Page images
PDF
EPUB

1. Код овог склоненија треба упамтити:

1) Имена бездушни ствари имају у јед. броју вин. као именителня. 2) Имена, која се свршују на ђ, ж,ј, љ, њ, ћ, ч, ш, имају у зват. јед. у мјесто е, а у твор, ем мјесто ом, н. п. смуђ, зваш. смуђу, твор. смуђем; нож, ножу, ножем; змај, змају, змајем; краљ, краљу, краљем, пањ, пању, пањем; маник, манићу, манићем; колач, колачу, колачем; миш, мишу, мишем и т. д. али јеж, јежом! Бекоја имена и на ар имају овако, н. п. писар, писару (и писаре) писарем (и писаром); господар, господару, господарем (и господаром); цар, царе, царев (!) и т. д.

3) Имена, која се свршују на ц, у зват. јед. премјењују ц на ч, а у твор. и она имају ем мјесто ом, н. п. стриц, зваш. стриче, півор. стрицем и т. д. Осим зец, зецом; мјесец, мјесецом.

4) Имена, која се свршују на 3, у зват. јед, премјењују з на к, н. п. кнез, звап. кнеже и т. д. Али која се имена ријешко говоре у зва. јед., код они се може чути и на зу (мјесто же), н. п. Ој Французу царе

силовити!

5) Имена, која се свршују на г и на к, у зваш. јед, премјењују г на ж, ак на ч; у млож. свуда осим род. и вин. г на з, ак на ц, н. п. рог, зваш. јед. роже, а у млож. броју рози, розима; јунак, јуначе, јунаци, јуналима и п. д. Али имена која се свршују на дак, так и чак, и у род. губе а, аријетко се говоре у зват. јед., код они би се прије'казало на ку, него би се промијенило к на ч, н. п. патак, па́тку! (мјесто паче!), мачак, мачку! (мјесто маче!) и т. д. Али која се често говоре, она имају као што треба, н. п щешак, тече!

ал,

6) Имена, која се свршују на ац, и на ао, и млога друга на ак, аљ, ам, ан, ањ, ап, ар, ас, ат, ач, у свима осталим падежима (осим род. млож.) губе а, н. п. знанац, знанца ; мімак, момка; ўгал, угла; угаљ. угља; јарам, јарма; ован, обна; жовањ, жрења; кошао, котла, вјетар, вјетра; овас, овса; лакат, лакпа; Бирач, Бирча и т. д.

7) Сва имена, која се свршују на о, и млога друга, особито једносложна и двојесложна, нарасту у млож. броју на еви или на ови:

а) На сви нарасту она, која у твор, јед, имају ем, н. п. смуђ,
смуђеви; нож, ножеви; краљ, краљеви; пањ, пањеви: цар, цареви;
брок, броћеви; мач, мачеви; кош, кошеви и т. д.

6) А на оби сва оспала, која у твор. јед. имају ом, н. п. град,
градови; поп, попови; котао, котлови;
соко, соколови; гавран,
гавранови; јастријеб, јастребови и т. д.

Но ова сва имена могу имати и по правилу, и код ђекоји се говори обадвоје, н. п. миши и мишеви; рози и рогови; пијетли и пијетлови; суди и судови и т. д. а код остали се чује у пјесмама, н. п. пуши, ножи, орли, гобрани: Бе се вију орли и гаврани и т. д.

8) Имена народа, која се свршујуна ин, у млож. броју у свима падежима губе ин, н. п. Бугарин, Бугари; Србин, Срби; Латинин, Лашини и т.д. Али Турчин каже се Турци (као од Турак).

9) Имена, која се свршују на дац и на тац, у семма осталим паде жима осим род. млож. губедиш, н. п. желудац, желуца, (род. млож.) желудаца; отац, оца, оцу, оче, отаца и т. д.

10) Мије, грије, смије, може бити да би у млож. броју могли имапи и на еви (мијеви и т. д.); али (по Рес. нарјечију) ме, гре, сме, и у повор. јед. имају само на ом.

11. Особито треба упампиши код ђекоји ријечи:

1) Нека имена имају урод. млож. и мјесто а, н. п. црв, цови; мрав, мрави; мјесец, мјесеци; ват, ваши; динар, динари; а ђекоја имају и а и и, н. п. сам, око 9 сати и пуно 7 сама; пуш, пет nта, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, петп ми и т. д.

2) Гост има у род. млож, гостију и гости.

3) Дан кад се сам склања, онда иде по правилу, н. п. дан, дана; у млож, броју дани и т. д. А с ријечима Ђурђев дан, Јовањ дан и т. д. има у род. дне, н. п. у очи Ђурђева дне; ођурђеву дне. Тако се говори два дни (двадни), шридин (придий); а даље се каже

четири дана (слабо би ко рекао четиридни), пет дана (пет дни ни пошто); пропадоше, ми толики дни и т. д.

4) Пут има у род, јед. и пушом и путем: а) н. п. ја сам за путом; стоји под путом. 6) н. п. оде путем.

5) Коњиц има у асат, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бити да се разликује од коњић.), н. п.

,,Јунак коњу говорио:

Ој коњицу добро моје

6) Стриц у млож. броју говори се и стрицеви и стричеви;

тако и зец, зецови и зечеви.

7) Коњима у дам., твор, и у сказ. млож. коњма (а не коњима); а зуб има и зубма и зубима.

8) Човей у млож. броју каже се људи (а не човеци), и склања се ево овако: и. људи, р. људи, д. људима и људма, в. људе, з. људи, т. људима и људма, с. људима и људма.

Друго склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога и (оспала) мушкога *) рода, која се свршују на а, н. п.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Овђе треба упамтити:

ватре, ватре, ватрама,

ватрама.

H.

1) Имена, која се свршују на га и на ка, у даш. и у сказ. јед. премје. њују г на 3, К на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и т. д. Али која се имена свршују на шка и на чка, у они се говори и онако, п. пашки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима бан и у овакови (особито на шка) ђе се промјењује к на ц, н. п. носи на мо

*) Мушка имена овога склоненија само су у јед, броју мушкога рода, а у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше влаДике; Српске војводе, итд. Ау пјесмама су овакова имена и у јед. броју понајвише женскога рода, н. п.

„Слуго моја Облачићу Раде

[ocr errors]

„Да ти да Бог, Сибињска војводо

**) И код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоста вити ма у сказ. млож, и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у Овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мје ру; ја не вјерујем да би прост Сријемац казао, н. п. О наши данашњи Српски књига; у Пепірови красни непокошено

Зелени ливада и т. д.

ци (мјесто на мошки); подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и она, која се свршују на аа и на уа, н. п. снаа, дам. и сказ. и снаи; муа, муси и мун и т. д.

снаси

н. п.

2) Имена која се свршују на ца, у зващ. јед. имају е мјесто о пријатељица, зват. пријатељице и т. д. Али ђекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несрешњицо једна! и т. д.

3) Сва мушка кріштена имена и млога женска имају зват. једин. као и имен. н. п. Станиша, о Станиша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о ужо !); Милица, о Милица и т. д. А женска опеп ђекоја имају на о по правилу, н. п. Стана, о Стано; Цвијета, о Цвијето; Сара; о Саро и т. д.

4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, крушака; пашка, папака и т. д. а ђекоја опет остану али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсти; ватра, ватри; чавка, чавки и т. д. (к овима иде и лађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, т.ј. квога, гоба, спа и т. д.

5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мекиње и т. д.

6) Рука и нога имају у род, млож. руку, ногу; шако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга.

Треће склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Овђе треба узети на ум:

Т. стварима (-рма), мислима,

С. стварима (-рма), мислима,

1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и т. д.

2) Кост, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож. костију, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од кости.

3) Нити има у род. ниша (по другом склоненију, као и име); тако јасли јасала (као јасле.

4) Код овога је склоненија двојак поворит. падеж у јед. броју, m. ј. на и и на ју (осим матере и сабиратерни имена на ад), н. п. ствари и ств аРју; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога: Код овога другога (на, ју) треба ово упамшити: а) код имена, која се сврщују на д, л (на о), н, п

матерама, кћерима (-рма),

матерама, кћерима (-рма),

кћери,

кћери,

матерама,

кћерима (-рма).

слије сеј сдуђ, слуљ, снуњ, ст у ћ, н. п. прњад, прњађу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; постат, постаћу; кост, кошћу и т.д. 6) која се свршују на 6, в, м, п, у оније се препівори і у љ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на ђ, љ Њ ћ, код оније се ј са свим изгуби, н. п. чађ, чађу; крмељ, комељу; ноћ, ноћу и т. д.

[ocr errors]
[ocr errors]

Четврто склоненије,

По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују на е и на о, н. п.

јединствени број

Ранко,

Ранка,

Раику,

Ранка,

теле, село весло,
телета, села весла,
телету, селу веслу,
село весло,
село весло, Ранко,

И. поље, срешеније, Станоје име,
Р. поља, срешенија, Станоја имена,
Д. пољу, срешенију, Станоју имену,
В. поље, срешеније, Станоја име, теле,
3. поље, срешеније, Станоје име,
Т. пољем, срешенијем, Станојем именом, телетом, селом веслом, Ранком
С. пољу, срешенију, Станоју имену, шелепту, селу веслу, Ранку,

теле,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Код овог склоненија треба упамтити:

1) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на та, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. теле, телета, шелад, или теоци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише туђа), имају и млож. број, н. п. пане, панеша, у млож. бр. таңе та; јапунце, силембе, ћоше, ћебе и т. д.

2) Која се имена свршују на о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож. узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д.

3) Дрво нарашћује на та (уметне се те пред а), и има у род. дрвема и т. д. а у млож. броју има двојако: а) дрва (ðoð Áolk); 6) дрвета. 4) Псето има у род. псета или псемеша; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода) или пси (мушкога рода од пас). 5) Рамо има у род. рамена (као раме).

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоненија) да се изоставља ма у твор. и у сказ, млож., н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцеговини опет обичније са има (на колима, под колима, с колима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. п. Кака ј војска по брдим Руњанским

[ocr errors]

О ИМЕНУ ПРИЛАГАТЕЛНОМ.

(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito)

Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелили у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни; и ова су опет Двојака : 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, мутна вода, шарена пица, брз коњ и т. д. 2) која показују, ода шта је што, н. п. гвозден кошао, дрвена кућа, сребрно пуце, кожна аљина и т. д.

Друга показују чије јешто; и ова су опет двојака : 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, н. п. попов, ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачки, сојводски; говеђи, козји, рибљи, шичји, ђешињи и т. д. Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителни, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. 1) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. тамошњи, данашњи, лањски, токорщњи и т. д. 2) од глагола, н II. стајаћа кошуља, племића игла, ораћа земља, куповни гуњ, музовна крава, шекућа вода, и остала овакова причастија. 3) од имена бројителније, н. п. први, други, трећи и т. д.

О двојаком свршивању прилагателни имена.

Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкоме роду јединственог броја двојако, т. j. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ђе се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијелим (без усјеченија). Може бити, да би било памепіније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прво стоји у првоме свом облику (као н п. муж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на питање какав?), н. п. зец је плашив; поштен човек не умије лагати; мени је мио црвен појас; зламан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) памешан и т. д. А ово је друго начињено (с додатком и) од првога, и каквоћом опредјељује ствар (на питање који? као Њемачки член де, діе, ba%), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрни прстен; продао сам мој необрани виноград и т. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкоме роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него уска; камо она широка аљина? Ту је и уска и широка; ово је прасе дебело: пошто ћеш ми дати оно твоје дебело прасе? и п. д.

Кад оће прилагателно име да се усијече, онда му само треба одузети оно и с краја, н. п. жути, жут; дрвени, дрвен и т.д Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом

*) Бекоја се у мушком роду сершују и на о (мјесто л), н. п. зрео, весео, труо и т. д.

**) У Славенском језику ово се разликује словима у сва три рода, н. п. свять, свята, свято; святый, свашал, святое; а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом натежу и разликују: зато се налази у старим књигама Српским и без л, и са я иа, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица доня, село буковица горняа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и ди плома сад стоји, код светог Лазара) на црвеној свили везено златом (кажу да је везла царица Милица на ћивопі кнезу Лазару): Бзлюблюнаа ми чеда; и възлюбленая ши чеда.

« PreviousContinue »