Page images
PDF
[merged small][ocr errors]

— Ђорђије Мичић, за сина Јована. — Ђорђије Ризнић. Госпођа Јекаперина Симеони, удовица рођ. Ризнић. Г. Јован Пожарац. — Јован Ризнић, великокупац. — Коспанпин Радосављевић. — Максим Курповић, великокупац. Мапија Мичић. Мијаило Дринић. Никола Михаиловић, капепан. Мапија Лучић. — Мијаило Дринић. — Никола Михаиловић, копепан. — Пепар Теодоровић, великокупац, и жена му, Господђа Анаспасија 2. — — за Ђорђија Коспанпина Спанислава Александра Вилипа Василију

[ocr errors]
[ocr errors]

Племен. Г. Мијаило Вукопић, војвода Капунске наије, из племена и мјеспа Кчева. — Никола Георгијевић Радоњић, дворјанин Црногорски, из Његуша. — Никола Ђурашиновић, сердар Ријечке наије, из племена и мјеспа Цеклина. — Сава Пејановић, дворјанин Ријечке наије, из мјеспа Доброга. — Симеун Орловић, ввједом спвје Государспвенној Росијско - имперапорској колегији иноспранних дјел коллежски асесор. — Тривун Мариновић, Бококопорскога окружја канцелиспа.

Шибеник.

[ocr errors][subsumed][merged small][merged small]
[merged small][ocr errors]

(Serborum linguae elementa 88; vocales 5; P syllabam facit vel absque vocali).

српском језику има .28 прости гласова (п. ј пако чиспи, да се више не могу раздијелипи), који се најпаметније могу записати ево овим

[ocr errors]
[ocr errors]

могласни слова ми имамо 5, п. j. a, e и , о, у , а остала су сва полуглаСНа. -Свако самогласно слово само по себи може бити слог и ријеч (у српском језику), а од полугласнога ни једног слова не може били слог ни ријеч без помоћи самогласнога, осим Р(и предлога к и су који су само рпјечи, али слогови нијесу), а од самога р може били слог, и помоћу њега (р) може се записапи ријеч без самогласнога слова, н. п. p-ba, po- ва- ње за рза - пи; пр сп, кр сп, крв, црв, црн, и п. д. Овакову службу чини и код осталије, свију готово: Славенски народа, па и код самије Руса ћ“. иначе радо умећу самогласно слого међу два полугласна, н. п. foло сЋ, 6 о рода, корова, кровљ, креспућ, јер с пb, мјесто глас, брада, крава; крв, кр сп, прст и па) и у данашњему славенском језику, н. п. 6 о др с пив ова пи, 6 одр шти, мудрсп вова пи, му дршiи, храбршf it, p жа и пт. д. — У Чеха и у Бугара чини ованову службу и л, н. п. дл г., влк, слнце (да ли би се, ковим ријечма смјело узети и Славенско с вЂплЂ, с вЂпл шfii, под лЂ, под л шfii, лжа и остале

овакове ријечи?) и п. д. Кад рчини слог, а пред њим, или за, њим, споји самогласио слово,

[ocr errors]

“) Осим ови опшпи гласова могу се чупи у Српском језику још неки осо6ипи гласови : 1) Ерцеговци каш по изговарају с пред ј као Полњско š, a з као 2 , н. п. сјекира, с ју пра; и 3 i e o. 2) калуђери наши (особито по Србији) слабо изговарају ђ3 it, ћ, ч, џ, ш, него мјесто ђи и говоре д 3 (као шпо говоре Грци) , мјесто ж, з: мјеспоћ и ч, ц; a мјесто ш, с, н. п. д. за це“ оди не ц у пи ни с па; ва испину Бозју и п. д. Па је по народ узео у подсмије и у свима приповијетнама. ђе се каже да је шпо калуђер говорно, пако се изговарају (још 1ipos ноз) па слова.

“) По Српски би управо пребало казати дебел и јер (као оспале ријечи које се свршују на полугласно слово), али су наши књижевници

узели по Њемачкоме сва слова у средњи род.

ко друкчије, али је Ђ најприличније: зашто је познато међу људма, а НИШПа Не ЗНАЧИ.

[merged small][ocr errors]

често са догађа у ријечима, да се, благо гласија ради *), једно полугласно слово препвори у друго, и ово је препварање двојако: 1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. 6 и п, г и к, д и п, ђ и ћ, ж и ш, з и с , џ и ч. Ова су сва слова паКО НА ЛИК (по гласу) једно на друго, да се само по пом разликују, што је 6 мекше од п, год к, д од п, ђ од ћ, жод ш, з од с , а у од ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекши слова пред пВрђе (друго, а не пред његово), онда се оно мекше препвори у друго пврђе од њега (зашпо се друкчије не може изговорипи“), н. п. у п: ш и 6, шипка; Ср6, Српски; “) за сопце, клупче, и п. д. г — к: но к пи (и послије но ка пу д— п: ја д, ја пика нуди пи, н у пка пи: од игра пи, опп је Рапи и п. д. Кад дође у ријечи д или ппред с , онда се нацио препвори обоје у ц, н. п. Љуцки мјесто људски; ГР о цћа (Ријека и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјесто Гропска (а прилагапелно само Грочански); и пако се готово изговара у свима оваковим (производним) ријечма, . н. п. у господ“ “ и , градски, 6 ра пски и п. д. али ја нијесам смијо написали го с по цк и , 6 рацки: зашто се ђешпо чује д, или по пред о (особипо у сложеним ријечма, н. п. под сир и пи, од сва кл е . од служи пи и п. д.); а ђешло се опет избаци д или пна поље (особито у глаголима), н. п. пре дем, пре с пи; ме пем, меспи; је дем, је спи; пле пем, плe спи, го с по с пиво, п Рокле сп во и п. д. По правилу пребало би да се д пред с претвори у по аЛИ будући да се пешко изговара и једно и друго: запо сам ја оставио онако. Ја сам чапио у књигама, шпо су писали прости Србљи,

*) Ово је благогласије готово пако различно међу народима, као и вкус међу људма: шпо је једном народу благо гласно, по другоме може бипи најпропивније, н. п. Србљину су благогласне ове ријечи : пр сп. креп, срп, орк, пр г, врт, с р г; и оспале овакове, а Грк и Талијан записнули би уши од овакови ријечи; Чесима је и Бугарима благогласно л међу два полугласна слова, н. п. д. л. г, пл н, слнце, а Србљи не само шпо у оваковим ријечима имају у мјеспо л (н. п. дуг, пу и , су нпе и пл.), него га (л) ни на крају ријечи, или слога, не могу да прпе, већ га промијене у о, н. п. писао , копа о, же пе о Ц и , C e o IУ С и п. д.

“) И ово је опште и природно правило у свим језицима, само шпо ноpи граматници не кажу да се слова премјењују, него да се изговарају (н. п. А делу и г каже да се о пред t изговара као р), а Грци су и Лап и ни о пом и правила написали које се слово пред којим, и у које препвара. Пуне су Грчке и Лапинске књиге примјера о пом, н. п. scribo, scripsi, scriptumu, 362 to, yрактер, 72ардту. А и у самим Славенским књигама налази се прага од ови правила само шпо и нијесу свуда држали, нп. у грамапици Г. Мразовића, на спрани 32 — 55, споји: „воз, раз, „из, без, низ, да разликукопса вb нисанfit оптb вос, рас, ис, бес, нис. „ 1. воз, раз, из, без, низ, слаганопси с реченјами опћ писмене са„ могласнаго либо согласинхh 6, в, г, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч, „ начинаемљами, н. п. воз пркоса, разбiко, изведу, 6ез злобенib, безчинie, „и проч. 2. вос, Рас, ис, бес, нис, слагањomса сb реченfaми опib „писменb coгласнихh R, п, т, х, ц, ш, ц, начинаемами. н. п. вос„ кликну, расхицу, исцбленfе, беспокојнији, нисхожу, и проч.”

“) у млогим спарим књигама Српским споји написано Српски, н. п.

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][subsumed][ocr errors]

“) у Будиму су од прије шпампали збори и кЂ(као што је од старине). а сад од како се, почео језик по правља па и, и по је поправљено да 6уде с 6 орник b!

“) Руси- пишу сва д њба, па опеп знаду да није од свађа па и, него од СВаITI. |

“) Ђекоји наши списапељи и књижевници кажу, да не преба писапи браћа, пруће, и оспале овакове ријечи, са ћ, него са пљ (6 paпња, п Рупље): „да се, зна, веле, да је од бр. а п и од пр у па, а не „од 6 ра ћ и од прућ.” На плај начин не би пребало писапи ни рећи, нећи, лећи, и оспале овакове Ријечи, са ћ, него са књ, и г.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

(ре к њ и, пен њи, легњи), да се зна да је од реко, пеко, лето, а не од рећо, пећ о, лећ о. Ајде могло би и по бити; али како ћемо записати јунаци и врази, да се зна, да је од јунак и од враг, а не од јунац и од враз? како ли ћемо записапи у звап. оче и к не н. е, и у прорип рад o ш ћу и жалошћу, да се зна, да је у именип. о пац, кнез, ра до с пи жало с п. а не о ч, кнеж, радошћ и ка лош ћ? како ли ћемо записапти реже и пише, да се зна, да је од реза пи и од п и са пI и, а не од режа пи и од пиш а п и 2 и пт. д. Ако спанемо мепапи по једно јер (њ) код г., з, к, с, ц, онда нам преба начинипши још неколико сред њ и је, или мршав и је јерова; па ћемо пек на пошљепку виђети, да се опет не може записалпи као шпо би се ћело. — Свепо писмо каже, да нико не може дв bма господ и нома рабопати, а ђекоји би људи ћели, да им слова показују и како се ријечи изговарају, и шта значе, и од куда су по с пале Квинтилијан кале, да су слова само зато измишљена, да се њима записују ријеч и о на ко као што се изговара у ју; и по су знали, и сад знаду сви прави граматпици и у језику вешти списатељи и књижевници; само оне надрикњиге (фушери књижевни), који су не што научили, па мисле да већ нишпа нема шпо не знаду, не могу по да разумију и да признаду. |

« PreviousContinue »