converto (reice capellas Virg.) 2) ¡us rückgeben, restituo. Врámишисе, исе, v. r. pf. umlehren, revertor, Вpamuk, m. dim. v. вρаm. Врашни, на, но, н. п. кост, жиле, Вратнице, f. pl. врата од прућа исплетена, или од дрвета начиHена, das Gatterthor, porta clathrata. Вратнице понајвише стоје на путу, и затворајусе да не иде марва у поље; или на тору. Вpamoлoм, m. (Scheltwort) du Halsbrecher, audax. Врamоломиje, m. Bartholomäus, Bartholomaeus. Bpâmop, m. der Frater (Mönch, Klofterbruder), monachus latinus, cf. праπορ. Врâmоров, ва, Bо, des Fraters, monachi latini. Врámoрскй, кa, KO, 1) fratrisch, monachalis, 2) adv. fratrisch, monacho rum more. Врakâже, n. 1) das Umkehren, conversio. 2) das Wiedererstatten, restitutio. Врakamи, am, v. impf. 1) umkehren machen, converto, rejicio. 2) wieders geben, restituo, Враkаmисе, амce, v. r. impf. umkeh ren, saepe revertor. Врâч, m. 1) Wahrsager, divinus, cf. пoгahaч, ramap. 2) Herenmeister, magus. Врачање, п. 1) baš Bahrfagen, divinatio. 2) das Heren, incantatio. Врaчâр, m. 1) vide врач. 2) die Umges gend von Belgrad, die zwar пobе heißt, aber hügelig ist: „Док ми гледа коњо на Земуна, „А Маргета на Врачар на пољеBpanapa, f. ramapa, i) die Wahrsas gerin, divina. 2) die Here, Zauberin, maga. Врачарев, ва, во, vide врачаров. Врача рнна, f. die Wahrsagergebühr, quod divino datur. Bрaчápoв, Ba, BO, des Wahrsagers, Herenmeisters, divini; magi. брачами, ам, v. impf. 1) wahrsagen, Врачев, ва, во, vide врачаров. divinare. 2) heren, incanto. Врачи, m. pl. bie heil. Herste (Яовтав und Damian), medici (Cosmas et Damianus). Врашк, κа, кo, 1) teuflisch, diabolicus. 2) adv. teuflisch, diabolice. Врáпиши,им, v. pf. 1) umkehren machen, Bóбa, f. die Weide, (Baum), salix. To i. је на врби свирала (0. 1. nichts). Кад врба грожђем роди (nie). Врбас, m. 1) вода у Босни. 2) село у Бачкој. Врбица, f. dim. v. врба. Врбљак, т. діе Beidengegenò, дав Врбовати, бујем, v. pf.u. impf. (у Сри- gnum. Врбовка, f. Bеrbung, comparatio (delectus) militum. Врбонуц, м. bie Beit, ba bie Beibe aub. Вовети, вим (Рес.) vide Брвљети. Врбљети, вим, v. impf. (Ерц.) тohin Вретенара, f. н. п. мјерица, котаpиya, der Korb, worin die voll ange. sponnenen Spulen gethan werden, sporta fusis plenis adservandis. Вретенарев, ва, во, [bes pulmares, Временаров, ва, во, Jfistularii. Времено, п. 1) bie Spule, fistula ne toria. 2) вретено у кола воденичноra, die Achse am Mühlrade, axis. Вретенце цета, n. dim. . вретено. Врети, брим, v. impf. Педеп, aestuo. 2) Бри тамо нешто, eš ift ein Betofe, Zumult, tumultuantur. Врећа, f. ber @ad, saccus. Вог, т. крбањ, ein cufgefäß yon Врећешина, f. augm. v. врећа. Kürbis, haustrum e cucurbita. Вргнути, нем, vide врћи. Вргорац, рца m. Stabt in Dalmatien: „Ти отиди ка Вргорцу граду, „Те сабежи Шарића Асана Врдање, п. дав Хивтеichen, declinatio. Врдати, ам, v. impf, auszuweichen fuchen, declinare. Врдник, т. 1) село у фрушкој гори. Воднути, нем, v.pf, ausmeisen, declino. Средити, им, (Рес. и Срем.) vide Бредноћа, f. ber Berth, bie Bürbigteit, dignitas. Бређање, п. (Рес. и Срем.) vide вријеђање. Бређаши, ам, (Рес. и Срем.) vide вријеђаши. Врежа, 1. (Рес. и Срем) vide вријежа. Врећица, f. dim. . врећа Такови ђаци послије зовусе Грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпани (какав је издрпан) као грабанцијаш). Вријећи, вршем, v. impf. (Ерц.) treide austreten (mit Pferde), tero fru mentum. Врickа, f. ein durchdringendes Eeschrey 3. B. von kindern, wiehernden Pferden, sonus acer. Вриснути, нем, v. pf. aufschreyen, exclamo. Вришан, шка, ко, (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) і) frif, recens, cf, шазе, пријесан. 2) fri, burtig, celer. Вриштање, п. das durchdringende Schreyen, clamor vehemens, Вриштати, шим, v. impf. burobrin gend schreyen, clamo acriter. Вриједан, дна, но, (Ерц.), würbig, diguns. Вриједити, им, v. impf. (Ерц.) werth murmur. Вркнути, не, v. impf. wegmettern, cum strepitu avolo. Врлез, m. bie Berlefung (ber Gols Daten), recitatio nominum militum: отишли војници на врлез. Врлезовање, n. baš Betlefen, recitatio. Волезовати, зујем, v. impf. unb pf. verlesen, recito nomen (ja caм ове светри ријечи слушао 1807 године ђе се говоре на Дрини у војсци Ваљевској; и сам сам ишао ше воле. зовао војску). Врлет, f. bie Steile, declivitas. Волећа, f. vide врлина. Врлудати, ам, v. impf. і деђе (ober fehe aus), wie einer der sich nicht wohl befinbet, incedo ut minus bene valens. Врљав, ва, во, ат Ииде Бефäbit, "laesus oculo. Врљање, п. дав Shlenbern, ambulatio. Врљати, ам, v. impf. lnеrn, am bulo. Врљика, f. bie Stange zum Sinzäunen, tignum (pertica) sepiendo horto, Врљити, им, v. pf. werfen, wедек fen, jacio. cf. бацити, туриши. Врљичица, f, dim. . врљика. Врљо, m. ber an einem luge befäbigt, saucius altero oculo. Вридање, п. т) даѳ grobe pinnen, netio crassioris lini. 2) das Daherplaus dern, garritus. Вридаши, ам, v. impf. 1) прести на велико врешено, grob fpinnen, nere crassius linum. 2) daher plaudern, nugas profero. Вридуљ, т. највише се говори у млож. броју в ридуљи, и dim. в р н Дуљићи (Самотвори точкови као воденично камење, или кола од такови шочкова. На таковИМ почковима стоје обично Турски мопови), eine Art Rades, aus einem Stücke, rotae genus. Вонути, нем, vide вратити, Врнутисе, немсе, vide вратитисе, Врнчаница, f. einer ber Riemen, bie an der Opanke statt des Oberleders find, lorum crepidae. Вричање, п. 1) даб Иnmaфen ber Ober Riemen der Opanken, aptatio lororum superiorum crepidae. 2) das undeutliche Redeu eines Mißvergnügten, mussitatio. Вричати, ам, v. impf. 1) опанке, діе Обес riemen anmadjen, lora superiora apto. 2) zornig reden, mussito. Врсан, сна, но, vide врстан, Врсник, m, ber mit mir gleichen liter ft, aequalis. Восница, f. діє mit mit gleichen liters ift, aequalis. Врснokа, f. die Ordentlichkeit, Bravheit, frux (?). Врста, f. Reine, series. Врстан, сна, но, осdentlich, frugi. нас више него Врстелези (т. j. врзи ше лези), (fomif als) Feiertagename, dies festus fictus joci caussa: А. какав је данас светац? Б. врстелези! Вртаљ, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ба Biertheil, vide четврт. Вртаљче, чеша, буре од четврти акова. Вртање, п. 1) vide враћање, 2) бав Aufbrechen der Nüße mit dem Messer, effractura nucis ope cultri. Вітати, врћем, v. impf. 1) vide враКати. 2) орае, bie Rüße qufbrehen, effringo nucem cultro. Врталисе, врћемсе, vide враћатисе, Вршење, п. (Pec.) vide врћење. Вртеши, тим (Рес.) vide врћели Вометисе, шимсе, (Рес.) vide врће тисе. Вртиши, им, (Срем.) vide врћети. Вртитисе, имсе, (Срем.) vidě врће мисе. Вртлог, m. ber Maffermirbel, vortex. Вртоглав, ва, BO, schwindlig, vertiginosus. Вртоглавица, f. ber hwinbel, vertigo. Врћење, п. 1) bas Bohren, terebratio. 2) дав Dreben, volutio. Врћети, вршим, v. impf. (Ерц.) боб. ren, terebro. Врћетисе, вртимсе, v. г. impf. (Ерц.) fich drehen, vertor. Врћи, вогнем, v. pf. thun (itellen, legen), pono. Врки, вршем, (у Бачкој) vide вријећи. genus. Воц, с. трц врц. ar Грцање, п. 1) baš nelle Minunb Herbewegen, micatio. 2) das Sprüßen, emicatio. Врцати, ца, v. impf. fprüßen, emico : „Црна крвца кроз кошуљу врца — Врцатисе, амсе, v. r. impf. fid n hin- und herbewegen (z. B. wenn ein Mann ein Srauenzimmer inadäffen will), mico? Врцкање, n, dim. . врцање. Вршачки, ка, ко, Berfheker=, Вршење, п. дав lustreten (дев Bettei. des), trituratio. Вршидба, f. baš luštreten, trituratio. Вршитисе, шисе, v. r. impf, in &r. fülung geђen, perficior: вршисе воља Божја. Вpurna, f. die Fischreuße, nassa, вршник, m. vide препуља. Вршчанин, m. einet von Berften. Вошчић, m, 1)'dim, у вр. 2) (врачић) din. v. Bpг. Връо, врла, ло, vide добар. Връ вит, та, то, н. п. гора, сіn Berg mit vielen Spiken, cacuminosus(?). Вліца, f. (у Еоц.) vide тица. Вугдраг (Вукдраг), ш. Тапивате, nomen viri. Вузман, m. Mannšname, nomen viri. Вуило, m. Mannoname, nomen viri. Вуин, т. Папирате, пomen viri. Вунца, m. Жаnušname, nomen viri. Вуја, m. (Рес. и Срем.) vide Byjo. Вујадин, т. Тапивате, nomen viri. Bуjak, m. Mannsname, nomeu viri. Вујан, m. Тапивнате, поmen viri. Вујана, f. Srauenname, nomen femi nae. Вујеша, т. Таппврате, nomen viri. Вујо, т. (Срц.) 1) һур. . Вук 2)һур. . Вуица. Bуjko, m. Mannsname, nomen viri. Byjuema, m. Mannsname, nomen viri. Вујчин, ш. Тann name, nomen viri. Вук, т. 1) ber Bolf, lupus. 2) Тапива name, nomen viri. Кад се каксој жени не даду ђеца, онда нађене ђетету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и мени овако име нађели). Вука, f. Glu bе, Вуковар. Вукадпн, m. Mannsname, nomen viri. Вукајло, т. Тапивате, nomen viri. Вукаљ, т. Таnušname, nomen viri. Вукана, f. Srauenname, nomen femi nae. Bуkac, m. Mannsname, nomen viri. Вукац, кца, m. Тапnšname, nomen viri. Bуkaч, m. Mannsname, nomen viri. Вукашин, m. Капи пате, nomen viri. Букеља, т. Тапионате, nomen viri. Вукић, Тапивname, nomen viri. Вукман, m. Тапионате, nomen viri. Вукмиљ, т. Тапиšname, nomen viri. Вукмир, т. Тапионате, nomen viri. Вукмира, f. Grauenname, nomen femi nae. Вуковар, т. Štabt in Slavonien, nomen urhis. Вуковарац (рца), човек из Вуковара. Вуковарски, ка, ко, оп Вуковар. Вуковоје, т. Тапивнатe, nomen virı. Вукодлак, т. вампир, ber Затрус, vampyrus (das Vulcolacsae im Adelung а. ѵ. Затруг). Вукодлак се зове човек, у кога (по приповијеткама народним), послије смрти 40 дана, уђе некакав ђаволски ду, и ОЖИВИ га (повампирисе). Потом вукодлан излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њиову. Пошшем се човек не може повампирити, већ ако да преко њега мртва прелети каква птица, или друго какво живинче пређе: защо свагда чувају мрца да преко њега што не пређе. Вукодлаци се обично појављују зими (од Божића шамо до Спасова дне). Како почну људи мло го умирати по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а ђекоји почну казивати да су га ђе ноћу вуђели с покровом на ра мену) и стану погађати ко се повампирио. Кашто узму врана ждријенца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова, у којима се боје да није вукодлак : зашто, кажу да такови , Ако се о ком ждријебац не ће, нити смије, прећи преко вукодлака. увјере и догодисе да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глоговим кољем (зашто се он само глогова коца боји: зато говоре, кад га спомену у кући, „на путу му брок и глогово трње" зашто су и брошњаци покривени глого вим трњем -), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се није распаб, a они га избоду оним кољем, па га баце на ватру те изгори. Кажу да шаковога Букодлака нађу у гробу а он се угојио, надуо и поцрвењео од љуцке крви („црвен као вампир”). Вукодлак долази кашто и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) ше спава с њоме; и кажу да оно дијете не ма костију које се роди с вукодлаком. А у, вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара жипіније и око чардака и кошева кукурузније. Вукоје, т. Джаnusname, nomen viri. Вукоједина, f. ber Soljebiß, admorsus lupi; (приповиједају) кад жена трудна једе меба од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином ђешету, кад се роди, изиђу некакве ране, које се зову вумоједина. Вукоједина се кади измечетом и тим се лијечи. Вукола, m. Mannšname, nomen viri. Вукоман, m. Тапионате, nomen viri. Вукосав, т. Mannšname, nomen viri. Вукосава, f. Grauenname, nomen feminae. Букоща, т. Таnnšname, пошен viri. Вукотићи, m. pl. cf. сјекушићи (са- Вунко, т. Таппвname, nomen viri. Вунта, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бам.) das Pfund, pondo. Вунташ, m. mi. j. лан, Flachs, der pfundweise verkauft (verpackt) wird, linum quod jam pensum venditur. Вунташки, ка, ко, н. п. каншар, bie Pfundwage, libra quae pondo exhibet. Вунцут, m. der Hundsfott (österr. Sunbsfutt), nebuld. Вунцутарија, f. bie unоsföfterey, res seelesta. „Шемлук чини Вуча ценерале Вучан, m. Жannoname, nomen viri. Вучен, т. Тапионате, поmen viri. Вучење, п. дав hleppen, Зiehen, tractio (?). Вучета, m. Мапивате, поmen viri. Вучитрн, т. варош у Косову код во- |