Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][merged small][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Шкодити, им, v. impf. fфaben, noсео. сf. у дипи.

1Шћођење; n. bas &tbaten, detrimenti adlatio.

Школа, f. bie edule, schola. У Србији, у Босни и у Ерцeгoвини, ни у 1oо села нема свуда једне школе, него (који мисле бипи) попови и калуђери уче по намаспирима код калуђера или по селима код попова. Код сваког намаспира има IIO НеКОЛИКО ђака, па који су мало *чањи, они чувају љепи козе, овце, јариће, јагањце, свиње; саде и плијеву лук; иду уз плуг : купе сијено, шљиве и пл а већи иду с калуђерима по писанији; а зими, пошпо донесу дрва (обично је да свако Јупро и вече иду у дрва), и напоје калуђерске коње, а мањи почиспе собе, скупе се у џагар у пе им какав калуђер, или ђакон, показује да уче чап и пи; или сваки учи код свог дуовника. Млоти љепи забораве, шпо зими нау*Не : II ППаКО. iђекоји уче по 4 , по 5 Тодина, па још не знаду чапипи. Попови обично имају по једнога, или по два ђака, који пакођер чувају споку, раде све послове домаће и носе водицу по селима. Ако ли ђе у наији има (или поспане) школа, онда људи из околни села воде ђецу мађи с пору и плапе му на мјесец пе и он учи. У школи ђеца морају сједити и учипи од јутра до мрака (само шпо опиду, пе ручају); а кад уче и чапе, уморају (сви у глас) пако викапи (чапећи сваки своје), да се у школи нишпа не може разабрати. Како по намаспирима и код попова, пако и по школама, ђеца почињу учипи из рукописа (зашпо нема буквара), н. п. учипељ напише ђетепу шпо ће данас учипи, па кад оно научи, а он му напише друго м. п. д. Кад који ђак пако из ру

кописа, изучи 6 екавицу, онда узме часловац, кад изучи и пречипа неволика пупа часловац, онда узме псал пир, а који изучи и пречипа неколика пупа псалпир, онај је већ изучио сву књигу: онда може бипи, ако оће, поп, калуђер, мађиспор, пропа, архиIмандрип, ако има доспа новаца, И ВладиЋа. Проишавшије година, за владања Црнога Ђорђија, биле су постављене школе готово по свим варошима и градовима, а и по ђекојим селима. У Бијограду, осим мале двије школе (једна за варошку ђеду, а друга за Турску, која су се била искрспила), била је велика школа, какове Србљи никад до оида нигђе нијесу имали, нипи је данас ђе имају! Она је поспала 18о 8ме године; у њој је први учипељ био покојни Иван Г Овић (или Јован Савић), послије њега Г. Миљко Радоњић, Лаза Р Во и новић, Глиша (не знам како се звао) и Симо Мил у пинов Симо и овић. У велику су “ примали само момчад, која су већ знала чапипи и (помало) писапи, па су онђе учили на Српс км о језику и с по рију свију народа од поспања свијепа до данас; земље о писан и је цијелог сви је па, и ш па п и с пик у свију држава; права (чини ми се Римска); нешпо мало из физике; начин како се пишу писма (свакојака); рачун, Њемачки језик и нр аво у ч и пел на пре по да ван ија. За пе све науке била су при учипеља, и раздијељене су биле на при године. |А у Сријему, у Бачкој и у Банапу, има сад у сваком селу школа, и учипељима свуда плаћа опшпина; али се науке слабо разликују од оније у Србији: и овђе још уче ђеца чапипи из славе н с ко га ч а с ловца и из псал пира (које не разумију сви ни дирекпори, а камо ли учитељи и ђаци); и по је и овђе још (гопово) сва Српска књига. Испина да има поред псалпира још неколико побоже школски књига, н. п. Кап их и с ис, Рачун и ца, Б и 6 личе с ка испо рија, Руков од сп во к чес пно с пи, али залуду кад на правоме Српском језику нема још ни Буквара! 1цколица, f. din. v. школа.

« PreviousContinue »