Page images
PDF
EPUB

resono cayum.

Школски, кa, кo, 1) Офut -, scholasti- Шљука, f. Die Офnepfe, fісеdula. Hа.

cus. 2) adv. Idulmäßig, scholastice, шла штука прдавца, nobile par fraШколька, т. бie Rufet, concha.. trum, diguum patella operculum. Шкољчица , f. dim, p. школка. Шунак, нка, m. (у Сријему и у Бачк.) Шкупац, пица, m. vіdе ушкопљеник. der gröbere (Straßen.) Sand, arena. Шкотин , им, vide шпіројон.

Шмокљан, ш. бес Dummtopf, stupi. Шкопљење , o, vidе штројење.

dus, stipes. IIIxprymake, n. das Knirsden, frendor. Umok, m. die Sprüße (Spriße), Feuers Шкргупати , гућем, v. impf. п. ј. зу Iprüße, sipho incendiarius. бима, Рnirfфеп , frendo :

Шмрканье, р. даѕ ефпиpfen, attractic „Главом манге, зубима ширгуће.

ad nares. Шкогутнуппи, нем, v. pf. "enirfфеn, Шмукати, шмрчем, у. impf. fфии. frondo :

pfen, attraho naribus. „Главом дану, зубима шкргупну: шмркнуп, нем, v. pf. fфnupfen, atШкріпа, f. ) нав *narren, crepitus. traho naribus.

2) das Sausen seidener Kleider, strider: Wobomábe, 2. das Hohlklingen, Dumpfs „Спіаде шкрипа свилени касада halen, sonitus cavus. Шкріпавац, вца, m. eine art ефbaret Шобопіапи, болем, v. impf. Витрf Baumschwams, fungi comestibilis genus. hallen, wie eine unterminirte Mauer, Шкрипање, п. Сав nаrrіn, stridor. Шкріпати, ам (и шкрипљем), v. inpf. Шокадија, f. (coll.) pie Renge Bфов. Knarren, strideo.

zen, niultitudo serborum latini ritus Шкріпити, им, vide

шкрипати. (per couvicium). Шкрипљење, р. уidе шкрипање. шкац, кца, m. (vom ital. sciocco ?) See Шкрипов дан, ва дне, т.

о
шкри-

Schokaz, serbus latini ritus.OA BobeMy пову дне, кад се бараци спригу, (је, или споји), као шокцу пост. i. e. nie , ad calendas graecas.

Како оцу,піако и шокцу(unpartepijф). Шкуда, f. ein Всиво, рифus sentatus. Шокачки, кa, кo, 1} fфоғsifф, serboШьез, m. (Ерц.) бијели, деr gibifф, rum latini ritus. 2) adv. doézisch, moru althaea officinalis Linn.

с шокци. Шљезовина, f. (Epiц ) @ibifфFraut, al. Шокица, f. eine Bфовзіn, mulier seria thaea officinalis.

latini ritus. Шљеме, мена,

п. (Ерц.) Der Tram. Шокичица, г. din. 2. шокица. baum auf den Dache , culmen tecti. Шоко, т. (vertrauliФ) і. 4. Шокац. Шљепачки, кa, кo, (Ерц.) 1) Blіnvеr, Шокчад, f. (coll.) vide шокчићи.

coecorum. 2) adv. wie ein слијенац, Шокче, чета, п. cin junger eočaj, more coeci.

serbus juvevis latini ritus. Шљепица, f. (Ерц.) бie Bline, coeca.

Шокчење, п. дав 2Xaфen sum Gфоғақ, Шљепша, f. (Ерц.) бic Slinoheit, coe das Schokazo werden, mutatio iu schon citas. .

bum latini ritus. шљепчовођа, m. (Ерц.) Ber Slinenѕ Шокчина , f. augm, v. Шокат. führer, dux coeci.

Шокчипи, им, т. inpf. 3um Gфоға; Шљива, f. 1) беr pflaumenbaum, prunus.

machen, facio esse serbum latini ritus, 2) die Pflaume, prunum.

шокчиписе, имісе , т. г. iinpf. cin Шљивик, m. per paymengarten, prune Schokaz werden, transea in castra sertum.

borum latini ritus, Шљивић, m. ein Pleiner Pfaumenbaum, Шокчики, m. p. pie jungen eфotset, prunus parva.

juventus serbica latini ritus. Шљивица, f. dim. р. шљива.

nonpoh, m. Dedenburg, Sopronium. Шљивов, ва , во, Зwetfфеп» , prunorum. Шор, т. н. п. у Шапцу пријени шор Шљивовац, вца,

der Stab von (тиако се зове један сонак). Pflaumenholz, baculus pruneus. Шерав, ва, вo, vidе оспичав. Шљивовача, f@tp, Жnittel yon pfau= шіране, п. бав Sortitufen, impulsio, menholz, fustis pruneus.

trusio. Шівовік, ш. pnaumenwaffee, aqua Шорапи, ам, v, inpf. п. ј. капу мо , prinorum.

rom, fortstoßen, trudo. cf. kyuıkanık. шләйвовица, f. Der Praumenbrannt. шіркала, f. vide Кушкала. wein, viuum ustum e pruuis.

sya, f. die Soldatenfiinte, slinta miIdir, m. Erde und laub zusammens

litis gregarii. faulend , folia humo mixta.

II nara, 1. (la spadu) der Degen, glaUnoka, f. die Flitter, der Flitter, der llinata. f.dius. Flinder, bractea aurichalci.

Шпањолац, Аца, ш, (мени се чини, да

прави Србљи кажу Шпањ ӯр) деt Штација, г. (у Српјему, у Бачки и у Spanier, Hispanus.

Baw.)die Station (bei ben Porten),statio. Шпањолска, f. "Враniеn, Hispania. Шmачица, f. dim. 9. Штака. Шпањолски, кa, кo, 2) Граnіfф, his- Шпедење, п. (Рес.) vidе шпеђење.

papus. 2) adv. spanisch, hispanice. Шдедепи, дим (Pec.) vidе шшеђели. Шпањур, ш. vide Шпањолац. Шmедиши, им, Срем.) vidе штедети. Шпијун, ш. беr Opion, cxplorator, vide Шmеђење, д. (Брц. и Срем.) Вас вра увода.

ren, parsimonia. Шпијуниши, им, т. іmрt. jpioniren, Штефеин, дим, т. іmрt. Трансп, зи exploro, ct. уводити.

Rathe balten, parco. Шпијунски, кa, кo, 1) Gpionens, ex- Шmeнaд, f. (coll.) бie jungen punse,

ploratorius. 1) adv. wie ein Spion, catuli. more exploratorum.

Шmәнара, f. н. п. торба, Офimpfə Шпијуњење, п. Сав брioniren, explo wort für eine mop6a, convicium de pera. ratio.

Шпенац, нца, m. Der junge Бриад, саWojmâb, m. das Spital, Hospital, tulus. nosocomeion, ptochodocbium.

Шшене, непia, p. cin junger -филь рее Шпипіаљац, љца, m. Der Spitalbepb. Hundin , catulus. ner, qui est in nosocomco.

Шлениши, им, v. impf. perfei (bott Шпитаљскій, ка, ка, 1) Opital., по der Hündinn), pario. socomii. 2) adv. wie im Spital, ut in Wmenumuce, umce, V. 1, impf. werfen, posоcomio.

pario. Шпіца, f. 1) bie Opeiфе, гаdias, cf. Шmeнци, наца, m. pl. 1) junge финде,

сонца. 2) сјеменка од бундеве, лу catuli. 2) die Springfeder beim Solosse, бенице, диње, и од тикве, der momentum, ferrum vi sua recellens. Kern, (voin Kürbiß, der Melone u. Imekéne, n. das Werfen der Hündin', dgl.), nucleus , semen,

partus. Wmà', viđe iumo.

Ilméma, f. der Schade, damnum. Шпава, г. дав gegen per paut inв Заfѕ Штешовавање, о. Рав Офадеnbringen

ser, um ste nachher zu gärben, immis. oder leiden, damnum (damni perpessio sio pellium subigendarum in aquam : aut illatio.) метінуо коже у шпаву.

Шmеmовавапіп, ам, т. impf. 2) Сфа. Шпавили, им, v. inpf. п. і кожу, deu verursachen, damnam infero. 2) (Itauen?) die Haut einweichen, aquae Schaden haben, damnum facio. immergo pellem, cf. чинии.

Шлемован, шујем, у. pf. 1) Сфа. LIIrrabbe, n. der Ampfer, rumex Linn. den machen, damnum infero: umeingШпављење, р. ба Sinbeiben, ma вали га Турци 100 гроша (п. ј. гло. ceratio.

били га). 3) Офaбei baben, damnum Шmaкa, f. 1) беr Bifфоf8ftab, pedam facio : штеповао сам на дом (у episcopi. 2) die Krücke, fulcrum.

трговини). Шпала, f. (у Сријему, у Баик. у Шпипање, п. бав neipen, velliсаtiо.

Бан.) беr Ctal, stabalum. cf. ар, ко- Шmйпали, ам (и шпипљемі) v. impf. њушница.

Kneipen, vellico.
II[minor, m. der Stall, stabulum. Штипкање, п. dim, p. штипахье.
UIImâmria, f. der Druc, impressio.

Шmiпкати, ам, dim. р. шпипапірі. Штампање, р. Сав Druten, impressio. Шпипупање, р. vіdе штипкање. Шпіамапи, ам, v. impf, pruten, im- Штипу пиади, улем, vide

primo. . Ilmamnâp, m. der Buchdrucker, typo- Jump, m. Amaranthus blitum Linn. graphus.

пЦугира, f. Slap, per Лозница биофfiept.. Illinamnàpija, f. die Buchdruckeren, tya Jumapak, pra, m} die Stärke amylum.

pographia. Illman, m. der Stab, baculus.

1штирканье, п. бав еtürten (Ver 2B4Штпалац, пца , m. per Suertas, (6ei (the), roboratio linteorum ope amyli.

Ben 3 ебеrinnen), bacillus transver. Шіркали , ам V. impf. stärken, amysus, cf. шпалци.

lo roboro. ІШmапина , f, augm. р. пат.

Шій, m. (у пјесмама и шпино, Щmansh, m. dim. 6. шпап.

n.) der Schild, scutum : Шпанци, паца, m. pl. 1) pl. 2. шпа. Од копља и градили носила,

пац, 2) некакве четири звијезде, ко А од штипа гробу поклопнице. је стоје једна према другој као „0 рамену шпито објесис, шапци у пређи.

А по коњу копље положио —

[ocr errors]

капіи.

22

или

Imina, f. die Fährstange, contus. jagen, berabjagen, depello. *) gujaw. Imiga, f. das 2 bc: Läflein, tabula men s, bineinjagen, cogo.

abecedaria, elementaris (g. d. дшчица.) Кердали, ам, v. pf. Berthun, abbana Шличење, р. бав Sortftofen Bee Gфif. den bringen, pessumdo.

fes mittels der Fahrstange, navis pro- Mkepúbase, 1. (Eph) 1) das Herabjas trusio.

gen, depulsio. 2) das Zusammentrets Шличили, им, v. impf. (бав Офії), ben, coactio.

mit der Fährstange fortstoffen, protrudo. Wkepribamı, pyjem, v. impf. (Epy.) Imо, шта (и чега), 1) Dae, quid ? 1) hecabjagen, depello. 2) zusammens quod. 2) je, quo : што је више јаја,

treiben, cogo. по је гушка чорба. 3) wіе бав деutfфе шеши, обу, (Ерц.) molen, volo. fo für: wеі феr, me1 фе, тез шкі, шћери, г. (Ерц.) дie fo@ter, dee, mit eigenthümlichem Syntaf, die filia, cf. Kku, tiep.

in der Grammarie nachzusehen. шубарз, f. eine pigmüke, galerus pelШогод, шлагод,

чегагод

liceus. (Рес. и Срем.) vide шпогођ. Wy6apām, m. der eine Pelzniüße trägt, Шпогођ, штагођ, или чегагођ, (Ерц.) gestans galerum pelliceum.

Фав іmmеr, irgeno Фав, quodcumque Шубарепина, г. augm. р. шубара. demum.

WyBak, m. der Linkler , qui sinistra Шпонад, тапфmal, aliquando, cf. manu utitur pro

dextra. какад.

ІІyвaкa, f, pie lіntе Cano, laeva. Штокакав, ква, вo, etnige, aliquаlеѕ Шуваклеја, т. vіdе шувак. mande.

Illyra, f. die Kräße, Raude , scabies. Шшокање, п. ба &lagen, што ћу! угав, вa, кo, trägig, rаидіg, scconqucstio (quid faciam!)

Eiosus. Шаоѓали, очем, v. impf. elage, што Шугање, п. За Дntеden mit Xause, ky? conqueri : quid agan.

das Betonimen der Raude, scabiei Imoko, kora, jemand ein und andrer, infectio. unus et alter,

Шугали, ам, v, impf. mit gräge 2nite. Шmoкoји, којега (а шполога), einige, ten, scabie inficio, aliqui.

шугамисё, амce, v. г. impf. Die ! Жrä. Шпо ми пи је за што (у Сријему, Be befommen, scabie adfici.

у Бачкој и у Банату: дашто шука, f, ungeрӧente giege, caргa sine мни и даш мо) ? rath' einmay was coi vibus. ist das, divina quid sit

IIукав, ва, вo, vidе шутиав. Штошко, кога, vide шпоко.

Шу кумбаба, f. vіdе чукумбаба. Шпідчиј, чија, чије, einiger (verfфіс- шукумбабин, нa, нo, vidе чукумбабин. denen), aliquorum.

тукулед (шукундед), m." (Рес, и Шошта, штoчeгa (и шпошша), біep Сpen) vidе чукундед. und das, hoc et illud, varia.

шукундедов (шукундедов), ва, во, Шири, т. vide рода. Гледи као (Рес, и Срем.) vidе чукундедов. штрк у јаје.

шукунђеа (шуһунђед), ш. Ерц.), vide Шпројење, р. бав Berfфneisen (Ve8 чулуиђсд. Schweins), castratio porci.

Шуһунђедов (ішунунђедов), ва, хо, Шmpojиши, им, т. impf, perfфneiben, (Ерц.) vidе чукунђеров). castro (porcum).

шул.ак, на пі. i) (у Бачкој.) бав ип» Штука, f. Bеr реt, lucius.

Perste mit Spreu am meisten vermenigs Ulmyne, f. pl. die Stelzen, grallae. te Getreide beym Worfeln, das den Ulmypay, pya, m. deč höchite Gipfel Schweinen gegeben wird, quisquiliae дев Рудник Bergев.

tritici veutilati 2) cin Block, segnicy. Imyų , in. der Stußen (Art Flinte, tum caudicis. teli accuratioris genus.

Шуљеви, п. р. бie golbene aber, haeШImуцање, в. дав Хülpfen, cructаtiо. пnorrhoides. . Штуцаписе, цасе, v. г. impf. конс, ішуљhapa, f. она рупа, ђе споји шуruipfen, eruсtо Кад се коме шту

die Grube für den wybak, fovea ца, онда кажу, да га неко помиње; servandis quisquiliis tritici. акад погоди ко га помиње, онда шума, f. Der Bal, silva. Шума пи итуцање престане.

Namn, rette dich, fuge. Штучица, f. dim. р. шіпука. Wymaréne interj. (icherzhaft) er ranute Ulny'ji, zja, uje, Hechten: , lucii et

dem Walde zu.. luciorum.

Шумадија, г. беr thеіr Certiens swifter? Шерапці , ам, ч. pf. (Ерц.) 2) Фарод: der Koaybapa und der Mopaca (begreift

љак,

bie нaије: Бијоградска, Смедеревска, птурнајин, на, но, се шурнаja, uxoКрагујевачка, Карановачка , Руднич ris aflinis. кa uro Пожешка), provincia Serbiac. Шурување, п. Бас Зufammеnjtecten Bee Шумадинац, нија, . ein ефитабіer. Kupfe, conspiratio familiaris. Шумадинка, f. Die Sфumapierin. Шуровати, рујем, у. impf. с ким, зия Шумадинсhi, ha, кo, .) fфипіаріfф. sammenfteden, heimlich mit einander 4) adv. јфитабіfф.

(precheu, conspiro, Wymáp, m. der Waldhüter, Förfter , cu- Wypy mypy, interj. in der Verwirrung stos silvae.

des Schreckens, in confusione : Шумарев, ва, во , vide

шумаров. „IUуру муру, адназа вуруну — Шумарица, f. 8. 9. Оer Rob, Der oдer шуп, па, піо, vide

шушав. ro lange er sich nicht in Köpfe schließet, Wýmexe, n. (Pec.) vide шуһење. brassica hirta,

шупети, шупнм, (Pec.) vidе шукетти. Шумаров, ва, во , Фев 28alobüters, шупити, им, (Срем.) vide шућели. custodis silvae.

Шуткање, р, бас ёфweigenbeigen, imІЦулца , f. dim. р. шума.

positio silentii. Цімнап, па, по, н, ІІ. грана, бе. Шуткатин, ам, т. impf. кога, einer Taubt, frondosus :

Icowrigen deißen, jubeo silere. „Мушка глава к'о шумната грана: Шуткаіз! vide Кутикат. „Удрн граном о зелену ву, шўжење , п. (Ерц. и Срем,) Ba8 Gфwei. „Лист опадне, а грана остане

gen, sileutii. шумскі, ка, 50, 28а10. , silvestris. Шукепти, шуіпим, v. impf. (Ерц.) (фwei» шунка, f. Der Gфіntеn (@terr. Bеr ©фuns gen, silev, taceo. ken), petaso, perna.

шукур Богу! (по Босни, понајвише шуњање, о, бав 9Rüfiggeben, obam Турци говсрe) Sott gob! grales sintDeo. bulatio otiosa. .

шуша, f. 1) vidе шука. 2) Не бојисе шуњање, р. дав реrumfфniffeln, circum свака шуша Бога, него банне. odoratio.

Шушав, ва, вo, opae përnet, absque Шуњати, ам, v. impf. иmberfфnifeln, cornibus.

circamodoro : шпа и шуњаш памо ? Шушањ , шња, m. Тав абgefalene ®аиб, шуњаписе, амce, v. г. impf, müfig Nadeln, folia quae deciderunt. Chujeumbergehen, otiosus circumeo.

ла вода шушањ, па начинила крш, шупа, . (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) sprüd wörtlich für: fte find weitläuftig

Schoppen, Schuppen, tectum, tugu verwandt, cousins à la mode de Brerium. cf. појата.

tagne. шупак, икa, m. vіdе гузица.

Шушкање, р, 2) баѕ Raufфеn, ѕtrерішугам, пља, ље, биофbobrt, Burфія tus. 2) vidе шушкепіање. chert, perforatus.

шушкапи, ам, v. impf. ) raufen (mie шупљика, f. Die turlüфеrtе Ctictar: die Eidere im dürren Laube), strepo.

beit an den Hemdärmeln, u. s. w. fu 2) vidе шушкепати. ramina acu picta.

Шушкетање, т. дав gifpeIn in Xeben, ціупљикасл, па, пio, Tüфеrіg, Ioder blaesa locutio. (з. 8. Зrot), гагus.

Шушкетапн, ам, v. impf. LifpeIn, blaeIIIynwina, f. die Durchlöcherung, foramen. se loqui. шупљилисе, љисе, v. г. inpf. Burjiфа Шушљаица, f. (ст.) cine Art Rüве, tia seyn, perluceo.

galeri genus : шупљички, adv. н. п. порубити ма Накривио криву шушљаицу фаму, Дrt u fäumen, liban сiг- Шугинули, неа, v. p, raufфеn, strecumdandi modus.

po, inhorreo. упчина, f, augm. н. шупак.

Шуштање, о. Вав Xaufen (Oевеtrотв). шўпчић, m. dim. v. "шулак.

strepitus fluuinis. шура, m. der Frau Bruder, Schwager, Hyumamı , WNIAM, v. impf, rauschen, Julypák, m. affinis, uxoris frater.

decurro cum strepitu. II ураков, ва, го, бев шурак, аffіnіѕ. Шчекати, ам, v. pt. erwarten , exspecto. шурин, иа, но, бев шура, аffіnіѕ. Шчетапи, алт, v. pf. paten, arripio , Шурдак, m. vide wypak:

prehendo. шурјаков, ва, во; * бев шурјак, бев Шчніњање, р. бав ИnfФlüfigfepn, canSchwagers, leviri.

ctatio. Шурнаja, f. шурина жена, бев Єфрая Шчніљаписе, амсе, т. 1. ішpt, uufФlüə gers Frau, uxor affinis.

big seyn, cuuctor.

доДАЦИ

« PreviousContinue »