Page images
PDF
EPUB

}

за

општ.

2.

г. Драго Теодоровић, великокупац, за Племен. Г. Мијаило Вукотић, сојвоТеодора

да Капунске наије, из племена и синове своје Борђија

мјеспа Kчева. сироп. младеж

Никола Георгијевић Радоњић, Тејест

6. дворјанин Црногорски, из Његуша. Борђије Мнчик, за сина Јована. Никола Турашиновић, сердəр PitЂорђије Ризни.

јечке наије, из племена и мјеспа Госпођа Јекатерина Симеони, удови. Цеклина. ца рођ. Ризник.

— Сава Пејановић, дворјанин Ријечке г. Јован Пожарац.

наије, из мјеста Доброга. Јован Ризнні, великокупац.

Симеун Орловић, ввједомствје Го. Коспантин Радосављевић.

сударственној Росијско - импераМаксим Курповић, великокупац. піорској колегији иностранних дјел Марија Мичић.

коллегкски асесор. Мијаило Дринић.

Тривун Мариновић, БококопорНикола Михаиловић, Капетан. скога окружја канцелиспа. Матија Лучић.

Шибеник. Мијаило Дринић. Никола Михаиловић, копепан. Петар Теодоровик, великокупант, г. Аци - Борђије Димитровић, трго. и жена му, Господқа Анастасија 2. вац, род. из Македоније

Ђорђије Милојевић Јовић, трг. — за Торђија

Илија Врацановић, прt. род. из Ср-
Костанпина

бије.
Станислава
Бецу своју 7.

– Илија и Спиридон Поповића, пргг. Александра

Јаков Мновић, прг.
Вилипа

Лазар Стоисављевић, трг, род. из
Василију

Ерцеговине.
Јелисавету

Лука Девић, прг.
за сиропну младеж опш. Трје.

Косма Пепрановић Сламуша. 6.

Крсто Медовић. - Стеван Бурковић.

Марко Петрановић Сламуша, пірг. Црна гора.

Никола Милетић родом из Србије Племен. Г. Бјело Станишић, њ. Висо

Сава Баљак, трг, копреосв. Г. Миптрополита вјерни

Симеун Симић, у служби код. Г. пjелохранитель.

Аци - Борђија Димитровића. — Груица Лопичић, кнез Ријечке наије.

Теодор Кулишић, трг. — Борђије Петровић Негош, плем. Іь.

Теодор Миљковић, Курчија,
Високопреосв. г. митрополита.
Маркиша Ђурашиновић, војвода

Шпалап po (у Далмацији!).
Ријечке наије , из племена и мјеспа
Деклина,

г. Сава Кисин, трговац.

станске

СРПСКА ГРАМАТИКА.

( слов и мА.

(Serborum linguae elementa 28; vocales 5; p syllaham facit vel absque vocali).

У српском језику има 28 прости гласота (т. і, тако чисти, да се више

3аписали

ево овим

[ocr errors]

п,

сна.

не могу раздијелити), који се најпаметније могу словима: а, б, в, г, д, 5, е, ж, з, и, і, к, л, љ, м, н, ю, о, п, р, с,

f, y, ц, ч, ц, ш.

Слова се ова раздјељују на са могласна и на полугласна. Самогласни слова ми имамо 5, п. ј. а, е, и, о, у, а остала су сва полугла. Свако самогласно слово само по себи може бити слог и ријеч (у Српском језику), а од полугласнога ни једног слова не може били слог ни ријеч без помоћи самогласнога, осим р (и предлога кис, који су само ријечи, али слогови нијесу); а од самога р може бити слог, и помоћу њега () може се записати ријеч без самогласнога слова, н. п. р-қа, р-ва - ње, за - рза - пи; прст, крст, крв, црв, црн, и тп. д. Оваков у службу чини ри код оспалије, свију готово, Славенски народа, па и код самије Руса (који иначе радо умећу самогласно слого међу два полугласна , н. п. голосъ, борода, корова, кровь, крестъ, шерсть, мјесто глас, брада, крава, крв, крст, прст и пп. д.) иу данашњему Славенском језику, н. п. бодрсті в ова пi и, бодри їй, мудрствова пи, мудрш їй, храбрш їй, ржа и т. д. у Чеха и у Бугара чини овакову слушбу ил, н. п. длг, влк, слнце (да ли би се к овим ријечта смјело узети і славенско св

вѣпілъ, свѣшлш їй, подлъ, подлш їй, лжа и остале овакове ријечи ?) и п. д.

Кад р чини слог, а пред њим, или за њим, споји самогласно слово онда нам треба мепнути дебело јер (ъ) *) између ри самогласнога слова, као знак, да оно самогласно слово не иде кр, него да је р само за себе слог, н. п. гр-о-це, у- мр-0, о-вр-а-0, за-р-за-пі і, по-рва-ли-се, и остале овакове ријечи преба писати: гръоце, умръо, овръао, заързати, пoърва ми се и т. д. Оғђе би се могао метнуми и какав други знак мјесню ъ, н. п. гр'оце, или гр-оце, или још на

*) Осим ови општіп гласова могу се чупи у Српском језику још неки осо

бити гласови: 1) Ерцеговци кашпо изговарају с пред ј као Польскo 5, а з као і, н. п. сјекира, сјутра; из јео. 2) калуђери наши (особито по Србији) слабо изговарају 5, ii, , ч, ч, ш, него мјесто њих говоре дз (као што говоре Грци, мјесто ж, 3; мјесло і пч, ц; а мјесто ш, с, н. п. Дзаце! оди не цупи ниста; ва истину Бо. зју и пп. д Па је по народ узео у подслинје и у свима приповијепіката, ѣе се каже да је што калуђер говорно, пако се изговарају (још проя

ноз) та слова. **) По Српски би управо пребало назан дебели јер (као остале рије

чи које се свршују на полугласно слово), али су натии књижевнити узели по њемачкоме сва слова у средњи род.

жо друкчије; али је ъ најприличније: зашто је познато међу људма, а

ништа не значи.

ОПРЕТВАРА Іь у полуглАСНИ СЛОВА.

(de consonantium commutationibus) Често са догађа у ријечима, да се , благогласија ради *), једно полугласно слово претвори у друго; и ово је претварање двојако:

1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. бип, гик, дип, ђић, жиш, зис, ци ч. Ова су сва слова mа. ко налик (по гласу) једно на друго, да се само по том разликују, што је 6 мекше од п, год к, д од п, 5 од f, ж од ш, з од с, а ц од ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекши слова пред тврђе (друго, а не пред његово), онда се оно мекше претвори у друго піврђе од њега (зашліо се друкчије не може изговорили **), н. п. 6 уп: шиб, шилка; Срб, Српски; ***) засопце, клупче, и т. д. г -- : нокти (и послије нокам)

м: jад, та ліка! нуди п и, нул ками; одиграми, оппјева-
пи и т. д. Кад дође у ријечи дили ли пред с, онда се като
претвори обоје уц, н. п. Љуцки мјеспio људски; Гроцка (рнје-
ка и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјеспо гро Пm-
Cка (а прилагателно само Грочански): и пиако се готово изговара
у свима оваковим (производним) ријечма, н. п. у господск,
градски, бра піски и али ја нијесам смијо
госпоцки, брацки:

се ћешто чује д, или пі, пред с (особимо у сложеним ријечма, н. п. подсирипти, одсвакле, одслужи пи и т. д.); а Бешліо се опет избаци дили на лоње (особито у глаголима), н. п. предем, преспи; мептем, месми; једем, јесми; плетем, плести; госпоспі во, прокле ство и т. д. По правилу требало би да се д пред с препори уп, али будући да се тешко изговара и једно и друго: запо сам ја оста. вио онако. Ја сам чашио у ньигама, шпо су писали проспи Срби,

написали

т. д. заіцто

a

*) Ово је благогласије готово мало различно међу народима, као и вкус

међу људма : што је једном народу благогласно, то другое може бипи најпропивније, н. п. Србљнипу су благогласне оке ријечи : прст, креп, срп, брк, пірг, врі, сог, и оспале овакове, Грк и Талијан гапиенули би унин од овакови ријечи ; Чесінута је и Бугарига благогласно лмеђу два полугласна слова, н. п. дяг, ІІлн, слнце, а Србљи не само што у оваковим ријечима имају у мјесло л (н. п. дуг, пун, суніце и т. д.), него та (а) ни на крају ријечі, или слога, не могу да трпе, већ га промјене уо, н. п. it исао, ко.

та о, же теоции, се оценті. д. **) и ово је опште и природно правило у свим језицията, само што но

си граматянцін не кажу да се слова премјењују, него да се изговара. ју (н. п. Аделунг каже да се пред t изговара као р); а Грци су и Ламини о том ни правила написа чин које се слово пред којим, и у које претвара. Пуне су Грчке и Лапинске књиге примјера о пом, н. п. Бcribo, scripsi, scriptum; тестеры, үozтті, ??сіздт». Ан у самим Славенским књигама налази се трага од ови правила само што и нијесу свуда држали, нп. у граматиции Г. Мразовна, на страни 32. 33, стоји : ,,воз, ра , энэ, без, низ, да разликуются вb іншсаніt оnib вос, рас, ис, бес, нис. » 1. воз, раз, из , без, низ, слагаются с реченіями опіt писмене са»» могласнаго либо согласных, 6,

г, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч, „ начинаемы: ін. н. п. Воз'ярюся, разбію, НЗЕслу, беззлобень, безчиніе, » и проч. 2. вос, рас, ис, бес , нис, слагаются сh реченіями олір „писменъ согласных, к, п, лі, х, ц, ш, щ, начинаемыми. н. п. вос

у кликну, расхицу, исцѣленіе, беспокойный, нисхожу, и проч.” ***) Умлогим старим книгама Српским стојн написано "Српски, н. п.

у Душановој дипломи (што је споменута на страни 282) : ,,земли ерь псцен.

в ,

[ocr errors]

који нијесу яи уулц за еди мологију, и госпоски, и госкоцки, и господски; носјећи, и одјећи, и одсјећии т. д. Акад дође дили п: а) пред ц, ч, ц, онда се свагда избаци, н. п. када, каца, качара; градац, из града; пупо, пуце (у родители. млож. пупі аца, а умалително пуща шце); ошад, оца, оче, очевиң а; пкапи, че м; : па шка, паме, пачји; коса, ко шчица (мјесто костчица); сап, сација и т. д. 6) кад дође д или шпред н или пред б, а послије ж, з, с, н. в. нужда, нужно; гості, гозба (мјесто гоздба); болест, болесник, болесница и т. д. в) кад доред пред ю, или шпред 4, онда се свагда предње изостави, н. п. отка ми (мјесто од тками); пршка (мјесто подка); одржали (мјесто оддржащи); или се умешце

међу њи а, н, п. oдaдни фи, одах ријеши и щ, д. $ук

ш: држак, дршчић ; држи, дршкаши (а» де псещо на свиње);

муж, м у шко и т. д. 3- с; раз апели, распети (Слав. распя ше); о овом имају прави.

ла и у Славенским граматикама (као што је напоменуто мало прије). А кад дође з пред ж или пред ш, онда се изостави, н. д.ражалиш исе, раш и ти и т. д. Тако се исто изостави з кад дође пред о, н. п. распавими, распашнсе, расјећи (овако исто чине и Руси, н. и. росадникъ (расадник), росолЪ (расо) и т. д.; или се, у маковом

догађају уметне а међу зис, н. п. раза сути, и задуши и т. д. д — ч: бардакчија (или бардагција).

Тако се тврђе пред мекшим претвори у тврђе, н. п. і — в: мозак, мозга; дродак, дрозга; свагда, цигда; (Славек.

ско) гдѣ; буьугбаша и т. д. п — 6: щод, побщија. с — 3: сагради ли, зграда; сабор, збор, зборнияЪ*) (као и Русја

што пиіцу збираю, собралъ, соб рашь; зб ишїe и ш. д.); iн ос,
ноздрва и т. д.
ц: наручи ти, наруџбина.
ж: задужбина, што се гради за душ у.
д: сва, свадба**); носиши, косидба; кечиши, крчид ба
и т. д.

2) Нека пак полугласна слова нијесу по гласу пaко налик једно на друго, али су изнутра по природи својој тако сродна, да се радо претварају једно у друго; ако се претвори : гуж, — зи у к, н п рог, роже, рози; могу, можеш, мо зи ди.

го, диже, дизапи, дићи; лего, леже, лези, лекии ш. д.
ѣ, н. п. глодами, глоқ ем; родипи, рођен; досадили, доса.
ђивали и; пруд, запруђе; лад, зала, е; грозд, грожђе и т. д.
жи у г, н. п. кнез, кнежев, кнегиња; на теза пи, на шежем,
на пегну пи; резами, режем ; мазати, мажем и т. д. а ос-
билно пред $, ф,, ю, свагда се претвори з уж, н. п. грозд, гро -
ke; гвозден, гвожђе; зло, жље, разлиши, ражљевами,

за гази ми, загажња и т. д. к — К, циуч, н. п. реко, рећи, ***) реди, рече; пеко, пећи,

пече, пеци; јунак, јунаци, јуначен л, д.

[ocr errors]

*) у Будиму су од прије типампали зборникЪ (као што је од старине),

а сад од како се почео језин поправмаши, и. по је поправљено да

буде сборникъ! **) Руси пишу свадьба, на опет знаду да није од сва, аши,

него од ***) Бекоји наши списатељи и књижевници кажу, да не треба писати

брака, пруће, и остале овакове ријечи, са і, него са шь (6 раль а, пруть е) : ,,да се зна, веле, да је од брати од прут, а не „од брак и од друһ.” На тај начин не би требало писали ни реки, неки, леки, остале овакове ријечи, са б, него са кь, и гь

[ocr errors]

и

M

і уљ (пред б, в, м, п), н. п. риби (мјестр рибів), зарукавље

(мјесто зарукавје), безумље (мјесто без умје, копьё (мјесіпо

копје) и т. д. л — Б, н. п. моли ми, момен; соли ти, сољен; крило, окриље;

весело, весеље и т. д. Кад л дође накрај слога, онда се пре.
лівори уо, н. п. прапилац, прапноца; писао, писала; ко-
пао, копла; колац, коца (мјесто кооца, као и сб, вб, со-
ко, мјесто соо, воо, с окоо; ја се опомињем само упом моо
два о да се изговарају); грло, гръоце; село, се оце, сеоски
и т. д. осим ђекоји ријечи, особипо птуђи, или које се ријетко гово-
ре, н. п. поболац, поболца (а не по боца); силни; бијел,
цијел (говорисе и бијо, цијо, а у Рес. и у Срем. нарјечију само
бео, цео); "бијелац, бијелца; цијелац, цијелца; ђавол-
ски, анђелски; болла, алал, султан, капил, мезил, ал-
да, алва и т. д. А уђекојим се ријечма говори обадвоје (или о), н. п.
пријес полиприје с пi o; анђели анђео; болна и бона и т. д.
в; н. п. пама, павница; рамо, обравница (но ово је веft
етимологическа премјена) и т. д.
њ, н. п. грана, грање; рани ми, рањен; накани писе, на-
кањива писе и пi. д. у Бекојим се ријечма претворило нул (пос-
лије м), н. п. млого, сумља; кад се догоди мин заједно (мн),
онда се претвори или мув (н. п. павница), или нул, као мло-
го; но и ово су спаре етимологическе премјене.
ш, н. п. писати и, пишем; носи ми, но шен; кваси ті и, квашен;
умјести пи, умјеш папи; а особишо пред љ, њ, f,
размислиш и, размишљава ми; послат и, по шем; прос 11-
пи, прошња; носи ми, но itња; данас, данашњи; но
нова шњи; лист, лишће; очиспi и ми, очишћен; кера-

иш керапи; даска, да шчица, дашчара; љуска,
љу шчица; косп, кошчица; ишчисли ми, у шчупа II и и
и п. д. као и у Грка six » мјесто убат' tin» и п. д.
к, н. п. брапі, браћа; прут, пруће; врати и, враћами;

испрати пи, испраћен и п. д. f п (пред њ), н. п. брок, бропі њ ак; воће, волю ак; га ће,

гап њик; срећан, говорисе и сретна, срепно; добро

сретњик и пи. д. п ч, н. п. japaц, јарче; мјесец, мјесече; зец, зечина и т. д.

н

ч

Н. П.

обас,

[ocr errors]

(рекьін, пень п, легьи), да се зна да је од реко, пеко, лего, а
не од .pe kio, пеfо, леко. Ајде могло би и по би; али како
Кемо записати јунаци и врази, да се гна, да је од јунак и од
враг, а не од јунаци од враз? како ли ћемо записати у звапі.
оче и кнеж: е, и у творип. радошћу и жалошћу, да се зна, да
је у нменнп. опт ац, кнез, радост и жалост, а не оч, кне ж,
радошћ и калоші? како ли ћемо записали реже и пише, да
се зна, да је од резами и од писапси, а не од режа пt и и од
пиша пи? и т. д. Ако спанемо мептапи по једно јер (ъ) код г, 3,
к, с, ц, онда нам преба начинити још неколико средњије, или
мрти авије јерова ; па ћемо тек на пошљепк у виђенти, да се опелі
не може записан као шпо би се ћело. Свето Писмо каже, да
нико не може двѣма господинома работати, а ђекоји би људи
fіея, да HYI слова показују и како се ријечи изговарају, и
значе, и од куда су пост але! Квинпилијан һање, да су
само зато изVIIIљена, да

записују ријечи онако као шпи о се изговара ују; и по су знали, и сад знаду Сси прави граматпици и у језику велипін списатељи и кіњікевнитин ; само оне надрикњиге (фуішерии hњиже

жевни), који су нешто научили, па мисле да већ ништа нема типio не знаду, не могу то да разумију и да признаду.

[ocr errors]

слова

се јь и м а

« PreviousContinue »