Page images
PDF
EPUB

Има много глагола

и

и 3

B

чекам и

3) Божји, тичји, човечји, мишјя, и остала овакова имена моrу имати у ясенскоме и у средњем роду пичија, пичије; Божија, Божије; ми пија, мишије и ш. д. fао да би у мушкoмe роду било Божиј, пичні, ми шиј и т. д.

4) Ја сам овђе глаголе писао у наклоненију неопределеном, а може биппи да би било приличније садашње вријеме, наклоненија изјавителнora (као што пишу рци и Лапини, и өспіали Славеяски народи); тим би се код нас могло уштеђен неколико врсти, запито који садашње вријеме имају једнако у свим нарјечијама, а наклоненије неопределено различно, н. п. вршим, вреши, врте ти, врп и пи; волим, воље пн, воле и и, волн пи; зеленим, зелење ми, зеленети, зелени пи; спе идимсе, смифеписе, спидемисе, спиди писе и т. д.: али баш запiо мислим, да је у овоме прво м Српском рјечнику требало овако, као што сам пописао: зарпо за онога, који пражіп, не би сувише било и oбaдвоје да се налази по азбучном реду, н. п. писа ми, пишем; и пишем, писа ми и лі, д.

5) Повраћателне сам глаголе понејвише само оне писао, који имају особимо значење, н. п. моли м и кога, моли Лисе коме; врћи (пушку), и изврђисе (н. п. извргла се врата; изврглисе људи) и п. д., а ће нема особистог значења, онђе се могне разумјеппи и онако, н. п. вуки, фieppen ; вући се, film fФleppen; грија ми, warmen ; гријатиce, fit wärmen и т. д. Ово се може се додати свакоме глаголу, н. п. не пјева ми се, једе ми се, плаче ми се, не

се и т. д. зато би ово се пребало писати свуда само за себе (као што чине Чеси, Пољации и Крањци), н, п. надапт и се (као надао сам се), смијамк се (као шпа се смијеш) и п. д.

6) Донијо, цијо, бијо, и остале овакове ријечи, писао сам овако (с ј зато, што се послије каже донијела, донијело; цијела, цијело; бијела, бијело, бјељин т. д. у Ерцеговачком нарјечнју једнако се говори бијело, млијеко, гнијездо; ау пјесмама кад затреба изоставин се и (као што се и оспала самогласна слова обично изостављају), па се пјева и говори бјело (6'јело), млеко (мл'јеко), гнјездо (гн'jездо), као што је мало прије напоменутно.

2) Овје има неколико ријечи без икаквога значења, које сам ја чуо ќе ее говоре, али сад не знам у право шта значе, као н. п. плесмо, поња, илинча, фака, осока, упакмице и т. д. А ђекоје нијесмо могли на вријеме да нађемо како се зову Њемачки, као

н. п. греш, mapenya nuk (Ortsdheit, Schwänkel, österr. Drittel), nepae (die Easten). cpuannya (Langwage, Langwelle, langwiede, longurius , longula).

8) Код имена права и дреећа ће стоји Linn., oно ми је казао г. Андрија Волни, бивши управитељ Карловачке гимназије; а за које ми они није могао казапии како се зову по Линеју, код они смо само записали да је права некаква или дрво.

9) Ова крштена имена Српска , што се налазе у овој књизип, живе и данас у народу Србскоме , по неким мјестима мање, по неким више. По Србији млого и вилие има по Шумадији и доље преко Мораве, него горе преко Колубаре; а по Сријему, по Бачкој и по Банату, више и има у презименима, него у нменима. Због имена Српски вриједно би било на

пампати један по меник из намастира Раче, који се сад налази у Фрушкогорском намаспиру Беочину. То је велика књига, као окмоих на по пабака (in folio), и у њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и женски): мислим да су они људи, који су намастиру парусије писали" Књига се па почиње овако: „С Еогомъ почїнаемъ сый cceый и Бокеуспівены поменикъ. Възнесеніа Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хріста в) храме раччи (!). поменованіе вьсѣхъ православныхЪ Хрістіань.”То јој је име ; па онда почиње овако: „Поменик господам Србскым помени Гос„поди душе рабь своих. помени господи благочестиваго господина влаудыку Сръбскаго неманю, Сімеона монаха и мvроточца. и благочестиву „Госпожду монахію Анастасію. јБлагочестиваго и прьваго краля Стефана монаха Сімењна и монахію анну. Благочестиваго краля радосава монах Біоанна; и монахію анну. Благоч. краля спіефана уроша монах Сімеона и „монахію Елену. Благоч. краля Стефана, монах Оeәкпінспа. Благоч. краля „Стефана уроша. Благоч, и приснoпоминаемаго цара стефана. Благоч. и „приснoпоминаему царицу монахію Evгкнію. Благоч и приснопом. цара уро„ша. Благоч. краля влькашина н сына его благоч, краля марка. Благоч. II „прископом. кнеза Лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахію Evгієнію. „Благоч. и присноп. деспота сліефана. Благоч. и присноп. влька бранковића, „Благоч. и присноп. оспожду монахїю марину. Благоч. и хрiстолюбиваго „гюрга. Благоч. и присноїi. госпожду деспотицу Ерину. И чадь ихь. Благоч. »деспотпа лазара. И подручїe его госпохіду Елену. Благоч. и хріслолюб. јца»рицу Мару. и гръгура. И сніефана, Благоч, и хрiстолюб. монахію аггелію. „Благоч. и хрiсполюб. Хоанна деспота.” Послије ове господе споје митрополипи ево овако (вьсеосвещенаго) : „Максімъ вишеградскій. **) Марко звор„чикъ. Григоріи пожера (пожаревачки ?). Факүмib cрм (сремски?). Хосіф баня(?). Оewфанф пећ. їосіф баня. Максімb маркова црква (?). Симсон—. јаһим) -. „Оewдорф и Макарій митрополипи дабрски (?). Исаїй --. григорін ужички ; митрополитib. јаким За митрополнима иду калуђери, попови, људи и жене, али све особипо, и у реду свако име из почетка. Код мло. ги имена споји и од куда је онај, а ђешпо и које је године заtiнсан. Калуђери су сами писали свакіі своје име и намастир од куда је; а имена проспи људи писана су минејски лијепо, готово као једном руком. На имену књиге не споји кад се почела писации ; врло спара не може бипі, заліо није паргамент, него артпија (врло лијепа и јака). Ја сам пту књигу сву прочатио и нашао сам најстарији потпис калуђера їәсіфа из доице од године 1625. Ту има калуђера и из они намастира, којима се данас једва зидине знаду, н. п. из Во пњака, из Ивање и т. д. А има и из онакови нaмaспікра, којима ја заиста никад прије имена чуо нијесам, као н. п. равна рѣка, куманица, ораовица, осавница, луић, кобекови Кѣ, допиня, Смеяноваць, Бранкови іна, уреклач”, доноа ш, ромїынъ, вува цъ, вонцъ, доица, добруиъ, маржикъ, мажи къ, мећаваць, градаць, рибница, шемлюгъ, Ова

[merged small][ocr errors][ocr errors]

вва кмена стоје међу намасштирима, запо мислим да инјесу села, ник каква друга мјеста.

10) Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) на значио сам звјездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сам и Српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке ишкерами из нашег језика, зашто имамо Српске мјесто њи ; а фекоје се може бити ніг у години дана не спомињу: али сам и ја опеп пн. сао, зашто сам чуо ће се у народу говоре, нли пјевају; а има неколико и шакови ријечи Турски, које ћемо морашн задржати и посвојили, н. п. боја (6ојили, бојење), ама неш, пепсија, Ђерђеф, поп, бар. јак, барјактар, брк, бурмуш (бурмушица), чак шире (ђекоји наши списатељи пишу ногавице мјесто чакшире; али ногавица данас код Срба значи само оно, што стоји на нози, па и од rafa и oд чакшира! а у читавим чакширама имају двије ногавице, пур, ртмаче и оно горе, што стоји око човека) и т. д. Али запо опет никакав памелан човек не може рећи, да је Српски језик oпогањен пуђим ријечма, и да се запо не може језиком назвати. Данас нема на овоме свијету ниједнога језика (ни старога ни новога), у коме нема туђи ријечи (и у самим Славенским класическим књигама млого заслуженога Раића има ући ријечи (голово) колико и у Српском језику, н. п. акциденца, арестъ, армї а, лагеръ, караулъ, команда, кондицїa, amместаца, линѓа, казна, пунктъ, коменданшъ, коллегїa, практатъ, диш приктъ, потенціа, еписполia, циркулъ, фамилѓа, квартиръ, конакъ, сандукъ и п, д.). Али зало опед ја пуће ријечи не браним, него и ја кажем, да се треба трудити и чиепипи језик од шуђи ријечи (не само од Турскије, него и од сваки други чије му драго биле; зашто, н. п. Лапинске, или Њемачке ријечи, нијесу нама ни мало љепше од Турскије) колико се може; али шпио се не може не треба за оно мрзипи на језик. Ми друкчије не можемо почети наш јеаик чиспитни од пуђи ријечи, док најприје не познамо све наше ријечи које се по народу говоре ; па и онда опет је боље узепи шу ђу ријеч, која је позната у народу, него ли наопако нову градити, зашто по није за свакога ученог човека (а за проспaкa jecп : зашто су сви језици воспали од просптака, м. ј. од паспира и од тежака ; и просптан никакву ријеч не може друкчије начиниши, него управо онако, као што су и остале гачињене). О овом је вриједно да сваки наш списатељ (а особимо онај, који оће да чисти језив) прочипта предговор Кампов и његовоме Њемачком рјечнику, који је писан ради чишћења њемачко" jeshka (Sampe Wörterbuch gur Erklärung und Verdeutsdung der fremden Auss drüce, 2te Aufl. Braunschweig 1813, 4:).

п) које се ријечи данас не говоре уговору, него се само чују у пјесмама , оне сам забиљежио са сп. (спајака, poetif%), као н. п. чедо, љуба, чарни, стадо, ладо, лељо, и ш, д.

у Бечу 10 - га окш. 1818.

В. С.

[blocks in formation]

5) Попови. Чесињ. Г. Аврамм Максимовић, пароҳ Сомборски, Аврам Панић, Шидски. Алекса Васић, Ђурђевачки, Андрија Максимовић, Новокарло.

вачки.

Методије Лазаревић, Троношки.
Мојсеј Мануиловић, Ходошки,
Никанор Боrептик, н. Савине.
Прокопије Болић, Раковачки.
Сава Љубиша, в Праскавице (у
Далмацији).

Самоило Јаковљевић, н. Калинића (код моштију св. Краља). - Стеван Дубаић, Драговићки.

Теодосије Станковић, родом из Ерцеговине, протосинђел консиспоријалин у Шибенику, и парох од Верлике.

г) Прome. Преч. Г. Богдан Милиновић, Рисански

Иван Пејовић из племена Цеклина, Ријечке наије (у Црној гори). – Јаков Поповић, Бококошорски,

[merged small][ocr errors]

IUKII.

вачки,

Чеспіњ. Г.Гаврило Живановић, Обре. Препод. Г. отац Бенадије Бједов, је.

ром. н. Крупе и парох Биљански. Гаврило Конарлијf, Визићки. Исаије Омчикус, јером. н. Крупе і — Гаврило Сечански, Голубиначки. парох Шибенички. — Глигорије Бајчевић, Сен-Ивански. Јаков Маринчић, јером. н. Керке и -- Давид Марјановић, Маишки.

парох Косовски. - Димитрије Стефановић, Новосад- - Јанићије Радиновић, јером. Драго

склі, честю. Конс. Бачке прис. и про вићки и парох Загорски, фесор у гимназији.

— Јосиф Троповић, јером, н, Савине и Борђије Павішић, Голубиікн.

парох од Тонле. Јанко Петровић, Шабачки,

Леоншије Павковић, парох ОброЈован Жавковић, Муачки. Јован Ненадовић, Јаменскі.

Макарије Грушић, јером. н. Савине. — Јован Поповић, Ђурђевачки.

Макарије Личнна, родом из Лике, — Јован Томић, Бијоградски.

јером. н. Крупе и парох Скрадински, Јован Чоловић, у Тецу.

Никодим Зелић, јером. н. Крупе и Костантин Андрејевић, нҙЗагреба.

парох Исламски. Лука Павковић, Пећиначкан. — Никодим Лазаревић, јером. н. СаМарко Бусовић, Баљачки.

вине и парох од Мокрана, Марко Вукосављевић, из Петрова — Никодим Новаковић, јером. Драгосела; са своум синовима Алексан вићки. дром и Младеном, и кћерма Јулла Партеније Торочица, јером. Драном и Пулхеријом.

говићки и парох од Ллавна. Марко Мијатовић, Грчанскі. Силвестр Вучковић, род. из Босне, Мијаило Попов, капелан од Би. јером. н. Крупе и парох Задарзки, скупије.

Симеун Илији, јером, Драговићки Мојсило Бугарчић, Чурушкан. и капелан у Плавну. Никола Костић, Керпіолски.

Софроније Туцић, јером. н. Савине — Павле Аліанацковпіл, Сомборски, и парох од Кашпела новога.

ну краю» педагогическом Српском Спиридон Милорадовић Алексиинститутту капихепа јавн. ред. јевић, род. из Ерцеговине, јером. н.

Павле Бељански, админ. парохије қерке и парох Дернишки.
Гардиновачке.

Стеван Видосављевић, парох ад
Петар Јанковић, Цеклински. Петрове цркве.
Пеппар Кричка, Кањ ски.

ТеодосијеТрескавица,из ДалмациПетар Руњанин, Кузмински. је, посприікн. н. Керке, пароҳ у Прокопије Груић, Липовски. Дубровнику. Сава Бјелановић, Добропољачки.

Теофило Бошковић, родом из ТgeСимсун Кордик, Смоковићі. биња, јером. ун, Дужи. Спиридон Симић, капел. Косовски. - Теофило Кашић, јером. н. Керке и Теодор Масникоса, Попиначки. капелан у Дернишу. Теофан Јоанновић, Каменички. Кирило Івјетковић, родом из Боке Кирилооnачні, вашел. yШибенику. Копорске, пострижн. н. Савине к е) Калуђери.

јером. у владичином двору у Ши

бенику. Препод. г. отац Викеншпје Торочи ж) ђакони.

ца, јеромонах н. Крупе и капелан Честн, г, Отац Пахомије Бусовик» Жегарски.

акон Шибенички,

« PreviousContinue »