumulo. Трпатисе, амсе, v. r. impf. fih mohin drängen, intrudor, Toneзa, f. der Tisch, mensa. cf. cmo, астал, синија. Трепезар, т. Der Zafelbecfer (in den lötern), monachis a triclinio. Трпезарев, ва, во, vide трпезаров. Трпезарија, f. ber Spei efaal in den lö. jtern, coenaculum (refectorium). Трпезаров, ва, во, дев трпезар, tri cliniarii. Трпезарски, ка, ко, 1) Zafelbecfer=. tricliniarii. 2), adv. mie ein трпезар, more tricliniarii. Трпети, пим, (Рес.) vide трпљеши. Трпими, им, (Срем.) Трпљење, п. даš Srtragen, toleratio. Триљети, им, v. impf. (Ерц.) [сідеп, ertragen, perpetior. Трска, f. arundo epigeios Linu. Том, мот (in ber Orzählung, ит дав verlegene Stammeln des überwiesenen (Діеве и. д.) апßudeuten, interjectio de confusione criminis convicti. Тоти, трем (и шарем), трьо, v. impf. reiben, tero. Тртица, f. сав hmeifftüd vom ges bratenen Geflügel, Тотосити, им, v. impf. fnel бабек plappern, blatero indistincte. Томошење, п. дав фnellplappern,bla teratio. Трћење, п. дав Ređen beš Sintern in die Höhe, arrectio natium. Трунак, нка, m. һур. . трун. Труниши, им, v. impf. 1) anstäuben, verunteinigen, sordibus conspergo. 2) труни снијег, 3 löbert, nives circuinvolitant. Трунка, f. vide трун. Труо, трула, ло, mocfdh, verfault, putris. Труп, т. деr Rumpf, truncus. Трупина, f. 1) augm. 9. труп. 2) бес Klog, caudex. Трусина, f. Serg in ber Herzegovina : „Други мејдан под горомТрусином— Трут, т. Трушина, augm. bie Droyne, fucus. Труцкање, п. да фütteln (im а. gen, quassatio. Труцкатисе, амсе, v. r. impf. gefüt telt, werden, quassor. Три врц, interj. von der Berlegenheit ei. nes durch Einwürfe und Fragen Uebers wiesenen, detergiversatione convicti. Тртч на поље, шет у кућу (биће Hokac),scherzhaft für Lariren, aivus fluet, Трчање, п. даš Laufen, cursus. Трчати, чим, v. impf. laufen, curro. Точкарење, n. dim. . трчање. Трчкарити, им, dim. ч. трчати. Трчуљак, љка, m. cf. висуљак (само у оној загонетки). Tŷ, dort, da, istic. 2) туго и невољо! at діе unwilige, aber immer liebende Mutter zum Kinde das ihr Kummer und Noth macht, convicium matris amantis in infantem. Тугаљив, ва, во, Fißelig, titillationem aegre sustineus, titillabilis. cf. чкакљив. Туговање, п. даš klagen, Sehtlagen, lamentatio. Туговати, гујем, v. impf. wehtlagen, lameutor. Туговашисе, гујемсе, т. г. impf. flas cen, lamentor: „Поче им се Чупић туговати Туђ, ђа, ђе, fremò, alienus. Tyhene, n. das Schämen, Vertegen seyn in einem fremden Hause, verecundio in domo aliena. Туђин, m. ber Srembling, peregrinus. Туђинка, f. дiе rembe, peregrina : „Али ми не да туђинка, „Туђинка добра ђевојка: „Ја добра коња оседлам, „Туђинка ми га раседла Туђишисе, имсе, v. r. impf. fi fremo b.tragen, verlegen seyn wie ein Frem der, verecundor. Тужан, жна, но, f .rübt, arm, unfelig, aniser: Тужна јадна да сам вода ладна Тужба, 1. діе Klage, accusatio. Tyжelle, u. 1) das Klagen (vor Gericht) accusatio. 2) das Klagen nach einem Todten, ululatus de mortuo. Тужити, им, v. impf. плакати иза гласа (особито за мрцем) и нарицами, пш. ј. говорити: јаој Божо (или како му буде име) моје грдне ране! јаој ко ће твога пуста коња јати? јаој ко ће твоје аљине носити? јаој ко ће твоје оружје пасами и т. д. einen Zooten bemeinen, plango. Мати за сином и сестра за братом тужи кашто по двије и по три године: кад је сама код куће, или кад изиђе куд у поље, она лужи и нариче као да пјева. Доста пута би суза из камена уДарила, како жалостиво мати на.. риче за сином, или сестра за братом. У садашње вријеме срамота је жени тужити за мужем, а још већа испрошеној ђевојци за момком; али се у пјесмама пјева да су и жене тужиле за мужевима и ђевојке за момцима, н. п. ,,Пуче пушка из кола другога „Те удари у колу Дамљана. „Дамљан паде, а љуба допаде: „Мој Дамљане, моје јарко сунце! „Ајепо ти ме бјеше обасјало! "Ал' ми брже за горицу зађе „Марһа жали и отац и мајка, „А Андрију ни опац ни мајка, „Него једна из села девојка, „Жалила га, па је говорила : „Јаој Андро моје чисто злато! „Ако би те у рукаве везла, „Рукав ће се одма издераши, „Па ђе твоје име погинути; „Ако би те у песму певала, „Песма иде од уста до уста, ,,Па ће доћи у погана уста, „Ако би те у књигу писала, „Књига иде од руке до руке, "Па ће доћи у погане руке „Боже мили чуда великога! "Ко л' је ово кога ожалио ? "Ил' је мајка јединога сина ? „Ил сестрица брата рођенога? ,,Ил' је снаа ручнога ђевера? „Ил ђевојка првог заручника? Тужити, тужим, v. impf. кога, gen (vor Gericht), accuso. Тужитисе, имсе, v. r. impf, коме, на ,, ,, кога, Пф bettagen, flagen, conqueror. Тужњава, f. bie Schtlage, ululatus: *стоји лужњава. Тузла, f. 1) čaš gefottene Salk, sal excoctun ex aqua salifera. 2) (доња и гopma) Namen einer Stadt in Boßnien, wo so eine Siederen besteht, uoneu cppidi. Тузланин, човек из Туз. ле. Тузлански, ка, ко, роп Тузла. Dd Tyk, m. 1) der Winkel, angulus, cf. кут. 2) ударио тук на лук, ¿rmen harte Steine find aneinander gerathen, dignus dignum reperit. Тука, f. vide будија. Тукац, кца, m vide будац. Tужнуши, неM, v. pf. 1) ein wenig (Knoblauch) oßen, contundo. 2) schla gen (dem Geruche nach), oleo, suboleo: Ово месо пукне мало. Тулум *, m. vide мјешина. Тулумина, f. augui, v. тулум. Tуьак, лка, m. 11) die Einsteckröhre in Туљац, љца, m. Jber каблина, fistuia minor inserta najori (in mola). 2) eine Art Falle für Füchse u. dgl. genus decipulae. laquei. Tумàρáже, u. das vorwißige Umherges ben, vagatio curiosa. Tумàρаmи, ам, v. impf. vorwißig им herichlendern, vagor curiosus. Тумаρиши, им, v. pf. hineinplumpen (in ein Haus, ohne anzuklopfen), intro improvisus. Tyмba, adv. vom Faß, wenn es aufs recht teht, de dolio erecto. Tуmбâже, a. das Umlegen (eines Fasses), inversio. Туркиньин, на, но, der Türkin, Turcae. Туркињица, f. dim. v. Туркиња. Typкo, m. vide Tуpak: Турко мал пара некрштена вјера (у приповијешки). Tyрнуmи, нем, v. рf. (z. B. mit dem Elleogen) stoßen, impello. Typпnja*, f. die Holzfeile, lima lignaria. Typпйjam, aм, v. impf. feilen, limo. Typkuja, f. 1) eine türkische Arie, modus cantilenae turcicus, 2) die Türkey, Tur Туфекчија *, m, ber Büdhfenmaher, tor- ,, Удијели туцаку јунаку Туцањ, цња, m. vide тучак. Туцање, n. dim. . тучење 1. Тўцати, ам, dim. 9. пући 1. Тўцатисе, амсе, dim. . тућисе 2. Туцачки, ка, ко, 1) Bettler, mendici. 2) adv. wie ein туцак, more mendici. Туции дан, на дне, m. vide тучин дан. Tyч, m. die Glockenspeise, Bronze, aes (campanarium, tormentarium). Туча, f. vide град. Тучак, чка, т. 1) діе Mörferfeule, pistillum. 2) das Österey, das die ans dern zusammenschlägt, ovum poschale forte. Тучење, п. дав Shlagen, Stoßen, tunsio. Тучин дан, на дне, m. der Zag yor дет бадњи дан, der chlachttag, dies mactationis. cf, печеница. Тучитисе, имсе, v. r. pf. auf einan. der stoßen (von Armeen), concurro. Тушта (ои тисушта? одет cf. Frai ni Дукај?) unzähligviel, innumerus, А. Има ли рака у том пошоку? Б. Има тушта. Ћаијџијин, на, но, čеš Ruhenbäders, placentarii. Какиница, f. bie Grau beš Жако (in ber Anekdote). Тако, an. Bätermen, tata, Калов, m. vide будала. Кануш, та, то, (im Behirne) anges brannt. Pedant, angeschossen, non sauissimae mentis. cf. сулудаст. Ћâр*, m. ber Sanbel, commercium. cf. трговина. Ћарење, и дав Sandeln, commercium, Ћарити, им, v. impf. Баndeln, comniercium facio, exerceo. Таркање, n. din. v. Карење. Ҡаркапи, ам, dim. v. Кариши. Карџија *, m. der Handlšmanu, mercator, cf. трговац. Fáca, f. Art einer tiefer Schüssel, lanx profundior. Касица, f. dim. . Каса. Кама, т. (Рес. и Срем.) vide ћамо. Ћатин, на, но, деб ћама, scribae. Капінница, f. Deš ћаша Srau, ихог scribae. Támo*, m. (Epy.) der Schreiber, scriba. cf. писар. Катов, ва, во, деб Като, scribae. Fe, gausape, amphitapa. cf. губер. Ћебеџија*, m. Der Kogenmaher, gausa. Kèja! interj. fagt man zum Rinde, wenn man es von etwas entfernen will, vox rejicientis bovem. Tena, f. die Glaße, calvities. vus. Нелавими, им, v. impf. kahl werden, calvus fio. hелавшпa, f. 1) kahlköpfige Frau, femina calva. 2) Schimpfwort für die Zies ge, convicium in capram. Kèлавьêже, п. daß Kahlwerden, calvities. Rexénup, m. die Beute, praeda. cf. дoбит, плијен. Ћелепирење, п. дав Beutemaфер, praedatio. Ћелепирити, им, v. impf. u. pf. Seu, te machen, praedor. Reлènów, m. eine tegelartige Kappe, Müße, galeri genus. Ћелепуш, m. (у Сријему, у Бачк. и y бан.) die Müße der Geistlichen unter dem Hute, mitra sub pileo. Teлnja, f. (xeλλicy) die gelle, cellula mo nachi. Ћелије, f. pl. намастир у Србији (у Ваљевској наији). Resujya, f. dim. von Keлnja, cellula. Réлo, m. (Epy.) der Kahlkopf, Glagkopf, calvus. Heлупaчa, f. (cm.) ein Schimpfwort, von keлaв gebildet: „А јетрве ћелупаче Temep, m. 1) vide CEO. 2) der Geld, gürtel, die Geldkake, zona. Ћемерли*, adj. indecl. н. п. кула (т. 1. на свод): „Већ он ода по ћемерли кули Fенâр*, m. 1) vide κpaj: „Ал су Турци брижни и срдити, Téно, m. Hundsname, nomen canis. Teскин*, adj, indecl. feurig, ardens, igneus, н. п. коњ, дубан, cí. љут, Батрен. Kecmа, f. vide шупљика. Recмàше, n. das Durchlöchern der Aermel Enden, u. dgl. mit Stickerey, cf. шупљика. Réсмamи, aм, v. impf. durchlöchern stiden, acu pingo perforatu. Кетен*, m vide лан. Кетенишше, n. vide ланиште. Каменов, ва, во, vide ланен. Temu, oky, (Epy.) wollen, volo. hep, m. das Belieben, die Lust, lubitus, libido. * Feш*, m. die Beschau eines gewaltsam Gestorbenen, inspectio occisi. cf. KQB нина. Reшêшe, n. das Beschauen eines Ermordeten, inspectio occisi. Kemumя, IM, v. impf. den Ermordeten beschauen, inspicio occisum. Teшke*, enia, n. vide kemre. Topem*, m der Sgwefelfoden, das Schwefelhölzchen, filum sulfuratum, assula sulfurata. cf. сумпoрачa. FиBOM, M. (wrds) die Religientruhe, cista in qua servantur sanctorum ossa. Kina, f. 1) der Pulverbeutel, crumena pulveri igniferi, 2) das Blech an desen Mündung, lamina orificii crumenae ilLus. |