Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Ако и нијесу у овој књизи скупљене све Српске ријечи, али је по

спављен пемељ да се скупе (колико је могуће у живом језику). Сад сваки зна, ђе ће коју ријеч пражипи, и ако је не нађе, виђеће да је нема, и може је ђе записапи и оспавипи, и пако се сад спо пупа лакше могу покупипи оспале ријечи, шпо су оспале по народу, него шпо би се на ново почело и ове скупиле.

Шпо се пиче овђе Њемачкога и Латинског језика, о пом сам радио са Г. Коп и паром, ћ. к. дворским библиопекаром; али опеп ако се ђе нађе, да су које ријечи рђаво преведене, поме сам ја крив, што му нијесам знао право значење казапи, а не он, што га није знао Њемачки или Лапински исполковапи. Може били да ће млогима од наши учени Србаља паспи на ум код ђекоји ријечи краће и Српскима наличније ријечи Немачке и Лапинске, него шпо смо и ми овђе мепнули; пакове ријечи преба забиљежити, као и оне, које се не нађу овђе. Али опет не преба сваки да мисли, да су оно све погрјешке, ђе он не разумије Њемачкога, или Лапинскога, или Српскога језика.

У Рјечиику преба да се исполкује и опише што се боље може све, шпо народ о ријечи којој мисли, и приповиједа: запо сам код ђекоји риречи описао, шпо се краће могло, ђекоје народне обичаје, и додао приповијепке (и овђе може бипи да је ђешпо изоспало, али додато и измишљено није заиспа нишпа). О овоме сам особито увјерен да ће бипи мило свакоме правом Србљину: зашто су ме већ од неколике године молили ђекоји од учени и знаменилпи Србаља, да почнем описивапи народне Српске обичаје и приповијепке. — Народ наш има свакојаки приновијепки пако млого, као и пјесама, и могу се раздијелипи на женске и на мушке, као и пјесме. Мушке су приповијепке понајвише смијешне и шаљиве, и пако су измишљене, као да би човек рекао да су истинипе 3 а женске су дугачке и пуне су чудеса којекакви (о царским кћерима и о бајалицама). Али ће ми слабо ко вјеровапи и разумјепи, како је приповијепке пешко писапи! Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, полико мучио, да би наши ђекоји списапељи могли гопово чипав роман написати, или све идиле Гecнерове на Српски превеспи. Ја сам увјерен да ће овај мој пруд и посао бипи мио свима нашим, списапељима и књижевницима, који љубе свој народни језик, и пошпују га као највеће благо народно, и желе му срећу и напредак, а онима ја нијесам ни жељео угодипи, који Српски говоре, а Српски језик кобе, и кажу да он није никакав језик, него да је по кварен, с в и њ а РСК и и гове да рски језик. Овђе ће бипи највећа вика на орпографију; али се надам да ће “ упом бити с моје спране сви наши књижевници, који управо знаду што је језик, и шпо је писмо, и виђеће да се Српски језик друкчије не може писапи, онако као шпо преба. Млоги, који не знаду шпо је језик, шпио ли је писмо, шпо ли је грамапика, мисле и говоре, да Српски језик преба писапи славенском орпографијом; а Србљи су виђели прије 500 година да по није могуће (запо су начинили ћ и џ, којије ни данас нема у Славенским књигама); a ћепи око шпо није могуће, не показује ли премало соли у глави (као што вели Г. Сава Мркаљ)? Ево из овије узрока није могуће Српски језик писапи по Славенској орпографији: *) у Српском језику има гласова, којиje Славенски језик нема , а нако има гласове, мора имати и слова за њи: а) ђ, н. п. с му ђ, Риђ, Рђа, пређа, грађа, међа, дође, прође и п. д. 6) ћ, н. п. бро ћ, ноћ, срећа, врећа, пећи, с прићи, нож и ћ, по повић, царевић и п. д. (може ко рећи, да се овакове ријечи могу писапи са дв и пљ, н. п. с му д њ, pдња, предња; но пљ, пепљи, нож и пњ и п. д., испина да пако млоги пишу, али ни по није по Славнској орпографији! Ко ће наћи у Славенском језику њ пред самогласним словом да умекшава полугласна слова?), в) џ, н. п. у вјеџба пи. г) у Славенском језику има сливено ја, је, ј у , а Србљима преба и јо (да не спомињем ји), н. п. још пе, јова, ј ово в и на , јој, мо јој, судијом и п. д. 3) Тако испо има у Славенском језику гласова, којиje Српски језик нема; а кад нема гласова, не пребају му ни слова: а) о ми друкчије не можемо изговорипи, него као о , а Пољаци и Крањци имају друкчији глас за со, и запо сваки зна без икакве науке, ђе га преба писапи Ни Руси немају гласа за о (као ни мн), запо га нијесу ни узели међу своја слова. 6) љи, ово преба Пољацима и Русима, као и Нијемцима, Маџарима и Турцима, а ми мјеспо њега имамо и, н. п. син , 6 и к, риба, до 6 нпи, м и ш, кор и по и п. д. запо ни најученији наши не знаду без велике муке и без пруда ђе га преба писапи (н. п. Ра и ћ је провео сав свој вијек чапећи и пишући Славенски и Росијски, па се у његовим књигама опеп налази до с па погрјешака пропив ни; мислим да и није нужно овђе шисапи, зашпо и сваки може пражипи у испорији Раићевој,

[ocr errors][ocr errors]

„Од Космаја гн"језда соколова —

„И Турскијем мл"јеком задојила —

„Л’јепо и је Ђорђе дочекао —

„Л’јепо пи ме бјеше обасјало — Ко (и како) може овакове ријечи записати по Славенској орпографији? Може бити да би у Ћирилово вријеме било добро записано са Ђ., н. п. гнђздо, лЂпо, млЂко, али се данас по чапи љепо, мљеко, гњез4 o; а Србљин не ће љепо, гњездо, мље ко, него оће л је по, г и је здо, мл је к о. г) грљо це, умрљо“), о врљао, под у прљо, са прљо, и оспале овакове ријечи.

Из овога свега мислим, да ће сваки паметан човек признати, да се Српски језик Славенском ор по графијом не може писати. А кад се Славенска орпографија у Српском језику мора покварипи (као што се покварила како је Србљин умочио перо и почео Српски да пише), и Српска оспапи опет пуна крпежа и напеге, запо мислим да је најпаметније, да ми за Српски језик начинимо орпографију са свим као шпо преба (да нам могу завидити сви оспали народи Европејски). Запо сам ја овђе начинио при нова слова, п. ј. ђ, љ, њ, и узео сам ј. Ниједан памепан човек не може рећи, да нам ова слова не пребају, а облик њиов ако се коме не допадне, по је ласно поправипи, ни оспала слова нијесу из почепка била пако лијепа, као шпо су данас. Може бити да се ј коме запо не ће допаспи, шпо је Лапинско, и по је ништа; ми имамо и више слова једнакије с Лапинскима, н. п. а, е, о, к, и п. д. а и Лапинска су слова од Грчкије, као и наша. Ја сам у првој грамапици Српској био узео наше f мјеспој, но будући да је 1 код нас било до сад самогласно слово, запо се људи једнако мепу, и не могу да се навикну чапипи га као ј; a j не може нико друкчије чаптипи, него онако као шпо преба. Да је у Грчком језику било ј, заиспа св. Ћирилу не би никад пало на ум, да начини и и ко; но будући да у Грчком. језику нигђе нема ја, је, ју, запо је св. Ћирило свезао a, e, у , са I (ка, ке, коу), да не би људи чапили иа, иe, иу (као шпо ђекоји чапе у мојој грамапици); а и же је са сл и пном (и) поспало скоро у Русији, само му је надмепнуп онај поепически знак () да се зна да је кратко. — Још може ко рећи да нам преба и 6; испина да у нашим ријечима нигђе не преба, већ ако за смијање (ba! Da! ba!) и за ађ! ob ub!, али због пуђи имена и презимена не би сувише било да га имамо (н. п. фaller, pageDorn, фamburg, фaag, Руси пишу Галле рЂ, Гаге дор нb, Гамбург"b, Гага, а ми за сад можемо, и морамо писапи Алл ер, Аге дор н, Амбург и п. д.), но ја сам га за сад оспавио коме другоме нека га гради.

Ево већ прва и највећа рецензија пропив овога Српског рјечника изиђе прије од њега. Може бипи да се она почела писапи још прије двије. године, кад је прво објавленије изишло о Српском рјечнику; и запо је од оне спране, шпо не признаје да народ Српски има свој језик, онако памепна свједочанспива на по покупила и саспавила (вала Богу! само кад

[ocr errors]

eе они један nym пред свијепом почеше бранипи, и о пом препирапи). Све њиове оспале рецензије пропив Српскога рјечника и језика морају се на њој оснивати; зашпо она каже: да је данашњи наш црквени језик прави Српски језик од спарине; а овај шпо њим данас говори народ Српски, да је по кваре и и и с по га њен, и да се у правоме грамапическом смислу не може ни назвапи језиком и п. д. Већ није потребно више да ја на ово сад редом одговарам, зашfпо је одговорио онај, коме је говорио Г. рецензент, него ћу само да речем неколико ријечи о ономе, шпо управо иде на мене самога: 1) „Да моја грамапика не зна иикакве благовкусне криптике, и да учи све наопако.” Који човек жели доказапи, да Србљи немају другога језика осим Славенскога, не само шпо по њега свака Српска грамапика мора учипи наопако, него да како може он би и Србље све у једну врећу спрпао па завезао, или у пикву саћерао па записнуо, да не чује свијеп како они говоре, него да се њему све мора вјеровати. — А што се пиче в к у са у језику, ја за испа не завидим његовој еспепици. Он нека поправља Српски језик по своме вкусу (као шпо и оспала његова ђекоја браћа раде), а ја ћу да га у ч и м, и да се прудим онако писалпи, као што је најобичније у народу; да би Добровски у Злапном прагу и Л и н де у Варшави, и други сваки који жели (макар 6ио у Лондону, или у Америци), могли управо дознати из моји књига, како народ Српски говоpи у данашње вријеме (а по је за Г. рецензента највећа жалосп и несрећа, зашпо он доказује (н мисли?), да је Српски језик онакови, као шпо је њему по ћуди, а није га научио да зна управо какав је). 2) „Да се из мрга објавленија види, да сам ја рад подигнупоме већ „књижеству Српском простпонароднија реченија, без свачега Славенског, „из предјела Јадра, у Турској, да уписнем.” Није му злоба дала рећи из Јадра у Србији, него у Турској, а не каже (или ваља да не зна?) да је у Турској и 3 епа, и Милешева, и Горажде и Скендер и И да је Српска црква (с језиком Славенским) поспала у Турској (онамо, ђе је Немања П. Спуденицу зидао, и Душан царовао, ђе је поспао и живљео свепи Сав о Немањић и кнез Лазар, и од куда је Српски папријар Чарно је ви ћ, Арсен и је III. „на пресполb свапаго Сав в њи cђдаци”, превео у Њемачку 27oоо Српски фамилија и дошао у Сенпандрију; и од куда је послије, с Арсенијем IV. „Архiептскопскiii. пресполb пренесенb Eb Срем b, и вb Карловцћ поспавленb , идбже и до нинђ пребиваелih”)! А по овим његовим ријечма пребало би мрзипи на све, шпо је из Турске. Или може бипи да запо није смијо казапи да је Јадар у Србији, да не би памепни људи помислили: па у Србији Српски језик и пракипи преба. Тим га људи могу оправдапи, али му љубав к роду своме никад опроспипи не ће (ако је Србљин), Шпепа шпо се није попписао, да видимо ђе се он родио, кад сам ја у Турској! (али ја опеп, макар се он ђе родио, кривицу његове злобе, и оспалога шпо мени није по ћуди, не би бацио на оно мјесто ђе се он родио, као шпо он баца на Јадар моју кривицу, шпо нас двојица имамо различан вкус у Српском језику! Ово су спвари, које показују ђепињу памет и слијепу пакосп). — Ја не знам како је он могао разумјепи из објавленија, да ће у мом рјечнику били само Јадрански језик (који они да познаје, опепт не би могао доказапни

« PreviousContinue »