Page images
PDF
EPUB

exe

tura.

jus rei.

Газдик, на, но, беш газда gehörts, Г.

heri, patris familias. Газдински, кa, кo, 1) деп газдe gebö•

rig, dominorum, lautus. 2) adv. wie à

cin газда,

laute. 3) pleonastisch:

Газеша, f. eine tupferne 7 üne, mos „Чарне очи ви га не гледален

von 3 auf einen Para gegeri, numi l'abei, m. die Wallwurz, symphytum genus. officinale Linn.

Газиблато, m. tomife Benentraq ci. Гавра, m. Хаппвпame, pomen wiri nes geringen Beamten, der sich wichtig ((Sabriel).

macht (q. d. Watekoch). Гавран, m. Ber Rate, corvis.

Газепи, им, y. impf. 1) Фаtеп, таdaГавранов, ва, во, бев Raben, cоrуі.

re. 2) treten, calcare. Гаврање, о. ein birtynypiel, ludi Гаип* учинилисе, perfф minsen (wі. pastoralis genus.

ein Geist,) evanesco. Гавраписе, амсе т. г. impf. (у Бач- Гај, m, Ber Sain, nemus.

koj) eine Art Hirtenspiel , ludi genus. Гаja, m. (Рес. и Срем.) vide Гајо. Гаврило, m. Babriel, Gabriel,

Гајдаш, ш. vіdе гадљар. Гагрица , f. ein ДЗurm Der ungegarte Гајде, f. р. (Сријему и у Бачк.) vid. Häute frißt, tineae genus.

гадње. Гагричав, ва, во. н. п кожа , тиет. Гајење, р. Вав Фftеgеn, curatio, cu

sticig, von Würmern zerfressen, sus a tineis.

Гајин, m. RannBname, nomen viri. Гад, р. деr fееl, nаuѕеа.

Гајипи, им, v. impf. pflegen, curo, Гадан, дна, но, свеlbaft, crеаnѕ fа- Гаjo, m. (Ерц.) һур. р. Гаврило. stidium.

Гајски, кa, кo, н. п. дрозак, Batb. Гадипи, им, т. impf. etelbaft maфeit, Droffel, silvestris abtadeln, fastidium creo alicui alicu- r'ajman*, m. die Schnur, funiculus.

Гајпанитн, им, v. impf. н. п. аљину, Гадитисе, имсе, т. r. impf, СЕet раз Schnüre annähen (ans Kleid), clavum

ben, fastidio : ја се гадим на то, adsuere vesti. ипо нешто ми се гади.

Гајмањење, р. бав Befфnüren, adѕutio Гадљање , п. бав Фидеlfасtpfeifen, mu elavi. sica utriculi.

Гака, f. бав Weträfe, cornicatio (?) : Гадљap, m. Все Фибеlfadpfeifer, utri

споји гака врана. cularius.

Гакање, п. Рав @efrey Ber #rübe , claГадљарев, ва, во , Se8 Фибеlfarpfei.

mor cornicis. Гадларов, ва , во , fеев, utricularii. Такапи, гачем, у. impf.fräsen, (bot Гадљарскії, яа, ко, 1) Зибеlfarpfei: Гакнути, нем, v. pf.jper & räфе,)

ferisc, utriculariorum. 2) adv. Dudel: cornicor.

fakpfeiferisch, more utricularii. Галиба , f. (у Сријему, Бачк. ну Бан.) Гадљапи, амт, v. impf. Cen Dubelfar Ungelegenheit, molestia. spielen, sonare utriculo.

Tanuja, f. die Galeje (großes Seeldilt), гадље, f, pl. See Дидеlfae, utriculus гадљи, f. pl. musicus.

Галијца , f. dim. . галија. Гадљив, ва, во, еtеlə, fastidiosus. ranna, f. der Vitriol, vitriolum.

. ráhame, n. das Zielen, collineatio. Галицање, п. vіdе чкакљање. Гађапи, ам, v. impf. (у Шумадији) Галіцати, ам (и галичем), vidе чка. Гађење, р. 1) бав Дneteln, taedium, Галоња, m. ein fфwarser Офв, bos 2) das Verekeln, taedii creatio.

ater. Гажење , п. 2) сав 213aten, yаdatio. 2) Галоњин, на, но, бев fфраtiеn Sфа das Betreten, calcatio.

fen, bovis atri. Газ, m. yidе брод 1,

Галош, m. црна пантљика, што се Газда, m. 1) vidе домаћин. 2) ein rei. уплеће у косу (у Србији), vide

фer Rann, dives, cf. господар. уплетњак. Газдалук, m. das Vermögen (eines Tamame, n. das Watscheln, vacillans газда , facultаtеѕ.

gradus. Газдарица , f. vіdе домаћица. Гамбашин, ам, т. impf. Watfфеft, ire Газдаричин, на, но, беr раивfrаи vacillanti gradu.

gehörig, herae, matris familias. Гамизање, п. бав Wrieden, reptatio. Газдащаг, ш. Үidе газдалук,

Гамизатаи, мижем, т. impf. Prieden,repo.

navis.

Ками.

ziclen, collineo.

Ганупи, нем, vide yгaнути. Твожђа, р. р. 1) Die Sale, laquei. 9) Гаовица , f. eine Art eleiner Xifфе, рі гвожђа пушчана, п.

.ј. maбaнце. sciculus : не ма ни гаовице (кажу Гвожђар, ш. беr &ifenyandler, merрибари кад не ма рибе).

cator ferrarius, Гар , f. Die ruBigt Sarbe (@mut), со- гвожђарница, f. Bеr wіfealavca, taberfor fulіgіnеus.

na ferraria, Гара, frutbraunев ефaf, oyis atra, Гвожђарски, кa, кo, 2) сіfenbinlerifф. fuliginosa.

ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenbånd. Гарав, ва, вo, rufig, fulіginosus, ler, more ferrariorum: Гарда, f. заграда у Дунаву ће се гвожђе, о. Тав #ifen, ferrum.

моруне вашају (од Пореча доље), Гвожђушина, f, augm. p. гвожђе. ein žaunwert in der Donau zum Haus l'Bouger, m. Mannsname, pomen viri fentange, sepimentum capiendo husoni (ferreus). Linn.

Гвозден, на, но, cifern , ferreus. Гаревина, f. (augm, ?) vide гар.

Гвоздењак, m. 1) копао од гвожђа, Гарење, р, бав Живigmaфen , denigra eiserner Kessel, crater ferreus. 2) 1803tio.

ден буздован: узе кадија гвозГарин, на , но, бев јфwarzen Bфаfев, дењак, ме удари нашега Мују над ovis atrae.

прдењак cf. оклицнупи. Гарипи, им, т. impf rujig maфen, Где, (Рес,) vide фе. fuligine denigrare.

Гдегде, (Pec.) vidе гkerke. Гаров , m. cia фраrgеr рunt, canis Гдегод, (Pec.) vidе bегођ. ater,

Гдекоји , којега, (Pec.) vidе bекоји. Гаровљев, ва, во , Вев rugfarbenen Гдему драго (Pec.) vidе bе му драго. Hundes, canis fuliginosi.

Гдешто, (Pec.) vidе kешто. Гасиши, им, v. impf. I&fen, restinguo. Гди, (Срем.) vide ђе. Гасилисе, имce, v. r. impf. audlifфеи, Гдігди, Срем.) vide rђегўе.

extіnguor : гасисе свијећа, ватра. Гтигод, (Срем.) vidе bегођ. Tâm , m. vide jaz.

Гднікоји, којега, (Срем.) vidе bекоји. Гапалица, f. п. і. Књига, у којој су Гдиму драго, (Срем.) vidе kему драго,

којекакве приповијепке , или гапі. Гдишто, Срем.) vidе kешто. Bé, ein Unterhaltungsbuch, liber ve- The, (Ep4.) vide' he (mit allen Ableis nustior ( als Gegensatz von Kirchens tungen). bre).

Therhe, (Ep.) bie und da, passim. rámaío, m. der Fabelhans, fabulator. Геак, m, ципор, ein gemeiner ungen Гатање, п, vidе врачање.

bildeter Mensch, homo de plebe. Гатар, m, vidе враҷар 1.

Геачење, п, бав Лафен зим геак, Гаппара, f, vidе врачара.

appellatio aut simulatio rustici. Галарев, ва , во , vide газаров. Геачина , f. augm, 2, геак. Гапарина , f. vіdе врачарина.

Геачити, им, y. inpf. зим геаk mа.
Татаров, ва, вo, vidе врачаров. chen, facio rusticum.
Гапани, ам,

vide
врачапіі. Гама.

Геdчитисе, имce, v. r. impf, jid sum ла баба да није мраза , па освануо reak machen, simulo rusticum. снијег до гузице ;

Геачкі, кa, кo, 1) bäurift, plebejus. „Стара баба у брабоњке гата : 2) adv. bäurisch, rustice.

„Яг ив? ми синци све су гола говна. Teń, m. der Pelikan, pelicanus: cmpar Tâmka, f. das Gegenstúde einer Beges

beniyeit oder Handlung, res respondens : Tenepân, m. vide yenepao mit allen то је његова гапка.

Ableitungen. Гатња, f, Wrsäwlung, narratio. Гергелег, m, намастир у Фрупикој ramblik, m. der Hosenriem, das Hosens гори.Гергележанин, калуђер ізГерband, fascia braccalis.

геmега. Гергепешки, кa, кo, port rake, f. pl. linnene lange Hosen, caligae Гергелег, liuteae.

Герзелез, m. брдо у Будиму. Србљи Галептине , г. pl. augm. p. гаkе.

приповиједају да је некакав ТурГалице, f. pl. dim. б. гаће.

чин из Босне, Герзeлeз Алија Гаћник , m, vide галюнк.

(који се пјева иу пјесмама), ско. Гаћурине , f. pl. vіdе гаћелине.

чио на коњу с пога брда у Дуна. rayxo, n. Gegend in der Herzegowina. во, за царево здравље кад су ТурTáya, m. Mannsname, nomen viri (von ци освојили Будим. Гаврило).

Гібак, пка, но , (Фlant, biegfam, fler Гашење, . ба##fфеn, restinctio, xilis,

[ocr errors]

као гем.

. }

suum.

vocare sues.

care sues.

Tribahaga, f. eine Art Kuchen, placentas uredo. 2) (dim. p. главно) кашто је geons. .

и главница лијепа вајдица, тапф» Гибање, р. Bas Bewegen, Biegen, mal ist's Gewinn, wenn auch nur das agitatio, motus.

Kapital zurüdgewonnen wird, interdum Гібапти, ам, (и гибљем) т. impf. беше. et sors (sine fenore recepta) lucrum est,

gen, schwenken, wiegen, agito. Главничав, ва, во, н. п. шеница , Гібаписе, амсе (и гибљемсе), v, r, impf. brandig, robigine corruptus. sich bewegen, moveor , agitor,

Главно, нога, р. бав &apital, sors. Гнізда, f. fфün gеtleibetes unə gefmüd. Главња, f. велико дрво што се ложи

tes Frauenzimmer , femina comta. Ha Bampy, ein großer Balken Brenns Гиздав, ва, вo, gefФmüdt, comtus. holz, lignum; auch ein großes Scheit: Tiздање, т. дав ёфтӣсфеn, comtіо. „Краке главње, готови угарци; Гиздати, ам, v. impf. кишипти кога, „Позна $еца, готове сиропе. rohmüđen, como.

Главњица , f. dim. p. главња. Гинути, нем, т. impf. 1) иm оттеп, Главобоља, f. Das #opfweb, dolor ca

intei co, 2) за ким, или за чим, fфтаф. pitis. ten, desiderio enecor.

Главоња , m. per Bropeopf, capito. rey, interj. das lodwort für Schweine, [abypa, f. vox alliciendis suibus.

Глав урина,

f.

vidе главетина. Гицање, п. бав ипеubige Bewegen Ber Главуча , f.

Beine beim Sißen, liegen sc. irrequies Taabynna, f. die Nabe, modiolus rotae, pedum.

Глад, f. Ber gunger, fames. Једе као Гніцаписе, амсе, у. г. impf. Sіе Beine да је из глади утекао.

umbеrwеrfеn beim liegen, eigen, mt- Гладак (comp. глађі), ппка , ко , glatt, care pedibus (?)

laevis. Гицкање, п. Зав віsrufen, тосаtіо Гладан, дна, но, фungrig, famelicus.

Гладилица , f. брус, што се оштри Гіцкаи , ам, т. impf. disrufen, ad коса, или брива бријаһа, беr Офісі.

stein, cos politoria. Гіцнупи, нем, v. pf. gigrufen, advo- Гладити, им, v. impf. ftreibeln, mulceo.

Гладитисе, исе, v. г. impf, i glät. Главање, р. баѕ Ragen (veräфtl.), rosip. ten und pußen, como me. Главати, ам, у. impf, паgеn, rodo. Гладнешн, ним, (Pec.) vidе гладњепи, Глава , f. 2) Der Sopf, caput; он гла. Гладниши , им, (Срем.) vidе гладњелін.

вом, еr u. Pein аn rеr, ipsis simus ilе. Гладњепи, ним, v. impf. (Ерц.) рип 2) бав Обеrhaupt , caput.

gern,

esurio. Главап , па, пo, grоptöpfig, capito. Гладовање, д. Вав фungeen, esurіtіо. Главелина , f. augm. p. глава.

Гладовапи, дујем, т. impf. ривдееп, Tлавиш, па, то, лијеп, н. п. човек,

esurio. или жена, (у Србији, у Босни иу Глађење, п. бав ®lätten, laevigatio. Ерцеговини, bon Perfones) (фӧп, Гламоч, ш. pulcher. ,

„Под Гламочем под бијелим градомTiabīk, m. die Eichel, mentulae caput. Thác, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nachs Главица, f. 2) dim. p. глава. 2) раиpt richt, nuncius. 3) der Ruf, faina.

des Kohls, Lauch8 u. dgl. caput bras глас до неба, а м**а по пепелу. sicae, porri. 3) ein Hügel, cumulus : Гласак, ска, m. 1) dim. pon глас. 3) „На Главици више Бијељине

као мала шупљика на габама, или Главнице, f. pl. vіdе главичине.

на кошуљи, бисфlüфеtte &tidarbeit, Главнчање, п. Сав 8 е, auptea (бев opus perrafotum (acu). Kohls), capitatio brassicae.

Гласање, р. 1) бав 2Berlаuten, fama. 2) Главічатисе, чace, v. r. impf. н. п. ку vidе fесмање.

пус, fid, haupten, capitari (de brassica). Гласати, ам, у. impf. правити гласак, Главичине, f. pl. Die Sanftörner, grana

vidе fесмати. cannabina.

Гласаписе, амсе, т. г. impf. yеrlаua Главиница , f. dim. bоп главица.

ten, inaudior. Главни, на, но,

н. п. новци, дав гласинац, нца ш. $beнe fuolib bon Kapital, sors.

Zwornit: Главница , f. (у Србијн) беrеfфаftliфе „ћад нэнђе на гласинац равни Kopfsteuer von verbeurateten Personen, Taácuma, um , V. impf. inelden, Fagern census capitum maritorum domino sol puncio. vendus.

Tháchmuce, umce, yor, impf. perlanteng Главница, Е. 2) реr Braнo im Beigen, inandior.

Taybota, 1: } dic Taubheit, surditas.

Гласний, m, bеr pie ХафriФt bringt, Глота, f. чељад, м. ј. жене и Ђеца, Bote, nuncius :

die Familie i. e. Weib und Kinder, „Чупић ради да гласник не оде familia : ђе је твоја глота (питају гласовито, belgut, clara voce: војници (на крајнни кад се боје Ту

„Па подвикну танко гласовито рака да и не поробе) један друTracohowa, m. der die Nachricht trägt, гога. )? (Souëter , nuncius.

Глоцкање, p. dim. b. глодање. глати, ам, vidе гледаши.

Глд тукати, ам, dim, p. глодами, Глацнутисе, немсе, т. г. pf. ein glаt. Глоцкантисе, амce, v. r. impf. н. п.

tes Aussehen bekommen, restauror. коњи, jih (іфаri en) beipza, pot Глачина , f. Die Blätte, laevitas.

Pferden, morsicare se. Гле uteri. ften ! en.

Глошчић, m. dim. 2. глог. Гледање, т. бав ефaкen, spectatio. глув (сонор. глувьи), ва, вo, tаиб, Гледали, ам (и глёдим), . іmрt. surdus. Toauen , specto.

Глува неђеља, f. Die 93офе por per Гледеће, Кега, п. vіdе зјеница. Palmwoche, bebdomas quae praeceГледнули, нем, v. pf. einen Slid thип, dit hеbdomada palmarum. cf. бези. aspicio.

мена неђеља. Гледочићи, m, pl. cf. брадићи (само Глувак, ш. у оној загонешки).

} der Taube , surdus.

Глувај, m. 7 Глежањ, жња, m. vіdе чланак. Глуво, m. vіdе глувак. Inémo, n. (Peć. u Cpem ) vide rar. Tajlô A06a, n. die Zeit gegen Mito jemo.

ternacht, da alles sfid ift, tempus meГлиб, m. Ser&ots, coepum.cf. блапо,као. diae noctis, cum silent omnia. Глибав, ва , вo, totbiq , lutosus. Глігорије, Ф. Фcegor, Gregorius. Глијemo, p. (Ерц.) vida длијепө. Глунуни, нем, у. impf. taub werden, Taungo, m. ein langer, träger Mensch, surdesco. homo longus et piger.

Гљива, f. Der ©фтаmm, fungus. Глиста, i. Bеr &pulmur, Regens Гљивепина, f. augm. и гљива. wurm, lumbricas.

Гљивица, f, dim. p. гљива. Глша , m. (Рес. и Срем.) vide Глиша. Гљив урина, f. vіdе гљивепина. Глишо, m. (Ерц.) Бур. . Глигорије, Гмиза, f. највише се говори у млож. Taoba, f. die Öeldftrafe, mulcta. броју тмизе, и значи "мале финГлобити, им, у. pf, un @en trafen, kybe, die Glasperlen, margaritae vimulcto.

treae. Глобљавање, п, бас &rprefen on Гмизање, p, vide гамизање. Geldstrafen, mulctatio.

Гмизапи, мижем, Глобљавали, ам, т. impf. кога, Belps Гмізити, им,

} vide гами запи. . strafen erpressen, mulcto.

Гнежђење, р. (Pec.) vidе гнијеђење. bet Beipдorn, crataegus Гнездили, им, (Pec ) vidе гнијездити. Linn.

Гнёзднтисе, имce, (Pec.) vidе гни ез. Глдгиње, f. pl. Die SruФt бев Befps дитисе. дorn8. Ласно је пуђим к 'ем гло- Гнездо, п. (Рес.) vidе гнијездо.

Гнијежђење, р. (Ерц.) сав Riften, pi. Tavrob, Ba, BO, des Weißdorns, cra htiсаtiо. . taegi. .

Гнијездии, им, y, impf. (Ерц.) н. п. Глоговац, вца, т. п. ј. колац , или KOKOW, der Senne ein Nest magen, wman, ein Stab oder Pfahl von Weiß nidum facio , impono nido.

dorn, baculus aut palus crataeyipus. Гнијездитисе, имce, y. г. impf. (Ерц.) Глоговина, f. 23 сірооrnbolj, liguum nisten, uidulor. crataegi. .

Гнијездо, р. (Ерц.) бав еft, nidus.. Глодање, р. Das tagen, tоѕiо. Tuj, m. 1) der Giter, pus. 2) der Dün. Глідами, глођем, т. impf, пagen, gec, Mijt, fimus, stercus. rodo.

Гнојав, ва, вo, eiterio, ulcerosus. . Гложење , п. бав Заnten, lіtіgаtіо. Гнојаница , f. Pie Фujiel, pustula. Гложилисе, имсе, у. г. impf. fіф Гнојење, а. ) бав &іtеrn, purulentazanken, jurgo.

tio. 2). Das Düngen, stercoratio. Гложјак, ш. бее 23eigpornwat, cratae- Гнојйпін, им, v. impf. н. п. Њиву, gefum.

düngen , stercoro. глэжје, п. (coll.) Bas BeijoprniФt, Гнојитисе, јнсе у. г. imр. н. п, рана, crataegetum (?).

citern, in pus abeo,

D

Глог,

[ocr errors]

гиње младити.

movere.

[ocr errors]

1rascor.

говна

tio.

Тавили, им у. impf. eructen, collido, Гевнен, нa, нo, rесtig, merdosus. I'matvere, n. das Drucken, pressio. Товнин, им, y, inpf. fäntern, rixam Іњалi, m. vіdе rолнјен :

Носи гіњапе побљу васе на пе — Говнитисе, имce, y. r. impf. | beә I'hier, m. iec Zorn, ira.

Тау mugen, merda inquinari. . Тњеван, вна, но, 30rnig, iratus. Говно, р. дer Dret, stercus. Какви I'mbe BANI, IM, v. impf. zürnen, irrito. су му зуби, начинио би од смрзла Thвиписе, имce, v. г, mpf. зürnеп, говна купао. Низ брдо се и говно

ваља (кад који трчи, или скаче, низ Тњерьење, р. Вав 3ürnen, ira; irrila брдо). Без говна не ма ни

(ійніgеn it nothia). Среосе с говГњ 'вљив, ва, вo, gübjornig, iracun ном у мосуру! duus.

Tòbhobâr, m. der Stinkkäfer, scarabaeus Тње цав, ва , во, 1 н. п. мә5 , tal. stercorarius Linu. Тњенцаван, вна, но, i fig (oom Brot) Говновић, m. cin tomifфеr Xatne (voint #1 грrig, nale pinѕitus (pistus).

говно, q.d, Stercatus): јест он неки Гњечење, п. дав Жneten, subасtiо. говновик, jecm! Тњёчипін, им, v. impf. netеn, depso, Говніноша, m. per Oredträger, qui subigo. .

portat stercus :Водоноша говнокова, Тњйда, f, pie Riffe, lens (gen. lendis). in der Anekdote vum gefoppten Wassers Тњдица , f. dim. . гЊнда.

träger. Гњіздо, . (у сријему) vidе гнијездо. Говњак, m, cin tomifфеr ?ame fatt Ibbeina, f. die Topfererde, terra figlina, бураг : спо говњака масла (у приcreta figlina, cf. Грнчара.

товијешіки). Тњілили, им, y. impf. 1) faulen, pu- Говор, m. Die Rese, Gpraфe, sermo :

tresco. 2) weich werden (vom Obit), Інознајем га по говору; чујесе не. mitesco. .

какав говор. Гњіо, гњила, ло, 1) fant, putridus. Говорење, и. баѣ Repen, loquela, sermo. 2) mild (von Doft), initis.

Говорити, им, т. іmрt. fpreen,

loго (гоо), гола, ло, пасtt, nudus.

quor. Гобела, f. (спі.) in Der 21netoote pon Говоркање , p. dim. p. говорење. Caloragn: jедна гобела у као, дру. Говоркали, ам, dim. 2. говорипи.

Говорљив, ва, во, деr gеrnе fprit, Тованце, цета, п. dim. p. говно. Говеда, f. (coll.) бав Rinspie, armen Tòra, m. der Maurer, faber murarius boves.

(meist sind's Zingaren). Говедар, m. Ber Rinserbirte, bubulcus. Tогин, на, но, бев гога, fabri murarii. Говедарев, ва.

vidе говедаров.

Год, m. велики празник (у Србији), Говедарина. f. BaB Ringels (oie Be: der Festtug, dies festus.

zahlung des Rinderhirten) merces bu- Ton, (Pec. u Cpem.) vide roß. bulci.

Годеч , m. Rann&name, ponen viri. Говедаров, ва, вобев #inserbirten, Година, f. Das Sabe, annus. Дуга ноћ, bubulci.

или дан, (као) царева година. Гов дарскії, кa, кo, 1) See Rinter: Годиница, f. dim. о. година.

birten. bulbulcorum. 2) adv. auf Rinə Годишњак, т. назимац, ein

derbirten Urt, bubulcorum more. Jahr alt (oom Vieh), annotinus. Говећи, Ђа, ђе, рот іnve, bnbulus. Годишњй, ња, њe, jährli. annuus. Говећина , f. Зав Rinofleift, caro bu. Годишњица, f. дав Хорtептal (eit buia.

Jabr nach dem Tode), convivium fu; Toвeчаца , f. (coll.) dim. 6. говеда ; nebre post annum elapsum. cf. Aaka. има двоје, проје говечаце.

Годоміт», т. поље ниже Смедерева Говече, чеma, n. ein kino (im weite. (између Мораве и Језаве).

ften Sinne), bos, vacca, vitulus. Togo.mp, m. Mannsnamne, nomen viri Tobrambe, n. das läjiige und unberech, Föh, (Epy.) (als Anhängesylbe) immer;

tigte Einreden, contradictio molesta irgend, cunque," ali. , iumoro, et iniqua.

којигођ, чијго, кадгођ, Бегођ. Товнара, f. vіdе говнова

Гојење, и. дав 92äften, ѕаginаtiо. Товнали, ам, v. Impf. lätig unə oyne Гозба, f, часпі, біe ®atercy, conti

Grund wider(prechen, objurgare ini vium. que et moleste: иди не говнај му Гозбівање, п. Сав ®atiren, conviratio. (отац рече сину, н. п. кад син виче Гозбовапій, бујем, v. inpf, bey ciner 20що на очину уредбу).

Gasterey regn, convivor :

га из кала

loquas.

ta ,

во,

н.

п.

« PreviousContinue »