Page images
PDF
EPUB

rum:

lісаt thun (im Beben, Erinten), facio de- Ускршњи, ња, ње, н. п. посп, ofter s,

licate, affecto elegantiam, venustatem. paschalis.. усилипписе, имсе, т. г. pf, geolen, услишити , им, т. pf. erhören, exauinfensus sum. cf. укурчипире,

dio : како и напно, Бог молитву Усјавање, . Рав lüben mафеп, сар услишио (кад напијају). defactio.

Усна, f. Die Rippe, labium. Усјавапн, ам, у. impf, glübеnt mафев, Уснат, па, шо, grоflippig, labeo, candefacio.

labiosus. Усјао, усјала, лo, glübens, candens. Уснёпина, f. augm. Ф. усна. ўсјапи, ам, v. pf. glübeni maфen, уснити, им, v. pf. шпа, träumen, somcandefacio.

pio. Усјаписе, амce, y, z, pf, etglüben, can- Усниписе, нисе, т. г. pf. коме што, delio.

mir hat geträumt, somnio. Ycje, m. (Eph.) die Saat, sementis,

Ўсница, f. dim, v. усна. усједање, б. (Ерц.) тав 2ufflken, con- Успівати, ам, v. pf. einfФläfern, sopio. scensio equi.

Успављивање , . бав @infФläfern, 50ўсједати, ам, v. impf. (Ерц.) н, п.

pitio. на коња, auffіgеn, conscendo. успављивати, љујем, у. impf, einfФläя Усједнули, нем, vidе усјести. fern, sopio. сјекованије, (Ерц.)3ohannів &ntbaира успайрии, им, v. pf. кога , in una tung, decollatio S. Johannis.

ruhe verseken, inquieto Усјелина, (Ерц.) еіn аbfфӣfiger Ort, Успайриписе, имce, v. г. pf. чnrubig loçus praeceps.

werden, excitari. Ўсјеспін (може се чупи и усједнути), Ўсперак, рка, m. See &infak (im Beina

усједем (и усједнем), v. pf. (Ерц.) н. kleide), panus insertus in latus caligaп. на коња, aufjiken, conscendo. ўсјећи, усиjечем, (Брц.) 2) fälen, gta „На усперку пашин делибаша

пиg anbauen, caedo ѕаtіѕ lіgnorani. 2) Успор, т. ударио успор, Der Eleinere hineinschneiden, inseco.

Fluß ist durch das Anschwellen des grös Усјецапи, ам, v. pf. (Ерц.) dim. pon Bern, in den er sich ergießt, zurüdgetres

ycjeku, anschneiden, indo, inseco. ten, redundatio fluminis. ускакање, п, бав фіnеinfpringen, tran. Успоредо, переnеinancer, simul. sultus.

Ўсправили, им, v. pf. aufriФten, егі. Ускакали, ачем, т. impf. Wineinfprins

go, statue.

ўсправљање, п. Зав 2ufriФten, erectio, ускідање, р. бав 2брfludеn, decerptio. allevatio.

(скидали, ам, v. impf, aбpfludеn, ўсправљати, ам, т. impf. aufriФten, ускинути, нем , v. pf. I carpo.

erigo,

allevo. ускисивање, д. Вав Bauerwеrеn, aces. Усправо, aufrефt, erectum (statuo). centia.

Успрезање , p, vidе узмицање. ускисівати, суje, v. impf.fauer mеrѕ ycпрезапи, ежем, vide, .

узмицаи. Ускиснути, не, v. pf. jpen,acesco ўспрёгнути, нем, vidе узмак : Ýckok, m. (cm.) der Entsprungene, Emis „Нишпа Турци успрегнути не ће. grant, exul, fugitivus.

усрати, усеремі, v. pf. anfфеіреп, „Пије вино ускок Радоица усколебаптисе, амce, v. г. рт. ft, pers Усред, mitten, in medio: усред села;

rden, dimoyeor: усколебаосе свијет. усред куће. Yckonábałe, n. das Aufgraben, fossio. ýcpo, m. hyp. du kleiner Scheißer, cacaУскопавати, ам, т. impf, aufgeabен, tor parvulus. fodio.

Ўспа, п. р. 2) беr Runt, os. 2) бав Уекопали, ам, v. pf. aufgraben, rе. 5Xaul, bie Зunge, има зла уста, est fodio.

dicax. ускотрљати, ам, v. pf. Bermuhlen, ўспава, f. Die eфeupe, canalis claudurcheinander werfen, diruo.

sus ad tempus : меље воденица на Ускочипти, имі, v. pf. entfpringen, effu уставу. gio, aufugio.

Успавили, им, v. pf. Беттеп, aufbal. Ускрс, m. vіdе васкрсеније.

retineo. Ускрсовање, vidе васкрсовање.

устављање, п. бав Дufbalten, retеntiо.

ўспављати, ам, v. impf. aufbalten, Ускрсовали, сујем, vidе васкрсовами,

retineo, Ускршипи, им, т. pf. абоrефеn, de- ўспављаписе, амсе, т. г. impf. іф fringo, .

perweilen, remurer,

gen, salto in

concaco.

ten,

ам,

аве,

Уставци, m. pi, прећи дан по крс- Уmабориши, им, vidе улогорити. ном имену, cf. крсно име.

ўлабoриятисе, vidе улогориписе. ўстајање, и. дав uffteben, surrectio. Уmajаписе, јимсе, т. г. pf" ft verber. Ýcmajamu, jem, v. impf. aufstehen, surgo. gen, abscondor, H.n.3ey. 2) unterbrochen ўспајатисе, појимсе, т. г. pf. abie. werden, auf einige Zeit aufhören, ingen, mitesco (de pomis).

termitto , intermittor. Устакнупи, нем, vidе устаћи. ўпакмице, усталац, аоца , т. п. і. човек, беr Уталожиписе, имсе, т. г. fi, legen, fleißige Arbeiter, assiduus.

(vom Zufstand, Sturm), remitto, comўстали, анем, v. pf. aufjteben, surgo. ponor. cf. малог. устали, такнем, vidе поспіавити 2. упаманни, им, v. pf, wlig aufgeә ўспашца, п. pl. dim. 6. уста.

ben, bis aufs legte Stück verloren ges Успёгнути, нем, y, pf. н. п. коњу

den, das Muß des Unglüds ist voll

geworden, funditus pereo. узду, angieben, adducо. Устезање, п. бав 2nsieben (Бев Зugeiв), упањипи, им, v. pf. Dünn metten, adductio freni,

extenuari. Устезати, ежем, т. impf. angieben,

ўтапкапи, v. pf. stampfen, conadduco.

culco. Успицање , p. vіdе постављатье 2.

Ўтва , f. 1) (сл.) некаква пица воўспицами, ичем, vidе постављати.

дена; кажу да је по прбуу жупа

као злато: и зато се свагда пјева устока, f. Sеr оftwins, eurus.

упва зла покрила, eine (my. cmonite, auf dem Fuße (nach folgen) thische ?) Ente in Volksliedern, anatis geў спіпце, јvestigiiѕ inѕiѕto: опишао за nus cantibus celebratum. 2) Frauennas њим усто пице.

me, nomen feminae. Усточики, m. p. cf. брадићи (само ўтвара, f. Das Befpen ft, spectrum. cf.

у оној загонепки). устргнупи, нем , v. pf. abreißen, de- ymbopamace, puce, v. г. pf. коме cerpo.

що ,
scheinen, videor :

утворило Устрелипти, им, (Рес, и Срем.) vide MH ce, ich glaubte zu sehen, es erschien устријелими.

mir (als Gespenst). Успіријелити, им, v. pf. (Ерц.) erfфіеѕ Ултврдити, им, т. pf. Defelligen, firmo.

Ben (mit dem Pfeil), sagitta trajicio : y- Ýmbphilabe, n. das Befestigen, firmaспријелила га вила.

tio. Устручaвaње, п. 2rt gеnе.

Утврђиван, Бујем, v. impf. Defefti. устручaвaнсе, амсе, т. г. impr. ji geniren, non audeo.

Упіёгнути, нем, v. pf. ftarЁ anxieben, Успечавање , п. дав фinauflaufen, ex. stringo. . cursio in (montem).

Уmезање, т. бав 2nsieben, ѕtrісtiо. Устрчавали, ам, у. impf. binauflau= ym запи, ежем, v. impf. angieben, adfen, excurso (in montem).

duco, stringo. Устрчати, имі, v. pf. "binauflaufen, утемељиписе, имсе, т. г. pf. fib tas

bliren, niederlassen, consideo. Ўстук, т. 1) bei Sen бајалице беr ўтерапи, ам, (Рес. и Срем.) vide yfc

Spruch, womit sie das Uebel bespre: рати. фе, бар ев 3 цtütrete, formula Умерніванње, п. (Рес. и Срем.) vide incantatricis ut malum cedat retro, укеривање. abeat. 2) ein Reaut бази, herbae vene- Уптерiiвапи, рујем, (Рес. и Срем.) yi

de yерирашн. Ўстукнупін, нем, v. pf. gurudweiфет, Уmek, ечем, v. pf. 1) еntlаufen, evarecedo.

do. 2) Kome, einen im Laufe hinter sich Уступатье, п. Зав Зuridtreten, recessio. lassen, cursu supero. Уступапін, ам, v. impf. Laurüdtreten, Упенсе, ечемсе, т. г. pf, fib bеrроr • Успўпипи, им, v. pf. s recedo.

thun, exsisto. Усукати , учем, v. pf. Drehen, intоrqueo. ӱлешен, m. (Рес. и Срем.) vidе упје.

суніванье, р. дав рrеhеn, intоrѕiо. Ўсуківати, кујем, v. impf. Dreben, ўпешили, им, (Рес. и Срем. ) vide torqueo.

утјелцити. Усу пін, успем, v. pf. Біnеіngiepen, ўтија*, f. дав Зgeleifen, ferramentuin schütten , fundo.

laevigatorium. Утабати, ам, v. pf. eintampfen, con- ўтирање, в. 1) дав абmifфеn, absterculco, inculco.

sio. 2) das Abweiden. depastio,

gen, firmo.

curro sursum.

ficarum genus.

.

іен.

Sus.

[ocr errors]

se.

Ўтирали, рем, y. impf. 1) абwifфеn, Утрина, f. Die Trift, pascua.

abstergo. 2) abweiden, depascor. Уприйвање, о, да Bettlaufen, си:Уптаскивање, а. бав фіnсіnсrüten, impres310).

Упiрківатисе, кујемсе, v. impf. Wetts Уmuскивагон, кујем, v. imрi. Бincin. laufen, carro. oruđen, premo iu —

Ўрлипи, нм, ч. pf. н. п. Клис, ers писнупін, нем, v. p. pincinpruden, paisen, excipio. prelilo in

Утрнуци, нем, т. pf. н. п. свијећу. Ўипи, утријем, у. pf. fett wеrbеп, bampy, auslörden, exstinguo. pinzuesco.

Упірнути, нем, v. pf. tarr wersen, Ўпніцање, п. vіdе утједање.

obtorpesco : упрнула ми нога, рука. упицами, упичем, vidе упjецалии. Упроба, г, дав &ingemeine, іntеѕtinа. уіицамінсе, упнчемсе, vide ymjеца- ўпирти, рем, упоръо, v. pf. 1) reiben,

tero (Reftig). 2) hārt treten, conculco, Упишали, ам, v. pf. 1) til mеrven (3. tero: умрла говеда око села. 3) ао.

S. vom Winde), conticesco. 2) stilen, ifфеn, abstergo. cf. отрпи. sedo.

упрунни, им, v. pf. кога, Splitter ўпјецање, п. (у Ерц.) :) bаѕ grgiepen in die Augea werfen, festucas injicio

eines Flußes in einen andern, inlluxus. in oculum.
2) бав &ntiaufen, effugium. 3) бав Вс. Ушрунипіксе, имce, v. т.

pf. упруsiegen iin Laufe, victoria cursus. 4) das Hwo (am ce, es ist mir etwas ins Auge Wornehmen, Vorhaben, propositum. gefallen, incidit mihi aliquid in ocuЎmjецатпи, упjечем, у. inpf. (у Ерц.) lum.

1) біф ergiepen, influo. 2) еntіloufen , Упрчавање, г. Тав біnеinlaufen, ineffugio. 3) hinter sich lassen, praecurro:

cursatio. Ўmjецаписе, упjечемce, v. г. impf. Утрчавапи, ам, v. imрt. pineinlaufen, (Epq.) sich hervorthun ; exsisto.

incurso. упjешен, m. (Ерц.) XannBname, no- Уперчаваписе, амсе, у. г. impf. film meu viri.

unberufen in etwas inengen, ingerere Упјеципи, им, v. pf. (Ерц.) н. ш. диjenie, befфwitigen (ein kino), trap- Улирчанти, ҷин, у. pf. jiaeinlaufen.

quillo. . упілепсати, ише*, v. pf, au #bügeln, упрчаписе, чимсе, т. г. pf. fіt unbe laevigo.

rufen in etwas mengen, ingerere se Уповиши, им, т. pf. fett maфen, mobt alicui negotio. füttern, pasço:

Упувипи, им, vidе упампили. пок, m. Die Rinjung, ostia: на упо. Упўпипи, им, v. pf. аэjtumpfen, ohку Саве у Дунаво.

tundo, obtusum reddo. Уполипи, им, v. pf, ftil weeken, son- Ушуравье, п. Ва8 pineinwerfen, injeticesco.

ctio. Уmонупін, нем, . pf. erfaufen, ertrins Уптурами , ам, v, impf. FineinfФleus ten, mergi.

упі уряти, нім, v. pf. беrn, injicio. Упопиписе, имісе, . г. pf, ertrinten, упући, учем, y, pf. i) лука, соли, mergi.

ftogen, contundo, 2) вола, диеф 3et. Упопљения, m. See & truntene , mer stoßen castriren, testiculos contundo.

sus. Уватио као упопљених, ўКерапии, ам, (Ерц.) vidе cаkерали. Ўторан (упорак), pкa, m. vіdе упар- укерівање, и. (Ерц.) vide cakeривање.

укеривалий, рујем, (Коц.) vide cafeÙmope, f. pl. das Vorspringende der Faße

рквапии. dauben außerhalb des Bodens, quod vku, ykem, v. pf. bineingehen, intro. procurrit de tabulis extra fundum. укудитисе, имce, v. г. pf. tubis wers Умірніін (говорисе и уморат), т. 1) den, obstupefio, obstinor.

der Dienstag, dies martis. 2) (icherzá ykýmema, mim, (Pec.) vide ykykemu. haft) der Kolbenprügel, vide kujaya. УКупетисе, имce, (Pec.) vidе уһу. Упорињак, m, п. ј. обруч, дer Reif at fетисе.

беn yпope, orbis dolii extra fundum. укупити , им, (Срем.) vidе укукети. Уточни, им, v. pf. eingфеntеn, in- улутитисе, имce, (Срем.) vidе ућу. fundo.

келисе. прапити, им, у. pf. eingraben, ip- укукепти, упим, v. pf. (Врц.) ftin mer. fodio, defodio.

den, verstummen, obmutesco. Утренін, т. бie peerfirage, via trita: ук келисе, утимое, т. г. р. (Ерц.)

yeo ympennt (er ist davon gelaufen). verslummen, conticesco.

curro in

ник.

sues.

lus parvus.

ỳx! interj. uh! ach! ah! cf. y.

yon drei Roßschweifen, passa trium Ўцваспи, аптим, v. pf.) aufulüben, et caudarum equinarum: Ўцвалитпи, им, у. pf. jloresco. „И осмога пашу учшуглију Ўцвёлиппин, им, (Рес. и Срем.) vide Учувати, ам, (сп.) vide сачували : уцвијелипн.

„Ўчувај се од града Зорника Уцвијелити, нм, v. pt. (Ерц.) meinen Ўзбашлије • (парте), f. р.*art павще:

machen, facio flere., cogo in lacrymas. „Зађешесе злаћени пиштољи Уцедилия, им, (Рес. н Срем.) vidе уцн. „За њезине павпе уцбашлије једині.

ỳ hepa, f. Sdimpfwort auf eine elende Уце, ивање, т. (Рес. и Срем.) vide y jútte , conviciuin in casam. цје, иване.

Yu, f. die Laus, pediculus. Уце, изгля, ђујем, (Рес. и Срем.) vі. Үш (уше)! interj. Tagt man jum ©фwei. dе унијеђиваш.

ne um es wegzuiagen, vox pellendi ўцена, г. (Рес. и Срегл.) vidе уцјена. Уценниппе , им, Рес. и срем.) учае уци- ўшанчишнсе, имсе, т. г. pf. пф vet. je!!!1!1!.

fфап; еп, vallo se munire, уције дим!, им, т. pf. (Ерц.) бineina yuараши, ам, v. pf. аnfаngеn gu Yügen jeibe:1, incolare. .

(e8 bunt zu treiben), mentiri coepi. унијенили, им, т. pf. (Ep.) fchäßen, Yue! interj. vide yıu?

aestino, н. п. алуци над уваже по- ушењак, юка, ш. leine gaив, реdісuвека (или му у дијелие одведу) па уilјене; по се догађа и сад по Тур- Ушёпрыпти, ил1, т. pf. in tümmerliфе ској. Кајнио Рјдуци воде дијете по Lage kommen, in angustias incido. мјесец дана са собом, дой му олгац mu (gen. yiuiî u ywujy), f. pl. 1) die

не сасэки уцјену и не да. Dhren, pl. son yło. 2) das Dehr, anУцјеђівање , п. (Ерц.) бав фіnеinjeiben, sa , foramen, н. п. у копiла, у чабра, incolatio.

у игле, у сјекире, у срца. Уцјеђівашиг , Бујем , v, impf, (Ерц.) pin. Ущівање, п. бав фіnеіnnіреп, іnѕutio. einfeihen, incolo.

Viu івали, ам, v. impf. Fincinnüben, Ўцена , f. (Ерц.) дie 21bfфätung, aesti. insuo. matio. cf. унцијенити.

ўмити, ушијем, y, pf. Fincinnaben, Yhêne, n. 1) das Lehren, doctio. 2) vas insuo. Lernen, to discere.

ў шица, f. dim, p. уш. Уче спати, ам, у. pf. оft tbuil, fre- ўшице, f. pk dim. р. уши. quento.

Ўши шикати, ам, v. pf. 1) cin uuruhi. Учнінни, им, v. pf. 2) што, thип, ges Pferd besänftigen, beruhigen, miti

facio, 2) tome, anthun (verheren), 1a. go. 2) überhaupt, einen Zoraigen beo scino. 3) кожу, guriten, praeparo.

sänftigen, lenio, mitigo. 4) Жито, reitern, cribro.

Уликолипи, им, vidе уштроитн. Учиініпінсе, имҫe, v. г. pf. 1) mіr toimt ушкопљенні, т. 1) per Офорв, фат. es ror, 2) rich anstellen, simulo.

mel, vervex. 2) der Verschnittene, euУчитељ, ш. беr gehrer, docens, magi. uuchus ster. cf. Ішкола.

ўшљив, ва, вo, Taujig , (8äufe babent). Учитељев, ва, во, бев QehrerB, magi pediculosus. stri.

Ўьнвац, вца, m. Ber gauterl, lomo Учитељевица, f. Die Seau be8 gehrer8 , pediculosus. uxor magistri.

шљивица, f, Die gaufge, pediculosa. Учительски, кa, кo, .) gehrers, magi шпавили, им, п. і. Кожу, cf. учи.

strorum. 2) adv. wie ein Lehrer, more magistri.

ўшап, m. Bеr аbnejmente Bond : сад Ўчипи, им, v. impf. 1) кога, Tehren, је ушпагі ,

luna decrescit. doceo. 2) што, lernen, disco. 3) (efen, Ушпіагінупінсе, месе, у. r. pf. п. і. lego. cf. чапили.

mjecey, abnehmen, decresco. Училисе, имce, v. r, impf. lernen, di- ушпінулпи, нем, т. pf. Eneipen, wі. sco : учисе књизи ипд учисе писати,

cken,

vellico. чатипи и т. д.

ўшпипак, пка , m. (@terr. Die Зmid. Учкур m, vidе гатњик.

krapfen), placentulae genus. Учкурлук *, m. Der Sheil Ser (turtifфеп, ўшпиничић, m, dim. р. ушпипак.

ungrifфen) ofen, pure бen per Büt• улиркали, ам, v. pf. stärken, tel gezogen ist, caligarum, turcicarum amylo corroboro (lintea). pars.

Ултроити, им, y, pf. perfфneiben, ўчпуглија *, т. п. і. паша, Pafфа

[ocr errors]

2

castro,

ми.

[ocr errors]

men,

воіцпан.

ф.

Ņuke, n. die Mündung, ostia. Филлан, ш. бie Сфale, phiala. ўuyp, m. 1) vide yјам, 2) узео Бог Фині, нa, нo, vidе вини.

од њега ушур, bаt gleifan Die Фипіі», m. vіdе випиљ. 2Rüşlgetube von ibm gеnоmmеn, ibn Фішек*, m. vіdе вишек. дезеіфnet (our Beraupung eines Фишеклук*, m. vіdе вишеклук. Sliedes).

Фландра, f. (у Сријему, у Бачк. пу Ушутеши, шим, (Pec.) vidе ушуће. Бан. особно по варошима) cin

Schimpfwort für eine liederliche Wei68. утупетисе, пимсе, (Pec.) vide ушу person, vulgivaga. келисе.

Фландрепина, f. angm. 2. фландра. Уur jшиши, им, (Срм.) vidе ушуће. Фланер, т. (у Сријему, у Бачк. в

Hah.) das Flanelle pannus flanella diУuўтиптисе, имce, (Срм.) vide ушу

ctus. fem iсе.

Форинпia, f. vide вoринга. Ушулети, утим, v. pf. (Ерц.) pers Форма, f. (у Сријему, у Бачк. и у ftuin men, conticesco.

Бан. особищо по ворошима) pie ушуКеписе, v. г. pf. (Ерц.) perftuma Forin, forma.

, conticesco.

Форшпан, m.

vide
Фотан, .
Фрајкор , m. vіdе врајкор.
Фрајкорац, рца, m. vіdе врајкорац.
Фрајкорија , f. vіdе врајкорија.
Фрајкорски, кa, кo, vilе врајкорский

Фрајт, m. vіdе врајш. фанн, vidе вайн.

Француз, m. See Trangofe, Gallus. Фајда, f. vіdе вајда.

Француска, t. Sean reim, Gallia. Ракља, f. (сп.) :

Француски, кa, кo, 2) frаngfff%, gal. Један калпак, девет челенака, licus. 2) adv. französisch, gallice. и десета факља окована,

Францускиња, f. Die Seans ofіnn, Galla. Из ње су му до піри пера златна, Фраc, m. vіdе врас. Што јунака бију по плећимга Фратор , m, vidе вратор и прапор.

Фрапторов, ва, во; vіdе враторов и

прапоров. Фаланка, f, vidе валинка.

Фраторски, кa, кo, vidе враторски Флип, им, vidе валипти.

и праторски. Фалиши, им, vidе валити, mit al. Фрішак, шка, кo, vidе вришак.

Іet ableitungen uno Bufamenfekun. Фрпа», m. vіdе врта. gen.

Фртаљче, чепа , , vidе враљче. Фамилија, f. vіdе вамилија.

Фрушка гора, ғ. бав шебirgе, бав Зіеѕ Фамилијаз, т. (у Сријему, у Бачк. и mien von Westen nad Osten durch.

y Hah.) der Famulus in der Schule, schneidet, nom. propr. saltus. scholae famulus.

Фрушкогорац, рца, ш. н. п. Калуђер, Фамилијазина, f. рав amulugels , pe Fruschlogorer. cuoia solvenda scholae famulo.

Фрушкогорскӣ, кa, кo, SrufФtogorer. Фäm, m. vіdе ват.

Фунша, f. vіdе вуна. Фела, f. vіdе вела.

Фунлаш, m. vіdе вунлаш. Феләр, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Фунташки , кa, кo, vidе вунлашки.

vidе валинка, мана погрјешка. Фуруна* (фуруна), f vіdе вуруна. Фењер*, m. pie gаtеrne, laterpa. Фруница (фуруница), f. dim. р. фу Þepeya*, f. Urt Oberkleids türlischer

руна. Frauen , pallae turcicae genus. Фурунски, кa, кo, vide

вурунски. Ферман, т. бer Serita, rеѕсriрtum Фурунција*, m, vide Бурунција.

inperatoris Turcici. Фермен*, м. 1 Urt männlicher Weste Фермене, нета, р.olyne dermel, subu

фалаге* , f. p. 1vіdе валаке.

,

culae genus.

Ц.
Lasapura, f. Schimpfwort für einen

øèc, m. vide bec.
Феснi, dim. . фес.
Феm іслам*, m. vide Кладово.
Фигањ, m. vіdе вигањ.
•рилдиш*, м. vіdе вил диш,
•Филиман . vіdе вилиман.

аварика,
schlechten Wein, convicium in vinurn

malum. .
Цавпити, им, vidе цвапиті.
Цагрије, f. коре од ножа,

cf. кора.

« PreviousContinue »