Page images
PDF
EPUB

Г. Драго Теодоровић, векикокупац, за Племен. Г. Мијаило Вукотић, војвода Катунске наије, из племена и мјеста Кчева.

2.

Теодора Ђорђија

} синове своје

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

- Никола Георгијевић Радоњић, дворјанин Црногорски, из Његуша. Никола Ђурашиновић, сердар Ријечке наије, из племена и мјеста Цеклина.

[blocks in formation]

Станислава

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Илија и Спиридон Поповићи, шmprr. Јаков Миовић, трг.

Лазар Стоисављевић, прг. род. из Ерцеговине.

Лука Девић, трг.

Косма Петрановић Сламуша.

Крсто Медовић.

Марко Петрановић Сламуша, пірг. Никола Милетић родом из Србије Сава Баљак, шрг.

Симеун Симић, у служби код. Г.. Аџи - Ђорђија Димитровића. Теодор Кулишић, трг.

• Теодор Миљковић, Ћурчија,

Шпалатро (у Далмацији).

Г. Сава Кисин, прговац.

СРПСКА ГРАМАТИКА.

О СЛОВИМ А.

(Serborum linguae elementa 28; vocales 5; p syllabam facit vel absque vocali).

У Српском језику има 28 прости гласова (ш. ј. тако чисти, да се више

не могу раздијелити), који се најпаметније могу записати ево ОВИМ словима: а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и,ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, м, ћ, у, ц, ч, џ, ш.

сна.

*

р, с, Слова се оба раздјељују на самогласна и на полугласна. Самогласни слова ми имамо 5, м. ј. а, е, и, о, у; а остала су сва полуглаСвако самогласно слово само по себи може бити слог и ријеч (у Српском језику), а од полугласнога ни једног слова не може бити слог ни ријеч без помоћи самогласнога, осим р (и предлога кис, који су само ријечи, али слогови нијесу); а од самога р може бити слог, и помоќу њега (р) може се записати ријеч без самогласнога слова, н. п. р-ђа, р-ва-ње, заза-ти; прст, кост, крв, цов, цен, и ш. д. Овакову службу чини р и код осталије, свију готово, Славенски народа, па и код самије Руса (који иначе радо умећу самогласно слово међу два полугласна, н. п. Голосъ, борода, корова, кровь, кресть, шерсть, мјесто глас, брада, краба, крв, крст, прст и т. д.) и у данашњему Славенском језику, н. п. бодрствовати, бодршій, мудрствовати, мудршій, храбршїй, ржа и т. д. У Чеха и у Бугара чини овакову службу ил, н. п. длг, влк, слнце (да ли би се к овим ријечма смјело узети Славенско свѣшлъ, свѣтлшій, подлъ, подлшїй, лжа и овакове ријечи ?) и т.д.

[ocr errors]

остале

Кад р чини слог, а пред њим, или за њим, стоји самогласно слово онда нам треба метнути дебело јер (Ъ) **) између ри самогласнога слова, као знак, да оно самогласно слово не иде кр, него да је р само за себе слог, н. п. гр-о-це, у-тр-о, о-вр-а-о, за-р-за-ши, по-рва-ми - се, и остале овакове ријечи треба писати: гръоце, умръо, овръао, заързаши, поърватисе и т. д. Овђе би се могао метнути и какав други знак мјестю Ъ, н. п. гроце, или гр-оце, или још ка

,

,

*) Осим ови општи гласова могу се чути у Српском језику још неки особити гласови: 1) Ерцеговци кашто изговарају с пред ј као Польско 5, а з као 2, н. п. сјекира, сјутра; изјео. 2) калуђери наши (особито по Србији) слабо изговарају ђ ћ, ч, џ, ш, него мјесто ђ и говоре дз (као што говоре Грци, мјесто ж, 3; мјесто ћич,ц; а мјесто ш, с, н. п. дзаце! оди не цути ниста; ва истину Бозју и т. д Па је то народ узео у подемије и у свима приповијеткама, ђе се каже да је што калуђер говорио, тако се изговарају (још кров ноз) та слова.

**) По Српски би управо требало казати дебели јер (као остале рије чи које се свршују на полугласно слово), али су наши књижевници узели по Њемачкоме сва слова у средњи род.

[ocr errors]

ко друкчије; али је Ъ најприличније: зашто је познато међу људма, а

ништа не значи.

О ПРЕТВАРАЊУ ПОЛУГЛАСНИ СЛОВА.

(de consonantium commutationibus)

Често са догађа у ријечима, да се, благогласија ради *), једно полугласно слово претвори у друго; и ово је претварање двојако:

та.

1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. бип, гик, диш, ђић, жиш, зис, џич. Ова су сва слова ко налик (по гласу) једно на друго, да се само по том разликују, што је 6 мекше од п, годк, дод m, ђодћ, жод ш, зодс, ац од ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекши слова пред тврђе (друго, а не пред његово), онда се оно мекше претвори у друго тврђе од њега (зашто се друкчије не може изговорити **), н. п.

6 у п: шиб, шипка; Срб, Српски; ***) засопце, клупче, и т. д. г — и: нокти (и послије нокам)

[ocr errors][merged small]

m:

написали

јад, јашка! нудиши, нушкати; одиграти, отпјевати и т. д. Кад дође у ријечи д или п пред с, онда се кашпо претвори обоје у ц, н. п. љуцки мјесто људски; Гроцка (ријека и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјесто Гротска (а прилагателно само Грочански); и тако се готово изговара у свима оваковим (производним) ријечма, н. п. у господски, градски, братски и т. д. али ја нијесам смијо госпоцки, брацки: зашто се ђешто чује д, или т, пред с (особито у сложеним ријечма, н. п. подсириши, одсвакле, од служити и т. д.); а ђешлю се опет избаци д или пш на поље (особито у глаголима), н. п. предем, прести; метем, месши; једем, јести; плетем, плести; госпоство, проклество ит. д. По правилу требало би да се д пред с претвори у п, али будући да се тешко изговара и једно и друго: зато сам ја оставио онако. Ја сам чашио у књигама, што су писали прости Србљи,

*) Ово је благогласије готово тако различно међу народима, као и вкус међу људма: што је једном народу благогласно, то другоме може бити најпротивније, н. п. Србљину су благогласне обе ријечи: прст, крем, срп, брк, пірг, Брі, єрг, и остале овакове, а Грк и Талијан записнули би уши од овакови ријечи; Чесима је и Бугарима благогласно л међу два полугласна слова, н. п. длг, плн, слнце, а Србљи не само што у оваковим ријечима имају у мјесто л (н. п. дуг, пун, сунце и т. д.), него га (л) ни на крају ријечи, или слога, не могу да трпе, већ га промијене у о, н. п. писао, ко

пао, жетеоци, сеоце и т. д.

**) И ово је опште и природно правило у свим језицима, само што ноти граматинци не кажу да се слова премјењују, него да се изговарају (н. п. Аделунг каже да се 6 пред t изговара као p); а Грци су и Ламини о том и правила написали које се слово пред којим, и у које претвара. Пуне су Грчке и Латинске књиге примјера о том, н. п. scribo, scripsi, scriptum; прифа, уриптć, уразот». А и у самим Славенским књигама налази се трага од ови правила само што и нијесу свуда држали, н п. у граматици Г. Мразовића, на страни 32 — 33, стоји:,,воз, раз, „из, без, низ, да разликуются вѣ писаніе отъ вос, рас, ис, бес, нис. ,, 1. воз, раз, из, без, низ, слагаются с реченіями от писмене са,, могласнаго либо согласныхъ 6, в, r, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч, ,, начинаемыми. н. п. воз'ярюся, разбію, изведу, беззлобен, безчиніе, И проч. 2. вос, рас, ис, бес, нис, слагаются сѣ реченіями отъ "писмень согласныхъ к, п, м, х, ц, ш, щ, начинаемыми. н. п. вос,, кликну, расхищу, исцѣленіе, беспокойный, нисхожу, и проч.” ***) у млогим старим књигама Српским стоји написано Српски, н. п. у Душановој дипломи (што је споменута на страни 282): „земли ерьпсцен.

[ocr errors]

kyk

Ж

[ocr errors]
[ocr errors]

који нијесу ни чули за ешимологију, и госпоски, и госноцки, и господски; и осјећи, и оцјећи, и одсјећи и т. д. А кад дође д или ш:а) пред ц, ч, џ, онда се свагда избаци, н. п. када, каца, качара; Градац, из Граца; пушо, пуце (у родители. млож, пушаца, а умалишелно пушашце); отац, оца, оче, очевина; шками, чем; пашка, паче, пачји; кост, кошчица (мјесто костчица); сащ, саџија и т. д. 6) кад дође д илиш пред или пред б, а послије ж, з, с, н. п. нужда, нужно; гост, гозба (мјесто гоздба); болест, болесник, болесница и т. д. в) кад дође д пред ш, или ш пред д, онда се свагда предње изостави, н. п. откати (мјесто одшкаши); пошка (мјесто подшка); одржати (мјесто оддржати); или се умешке међу њи а, н. п. одадниши, одадријеши и т.

[blocks in formation]

ш: држак, дошчић; дожи, дошкаши (н. по псето на свиње); муж, мушко и т. д. — с; разапети, распети (Слав. распяшїе); о овом имају правила и у Славенским граматикама (као што је напоменуто мало прије). А кад дође з предж или пред ш, онда се изостави, н. п. ражалишисе, рашиши и т. д. Тако се исто изостави з кад дође пред с, н. п. раставити, расташисе, расјећи (овако исто чине и Руси, н. п. росадник (расадник), росолъ (расо) и т. д.; или се, у шаковом Догађају уметне а међу зис, н. п. разасущи, изасуши и т. д. ч: бардакчија (или бардагџија).

Тако се тврђе пред мекшим претвори у тврђе, н. п.

и - в: мозак, мозга; дрозак, дрозга; свагда, нигда; (Славен ско) гдѣ; буљугбаша и ш. д.

[ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

6: шоп, тобџија.

3: саградити, зграда; сабор, збор, зборникъ") (као и Руси што пишу збираю, собралъ, собрать; звишїе и ш. д.); инок, ноздрва и т. д.

ц: наручити, наруџбина.

ж: задужбина, што се гради за душу.

д: сват, свадба **); косити, косидба; кочиши, крчидба

и т. д.

2) Нека пак полугласна слова нијесу по гласу тако налик једно на друго, али су изнутра по природи својој тако сродна, да се радо претварају једно у друго; тако се претвори:

гу ж,

Д

К

зиућ, н п. рог, роже, рози; могу, можеш, мози; диго, диже, дизаши, дићи; лего, леже, лези, лећи и т. д. - ђ, н. п.глодами, глођем; родиши, рођен; досадити, досаБиващи; пруд, запруђе; лад, залађе; грозд, грожђе и т. д. - жиуг, н. п. кнез, кнежев, кнегиња; намезаши, натежем, нашегнуши; резати, режем; мазати, мажем и т. д. а осбито пред ђ, ф, њ, свагда ое претвори з уж, н. п. грозд, грожВе; гвозден, гвожђе; зло, жље, разлити, ражљевати

загазими, загажња и т. д.

- циуч, н. п. реко, рећи, ***) реци, рече; пеко, пећи, пече, пеци; јунак, јунаци, јуначе и ш, д.

сват.

*) у Будиму су од прије шлампали зборникъ (као што је од старине), а сад од како се почео језик поправљаши, и то је поправљено да буде сборния! **) Руси пишу свадьба, па опет знаду да није од свађаши, него од ***) Ђекоји наши списатељи и књижевници кажу, да не треба писати браћа, , пруће, и остале овакове ријечи, са ћ, него са шь (братьа, прутье):,,да се зна, веле, да је од брат и од пруш, а не „од браћ и од прућ." На тај начин не би требало писати ни рећи, нећи, лећи, и остале овакове ријечи, са ћ, него са кь, и гь

јуљ (пред б, в, м, п), н. п. рибљи (мјесто рибји), зарукавље (мјесто зарукавје), безумље (мјесто безумје), копље (мјеспо копје) и т. д.

л - Љ, н. п. молиши, мољен; солиши, сољен; крило, окриље; весело, весеље и т. д. Кад л дође накрај слога, онда се претвори у о, н. п. пратилац, пратиоца ; писао, писала; кошаб, котла; колац, коца (мјесто кооца, као исб, во, сокб, мјесто сбо, воо, сокоо; ја се опомињем само у пошмоо два о да се изговарају); грло, гръоне; село, сеоце, сеоски и т. д. осим ђекоји ријечи, особито туђи, или које се ријетко говоре, н. п. тоболац, шоболца (а не тобоца); силни; бијел, Цијел (говорисе и бијо, цијо, а у Рес. и у Срем. нарјечију само бео, цео); бијелац, бијелца; цијелац, цијелца; ђаволски, анђелски; болша, алал, султан, катил, мезил, алка, алва и т. д. А у ђекојим се ријечма говори обадвоје (илио), н. п. пријестол и пријесто; анђели анђео; болна и бонаи ш. д. — в, н. п. шама, шавница; рамо, обравница (но ово је већ етимологическа премјена) и т. д.

M

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]

њ, н. п. грана, грање; раними, рањен; наканимисе, накањивами се и т. д. У ђекојим се ријечма претворило нул (послије м), н. п. млого, сумља; кад се догоди м и н заједно (мм), онда се претвори или м ув (н. п. павница), или нул, као млого; но и ово су старе етимологическе премјене.

ш, н. п. писати, пишем; носити, ношен; квасиши, квашен;

умјестити, умјештаи; а особито пред љ, њ, £, ч н. п.
размислиши, размишљавами; послами, пошљем; проси-
ти, прошња; носити, ношња; данас, данашњи; ноћас,
ноћашњи; лист, лишће; очистити, очишћен; ћера-
ми, ишћерами; даска, дашчица, дашчара; љуска,
љушчица; кост, кошчица; ишчистити, ушчупами и
и т. д. као и у Грка 96n» мјесто *' ёhn» и т. д.

К, н. п. брат, браћа; прут, пруће; вратити, враћати;
испратити, испраћен и т. д.
m (пред њ), н. п. броћ, бропіњак; воће, вотњак; гаће,
гашњик; срећан, говорисе и сретна, срешно; добро-
сретњики т. д.

- ч,

н. п. јарац, јарче; мјесец, мјесече; зец, зечина и т. д.

(рекьи, пеньи, легьи), да се зна да је од реко, пеко, лего, а не од.рећо, пећо, лећо. Ајде могло би и по бити; али како ћемо записати јунаци и врази, да се гна, да је од јунак и од враг, а не од јунаци од враз? како ли ћемо записати у зват. оче и кнеже, и у творит. радошћу и жалошћу, да се зна, да је у именит. отац, кнез, радост и жалост, а не оч, кнеж, радошћ и жалошћ? како ли ћемо записати реже и пише, да се зна, да је од резаши и од писати, а не од режами и од пишащи, и т. д. Ако станемо мепати по једно јер (ь) код г, 3, к, с, ц, сида нам треба начинити још неколико средњије, или мршавије јерова; па ћемо тек на пошљетку виђети, да се опепт не може записати као што би се ћело. Свето писмо каже, да нико не може двѣма господинома работати, а ђекоји би људи Жели, да им слога показују и како се ријечи изговарају, и шта значе, и од куда су постале! Квинтилијан каже, да су Слова само зато измишљена, да се њима записују ријечи онако као што се изговараују; и шо су знали, и сад знаду сви прави граматици и у језику вешти списатељи и књижевници; само оне надрипкњиге (фушери књижевни), који су нешто научили, па мисле да већ ништа нема зимо не знаду, не могу то да разумију и да признаду.

« PreviousContinue »