Page images
PDF
EPUB

око

ris.

numuli genus.

Цака, ціка, іn ten поскочице (Zange окера у свијет, и каже му: „Да со

weisen) Nachahmung des Lautes der нигѣе не станиш, док не нађени Snöpfe, Münzen u. dgl. beim Sange, ђе су се два зла ударила.” Одајуinterj. de sonitu conslictorum saltantis. fи пај момак по свијету, кад доLap, m. der Kaiser , imperator.

ђе на оно мјесто, ђе је сад ЦариЦарев, ва, во, бев Raifеrе, imperato град, нађе глогов трн, ђе се

њега обмошала гуја, па гуja пeца Царевина, f. 1) бав aifеrgut, rеs іm трн, а при буде гују; онда помн

peratoris. 2) das Raiserland, Kaiserthum, сли у себи: „Ево ово су два зла.” imperium.

па пође у наоколо разматрати оЦаревић, m. Bеr junge Raifеr, impera. на мјеста; кад дође, онако у наоtoris filius. .

коло идући, опет поблизу онога Царевица, f. л. ј. пара, eine Art Para, прна, онда спане, па рече: „Овқе

преба спали.” у који ма по реЦариград, m. pie Raiferitact (Rontana че, у онај се ма обазре, а то се

tinopel), urbs imperatoria (Constanti од онога парна до његови леђа (куд popolis). Србљи приповиједају, да је го, он ишао) створио зид. и од Цариград нијесу људі зидали, него пога мјеста до онога пірна, кажу да се сам саздао: кажу да је нека да ни данас нема зида у Царигракав цар ловећи нагазно на мртву ду, (а да се он није обазрео и да љуцку главу и прегазио је с коњем; није рекао: овђе треба спати, онда му глава проговорила; „Шпа зид би за њим нарастао до прна). ме rазиш, кад ку піи мрпва доса. Послије он пу поспане цар, и од дипи.” Кад по чује цар, онда сја свога феда опіме царство. ше с коња и узме ону главу пе је Цариградскӣ, кa, кo, t) Wontantinoоднесе кући; па је код куће саже politanisch, constantinopolitanus. 2) als же, и оно угљесље од ње, пошто се adv. konstantinoplisch, more constanti. олади, спуче у пра, па завије у ар nopolitano, н. п. носисе. тију и остави у сандук. Послије Цариграђанин, m. per konftantinopos некога времена отиде некуда цар,

litaner, Coustantinopolitanus. а његова кћи (која је била ђевојка Цариграђанка, f. Die Rontantinopolis на удају) узме клучеве на отвори tanerin, Constantinopolitana. сандук и почне по њему нешто Царић, m, 1) dim. р. цар. 2) деr Заина преметапи; кад нађе онај пра у Fönig, regulus. арпіиди, види да је некакав пра, алії Парица, f. Die Raifеrіn, imperatrix. не зна какав је, па онда меппіне Царичин, на, но, der Kaiserin, impeпрст на језик пе покваси па умочи ratricis. у онај пра и лазне мало, да би до- Царичина, f. ($öniginnorunn) bеrüşmte знала шта је; потом га опет за Suele in per крајина Неготинска, вије у арпију као што је и био и von wo Ueberbleibel einer Wasserleis остави у сандук , а она од тога ча tung паф Праово. cf. крајнна. са постане трудна. Кад се по- Царовање, п, сав Заrfeyn, paв жаifer: лије стане испраживати и испAI thum, imperium: пивати од куд и како, дозна се „Бевовање моје царовање да је од оне главе. Кад ћевојка бу. Царовали , Рујем, v. impf, цар fеуіп, де на лом доба, а она роди сина. sum imperator, impero. Кад узме цар још онако мало ди- Царски, кa, кo, 1) eaifеrlіф, imperaјете у руке, а оно њему одма рука. torius. 2) adv. Faiserlich, imperatoris ма піе за браду! Онда цар заповједи да донесу један тањир жива Царство, р. бав Raifеrtbum, Rei , угљевља, а један дукапia: да огле

imperium. дају, чини ли по дијете из лудос- Івап, m. vіdе цвијепт. пи, или од своје воље. „Ако (вели) Івалити, им, vidе увјепати. буде дијепте лудо, оно ће попірча- Цвејан, т. (Рес. и Срем.) vide IIві. и с рукама и за угљевље, ако ли јан. не буде лудо, оно ће за дукате. Цвejo, m. (Рес. и Срем.) vide Цвијо. Кад донесу пред дијете угљевље и цвекла, vidе блитва. дукате, а оно одма рукама за ду- Iјвељање, в. (Рес. и Срем.) vidе цвије кате, а угљевљу ни мукает. Цар већ види да ће оно да се испуни, Швељапи, ам, (Рес. и Срем.) vilе цвијешто му је глава казала. Кад буде дијепе већ велики момак, онда га јцар Івёп, m. (Рес. и Срем.) vidе увијепи.

more. .

[ocr errors]

ање.

љапии.

nomen

[ocr errors]

ПІК).

ПОІІ.

Inуа.

II вi пia, 1. (Рес. и Срем.) vide Цвијепта. Швјелоje , m. (Ерц.) Хаппваме, пов пак, , тка, m. hyp. р. цвелі.

men viri. (гепање, р. (Рес, и Срем.) vidе цвје- Цвјетон сије, п. (Ерц.) vidе цвијета: тање.

„Пред Ристово пред цвјетоносије – 1}вігласті, па, по, (Рес. и Срем.) vide Цвје пош, m. (Ерц.) Rangename, поцвјеті асп.

men viri. ІІ кепіапки, ам, (Рес, и Срем.) vide Цвје пуља, г. (Epiц.) Xame für eine Ru) вјепати.

die wie eine Blume an der Stirne hat, Цветин, f. р. (Рес, и Срсм.) іdе цви

accae quae iu fronte babet 20. jenu.

tum albam. ІІьетін, m. (Рес. и Срем.; vide Шғије. Цвікање, р. бас Sфmaken (lat. Süs

ren), osculatio cuni sonitu. ІЦвелико , т. (Рес. и Сремт.) vilе 1вје. Цвікати, ам, v, impf. fbmaken, cua

sonitu oscalor. Швепіни, на, но. (Ресь и Срем.) vide Цвбке, genit. int Ser Xeben#art : у покв цвјенни."

нема ни цвоке, mit ciner baiber Ota Iloemoje, m. (Pec. u Cpen.) vide Hoje ist nichts zu machen, nec operae pre. піоје.

tium est bibere dimidiam ocam, Цвеліоносије, п. (Рес. и Срем.) vide Цволнупи, нем , v. pf. 5mcgen, cum цвјепоносије.

sonitu osculor. ПЈве пош, m. (Рес. и Срем.) vide Цвје- Церка , f. Вав Зwitfфеrn, frіtіngitus.

Цветнути, нем v. pr. :) zwitschern, Цвстуља, f. (Рес. и Сремі.) vidе увје. fritinnio. 2) zwittchern, sowirren (Wası

ser auf Feuer gegossen), strido. Iloche, u. (Pec. Cpem.) vide ibajeke. Bpky'nháre, n. das mit dern, garri. Jlcihuje, n. dim v. 143ehe.

tus (avium). Псијан, ш. (Epiц.) жаппвпатне, погреnvігі. Паркупатии, улем, ғ. impf. зwitјфеси, Ilanjevarne, W. (Epu) 0.8 Weinenmar garrio. theil, permotio ad Metum.

Јврче ње, и. дав Зwitfфeen, frіtіnnіtus, IIсијељати, ам, у. impf. (Ерд.) cinen stridor. maden , facio flere.

Ширчапи, чим, т. impf. switfфеrn, frie Цвијслі, т. Ерц ) ) (coll.) дie Blüte,

tinnio, strideo. ils. 2) (рі. цвјслови) ble Blunie, llos. Цев, Ғ. (Рес. и Срем.) vidе цијев. Цвијепта , 't. Ерц.) stauenname, nopen Ileвчина , f. augm. р. цев. teminae.

Цевчица f. dim .. цеБ. Јвијестах, пка, m. hyp. 2. вијеп. Цедкло, р. (Рес. и Срем.) vidе цједило, 1(г.iјети, f. р. Ерц. сеr palimfonntag, цедили, им, (Рес. и Срем.) vidе цн. dominica palmarum.

једипи. Цвiij епи,

з. (Ерц.) Xanngname, по- цедуља, f. (у Сријему, у Бачк. ну men viri.

Hax.) der Zettel, scheda. Hehe, n. (coll. Epq.) die Blumen, Desynap, m. der Zettel gibt (*. B.an Zola Hores.

ftatten, Stadttboren) schedularius. Івiijekilige , n, dim. 2. цвијеће. цедуљарев, ва, во , бев gеttеlgeberв. 1. ijo, m. (Ерц.) hyp. у. Швијслин. ПЕдуаров, ва , кој ѕсhеdularii. loiлети, лим, (Рcc.)

vide ЦВиљепи.

Це думица, f. dim. t. цехуља. ПІБілини, лим, (Срем.)

Це, , m. (Рес. и Сpera.) vidе цијеђ. IIвільење , p. pas Bebetagein, lamentatio. II-жење, о. (Рес. и Срем.) vidе цијеђење. Івтілепи, лиУІ , v. impl. (Ерц.) web: ІЛекин, п. vіdе рушина. Elageli, lamentor.

Целау, «ца, ш. "(Рес. и Срем.) vido Ігiспање , в. (Ерц.) Sas Blüben, Cos. 1цијелац. ІІ.jспаст , па , но ,Ерц.) н. п. крава, Целівальс, п. (Рес. и Срем.) vidе цје

eine Bloße an der Stirne habend, mao cula alhai in fronte praeditus

Целивати, ам (и целујем), (Рес, и 31. је папи , ам, v. inpf. (Ерту ) Eliђеп, (Срем.) vidе цјеливалін. lloreo.

Целокунан, Ігна, но, (Рес. и Срем.) Wojemamu, m. (Ep.) Mann' name, vidе пиелокупан. nomen viri.n.

Цена , f. Pес.. и Соем.) vidе цијена. ilojenih, m. dim. у. цвије.

Ценетье. . (Рес. и Срем.) vidе цеIlejemko, 11. (Epy.) Mannsname, nomen viri

Ценипіи, им, (Рес, и Срем.) vidе ци! ВІвјелініі, на, но, (Ертц.) н, п. неђеља, јснипін.

Bie Daimpoфe, heidonas palmаrаш. ценпла, f. (у Сријему, у Бачк. иу Бан.)

[ocr errors]
[ocr errors]

љење.

нење.

кање,

миње:

пало.

Пање.

non).

[ocr errors]

der Sentner (österr. der Ecnten), pondus „Ој Цетињо водо поносила couteuarium, centipondium.

у Цетињн усред горе Црне Цењење, п. (Рес. и Срем.) vidе ције- Цетињанин, т. човек из Цептиње:

„Вино пије придеси Цепињана Цењкатье, п. (Рес. и Срем.) vidе цјењ „Крај Цетиње попје воде'ладне

Ценњка, f. жена, или ћевојка из Цеценькапійсе, амсе, (Рес. и Срем.) vidе пјењhаписе.

„Вино служи Цептињка ћевојка цео, цела, ло, (Ресо и Срем.) vidе ци- Цепињскі, кa, кo, ооп беr Цетиња : јел. .

„Оде право врелу Цетињскоме Целало, в. (Рес. и Срем,) vidе цје- ex, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.),

die Zechë (der Handwerker), collegium. Цианица, f. (Рес. и Срем.) vidе цје- Цехмајстор, ш. беr Зеф meifter, magiпаница,

stcr collegii. Це паничица, f. dim. р. цепаница. Цехмајсторов, ва, во, бев Зефmeifter, Цёпање, и. (Рес. и Срем.) vidе ције. magistri collegii.

Цётцељ, m. преслано као цецељ. Це пати, аэт, (Рес. и Срем.) vidе ци- Циганија, f. (coll.) Die Bigеnеr, Zingari, јепати.

Ціганин, m. Ber 3igeuner, Zingarus. начки , (Рес. и Срет.) vidе цјелачки, циганинов, ва, во, бев 3igeuner, Zin1епка, f. (Рес, и Срем.) vidе дјелка. gari. Цепци, наца, т. р. (Рес. и Срем.) Циганисање, р. дав Зіgениеrn, facio vide mujerliju.

more Zingari. Цепчица, f. dini, . Teiiка.

Циганисапи, нишем, т. impf, зіgеи. Dép, m. a) die Serreiche, cerrus. 2) nern,

facio more zingari. propr. eines Serges der die hanja von Ilurahka, f. die Zigeunierin Zingara. Зворник bәn per point Шабац trennt, Циганлук, m. Die 3igeunerey, imos, vanom. propr. montis :

gatio Zingarorum. Сэвр Цера високе планине

Ціганский , hа, но, 1) siyeunerifф. zinЦерење , p. cat gacyen mit 213eifung ber garus. 2) adv, more zingari.

Zähne, risus ostensis dentibus. Ціганчад, f. (coll.) Die Bigeunertinser, Це рибаша, m. Ber gigeитerhauptmann, pueri zingari. duz zingarorud?.

Циганче, чеша, д. cin junger Nigeuner, Церибашин, на, но, деї Зіgеnеrhaupt.

puer zingarus. manns, ducis zingarorum.

Циганчење, n. Bas Benef men einer gia Пернебатияница , f. "Die $хаи бев Зідеи. geunerin, mos zingarae. nerhauptmanns, uxor ducis zingaro. Iluraninh, hla, uo, der Zigeunerin, zin

garae. Церіп, m. 28als on Gerr = &іфеп, сеr- Циганчина, f. augm, p. циганка. retum.

Циганчипи, им, y. impf. mie eine gія цериписе, им се, v, r. impf. Zähne geunerin sich benehmen, facio more zin

weisend lachen, rideo dentimus osten garae. sis.

Циганчица, f. dirn. 2. циганка. Перић, m. eine junge Cerreiche, cerrus urna, f. der Ziegel, later. parva.

Циглана, f. Die Siegelbütte, Ber giegel Церница , f. варош у Ерцеговини : ofen, officina lateraria , fornax latera. „Одатле се свати подигоше,

ria. . „УЦерници конак учинише Isuruap, m. der Ziegelbrenner, laterarius. Церов, ва, во, уоu per Gerreiфе, сеr. Цігли, ла, лo, einig nur, поnnisi: цигreus, cerrinus.

ли један, цигла два и т. д. Церовац, вца, т. 1) жир, bie &іфeIn „У Спіојана нема млого друга,

der Cerr : Siche, glaudes cerri. 2) Stab „Разма цигле двије вјерне слуге von der Serreiche, baculus cerreus. Циго, m. (pertrauli, fiir циганин). Церовача, f. 1) Ctoe pon Bee Gerreiфе, Цигулін, т. само у овој загонетки : füstis cerreus. 2) Anma, die schönste ІЦигулин цичну лугу; да није тігу. Art von Melonen, peponis genus op лина улугу, сви би људи залуду timum.

(воденица). Церовина, f. 2) Serrbolj, Birnbolj, lі. Цiijeв, f. (Ерц.) сав Хофе, бie 2 @bre.

gnum cerreum. 2) im Scherz für yape tistula, canalis, tubus : цијев од 30,

вина : наша церовина до вијека. вине, шпіо жене сучу пређу на њу; Цетиња, f. 1) беr Slug IЦетиња. 2) цијев пушчана; цијев у ноге (: }

cessen Gcbist, ager circuincetinanus: голијен.).

rum.

[ocr errors]

"vidе цијел.

Ције дни, им, т. impf. (Ерц.) feisen. Цiin ! приповиједају, да је некакав чоcolo, percolo.

век изјео печену кокош у очи БожиHijeh, m. (Epy.) die lauge, cinis lixiva. ћа, па рекао: „Циц гузица до Бо. 1пјењенье, n. Вав Ceiheit, cоlаtiо. жиһа.” 1. jea, na, 10, (Epy.) ganz .. totus , in. Yuugapa, f. ein Bericht, meist um Gäste zu teger; unverleßt, integer.

empfangen, cf. масло. Цијелац, лца, m. (Epig.) . јснијег, Цицвараш,

bahnloser Schnee, nives integrac (non H K , nomen jocosum libri ecclesiastici tritae pedibus).

(ritualis), weil seinem Gebrauche meist Цијена, f. (Ерц.) беr Preie, pretium. еіnе цицвара пафfoiqt. IIијенити, им, v. imрt. (Ерд.) fфäsen, 1Цицібан, ш. само у овој загонеп"aestimo.

ки : Поручује IЦицибан Цици баннЦијењғнье, п. (Ерц.) дав сфägen, ae ц II : пошљи мене шеплу петљу на stimatio.

магарици; покисе ми бела пена на Цијепање, п. (Ерц.) Завераltеr, fissio. загалици ? (т. з. човек из воденице цијепати, ам, у. impf. (Ерц.) fpalten, поручује жени да му пошље кола fiudo.

да носи брашно.) Цијенци, паца, m. pl. (Ерц ) они штап- Цицкоза, cine art #inserpiels in Ser ци, што стоје у пређи између ни

Бачка. па и горњега вратила.

Ilina, f. grimmige Sälte, Kraftkälte, Цијо, цијела, ло,

frigus inteusissimum. ІЦик, m. in Бет 21usructe: ударио га Цйчање, р. бав ци, ци тафеп, 50по тунку, auf pen Ropf, in caput.

nus ци. . ІІніка, f. Dав Веfфеер (беr сфwеine, Цічати, чим, т. г. impf. ци тафе, Mäuse), editus sonus: !

(wie das junge Sowein, die Maus.) цікнути, нем, v. pf. 41 schreyen,

edo sonum ци. eco sonun ци.

Цjeвчина, f. augm. p. цијев. Цимиропа, m, vide Климента. Цjeвчица, f. dim, p. цијев. Плнцар, т. беr thracifфе 213ala, Va- Цjeдило, п. (Ерц.) Der etiber, bie

lachus thrax (vielleicht weil sie ganų, Seihe, das Seihgefäß, coluni. и. Бgl. fpreфen, ftatt чинч).

Пјелівање, т. (Epy.) dab Küssen, oscuІІннцарев, га, вo, vide Шинцарое.. latio. Цинцарија, f. (coll.) бав зіnѕаtеnvolf, Пјелівати, ам (и цјелујем), т. impf. genus Zinzarorum.

(Epy.) füssen, osculor (in Liedern und Цинцарка , f. Die Singarin, zinzara. in per fire) cf. љубити.

vide Цинцаров, ва, во, бев 3ingaren, zip- цјелица, f. (Ерц.) н. п. земља, zari.

ледина. Цаінцарски, кa, кo, ) віngarifф, zin- цјелокупан, на но, (Ерц.) unperfebrt zaricus. 2) adv. moore zinzari.

(von Teichnamen der Beiligen .) corpus Цінцарчад, f. (coll.) бie jungen Ninja (sancti) integrum, incolume. ren, zinzari juvenes.

Цjeњкање, р. (Ерц.) feilfфеn, bаnten, Цинцарче, чета , п. Веr junge 3ing at,

licitatio. pier cinzaricus.

ПјењКаписе, амce, v. г. impf. (Ерц.) Цінцо, т. perfraulit für IIинцар. feilschen, bandeln, licitari. Ціпaњe , n. a8 (leitfertige) Betheuern цјепало, п. (Ерц.) мјесто, ће се дрва bei Gott! temera dei testatio.

yujenajy, der Spalteplatz, locus fios Iіпатисе, амсе, у. r. inpf. н. п. Бо.

dendorum lignorum. Tom, (leichtsinnig) bei Gott betheuern, Iljenahuga, f. (Epy.) ein Scheit Holz, deum testor temere.

pars ligni secta, lignum sectum. Ціпела, f. (у Сријему, у Бачко и у јепаничица , f. dim. р. цјепаница. Hah.) der Schuh, calceus.

цјепачкi, adv. (Ерц.) н. п. оплесіпи ципелица , f. dim. 2. ципела.

Kocy, Urt Haarflechtens, comtionis IIіповка , f. (у Сријему, у Бачк. и у genus.

Haw.) ein kleinerer laib Brot auf jenka, f. (Epy.) der Scheit, ligni pars die eise, panis compendiosior,

secta. Ципор , m. vіdе rеак.

цјепчица, f. dim. 2. цјепка. Ціпіорка , f. Das gemeine 23eib, mulie. Цклиписе, имce, vide спаклиписе. rala de plebe.

IIікуле, f. p. bie Bunofфube (ber ColЦіпоров, ва, во,

homun . daten), calceamenti genus. cionis de plebe.

Цокопање, р. бав зіttern yor &&lte, 1iiгорскіt , кa, кo, 1) зіроrif, plebe tremor prae frigore.

jus 2) adv. giporis, plebis more.

бев цитор,

ners,

так.

Цокотапи , кобем, т. impf. н. п. 04 Цркавица, . ( mitleilig) ciu bisen зиме, зittern, treno.

Vermögen, facultatula : Цоф, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) АИма ли он што?

der Zopf, cauda capillorum , cf. Kuka, В. Има неку цркавiнiцу: Плетеница.

Црква, f. Die Ritme, ecclesia, cf. наIpe, m. der Wurm, vermis.

маспир. Црва, f. бав Виетоф, foramen fа- Црквaри, m, pl. људи, што иду наchum a teredine.

маслинрима о великим годовіlута цэвак, вка, m. hyp. 6. црв.

(&irgänger), cf. намастир. Црватье, р. 1) бав Виетigfen, vermi- Црквенії, нa, нo, Rieфen*, templi есculatio 2) das lausen, depexio , subla

clesiac. tio pediculorum.

Црквењак, m, per Siemensieuer, aeІПрватисе , амсе , . . impf. 1) 53ür. dituus.

mer erzeugen, wurmstichig renn, ver- JpkBeHákoB, BA, BO, der Kirchendies miculor, 2) rich lausen, tollo pedicu.

acditui. los.

Црквина, f. (augm. 2. црква) Xuinen Црвемперка (црвенперка), f. eine 2rt einer Kirche, templi rudera.

. tleinen Bogeis mit tоthеm @efieper, црквица, f. dim, p. црква. avicula rubra.

Црквиште, p. Ort, wo chemal eine Upeér, f. die Röthe, rubor, rubedo, Kirche war, locus , ubi olim fuit ecclesia. Црвен, на , но , roth, rober.

пркнути, нем, vidе црки. Црвенење, п. vide црвењење.

Цр мурасли (црнпурасm), mа, то, Црвеника, f. 1) еіnе rоthе giege ,sic yo vidе црномањасті. cant capram coloris rubei 2) (см.) Црн (comp. црњй), на, но, fф mark, rother Wein, vinum rubrum :

niger, ater. Увалио му црн комад „Иван сједин на мананој кули,

у торбу. Доћи ће и њему црн пеТе он пије црвенику вино Црвенило, п. 1) бie Ritje ($arbe), rubia, Црна гора, f. Lontenegro, Mous niger

2) Die Röthe, das Rothgefärbte , rubeum. (pars Epiri). Првении, им, т. impf. rütben, rube. Црна река (ријека), f. 2) Хатсп сі. facio. .

nes Flüßchens, der im Kp Bu Bup ents Црвенитисе, имсе, т. г. impf. roth springt, und bey 3ajevap in den Tis seyn, rubeo.

mot sich ergießt, (heißt auch Maan TuЦрвенкаст, па, пo, rütbli, subru MOK). 2) die Gegend (das Gebiet) dies ber,

fes flüßchens. Првењење, п. Зав Хütben, rabеfactio; Црни вр, m. Berg unweit Sagovina. rubor,

Црник, m. (als Bфеltwort) и еф mers Црвић, m. dim. b. црв.

3er ! (moralif), niger! Црниче један ! Црвљање , n, vidе црвaње.

Црнило, п. діе ефwäre, aframentam. Прељапінсе, амсе , vidе црваписе.

Црніна, f. Die Gфwärge, pigredo. Црвљив, ва, вo, murmis, vermiculo- Црнили, им, v, impf, fфоärsen, nigro.

Црнилисе, имісе, . г. impf. fф mart Првопоч, f. See 213urmfrap, via tere aussehen, nigret. dipis. .

Ilpunya ,'f. Scheltwort für ein Frauen. Првоточина, f. See Burmfrag, pulvis zimmer, couricium in feminan (uigra). e corruptione per vermes.

Црніца, f. п. ј. прешња, Дrt mirfфе Црево , D. (Рес. и Срем.) vide пријево. (ichwarze), cerasum uigrum, Преп, (Рес и Срем.) vidе црнјеп.

Црногорац, , рца, ш. Rontenegriner, црепић, m, dim. р. црет..

Montis mgri incola. Црепња, f. (у Сријему) vidе црепуља. Црногірка , f. Die Rontenegrinerin, Црепуља, f. ein groper Detei, ber

imulier montis nigri. erwärmt über бав и bactense Seot, Црногорскіі, ка, ко1) Rontenegri. u. 2. Bädercpen gelegt wird, opercu

ner, uigrimontauus. 2) adv. montene, lum.

grinisch, nigrimuntanorum wore. Пријево, п. (Ерц.) Ver Фаст, intesti. Прно капац, пицца, n. pie еф margmite

(Wensdy der eine schwarze Miße trägt): Пријеп, m. (Ерц.) :) Tie eфerbe, testa so nennt man die S ranitidh e wer, 2) Der Hohlzingel, 'imbrex.

qui uigruin cucullum gestat. Покавање , п. дав Crepieren, Иm от. Црнокос, са , co, fargbarig, nigro men , interitus, mors.

capillo. . Цркавапии, ам, v. impf. crepieren, ums

ој девојко црнокоса ! kommen, perire. .

Не гледај ме гола, боса

sus.

num.

2

« PreviousContinue »