ПРЕДГОВОР П Р Е Д Г О В О Р Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, а као до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика! Док су Србљи имали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако мʌого писало, што се данас пише по ришћанским државама, јамачно би они почели још онда својим језиком писати; али се онда може бити још мање писало, него што се данас пише по Турским државама; зато се није требало ни старати да сви људи разумију оно што се пише; а неколико људи могли су ʌасно писати којекако. Оставше дипломе од наши краљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пем смомина година говорно као и данас што говори (осим ђекоји Турски, и други туђи ријечи), него да су писари у писању мијешали народни језик с црквеним језиком, као и данас што се ради. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-me cмошине година), што су на штампани у историји Раићевој, стоји: „И ако се наће полувераць да узме „Хрістіанку: акое крадом, дасе има покремими у Хрістіанство: аколнее не „покрсти : да мусе узме жена и деца и Бась домъ, и онъ дасе замочимъ. „да то село платить що бы очъ плато, кои е по пожегао Книге Царске „коесе находе и коесе износемъ предѣсудно, да имають судïе сматра „ти, а кои пресуждуе первый уставь Царски, штое записалъ светли Цар „кому, оне Книге кое повторають уставь первый, да и узму судїе и прине„су предъ Цара — да ихъ закунемъ, и кадесе закуну- Піянице консе „скымаюліѣ, и нападну где на кога, и кои кога посече, или окервавы, ,,а не до самерти, маковому паници да се око извади, и рука да му се „отсечемъ, аколи кога піянѣ издерешь, или кому папуче скине, или „скине кому капу или що узметЪ" и т. д. Ранк каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племенные ГГ. Петра и Саве от Текелија, и да су оданде од слова до слова исписани и наштампани; но ја би опет рекао, да су ђекоје ријечи поправљене по данашњему Славенском језику, н. п. омецъ, святи, первый; церковь, самермерговацъ, сомборими, возврашиши, во (градъ), со (изволеніемѣ), ко (домомb) и п. д. ово би по старом рукопису морало бипни отацЪ (као полуверацъ, парацъ, и т. д.), сееми (као што и овђе има ђешто), првын (или први), црковь, самрти, трговацъ, самворими, вазбрашиши, ва, са, ка (као што и овђе има ђешто) ; или може бити да су и ле и мали јерови (ь) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је и у првоме рукопису овако исто, као што је на шампано у Раићевој историји и овђе, опет је јасан знак, ми, * „до велике тополе. ― „шке великомъ .. да је народ Српски прије 500 година говорио као и данас што говори, а и нисари да су и онда писали као и данас шмо пишу. Тако стоји у дипломи кнеза Лазара, што је дата намастиру Раваници (оној у Ресави) 1381-ве године: „и мега (на другом мјесту стоји мѣга и мећа и мѣкау „гдѣ истече блато изъ мораве и упада у мораву. И отъ мораве посредъ поля - Жїцомъ до великаго пута на кленовачку врьшиСашкимb путемъ на шливу. - Попомъ „ну посрѣдъ рашкога ключа. „путемъ на дѣль. — На гомилу на дѣ о. Путемъ деонимъ. - Omь круи cb заменою. — равниномъ. . И панагюрь свете пешке „на дунаву” и т. д. А почетак је ове дипломе : „Іже omb несущціихъ вѣса въ „бытык привѣдыи видимаа е и невидимаа` и тако даље, Славенски, да га ни један прост Србљин не може разумјети. На печату стоји: блавоверни кнҫЪ, а на поппису благовѣрныи кнезь и т. д. — Емо тако су (од прилике) писане и остале све дипломе (старије и млађе од ове), што се налазе којеђе. Сад још неколике врсте из Српске историје Ђорђија II. Бранковића, пошљедњега деспота Српскога, који је умръо прије смо и неколико година (1711), из књиге треће, спрана 89 (10) : „Първи неманя православно кьрщение придесе полетанѣ васприемъ на се „бе ба Рашску Епискупию и са цьрковѣ светих апостолъ кърщаетсе пьр„ви немана именемъ Стефань, ва томе кьрщению единокупно и самодър„жавну областъ васприемъ и окрсть дьржави своеи воевали заченшу ему „многие държави себе присвоивъ дондеже Исака комнена цара константи,нополскаго на свое самирително хотение привлещи вазмож му биcmb, ca„мирениеже между ими биваетъ виною сею, яко Гречаски царь ваздастъ „свою дверь ва супружницу Стефану пьрвому деспоту Сину неманину „ пьрвому, рекшаго светаго Симеона Егоже гречаски Царъ ва глаголани и ва ,,писани великимъ Жупаномь именоваше, якоже опомь и више ва писани нашемь васпоминаниемь изобразихомь, и по светомь ему приставлению ва „свемую отъ нѣго сатвореную обитель Спуденички Монастиръ положень „бисть, и Деже и синѣ его Стефанѣ първи Деспотѣ и първи венчани кралъ ,, рекоми, са синомъ своимъ Радославомь, внукомже светаго Симеона ва Pa„цехъ своихъ погребени Суть *)." - По овоме би сад могао рећи сваки човек, који не зна испорије нашега језика и писања, да су овако Србљи говорили прије смо година; као што мисли Енгел, да се у Карловцима врло добро Слагенски мора говорити, зашто је Раић онђе рођен, а онако добро пише Славенски; и да је Сремачки језик ближи к Росијскоме, него к Дубровачкоме **); и као што смо до сад сви мислили, да је Бранковић онако пи као што Раић у својој историји на млого мјеста наводи његове ријечи, и каже: ,Сице пишеть Бранковичь", или „Сїя суть словеса Бранко cao, - -- *) Ја сам ово исписао из Бранковићева рукописа, који се сад налази у Карловцима у митрополитској библиотеци; и овђе је управо онако наштампано, осим велико я (које у Бранковићеву рукопису стоји и у почетку и на крају), ун, ом, ио, што није имала овдашња штампарија, него је мјесто њи метнуто у, omib, и, о. **) Engel's Geschichte des K. Ungern und seiner Nebenländer III., 147 und 154. вича”; а нијесмо знали, да је Раић Бранковићев језик поправио по својој грамамици! Тек 1783-ће године први је Доситеј Обрадовић казао, да треба писати Српским језиком као што народ говори, и сам је почео, колико је знао, мако писати. За њим су пошли млоги учени Србљи, и за ово 35 година написали различне (тобоже Српске) књиге ; али (за превелико чудо!) до данас још немамо ни једне књиге да је управо написана по Српској граматици, као што народ говори! Ни једном списатељу није пало на ум, да барем за себе постави каквагођ правила у језику, и њи да се држи, него је писао сваки по својој вољи (како му се кад навр пера десило), пако, као да наш језик (осим свију језика на овом свијету) никакви правила нема! Ово. је од учени Србаља први опазио Г. архимандрит Кенгелац, као што каже у предговору својега јестествословија: „Вси народи, и сами язычницы книги своя по грамматійскимъ правиламъ списаша, у насѣ по правиламь бабы Смиляны пишутся.” Испину овије ријечи Г. Кенгелца посвједочиће све Српске досадашње књиге. Два су велика узрока овој несрећи нашега језика, и овоме (прије нечувеном на овом свијету) покору нашему: прво, што су наши списатељи све самоуци у Српском језику: зашто ми немамо још ни Буквара Српскога, а камо ли што више. Ако се наш списатељ родио у вароши, он већ није ни чуо правога и чистога Српског језика; ако ли се родио у селу, он је у ђетињству дошао у варош, и онђе за 10 — 15 година учећи науке на туђим језицима, мора заборавити и мислити Српски (зашто сви народи не почи очињу с једне стране мислити о стварма; и отуд је посмала она разлика између језика, шпо се зове својство језика). Кад који тако прође кроз све школе, онда постане Српски списатељ (који оће); Ђекоји узму Славенску граматику Г. Мразовића, ме је прочишају: да по њој Српски пишу; а ђекоји не траже ни ње, него одма по Њемачкој и по Латинској граматици почну Српски писати, и не сумљајући да они могу не знати свога језика. Но ово је барем несрећа, на коју се муже и остали Славенски народи (сви, осим Руса), који на свом језику немају школа ни наука: али је друго само наше, и са свим ново на овоме свијету, м. ј. што ми имамо два језика, па оћемо и трећи да начинимо. Понајвише наши књижевника и веће господе Српске по Маџарској кажу, да је Славенски језик (што имамо данас на њему библију и остале црквене књиге) прави Српски језик, а овај, што њим говори народ (и они), да је само свињарски и говедарски језик, и да је нокварен од првога. А како треба данас писати за Србље, ни они сви нијесу сложни, него су се подијелили на двије стране: једни кажу да треба писати управо Славенски, а народни језик оставити са као покварен, свињарски и говедарски језик (ово барем није тако ново, зашто је било људи, који су по Талијанској и по осталој Европи прије неколике стотине година овако мислили и говорили о Талијанскоме. Француском, Шпањолском, Англијском и о Њемачком језику, према Лашинскога); а други (којије највише има) кажу, да не треба управо ни Славенски ни Српски, него да народни језик треба поправљаши, и писали мјешовито између обадва језика, да се приближава и Славенскоме и да се гради књижевни језик, да се Славенски језик опет поврами у народ к , свим 9 2 оживи. Први имају врло мало списатеља (зашто слабо ко зна Славенски језик тако, да може књиге писати; а ни рјечника онаковога ни граматике још нема као што би требало, и из који би човек могао Славенски језик тако научити, да може књиге писати), а други имају силу Божју, који једнако поправљају језик Српски (а кашлю и Славенски, кад не знаду ни како је Српски ни Славенски, н. п. мназ мјесто млаз; месѣц и мѣсѣ ц, мјесто мѣсяцЪ; опомѣнумисе, смѣщами, окервавими, ерђа и т. д.), к Славенском приближавају и граде књижевни језик (зашто они мисле, да су књижевни језици осталије народа начињени, а не могу да разумију, да су сви народи почели писати оним језиком, као што говоре орачи и копачи, свињари и говедари, па кад се почело љепше мислими, онда су и језици љепши посмали). — А како то они чине? Сваки по својој вољи и по своме вкусу. Никаквим језиком на овом свијету није тако ласно писати, као овим њиовим: код њи не треба знати никакве граматике (ни Српске ни Славенске), него зарежи перо на пиши по CLOMe вкусу, како ми над из пера истече: што не знаш Српски, метни Славенски; што не знаш Славенски, мемни Српски; а што не знаш ни Српски ни Славенски, мепіни како ми драго (шпо ти прије на ум падне): ђе се из два језика (и из треће главе) по својој вољи трећи гради, му се не може погријешими; само да није чисто као што народ говори, а остало све може поднијети. Сад се не треба чудими, зашто се у нас књиге пишу „по правиламь бабы Смиляны", и како се у Српским књигама може наћи: пасмыревъ, пасмыровъ, пасмырей, пасмыра; момака, момковъ; оваго моега; у Босной, уБачки; постелій, дѣвій; творятъ, творе, твору; пужами, успужащи; люблѣть обзиремьисе, успавлень, успавлѣнъ, вребляше; любу, молу, говору, красусе; присеби и при честных] мыслей; изь между нима; умверди любовь между васЪ; у свимъ его діалектми; три, четыри кораковъ; за моћи, за чуми, за учиши, за слушаши; дали донеми, чинили су доћи; корчмарица, крчмарица; мернѣ, прње; овде, овдѣ, овдїе; свѣща, свѣмъа, светља; ньима, нїйма, ніима, нима; ньой, нïой, ной; свію, свіюхъ, всѣхь; вѣщаць, вѣшмацъ, вѣшмецъ; пасче, пашче, паще; жепъ, джепъ, дчепъ, чебр; месець, месѣцъ, мѣсяць, мѣсѣцѣ; мрепавице ньене, повѣсшь ея; омъ нее, около нѣ, безъ нье и м. Д. ьи , Од почетка Доситејева једнако се налази памеліни људи, који желе да се управо пише Српски (као што народ говори), и пишу колико који зна и може. Који човек не зна ни за какву граматику, ними за какав други језик осим свога, он може писати и без своје граматике; и управо онако као што треба: зашто му не може пасти на ум да пише друкчије, него онако као што се говори; тако је, н. п. могао О мир спјевами Илијаду и Одисеју не знајући ни писали, као и наши старци и слијепци што су спјевали толику силу пјесама. Али људи који су што училк, п знаду да језик има некаква правила, они већ не могу писати без грамашике (већ ако да је који сам граматик): зашто би (као учени људи) све ради да пишу боље него што се говори, па зато језик по својој памети поправљају, а управо кваре и грде: тако, н. п. учен Србљин пи шући мисли: кад се каже ору, прпу, режу, мему, гребу, треба казами и мбору, прпу, мражу, праму, љубу; кад се каже пу жем, мећем, обрћем, треба казами и пужами, мећами, обр Ками; кад се каже удављен, треба казами и успављен; кад се каже требљаше, треба казати и вребљаше; кад се од Славенскога зовутъ, Српски каже зову, треба и од живутъ казати живу; кад се (у Славенском језику) каже дворовъ, треба казами и пасмыровъ; кад се каже ћуд ћуди, и јарад јаради, треба казами и смрад смради, гад гади; кад се каже јак јачи, треба казами и висок височи; кад се каже међ у њима, треба казами и између њима; кад не треба казати млого, него много, онда не треба казати ни Млаз, него мназ; кад не ваља казати наместими, него намјесм ими, онда не ваља каза и ни сметами, него смјема ми и т. д. Из овога се види, да је и онима, који су ради, мешко Српски писапин књиге без рјечника и без граматике. Ову су потребу познали већ одавно млоги наши списатељи, као што су ђекоји и спомињали у својим књигама. Ја сам из љубави к Српскоме језику, и из жеље да би му се што брже помогло, прије неколике године написао и издао на свијет Писменицу Српскога језика, само као мали углед како Србљи склањају имена и спрежу глаголе. Она је изишла онакова, као што је онда од мене могла изићи прва Српска граматика. Који су сумљали да што не знаду, могли су се чему и из ње поучими; а који мисле да све знаду, они ће се подерами онакови какви су, макар им ко написао смо најбољи граматика. Из који сам узрока издао ону прву Српску граматику, оније исти ево издајем и овај први Српски рјечник (и другу граматику). из Ја могу слободно казати за ове ријечи, што су овђе скупљене, да су све у народу познате, и да се овако изговарају као што су овђе записане; а у народу је остало још млого ријечи, које ја, или нијесам никад ни чуо, или ми нијесу сад могле паспи на ум. Може бити да ће се и у овој књизи наћи ријечи у описивању обичаја и други ријечи, којије нема на своме мјесту. Од како се ова књига почела штампати, и мени је ево неколико ријечи на ново пало на ум, које ево овђе додајем Вармеђа, f. (у Сријему, у Бачк. и у Bан.) in der ungrischen Statistik die Beipanni aft (жупанија), comitatus. Вармекаш, m. Comitete. Berr, tabulae comitatus assessor etc. Варменски (вармећки), ка, ко, Со Жмира, м. (Рес. и Срем.) vide жмиро. Жмиро, m. (Ерц.) ber blingler, connivens. Златіни праг, m. Die Etaòt Prag in Böhmen, Praga. Србън приповиједају, да Турци још једном морају проћи Беч, и доћи до зламнога прага, да им онђе коњи позобљу зоб, шшю им је оставио свети Јован; па ће и потом оданде и жене с преслицама гонити напраг. Искање, п. (у Сријему) viđe бискање. Исками, иштем, vide бисками. Испоклањампи, ам, v. pf. namj einancer verimenten, edono. Испреплеталии, лећем, v. pf. nad einander überflechten, perplecto aliud ex alio, Истобемни, на, но, walthaft, leifhaft, verissimus: исти истоветни |
3 Reviews Reviews aren't verified, but Google checks for and removes fake content when it's identified Write review |