Page images
PDF

3) Божји, mичји, човечји, мишји, и остала овакова имена моту имати у женскоме и у средњем роду пи чија, ти чије, Божија, Божије; ми ш и ја, м и ш и је и пш. д. као да би у мушкоме роду било Бож и ј, пич и ј, ми шиј и п. д.

4) Ја сам овђе глаголе писао у наклоненију неопредјеленом, а може 6ипи да би било приличније садашње вријеме, наклоненија изјавипелиога (као пипо пишу Грци и Лапини, и оспали Славенски народи), пим би се код нас могло уштеђепи неколико врспи, зашпо има млого глагола, који садашње вријеме имају једнако у свим нарјечијама, а наклоненије неопредјелено различно, н. п. врпим, врћеп и, врпе пи, врп и пи; волим, воље пи, вол еп и , вол и пи; зеле ни м, зеле ње пп и, зеле и еп и, зелен и пи; спи и дим се, с пиђе писе, с пиде писе, сп и д и писе и п. д. : али баш запо мислим, да је у овоме првом српском рјечник у пребало овако, као шпо сам пописао: зашпо за онога, који пражи, не би сувише било и обадвоје да се налази по азбучном реду, н. п. nи с а п и, пишем, и пишем, п и са пи и п. д.

5) Повраћапелне сам глаголе понајвише само оне писао, који имају особипо значење, н. п. мол и пи ко га, и мол и пи се коме; и зврћи (пушку), и из врћи се (н. п. извргла се врата, изврглисе људи) и п. д., а ђе нема особипог значења, онђе се може разумјепи и онако, н. п. вући , fфteppen, вући се, fid, fфleppen ; грија пи, märmen; грија пиce, fid, märmen и п. д. Ово се може се додати свакоме глаголу, н. п. не пјева ми се, једе ми се, плаче ми се, не чека ми се и п. д. запо би ово се пребало писапи свуда само за себе (као шпо чине Чеси, Пољаци и Крањци), н. п. на да писе (као на да о сам се), смија п и се (као шпа се смије ш) и п. д.

6) До нијо, цијо, бијо, и оспале овакове ријечи, писао сам овако (с ј)

запо, шпо се послије каже до нијела, до није ло; цијела, цијело; бијела, бијело, бјељин п. д. У Ерцеговачком нарјечију једнако се говори бијело, млије ко, гније здо, а у пјесмама кад запреба изоспави се и (као шпо се и оспала самогласна слова обично изоспављају), па се пјева и говори бјело (6 јело), млје ко (млjеко), гнјездо (гнјездо), као шпо је мало прије напоменутпо

7) Овђе има неколико ријечи без икаквога значења, које сам ја чуо ђе се говоре, али сад не знам у право шпа значе, као н. п. плe смо, поња, или и ча, факља, о сока, у пак м и це и п. д. А ђекоје нијесмо могли на вријеме да нађемо како ее зову Њемачки, као н. п. греш, ждрепчаник (Ortideit, &фmánfal, čiterr. Drittei), перде (vie zamen). срчаница (Чanguvager Sangmefle, Congrviebe, longurius, longula).

8) Код имена права и дрвећа ђе споји Linn., оно ми је казао Г. Андрија Волни, бивши управитељ Карловачке гимназије; а за које ми он није могао казапни како се зову по Линеју, код они смо само записали да је права некаква или дрво.

9) Ова кршпена имена Српска, шпо се налазе у овој књизи, живе и данас у народу Србскоме, по неким мјеспима мање, по неким више. По Србији млого и више има по Шумадији и доље преко Мораве, него горе преко Колубаре, а по Сријему, по Бачкој и по Банапу, више и има у презименима, него у именима. Због лмена Српски вриједно би било на

[ocr errors][ocr errors]

“) Онђе се ова сва имена из почетка почињу.
“) И митрополипи споје онђе из почепка.
жх
2

sва имена споје међу намаспирима, запо мислим да нијесу села, шипки каква друга мјеста.

1o)Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звјездицом (“), и ђе ми је одма могло паспи на ум, замјењивао сам и српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке ишћерапи из нашег језика, зашто имамо Српске мјесто њи, а ђекоје се може бипи ни у години дана не спомињу: али сам и ја опеп писао, зашпао сам чуо ђе се у народу говоре, или пјевају; а има неколико и пакови ријечи Турски, које ћемо морапи задржапи и посвојипи, н. п. 6oja (6 оји пи, бојење), а м а неп, пепсија, ђерђеф, поп, бар јак, барјак пар, брк, 6 ур му п(5 у рм у пица), чак ш и ре (ђекоји наши списалпељи пишу нога вице мјеспо чакшире, али ногавица данас код Срба значи само оно, шпо споји на нози, па и од rаћа и од чакшира а у читавим чакширама имају двије ногавице, пур, рпмаче и оно горе, што споји око човека) и п. д. Али запо опет никакав памепан човек не може рећи, да је Српски језик опогањен пуђим ријечма, и да се запо не може језиком назвапи. Данас нема на овоме свијепу ниједнога језика (ни спарога ни новога), у коме нема пуђи ријечи (и у самим Славенским класиче с ким књигама млого заслуженога Раића има пуђи ријечи (гопово) колико и у Српском језику, н. п. акциденцia, аре с пob, а рмfa, лаге рђ, кара у лЂ, команда, кондица, аппе с па цTa, линга, казна, пун к пIb., комен дан пIb., кол ле гia. прак пап b, диш прик пЂ, по пенца, епис пол ја, циркул b, фамилта, квар пирЂ, ко на к'b, c анд у кЂ и п. д.). Али запо опет ја пуђе ријечи не браним, него и ја кажем, да се преба прудити и чиспипи језик од пуђи ријечи (не само од Турскије, него и од сваки други чије му драго биле; зашпо, н. п. Лапинске, или Њемачке ријечи, нијесу нама ни мало љепше од Турскије) колико се може; али шпо се не може, не преба за оно мрзипи на језик. — Ми друкчије не можемо почепи наш језик чиспипи од пуђи ријечи, док најприје не познамо све наше ријечи, које се по народу говоре, па и онда опеп је боље узепи пуђу ријеч, која је позната у народу, него ли на о пак о нову градипи, зашто по није за свакога ученог човека (а за проспа ка јесп: зашпо су сви језици поспали од проспака, п. Ј. од паспира и од пежака ; и проспак кикакву ријеч не може друкчије начинити, него управо онако, као што су и оспале начињене). — О овом је вриједно да сваки наш списапељ (a особито онај, који оће да чисти језик) прочипа предговор кам по в к његовоме Њемачком рјечнику, који је писан ради чишћења Њемачког језика (Sam p e Börterbuф šut Grtlärung uno 28eroeutfфиng bet—freničen?!ušbrüde, ate 21uff. Staunfфmeig 1813, 4:).

11) Које се ријечи данас не говоре у говору, него се само чују у пјесмама, оне сам забиљежио са сп. (спајаћа , poetifф), као н. п. чедо, љуба, чарни, с па до , ладо, лељо, и па, д.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

в) Архима др и пи, Преч, Г. Герасим Омчикус, н. Керке. — ДимитријеКреспић, Крушедолски. — Јосиф Павићевић, н. Острога (у Црној гори). — Лукиан Мушицки, Шишаповачки. — Меленпије Павловић, Враћeвшнички. — Методије Лазаревић, Троношки, — Мојсеј Мануиловић, Ходошки, — Никанор Богепић, н. Савине. — Прокопије Болић, Раковачки. — Сава Љубиша, н. праскавице (у „Далмацији). — Самоило Јаковљевић, н. Калинића (код моштију св. Краља). — Спеван Дубаић, Драговићки. — Теодосије Спанковић, родом из ЈЕрцеговине, пропосинђел консиспоријални у Шибенику, и парох од Верлике.

г) Пропе. Преч. Г. Богдан Милиновић, Рисaнски — Иван Пејовић из племена Цеклина, Ријечке наије (у Црној гори). — Јаков Поповић, Бококошорски,

Преч. Г. Јован Максимовић, карлоBaЧКИ. — Максим Максимовић, Шидски. — Марко Випас, Бенковачки. — Марко Вуиновић, Копарски. — Пепар Добријевић, Кнински. — Пепар Сабљић, Кнински. — Сава Косић, Муачкопољски. — Сава Берчић, Шајкашк. барпалиона. — Симеун Злоковић, Кашпћелновски. — Спеван Кончар, Буковички (у „Далмацији).

д) Игумани.

Препод Г. Аџи-Костантин, Чоке

шински. — Вићеншије Кнежевић, и керке. — Гаврило Опачић, н. Крупе. — Неспор Јоанновић, Бешеновачки. — Симеун Јоанновић, Бањски (у

„Далмацији). — Спиридон Свердлин, Драговићки.

[ocr errors]

Чесињ. Г. Аврам Максимовић, парох Сомборски. — Аврам Панић, Шидски. — Алекса Васић, Ђурђевачки. — Андрија Максимовић, НовокарлоBaЧКИ. — Андрија Симић, капелан од Косова, — Апанасије Бједов, Паћенски. — Апанасије Борић, Лежимирски. — Апанасије Влаховић, из Спарог Бечеја, ч. конс. Будимск член, ССХХ. и Философије докпор; са својим синовима Александром и Милошем, — Анпоније Радуловић, Полачки. — Василије Јефремовић, Каменички. — Василије Николајевић, Сурчински, — Василије Тепша, капелан Мирањски— Вилип Жежељ, Бенковачки.

Чеспињ. Г. Гаврило Живановић, Обреiшкii, — Гаврило Копарлија, Визићки. — Гаврило Сечански, Голубиначки. — Глигорије Бајчевић, Сент-Ивански. — Давид Марјановић, Маишки. — Димиприје Спефановић, Новосадски, чеспњ. нонс. Бачке прис. и професор у гимназији. — Ђорђије Павшић, Голубићки. — Јанко Пепровић, Шабачки. — Јован Живковић, Муачки. — Јован Ненадовић, Јаменски. — Јован Поповић, Ђурђевачки. — Јован Томић, Бијоградски. — Јован Чоловић, у Тепљу. — Костантин Андрејевић, изЗагреба. — Лука Павковић, Пећиначки. — Марко Бусовић, Баљачки. — Марко Вукосављевић, из Петрова села; са своим синовима Александром и Младеном, и кћерма Јулианом и Пулхеријом. — Марко Мијаповић, Грчански. — Мијаило Поповић, капелан од Бискупије. — Мојсило Бугарчић, Чурушки. — Никола Коспић, Керполски. — Павле Апанацковпћ, Сомборски, и у краљ педагогическом Српском инспипупу капихепа јавн. ред. — Павле Бељански, админ. парохије Гардиновачке. - Пепар Јанковић, Цеклински. — Пепар Кричка, Кањански. — Пепар Руњанин, Кузмински. — Прокопије Груић, Липовски. — Сава Бјелановић, Добропољачки. — Симсун Кордић, Смоковићки. — Спиридон Симић, капел. Косовски. — Теодор Масникоса, Попиначки. - Теофан Јоанновић, Каменички. - Ћирилоопачић, капел. ушибенику.

[ocr errors][merged small]

Препод Г. опац Ђенадије Бједов, јером. н. Крупе и парох Биљански. — Исаије Омчикус, јером. н. Крупе и парох Шибенички. — Јаков Маринчић, јером. н. Керке и парох Косовски. — Јанићије Радиновић, јером. Драговићки и парох Загорски. — Јосиф Троповић, јером. н. Савине и парох од Тонле — Леонпије Павковић, парох ОброВаЧКИ, — Макарије Грушић, јером. н. Савине. — Макарије Личнна, родом из Лике, јером. н. Крупе и парох Скрадински. — Никодим Зелић, јером. н. Крупе и парох Исламски. — Никодим Лазаревић, јером. н. Савине и парох од Мокрана. — Никодим Новаковић, јером. Драговићки. — Парпеније Торочица, јером. Драговићки и парох од Плавна. — Силвеспр Вучковић, род. из Босне, јером. н. Крупе и парох Задарзки, — Симеун Илијh, јером. „Драговићки и капелан у Плавну. — Софроније Ћуцић, јером. н. Савине и парох од Кашпела новога. — Спиридон Милорадовић Алексијевић, род. из Ерцеговине, јером. н. Керке и парох Дернишки. — Спеван Видосављевић, парох од Пепрове цркве. — Теодосије Трескавица, из Далмације, посприжн. н. Керке, парох у „Дубровнику. — Теофило Бошковић, родом из Требиња, јером, у н. Дужи. — Теофило Кашић, јером. н. Керке и капелан у Дернишу. — Ћирило Цвјепковић, родом из Боке Копорске, посприжн. н. Савине и јером, у владичином двору у Шибенику. ж) ђакони. Чеспн. Г. опац Пахомије Бусовић“ ђакон Шибенички,

« PreviousContinue »