Koje, theils, aliud, partim : које ја, које passim. Којегће, а (Брц.) Којекако. irgent mie, utcumque. terve. Којекуда, irgenowolin, aliquo. Неколицина (људи), einige Leute, aliquot Hypuja, f. der Sprengel des Popen, vicinus. Очење, n. vide очимљење. Очимими, им, v. impf. Bater nennen, Пар, m. у овај пар, igt, für biefes Повлачење, д. Das umberziehen, di. Породица, f. Die (lebenbe) Familie, gens: -- мако. Тупнуши, нем, v. pf. ftampfen, pulso. Ако и нијесу у овој књизи скупљене све Српске ријечи, али је постављен темељ да се скупе (колико је могуће у живом језику). Сад сваки зна, ђе ће коју ријеч тражими, и ако је не нађе, виђеће да је нема, и може је ђе записами и оставити; и тако се сад сто пута лакше могу покупити остале ријечи, што су оспале по народу, него што би се на ново почело и ове скупиле. Што се тиче овђе Њемачкога и Латинског језика, о том сам радно са Г. Копимаром, К. к. дворским библиотекаром; али опет ако се ђе нађе, да су које ријечи рђаво преведене, томе сам ја крив, што му нијесам знао право значење казати, а не он, што га није знао Њемачки или Латински истолковати. Може били да ће млогима од наши учени Србаља пасти на ум код ђекоји ријечи краће и Српскима наличније ријечи Њемачке и Латинске, него што смо и ми овђе метнули ; такове ријечи треба забиљежими, као и оне, које се не нађу овђе. Али опет не треба сваки да мисли, да су оно све погрјешке, ђе он не разумије Њемачкога, или Латинскога, или Српскога језика. У рјечнику треба да се истолкује и опише што се боље може сзе, што народ о ријечи којој мисли. и приповиједа: зато сам код ђекоји риРечи описао, што се краће могло, ђекоје народне обичаје, и додао приповијетке (и овђе може бити да је ђешто изостало, али додато и измишљено није заиста ништа). О овоме сам особито увјерен да ће бипти мило свакоме правом Србљину : зашто су ме већ од неколике године молили ђекоји од учени и знаменити Србаља, да почнем описивати народне Српске обичаје и приповијетке. - Народ наш има свакојаки приновије ки тако млого, као и пјесама, и могу се раздијелити на женске и на мушке, као и пјесме. Мушке су приповијетке понајвише смијешне и шаљиве, и тако су измишљене, као да би човек рекао да су истините ; а женске су дугачке и пуне су чудеса којекакви (о царским кћерима и о бајалицама). Али ће ми слабо ко вјеровати и разумјети, како је приповијемке мешко писати! Ја сам се обђе, око ови ђекоји мали, толико мучио, да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написати, или све идиле Геснерове на Српски превести. Ја сам увјерен да ће овај мој труд и посао бити мно свима нашим, списатељима и књижевницима, који љубе свој народни језик, и поштују га као највеће благо народно, и желе му срећу и напредак ; а онима ја нијесам ни жељео угодити, који Српски говоре, а Српски језик кобе, и кажу да он није никакав језик, него да је покварен, свињарски и говедарски језик. Овђе ће бити највећа вика на ортографију; али се надам да ће и утом бити с моје стране сви наши књижевници, који управо знаду што је језик, и што је писмо; и биђеће да се Српски језик друкчије не може писами, онако као што треба. Млоги, који не знаду што је језик, шuni ли је писмо, што ли је граматика, мисле и говоре, да Српски језик преба писати Славенском ортографијом; а Србљи су виђели прије 500 година да то није могуће (зато су начинили ћ и џ, којије ни данас нема у Славенским књигама); а ћети оно што није могуће, не показује ли премало соли у глави (као што вели Г. Сава Мркаљ)? Ево из обије узрока није могуће Српски језик писали по Славенској ортографији: 1) у Српском језику има гласова, којије Славенски језик нема ; а како има гласове, мора имати и слова за њи: а) †, н.п. смуђ, рић, рђа, пређа, грађа, међа, дође, прође и т. д. 6) к, н. п. брок, ноћ, срећа, врећа, пећи, смрићи, ножик, поповић, царевић и m. д. (може ко рећи, да се овакове ријечи могу писати са дь и ть, н. п. смудь, рдьа, предьа; нощь, пешьи, ножишь и т. д.; истина да мако млоги пищу, али ни то није по Славнској ортографији! Ко ће наћи у Славенском језику ь пред самогласним словом да умекшава полугласна слова?). в) џ, н. п. увјеџбами. г) у Славенском језику има сливено ја, је, ју, а Србљима треба и јо (да не спомињем ји), н. п. јошме, јова, јововина, јој, мојој, судијом и т. д. , 2) Тако исто има у Славенском језику гласова, којије Српски језин нема ; а кад нема гласова, не требају му ни слова : а) w ми друкчије не мо жемо изговорити, него као о, а Пољаци и Крањци имају друкчији глас за w, и зато сваки зна без икакве науке, ђе га треба писати Ни Руси немају гласа за w (као ни мн), зато га нијесу ни узели међу своја слова. б) ы ово треба Пољацима и Русима, као и Нијемцима, Маџарима и Турцима; а ми мјесто њега имамо и, н. п. син, бик, риба, добими, миш, коримо и м. д. зато ни најученији наши не знаду без ве. лике муке и без труда ђе га треба писати (н. п. Раић је провео сав свој вијек чатећи и пишући Славенски и Росијски, па се у његовим књи, гама опет налази доста погрјешака против ы; мислим да и није нужно овђе писати, зашто и сваки може тражити у историји Раићевој : ако ли ко не узвјерује, а не буде кадар наћи, ласно ће му се показати). в) х, Србљи немају ни у каквој ријечи, а остали Славенски народи имају (ше како); Србљин, н, п. не каже хлад, снаха, ходишь и, орах, оврха о; него лад, снаа, однми, ора, овръао и т. д. ? 3) Ђекоје ријечи зато не можемо писати по Славенској ортографији, зашто ће у нас друго значитѣ, или ће се друкчије чатити, него што се говори: а) прилагателна имена у имен. млож. пишу се у Славенском језику са їи, н. п. мудрїн, славніи, любезнїи, миліи и т. д. а то је у Српском језику сравнителни степен! 6) прстен, пум, радост, пем, господ, лабуд и остале млоге овакове ријечи пишу се у Славенском језику са ь, и изговара се н као њ, m као ћ, ад као ђ, н. п. госпођ, промењ, пућ, радосћ и т. д. Руси имају право шпо овакове ријечи пишу са ь зашто и тако изговарају, и у род. имају я, лебедь, лебедя; голубь, голуба; царь, царя; князь, княза; день, дня; зямь, зямл и т. д. : а ми кажемо лабуд, лабуда ; голуб, голуба; цар, цара, кнез, кнеза; дан, дана; зем, зема и т. д. Код ђекоји наши списатеља, који не пишу ћ, а држе се Славенске ортографије, кад видимо написано петь, мора се погађати, или треба чамими пеп (fünf), или пећ (Der Dfen)! в) ми морамо на ђексјам мјестима ь додавати ђе га нема у Славенском језику: ми говоримо, н, п. коњи, коњем, коњеки; учитељи, учитељем, учитељски, на земљи, у пустињи; кољи, кољиме; пењи, пењиме; жњи, жњиме; мељи, мељише; њива, књига, гњида, гљива, земљица, вишњица, пањић и т. д. а по Славенској ортографији то би требало писати (и чашими, као што је написано) кони, конемъ, конски; учимели, учителем 5, учителски; на земли, у пустыни, коли (овђе би Бачванин помислио да се што говори о колима), колиме; жни, жниме; нива, книга, глива, землица, вишница и м. д. 4) Ђекоје се ријечи Српске не могу никако ни записати по Славенској орпографији: а) имена која се свршују на ља и ња, у твор. јед. н. п. земљом, сабљом, постељом, путањом, робињом, срдњом, спрдњом и т. д. (ако би ко рекао да пишемо земльом, сабльом, пуманьом и т. д. али ни то није по Славенској ортографији, као ніг предва). 6) Кад се ђешто у пјесмама изостави е послије ј, н. п. „Да ј’ у момка своја мајка, ,,За дан би му гласе чула, „А за други разабрала, „Ал’ ј’ у момка туђа мајка - „Да ј' у мене, лале Лазо, што ј' у цара благо „Оно ј’ главом Шиподер војвода „Оно ј' межак бојак без престанка У в) у Ерцеговачком се нарјечију говори једнако лијепо, млијеко, гнп јездо и т. д. а у пјесмама се, кад затреба, изостави и, па се пјева и казује мл'јеко, л'јепо, гн’јездо и т. д., н. п. , „Од Космаја ги’језда соколова ,,И Турскијем мл'јеком задојила „Л’јепо и је Ђорђе дочекао „Л’јепо ми ме бјеше обасјало Ко (и како) може овакове ријечи записати по Славенској ортографији Може бити да би у Ћирилово вријеме било добро записано са ѣ, н. п. гнѣздо, лѣпо, млѣко, али се данас мо чаши љепо, млеко, гњездо; а Србљин не ће љепо, гњездо, мљеко, него оће лјепо, гијез до, млjеко. г) гръоце, умр о *), овръао, подупрьо, самрьо, и остале овакове ријечи. Из овога свега мислим, да ће сваки паметан човек признати, да се Српски језик Славенском ормографијом не може писати. А кад се Славенска ортографија у Српском језику мора покварити (као што се покварила како је Србљин умочио перо и почео Српски да пише), и Српска остати опет пуна крпежа и напіеге; зато мислим да је најпаметније, да ми за Српски језик начинимо ортографију са свим као што треба (да нам могу завидими сви остали народи Европејски). Зато сам ја овђе начинио три нова слова, m. ј. ђ, љ, њ, и узео сам ј. Ниједан паметан човек не може рећи, да нам ова слова не требају, а облик њиов ако се коме не допадне, то је ласно поправими; ни остала слова нијесу из почешка била тако лијепа, као што су данас. Може бити да се ј коме зато не ће допаеми, што је Латинско; и то је ништа; ми имамо и више слова једнакије с Латинскима, н. п. а, е, о, к, и т. д. а и Латинска су слова од Грчкије, као и наша. Ја сам у првој грамамици Српској био узео наше ї мјесто ј, но будући да је i код нас било до сад самогласно слово, зато се људи једнако мету, и не могу да се навикну чапити га као ј; а ј не може нико друкчије чашими, него онако као што треба. Да је у Грчком језику било ј, заиста св. Ћирилу не би никад пало на ум, да начини я и ю; но будући да у Грчком. језику нигђе нема ја, је, ју, зато је св. Ћирило свезао а, е, у, са ї (та, к, юу), да не би људи чамили на, не, ну (као што ђекоји чаше у мојој граматици); а иже је са слимном (й) постало скоро у Русији, само му је надметнут онај поетически знак (~) да се зна да је кратко. Још може ко рећи да нам треба и 1); истина да у нашим ријечима нигђе не треба, већ ако за смијање (ђа ! ђa! ba!) и за аб! oh! uh!, али због туђи имена и презимена не би сувише било да га имамо (н. п. Saller, Pagevorn, Samburg, 5aag; Руси пишу Галʌерь, Гагедорнь, Гамбургъ, Гага, а ми за сад можемо, и морамо писати Аллер, Агедорн, Амбург и т. д.), но ја сам га за сад оставио коме другоме нека га гради. - Ево већ прва и највећа рецензија прошив овога Српског рјечника изиђе прије од њега. Може бити да се она почела писати још прије двије године, кад је прво објавленије изишло о Српском рјечнику; и зато је од оне стране, што не признаје да народ Српски има свој језик, онако паметна свједочанства на що докупила и саставила (вала Богу! само кад *) Ђекоји наши списатељи пишу умрео, а у женскоме роду умрда и у средњем умрло! ёе они један пут пред свијетом почеше бранити, и о том препирати). Све њѣнове остале рецензије против Српскога рјечника и језика морају се на њој оснивами; зашто она каже: да је данашњи наш црквени језик прави Српски језик од старине ; а овај што њим данас говори народ Српски, да је покварен и испогањен, и да се у правоме грамамическом смислу не може ни назвати језиком и т. д. Већ није потребно више да ја на ово сад редом одговарам, зашто је одговорно онај, коме је говорио Г. рецензент, него ћу само да речем неколико ријечи о ономе, што управо иде на мене самога: 1) „Да моја граматика не зна никакие благовкусне критике, и да учи све наопако.” Који човек жели доказати, да Србљи немају другога језика осим Славенскога, не само што по њега свака Српска граматика мора учити наопако, него да како може он би и Србље све у једну врећу стрпао на завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свијет како они говоре, него да се њему све мора вјеровати. А што се тиче вкуса у језику, ја заиста не завидим његовој естетици. Он нека поправља Српски језик по своме вкусу (као што и остала његова ђе. која браћа раде), а ја ћу да га учим, и да се трудим онако писати, као што је најобичније у народу; да би Добровски у Златном прагу и.Линде у Варшави, и други сваки који жели (макар био у Лондону, или у Америци), могли управо дознати из моји књига, како народ Српски говори у данашње вријеме (а то је за Г. рецензента највећа жалост и несрећа, зашто он доказује (н мисли?), да је Српски језик онакови, као што је њему по ћуди, а није га научно да зна управо какав је). 2) „Да се из мрга објавленија види, да сам ја рад подигнутоме већ ,,књижеству Српском простонароднија реченија, без свачега Славенског, ,,из предјела Јадра, у Турској, да уписнем." Није му злоба дала рећи из Јадра у Србији, него у Турској! а не каже (или ваља да не зна?) да је у Турској и Зема, и Милешева, и Горажде и Скендери! И да је Српска црква (с језиком Славенским) постала у Турској (онамо, ђе је Немања I. Студеницу зидао, и Душан царовао; ђе је постао и живљео свети Саво Немањић и кнез Лазар, и од куда је Српски патријар Чарнојевић, Арсеније III.,,на пресшолѣ святаго Саввы сѣдящи", превео у Њемачку 27000 Српски фамилија и дошао у Сентандрију; и од куда је послије, с Арсенијем IV. ,,Архïепïскопский престоль пренесенъ въ Сремъ, и въ Карловцѣ поставленѣ, идѣже и до нынѣ пребываель")! А по овим његовим ријечма требало би мрзити на све, што је из Турске. Или може бити да зато није смијо казати да је Јадар у Србији, да не би паметни људи помислили: ма у Србији Српски језик и тражити треба. Тим га људи могу оправдами, али му љубав к роду своме никад опростими не ће (ако је Срблин). Штета што се није потписао, да видимо ђе се он родио, кад сам ја у Турској! (али ја опет, макар се он ђе родио, кривицу његове злобе, и осталога што мени није по ћуди, не би бацио на оно мјесто ђе се он родио, као што он баца на Јадар моју кривицу, што нас двојица имамо различан вкус у Српском језику! Ово су ствари, које показују ђешињу памет и слијепу пакост).. Ја не знам како је он могао разумјети из објавленија, да ће у мом рјечнику били само Јадрански језик (који он и да познаје, опеш не би могао доказапи |