да је гори, него што Србљи данас говоре на коме другом мјесту)? Ваља да му је злоба чашила и толковала моје објавленије. Ја сам казао да ће у њему били ријечи, које народ Српски говори, како по Турској, тако и по Њемачкој. Ако сам се ја и родио у Јадру (чега се не смидим, него се шим дичим и поносим), опет могу слободно казами, да сам више Србаља виђео од мога Г. рецензента: ја сам провео године с Бошњацима и с Ерцеговцима (из Пиве, из Дробњака, из Гацка и из Никшића); а провео сам године са Србијанцима од Лознице до Неготина; а (да не рече Г. рецензент да је ово све у Турској) провео сам године и по Њемачкој од Земуна па до Петриње, до Сентандрије и до Ршаве. Како ли је могао из објавленија разумјети, да у мом рјечнику не ће бити ништа Славенскога?! Ваља да би он по своме естетическом вкусу и по високоме граматическом знању Славенског језика могао писаши Српски без свега Славенскога! а остали ће људи сви рећи да је Славеноки Бог, вода, небо, жена, мами, сестра, слава, права, браш, пи сами, славиши, велик, широк и остале оваке Српске ријечи на иљаде! По свој прилици овај Г. рецензент не зна управо ни што је Српски, ни што је Славенски.

3) „Да наопаке Српске граматике и рјечници Славенски језик, на ,,штему Српске цркве, у пропаст бацају." Из овога би рекао човек, да је Г. рецензент из реда они људи, који све буне и свађе с именом Божјим (и њега ради) почињу, доказујући, да је све оно и Богу мрско, што њи. ма није по вољи. Он сирома мисли, да је Српска црква тако тврда, као што је он вјеш у везину и у Српском језику. Српска црква ниши је основана на Чивутскоме, ни на Грчкоме, ни на Славенском језику, него на Ристовим истинама, које су једнаке у свима језицима. Колико је Еванђелије изгубило од своје светиње што је преведено с Грчкога језика ма Славенски, и са Славенскога на Влашки, толико би изгубило и данас да се преведе на Српски. Може бити да ће Г. рецензент с овим рјечником добити у руке и библију Росијску, на простоме и, као што он мисли и говори, поквареноме и нечисмоме Росијском језику. па се цар Алексан ір и св. синод не боје да ће Росијска црква пропасти, него се још надају да ће се боље утврдити. — А и мом се сваки паметан човек мора чудиши, како могу Српске граматике (макар и наопаке биле) и речници Сла венски језик у пропаст бациши! Ја Славенски језик љубин и поштујем, као и други који му драго Србљин; и зато мислим, да му се у данашње, вријеме ни чим боље не може помоћи, него да га подијелимо од Српског језика, и да му дамо ону чест и поштење, што му приликује, као и цркви у којој се њим поје и служи; и да му се опет с друге стране не може већа неправда учиниши ни дубља пропаст копами, него говорећи и доказујући, да је све једно Српски и Славенски језик, и пишу ући Српски по Славенској граматици. Кад се у нашим школама каже: ово је језик Српски, а ово је Славенски; ово је граматика Српскога језика, а ово је Славенскога ; онда ће се јамачно знати боље обадва језика, него што се данас знаду; и онда не ће смјеши сваки по своме вкусу о њима којешша лупащи, него ће говориши само људи, који ствар познају к разумију.

Које ова рецензија, које Г. Павле Соларић с његовим полисањем на скупштину, да се гради данашњега Српског језика граматика *), подбунише ме и наћераше да додам сад к овоме рјечнику и једну малу Српску граматику. Ја сам још од лани састављао којешта за другу Српску граматику, и мислио сам мало доцније да је већу издам; а ево ме сад речени догађаји наћераше, ме из оне веће его ову малу скрпи којекако, желећи и гледајући да ми сва стане на један табак. Каква је, и колика је, да је; увјерен сам да ће бити боља од прве; и надам се да ће бити мила Г. Соларићу, и осталим ученим Србљима, који желе (као и он), „да се у дне наше, колико можно болма, опише и позна све „што се каса нашега језика”; и који би вољели у један пут виђети двије Српске граматике (једну за Србе од Србије к западу и к Југу, а другу за остале), неголи ни једне. Мислим да ће је Г. Соларић драговољно понијеши на учену скупштину међу Карловчане, Будимце, Сомборце и Новосађане, и што се у њој добро нађе, да ако га зато не одбаце, што је од Јадранина из Турске. Ја сам гледао само, да ми се из ње ништа не избаци, а штогођ који више зна, нека додају. А по мога Г. рецензента и по остале, који мисле као и он, она ће учити наопако, као и прва (и може бити још наопачније).

›

Ђекоји наши мисле и говоре, да рјечник треба читаво друштво да пише, а не један човек; но то мисле понајвише они људи, који ни знаду шпо је друштво, на што је језик, ни шло је рјечник, ни како се он пише. Ми видимо данас у Европи, да су најбољи они рјечници, које су писали једини људи, н. п. Њемачки Аделунгов, Пољски Линдов, Ламински Шеллеров, Англијски Јонсонов и т. д. А на оне, што су писала друштва, познато је да се једнако списатељи Талијански и Француски муже и буне, и да и сваки дан поправљају. Доста пута у друштву луд поквари, што памешан начини; а доста пута и памелан на име друштва онаково што напише, што под својим именом не би ни

пошло издао.

Ја сам се око ове књиге намучио, што може бити до данас нико ни око какве није: зашто осим труда, који сам подносио ријечи купећи и у ред доводећи, морао сам се старати како ћу књигу на свијет издами, и како ћу међу шим живљети. А при данашњему стању нашега књижества и језика, било је људи, који су жељели и трудили се, да овај Српски рјечник никад не изиђе на свијет; и да би се ма њиова жеља испунила, то су они прорицали, и о том друге увјеравали ; но вала Богу ! ево нас већ на обали. Осим господе пренумеранта (којије, према цијени књиге и садашњему времену, има доста на моју и Српскога језика радості) *), єво ово су особипи добротвори овога рјечника :

--

*) Римляни славенствовавши, страна 57.

*) На ову књигу има пренумеранта и из онакови мјеста, од куда до данас још није било гопово ни на какву Српску књигу, н. п. из Одеса, из Ерцеговине (на страни 153 сумљао сам да није пуст намастир Дужи, а сад имам из њега и пренумеранта), из Далмашински и из Србијански намаспира, и из млоги други

,

1. Г. ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА са својом госпођом МАРИЈОМ од рода ДЕМЕЛИЋА, и с њезином малером госпођом АНКОМ. Без њи се ова књига за сад (а може бипш никад) не би могла ни почети (штампан ни сершими. Има у народу нашему богатији људи од Тирке, који по каванама и за постављеним столовима тако уздишу кад се што о народу говори, да би човек рекао и крен би испод грла дали за народ и за његову срећу и славу: али да им дође народ у кућу, па да заиште не пещ иљада форинти (колико је дао Тирка на Српски рјечник), него пел иљада новчића, одма би се згрозили као да је смрт дошла преда њи, и почели би ее лужили на зла времена и на рђаве пазаре, и драговољно би се огресли од свога народа, само да ниш па не иште и да им се прије кнне с очију.

•

П. Племеннт Г. САВА от ТЮКЮЛИ, краљ. совјетник и златне мамузе кавалер и пр., који је у помоћ Српскоме рјечнику поклонио пет Смошина форинли.. Он свачим свједочи, да је вриједан биши списамељем начертанија њекојего Арађанина, и Римљана у IIIпанији. III. Н. превосходителство, високопреосв. и високодост. Г. СТЕВАН СТРАТИМИРОВИЋ Кулпински, православни архиепископ Карловачки, и митрополит свега народа Српскога и Влашкога у ћ. к. државама, импер. Аустријског ордена Леополдова великога крста кавалер, Ib. ћ. д. и А. Беличества дјејствителни тајни совјетник, и ученога друшпва у Геминси член; који је у помоћ Српскоме рјечнику поклонио приема форинти.

мјеста; а из Црне горе! Кад су Црногорци послали своје пренумеранше 1. Соларићу (да и он мени пошље), онда су ме прекорила (ме јако!), што и међу њима нијесам кога назначио да купи пренумеранте на ову књигу, говорећи: Да сам ударио ме тражим Србаља по свијем угловима Европе, а њи у Црној гори да сам заборавио. Колико ми је овај њное укор био мио и драг (из млого узрока), но опет ми је мало на жао учинио, и до данас им још ни јесам одговорио на њега. Какогођ што ми је онда лежао на срцу п у памети мој Јадар, ђе сам се родио и узрастао, на који сам из Шишатовца сваки дан по неколико пута уздишући погледао; и Сријем, ђе сам оно објавленије писао; тако ми је исто лежала на срцу и у памети и Црна гора, за коју сам још од ђептињства мога дуо, и разумијо, да у ној још од Лазареви времена једнако траје Српска влада и царовање, и коју би и данас волео сто пута евђели, него Јадар, или и какво друго мјесто на свијету; али зато уњој нијесам ни кога назначио да купи пренумеранше, што нијесам имао никога позната. А да сам имао познаника, и да сам знао како се могу објављенија послами, ја би назначно кога да купи пренумерание и у Сарајеву, у Мостару, у Требињу, у Зворнику, и по млогим другим мјестима; и заиста се не би преварно, зашто сам виђео, како трговци и мајстори из речени мјеста радо чаме оно што разумију; које и овђе сад свједоче млоги пренумеранти од њи, који се налазе по Далмацији и по Дубровнику.

IV. Њ. превосходителство високопреосв. Г. МОЈСЕЈ МиоковиЋ, православни епископ Карлштадтсһи, Њ. К. к. и А. величества дјејствителни тајни совјетник.

V. ВисокопреосБ. Г. ВЕНЕДИКТ КРАЉЕВИЋ, родом из Солуна (дакле земљак св. Ћирила и Методија), православни епископ Далматински, Бококоторски, Дубровнички и истријски, који је још на прво објакленије, не чекајући ни писма ни препоруке, скупио у својој епархији 105 пренумеранта.

VI. Племенити Г. КОНСТАНТИН ЕМАНУил ЂИКА от Дешанфалве, у Салској вармеђи таб. суд. асесор. Изненада ме довела срећа да сједим у кући овога Маћедоно - Влашкога Тюкюлије, који се особито обрадовао кад је разумијо и виђео, да се у његовој кући ради Српски рјечник, и засвједочио је да га је он одавно жељео и тражио због Српскога језика.

VII. Покојни и незаборављени Г. ДРАГО ТЕОДОРОВИЋ из Трије ста, који ми је послао близу чемири см омине форинти у сребру, и за и накупио пренумеранта у Тријесму. Из Трјестански пренумеранта види се, како људи помажу чему оће, н. п. младоме Ерцеговцу Г. В и л и. пу Лучићу не шреба више од једне књиге, али он оће да узме 10, па да поклони сиротињи; шако Г. Петар Теодоровић узима себи и госпођи својој и седморма ђеце сваком по једну, а особито 6 за сиротињу. Да Трјесманци у оваковим догађајима нијесу помагали Стојковићу, Доситеју и Соларићу, могао би ко рећи, да мени зато помажу, што сам из Турске, као и они понајвише.

Ова господа нека дијеле само славу и благодарност за оно што се добро нађе у овој књизи, а што буде (или се коме учини) рђаво и невамоја је кривица и срамота; и ја ћу за оно ученоме свијету одговарами, и ђе што будем погријешно поправићу, шшо ли не будем (него се коме само учини), бранићу.

љало,

Још неколико ријечи да проговорим о ђекојим ријечима у овој

1) Ja caм овђе Српски језик раздијелно на три нарјечија (као што је сам по себи раздијељен), m. j. ЕРЦЕГОВАЧКО, којим говоре сви Србљи, који живе по Ерцеговини, по-Босни (како Грчкога, тако и Турског закона) по Црној гори, по Далмацији, по Рватској и по Србији озго до Мачве, до Ваљева и до Карановца; РЕСАВСКО, којим говоре Србљи по Браничеву, по Ресави, по Лијевчу и по Темнићу и горе даље уз Мораву, по наији Параћинској, по Црној ријеци и по крајини Неготинској; и СРЕМАЧКО, КОјим говоре Србљи по Сријему, по Бачкој, по Банату, по горњој Маџарској и по Србији око Саве и око Дунава (до Мораве).

Највећа је (и готово једина) разлика између ови нарјечија у изговарању слова ѣ, које се у Ерцеговачком нарјечију изговара на четири начи. на: а) ђе се на њему глас не отеже, онђе га изговарају као је, н. п. 6јелило, цвјемови, пјевами, рјечим, умјеши, сјенина, вјечиш, и т. д. 6) у оваковим ријечима послије д, л, н, m, претвори се

књизи:

,

дуђ, лу Љ муњ, мућ, а ѣ остане само е, н. п. ђед, ђевојка, ђеца; разбољешисе, кољено, леса: позелењеши, смиђемисе, врћеми и г. д. *}. в) а ђе би требало на њему глас отегнути, онђе се изговара ије, н. п. бијело, ријеч, дијеме (род. ђемема!), цвијем, сијено, виjек, пијевац, риједак (рјеђи) и т. д. (Бешто се овако изговара ије и у онаковим ријечима, ђе је у садашњему Славенском језику е, н. п. пијесак (пјесковимо), вријеме (времена, временим), млијеко (млечика, мљечар), ждријебе (ждре бема, ждребећи), јастриjeб (jacmpeбови, јастребасм) и пı. д.). г) пред ј (я) изговара се као и, н. п. сиjати, вијами, гријати и т. д. У Сремачком нарјечију изговара се двојако: а) (и највише) као е, н. п. вера, мера, речим, семе, певами, сејами, вејами, грејаши; бело, реч, деме, редак и т. д. 6) као и, н. п. ле мими, врмими, смидишисе, вйдими, зеленимисе, разболишисе и т. д. А Ресавско се само по мом разликује од Сремачкога, што се у њему и онђе говори с, ђе у Сремачкоме и, н. п. лемети, видеми, вршеми, разболее, смидемисе, позеленеми, волеми и т. д. Осим ови општи разлика имају у Ресавском нарјечију још двије особите разлике (у склањању сушт. имена): а) што имена првога склоненија, која се свршују на г и на к, и у вин. мʌож. промјењују г на з, к на ц; тако исто и она имена, која се свршују на а и на у, имају и у вин. млож, с, н. п. во има розе, разбио Турце, има добре опанце, изео све щрасе, продао кожусе и т. д. б) што имена другога склоненија имају у дам. и у сказ. јед. броја е, н. п. дао девојке јабуку, носи на главе, седи у Ресаве, на Мораве и п. д.

Између оби нарјечија мени се чини да се најједначије изговарају ријечи у Ресавскоме: зашшо се у Сремачкоме може чути (понајвише у ђекоjим глаголима трећега спрезања, у наклоненију неопредјеленом) и по Сремачкоме и по Ресавскоме, н. п. разболишисе и разболе м исе, смидимисе и сми демисе, лемими и леме ми, позеленио и позеленео и т. д. Тако се исто ове ријечи могу чути у Ерцеговачкоме по Ерцеговачки и по Сремачки, н. п. смиђешисе и смидимисе, лећеми и лешиши, позеленени и позеленими, виђеми и видими, ослијепљеми и ослијепими и т. д.

Мени се ни једно сво нарјечије не чини љепше ни милије од другога, него су ми сва три једнака ; а ову сам књигу зато писао Ерцеговачким : а) што се тако говори онђе ђе сам се ја родио, и тако сам најприје од мајке и од оца научио говорити; а 6) да виде Сријемци и Бачвани и Ба наћани, како њиова браћа и по оним земљама говоре: зашто се до

сад о том ништа није писало.

2) Судијин, Ћурчијин, абаџијин, и остала овакова имена, чини ми се да у женскоме и у средњем роду избаце оно пошљедње и, н. п. судијна, судијно; Ћурчијна, Ћурчијно; абаџијна, абаџиј

но и П. Д.

*) Послије и изговорасе у Ђекојим ријечима и као је, н. п. mјеме, смјеница, мјештан, мјешњй и т. д. а послије д врло ријетко, н. п. подјела, здјела (говорисе и жђела).

**