Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors]

Два а једно до другога налазе се само у оним ријечма, ђе је х у славенском језику, н. п. маалт и, ма а ње; снаa; о ра, о ра а, пра, и ра а; гра, гра а; спра, с праа и п. д. Испина да се ове ријечи мушкога рода, у родит, јед. пако изговарају, као да би било једно дугачко а (а), али су у пјесмама свуда два СЛОГа, Н. П. „Од пушчаног праа и олова — „Пра а има, ал” олова нема — „Подигло се неколико Влаa „И понели у пиквици пра а“) — „Два е и два и пешко ће се ђе наћи заједно једно до другога. Два о могла би чеспо доћи једно до другога у оним ријечма, ђе се л послије о препвори у о, али народ свагда у паковом случају слије она два о у једно дугачко, н. п. колац, коца (мјеспо ко о ца); 6 о лaн, 66 на , с о к б, в. 6, с б, с очи ца, д 6. с по, го и п. д. (ја се опомињем само у поп мо о два о да се изговарају). Него у оним ријечма, ђе је у Славенском језику х, могу се и два о заједно наћи, н. п. coа, у звапелн, с о о; по од, по оде, по од и пин п. д. (и у сложеним ријечма, н. п. црно ок). У паковим ријечма могу се наћи и два у заједно, н. п. у прбу у , у кожуу, у ру у : „У злу руу, у кожуу, », у злој капи, и шубари — Два једнака полугласна слова нигђе не могу спајати заједно у Српском језику, него се свагда једно изоспави кад се догоде у каквој сложеној ријечи, н. п. без а коње (мјеспо без за коње), без ако ник, о држа пи, мачји, мач и ца (а не мач чjи и п. д.), квочка, кв о чеп и на и п. д. или се уметне а међу њи, н. п. од ад ни пи, и за зва п и , ода4 Р и је пи, безазлен, као пса сином, са сеспром; са земљом и п. д.

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]

“ , А (a), 3, ф, e, v. Ако још к овима додамо ћ и џ (која се налазе у Српским рукописима од 4oo и више година), и оно не, шпо се налази у

[ocr errors]
[ocr errors]

У Није друго нишпа, него з, само што је друкчије начињено: „

* значи у као и, н. н. вјно“), архиман дрimb : пrко, Марка и п. д. з) као ј. н. п. 6лижнiji, до маш нi ii , гор нi и , ко 3 ти и па

8 Значи као и у (и њега су Руси оспавили).

ф Само је за пуђе ријечи, и изговара се мало пврђе него в. Проспи Србљи или га изговарају као в, н. п. Спеван, Стева; вили г„вића и п. д. или га промијене у п, н. п. Сп је пан, ТР и пуњ дан, ТР и ико и п. д. Но будући да у нашему језику има Ријечи Турски , које

[ocr errors]

*) Бекоји наши списатељи пишу ра ана, подра?“ ити“ од 2 и т.д. Ово нипши је српски ни Славенски, него је НБ емачко - Српски : зашто су они виђели ђе Нијемци овако крпе и нашењу у ново“ је: зику, па би и они ради да уведу у свој. Ово је четврта служба, која се интне од слова, f. j. да показују и разлику глас а у Ријечма!

“) већ и Руси пипу вино, архимандрит b „.

се изговарају са ф (н. п. је рђе ф, а фер и му се де ф и п. д.“, a пакове ђекоје морамо узимаши и Грчке и Лапинске: запо ћемо и ми узепи ф међу наша слова. х Изговара се мекше од г., али у Српском језику нема његова гласа, него су га Србљи или са свим изоспавилн (као Талијани у Лапинским ријечма, оноге од Лапинскога оног и п. д.), н. п. о ра, Вла, лад, ром, ра бар, ма и у пли, дуну пи, ма о вина, дуовник и п. д. или су га промијенили 1) у в, н. п. су в., глув, кува п и , дува пи и по. д. 2) у г (у Ерцeгoвини, и по понајвише на крају ријечи), н. п. дођог, виђе г., на ђог, чу г; о ра г., на врг брда и п. д. з) у ј, н. п. смеј и пт. д. 4) у к, н. п. жени к. Какогођ шпо се г препвара у ж и у з, пако се у Славенском језику препвара х у с и у ш, и у пановом догађају Србљи су готово свагда задржали с и ш, н. п. Вла, Влаше, Власи; о ра, о ра си, о рашје; д и ја пи, дишем, ма а п и, ма шем, с на а, (дат.) с наси (и с на и ), дува пи, душем (и дува м) и п. д. Испина да у Српском језику нема ни једне ријечи, ђе би се х изговарало, али га опет морамо узепи за пуђе ријечи (оиђе преба разумјепи и саме Славенске и Росијске ријечи, које ми сад узимамо, н.п. с оздух, ја овђе нипи би смијо уписапи возду, ни воз дуг, ни воз дуј. ни воз д у к: зашто онда нипи би била ријеч наша ни Рccнјска), тrт као и ф. - |- |v није слово, него је чипав слог (оп, или о пу и ријеч. Од прије, док није оило арпије на шпампе, морали су људи све књиге писапи на паргаменпу (углађеној кожи), који је био млого скупљи од најљепше арпије сад, запло су се спарали да пишу што се може краће, и тако су почели надметати пашле и скраћивали онакове ријечи, које честос долазе, и које сваки ласно може погодили, н. п. xс, оц, двдњ, Ст. , гњ, знач. хр н с по ос, о па ц, да вид, Бог, господ и т. д. Од овакога писања имали су двије вајде: једну шпо се брже писало, а другу што се или ђео паргаменуп. 1ц Такођер није слово, него је сасплављено као и 22; Руси и оспали, сви гопово, Славенски народи изговарају га као шч, пако и нови књижељници Српски по Сријему, ко Бачкој и по Банапу; а оспали сви Србљи (као н. п. по Србији, по Босни, по Ерцeгoвини и п. д.) и Бугари изговарају га као шп, н. п. a це, ш, е др о па, п и ца, пешера, чаше а и пе, шпедро па, п и шпа, пеш пера и п. д. “). Ово је био говор, како га (на ши) књижевници изговарају у чипању славенски књига, а у Српском језику имају оне ријечи, које се у Славенском је аику пишу са шу, или шп, н. п. ш пип, за шп и пип и , шп у ка , ш пене, и пI и папи, при шп и п. д. или ћ, н. п. н о ћ, пећ, моћ и, пећи, жећ и, пишући, о дећи, позлаћен и п. д. ви Има глас између с и п(гопово као Њемачко а), али у Српском језику нема пакогог гласа, нипи га Србљи могу изговорити, него га у црквеним књигама чипају као и, н. п. с ин, риба, 6 и к и п. д. љ Није (данас) слово никакво, него је знак, који умекшава полугласна слова, н. п. у ч и пел њ, К о н њ, ле 6 е д њ, рад о спљ, чапти се у ч и пеле, но њ, ле беђ, ра до с ћ и п. д.“). У старим књигама Славенским нема ниђе дебелога јера (њ) него свуда мало (), н. п.

[ocr errors]

“) Србљи, који живе ио варошима (како у Сријему, у Бачк. и у Бан. пако и у Србији и у Босни, радо изговорају ф., пако, да га наш по и у нашим ријечма узму мјеспов (понајвише у онаковим ријечма, ђе је у Славенском језику х пред в), н. п. фала, фал и пи, у фa m и па и, за фа па и пи, до ф а п и пи и п. д.

“) И у Сријему има спарије попова, који још овако чапе.

•“) Може бипи да Руси могу њим умекшаппи и оспала полугласна слова н. п. 6, p., с и пт. д, али Србљи не могу. И само д и пнапињу се само нови књижевници Сремачки и Бачвански да чипају као ђ и ћ, н. п. госпођ, пућ, ко с ћ и п. д. а оспали сви Србљи чипају, као шпо и говоре, господ, пуп , ко сп и п, д.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Ово је био говор о „Славенским словима, којије ми немамо (нити нам пребају); сад да речемо неколике ријечи о нашим словима, којије Славени немају. Славени немају ђ, j, љ, њ, ћ, џ. ц Је и код нас гопово само за пуђе ријечи (осим увјеџбапи, наруџбина). ђ и ћ. Ако у Славенском језику ле беде, Господ њ, п вер д њ, не д Б, м од t, преба чипапи ле 6 еђ, Госпођ, пве рђ, ја ђ, м је ђ , а п у пњ, ра до спљ, мило с пљ, (ако преба чипапи) пућ, ра до с ћ, милос ћ: онда Славенима преба ђ и ћ, као и нама: зашпо они само слова немају, а гласове имају као и ми. љ и њ Требало би Славеиима како гођ и нама. Кад би у Славенском језику (или барем у Русијском) било љ и њ, онда бисмо знали, или преба чапипи к о не м, или коњем; к он и , или коњ и, кон с к и , или коњски; у чип елем, или у ч и пељем, у ч и пели, или у чипељ и ; на земли, или на земљи; вол и о ца не бе с на го, или вољ и оца не бес на го, к ни га, или к њ и га; кол и , или кољ и , жни, или ж њ и, љуб ле н, или љубље и , обнов лeн, или о 6 новљен, с охране н, или с охрањен, онда бисмо ласно могли одсудипи, или имају правије ђеца, која поју у цркви Буди им ја Господње, или учитељи и свешпеници, који чапају Господ не и п. д. Код нас ђекоји учитељи славенскије грамапика кажу, да у оваковим ријечма ли и ни преба напипи љи и њи: зашто је (веле) у именипелном умекшано л и н, па свуда оспаје као љ и њ, али је по слаб и говор: кад би пако било, онда не би пребало ни у другим падежима пи

сапи и ни ко, него а и у, н. п. пребало би писати землу, волу, о о гиЖ. А. Х. “T

ну, кона, у ч и пела, кону, у ч и пелу, па би се чапило земљу. вољу, 6 о.г и њу, коња, у ч и пеља, коњу, у ч и пељу : него је mo, & опроштењем, крпеж, који показује недоспапак Славенске Буквице.

Ц Тако је испо попребној у Славенском језику, н. п. кад се пише у имен. с пру и, Тро и , судiи, у вин. с па руко Т. Роко, суд ко - пребало би и у род. и у да п. nисапи с пруји, Троји, судији, - а не с пру и, Тр о и, суд ти.

[merged small][ocr errors][ocr errors]

у српском језику. имају „4 различна ударенија гласа, и по њима су ево начињена 4 знака: , , , ".

први () споји над оним словом, ђе се глас оштро изговара, н. п. вода, врана, вуна, земља, преме папи, преме пи у пи, п и ца, п и пи, кр с по пр сп и п. д.

Друг и (?) стоји над оним словом, ђе се глас управо пропеже, н. п. грана, о е ца, сека, рука, ви капи, душа, Р и капи, весеље, пркапи, срна и пт. д.

Трећи () споји над оним словом, ће се глас као округло разлази, н. п. гла д, благо, пело, 6 и Р, сунце, круг, Рој, па м п и пи, прн, крв, прк, црњка и п. д.

Четврти (“) споји над оним словом, ђе се глас пако пропеже, да од пропезања прелази нешто и на друга слова, која иду за њим, н. д. на во; (и свуда у родип, млож.) десеп људи, пеп оваца, свију наро да и п. д., - -

које ријечи на ком слогу имају који знак гласоударенија, по ће се по времену одредити у граматикама, а ми овђе за сад само да опоменемо још нешпо кодосије знака гласоударенија, да би се лакше могао познапи прави глас ријечи : - - |

1) Глас је првога знака () двојак, које се особипо може познати у једнаким ријечма, н. п. баца п и ошприје се изговара кад значи јteфеп, него кад значи merfen ; пако се о ра изговара о шприје кад значи bit red, te 3 eit, него кад значи bie 9tuf; пако се изговара ошприје јарица млада коза, него јар и ца шеница и п. д. запо сам ја у оваковим ријечма мепнуо два знака () је се ошиприје изговара, као шпо се може виђепи код баца пи, јарица, па ра и п. д. -

*) Код прећега () преба упампипи: а) ђе је гођ на другом, или на прећем, или на четврпом слогу овај глас, онђе пред њим мора бипи на ком слогу и оштри (), н. п. овчар, ра пар, рад о сп, го с по да Р, го по вљење, гор о падник, војводовање и п. д. запо ја нијесам (свуд) ни мепао оштрога на први слог, ђе је ово на другом, као н. п. код овчар, ра пар, рвач, рад о сп, Рањење, но шење, мо пање, гњецован, то леп, а н, грађанче и пт. д. 6) овај се глас налази код свију ријечи , које се од несавршапелни глагола граде на ње на предпошљедњем слогу, н. п. г.) по вљ е ње, pи је ње, војводовање и пI. д. запо га у оваковим ријечма не би пребало ни писапи (кад се зна да је свуда), као шпо га ја нијесам писао у оним оваковим ријечма, које напријед имају глас другога знака, н. п. писање . с пр у га ње, до са ђ и Бање, опкупљивање, љу6љење, и п. д. в) готово би се могло рећи, да је и овај глас двојак у оним ријечма , ђе се два налазе на једној ријечи, н. п. па мћење, с удим, рад и м, шарам, вежем и п. д. (у оваковим глаголима).

3) И чеп врпога је знака (“) глас двојак, које је најлакше познапи у једнаким ријечма, н. п. нас има седам друга, и сваки имамо по десетп лијепи друга (шпо се конци препредају); овђе се у де се плије пи друга не пропеже пако глас, као у се да м друга, него се изговара друга, пако испо кад се рече: виђели смо на небу о дуга, и донијели смосваки по по качни дуга, десет грана, и допао ра на и п. д.

4) Глас не остаје све једнако на једном слогу, него се мијења, н. п.

[ocr errors]
[ocr errors][merged small]

Српска имена сушпеспвипелна имају чепири склоненија
Прво Скло не није,

По коме се склањају сва имена мушкога рода, која се свршују на

полугласно слово и на у, и она на а, која и у родипелном имају а; и на о, која у род. имају ла; и неколика на е , н. п.

[merged small][ocr errors][merged small]

И. јелени, колачи, ораси, мијови, соколови, коплови, P. јелена, колача, ораa, мијова, соколова, коплова, уд. јеленима“), колачима, орасима, мијовима, соколовима, копловима, B. јелене, колаче, орае, мијове, соколове, коплове, 25. јелени, колачи, ораси, мијови, Соколови, Коплови,

Т. јеленима“), колачима, фрасима, мијовима, соколовима, копловима, - * - - ** * * С. јелецима“), колачима, орасима, мијовима, соколовима, копловима,

[ocr errors]

и у Славенском језику), н. п. Биће доспа меса и га враном; Тако Турком Турски селам даде и п. д., Ђешпо се овакови дап, млож. падеж може чупи и у говору, особипо у Бачкој (по варошима), и понајвише код они имена, која у млож. броју нараспу на еви или на о ви, н. п. воловом, с окол овом, царев о м , прија пе љ ем , мом ком и п. д. Али од Србијанаца, од Бошњака и од Ерцеговаца, ја по нијесам чуо никад, него би још и у пјесмама прије казали воловим“, с окол овим , царев и м”, прија пељ и м (као Турски Турцим” Бога називаше); или волов ма, прија пељ“ м а и п. д. а Не *јерујем да би и Бачвани казали, н. п. пр спом, зубом, и окITI O MI .

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »