Page images
PDF

1. Код овог склоне ни ја преба у шампи и пи:

[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

чеп и р и дана (слабо би ко рекао чеп и ридни), пеп да на (пепдни нп пошто); пропадоше ми полики дни и п. д. 4) Пуп има у род, јед. и пупом и пулпе м: а) н. п. ја сам за пупом; споји под пупом, 6) н. п. оде пупе м. 5) Коњиц има у арап, јед. коњицу (мјеспо коњиче: може бити гда се разликује од коњ и к. ) , н. п. „Јунак коњу говорио: „Ој коњицу добро моје — 6) Сприц у млож. броју говори се и с при цеви и с приче ви; пако и зец, зец о ви и зечеви.

[ocr errors]

8) човек у млож. броју каже се људи (а не чове ци), и склања се

ево овако: и људи, р. Људи, д. Људима и људма, в. луде, з. људи, III • људима и људма, с људима и људма.

„Др у г о с к ло не н и је,

. По коме се склањају сва имена женскога и (оспала) мушкога“) роде, која се свршују на а, н. п.

једин сп вен и број

И. жена, змија, књига, мука, пушка, вапра,
Р, жене, змије, књиге, муке, пушке, вапре,
gД, жени, змији, књизи, муци, пушци, вапри,
В. жену, змију, књигу, муку, пушку, вапру,

3. жено, змијо 9 књиго у муко, пушко, вапро, т. женом, змијом, књигбм, муком, пушком, вапрбм, С. жени, змији, књизи, муци, пушци, вапри,

мложе с пве ни број

И. жене, змије, књиге, мvке, пушке 9 вапре 9 Р. жена, змfija, књfira, мука, пушака, вапр?, 24. кенама, змијама, књигама, мукама, пушкама, вапрама, В. жене, змије, књиге, муке, пушке, вапре, 3. жене, змије, књиге, муке, пушке, вапре, Т, женама, змајама, књагама, мукама, пушкама, вапрама, С. кенама“), змијама, књигама, мукама, пушкама, вапрама.

Овђе преба упампипи: |- • |- n) Имена, која Се свршују на га и на ка, у даш. и у сказ. јед. премјењују г. на з, к на ц. н. п. књига, књизи , рука, руци и т. д. Али која се имена свршују на п ка и на чка, у они се говори и онако, н. п. пап ки, кучки и пт. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш и у овакови (особипо на п ка) ђе се промјењује к на ц, н. п. носи на мо

") Мушка имена овога склоненија само су у јед. броју мушкога рода, а у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше владике; Српске војводе, и пI д А у пјесмама су овакова имена и ујед. броју понајвише женскога рода, н. п. „Слуго моја Облачићу Раде — „Да пи да Бог, Сибињска војводо —

“) и код овије се имена у сријему и (особито) у Бачкој може изоставипи ма у сказ. Млож. и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у нов и на , по л и вада, на кућа и п. д. Мени се чини да и у овом ђекоји садашњи списапељи Сремачки и Бачвански прегоне мјеру; ја не вјерујем да би просп Српјемац казао, н. п. О наш и даи а ш њи Српск и књига; у Пепи ров и красн и не по ко ше“: .3 ел e k И Л И В a gl О И ПI, Д.

ци (мјесто на мо пли); подај мач ци и п. д. У ред овије имена плу и она, која се свршују на аа и на у а, н. п. о на а. дат и сказ, с нас и и с на и му а, муси и му и и п. д. - - з) имена која се свршују на ца, у звап јед. имају е мјеспо о. н. п. и рија пељица , звап. прија пељице и п. д. Али ђекоја имају и он. п. иди, кукавиц о с и њ а не с репњиц о једна и п. д. 3) Сва мушка, крштена имена и млога женска, имају звап. 1единкао и имен. , н. п. С па ни ша, о С па н и ша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница , о Аница, Ружица, о Ружица (а Ружа, о (ужо!); м и лица, о Милица и п. д. А женска опели ћекоја имају на о по правилу, н. п. Спана, о Спа но; Цв и је па, о Ц вије по , С a pa i о Саро и п. д. - 4) која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род, млож. добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака, крушка, крушака, па пна, па пака и п. д. а ђекоја опет оспану али узму на крају и мјеспо а, н. п. врс па, врст и, вапра, ва при; чавка, чавки и п. д. (к овима иде и лађа, лађи и и млада, млади!). Али кврга, Р па, - p = 2, грба и оспале овакове ријечи имају по правилу, п. ј. кврга, гр. 6а, 6 па и п. д. 5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. га ће, виле, мек и ње и п. д. 6) Рука и нога имају у род млож. руку, ногу, пако се чује и слуга, сл. у г у , а говори се и сл. у га.

[ocr errors]

По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о. н. п.

једин с пвен и број

И, ствар, мисао, пелад, мапи, кћа,

Р. ствари * мисли, пелади, мапере, кћери,
„Д. сппвари, мисли, пеладма(пелади), малтери, кћери,
В. сппвари, масао, пелад, мапер, кћер.
3. сппвари, мисли, пелади, мапи, кћери,
T. сппвари (-рју), мисли(мишљу), пеладма, мапербм, кћери (-рју),
С. сппвари, мисли, пеладма, мапери, кћери,

мложе сп вен и број

И. сппвари, мисли, - мапере, кћери, Р. ствари, мficли, - мапера. кћерi, уд. сппварима (-рма), мислима, |- маперама, кћерима (-рма), В. сппвари, мисли, - мапере, кћери, 3. сппвари, мисли, |- мапере, кћери,

Т. сппварима (-рма), мислима,

маперама, кћерима (-рма), С. сппварима (-рма), мислима,

маперама, кћерима (-рма).

Овђе преба узети на ум: . 1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само

имају млож. број на и, н. п. пр. си, о чи, у ш и и п. д.

2) Кост, кокош, у ш, ваш, очи, прси, у ши, имају у род. млож. ко с пију , кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, у шију , а говори се и по правилу, н. п. Поспи као пас од коспи. - 5) Ни пи има у род. на па (по другом склоненију, као и ипе), пако Ја с ли ја сала (као ја с ле).

4) Код овога је склоненија двојак птворип. падеж у јед. броју, п. ј. на и и на ју (осим мапере и сабираперни имена на ад), н. п. спп вари и с пB aРју, кокоши и кокошју, жучи и жучју и п. д. Мени се чини да је овај први (спвари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) преба ово упампипи: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, па

[ocr errors][ocr errors]

По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода , која се свршују на е и на о , н. п.

једин с пре ни број

И. поље, срепеније, Спаноје име, пеле, село весло, Ранко, Р. паља, срепенија, Спаноја јмена, пелепа, села весла, Ранка, „Д. пољу, срепенију, Спаноју имену, пелепу, селу веслу, Раику, В. поље, срелпеније, Спаноја име, пеле, село весло, Ранка, 3. поље, срепеније, Спаноје име, пеле, село весло, Ранко, Т. пољем, срепенијем, Спанојем именом, пелепом,селом веслом, Ранком С. пољу, срепенију, Спаноју имену, пелепу, селу веслу, Ранку,

мложе с пвен и број

И. п5ља, срепенија, не имена, |- села, весла, — Р. п.8ља, срепенfija, - имена, н- села, весала, — „Д. пољима, срепенијама, — именима, — селима, веслима, — В. поља, срепенија, - имена, - села, весла , — 3. поља, срепенија, - имена, - села, весла, — Т. пољима“)cрепенијама, — именима, — селима“ веслима, — С. пољима“)cрепенијама, — именима, — селима” веслима, —

Код овог склоненија преба упампипи: 1) Имена живи спвари, која се свршују на е и нарашћују на па, она у млож. броју поспају (сабирапелна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по прећем склоненију, н. п. пеле, пеле па, пела д, или пе о ци; пра се, прасад, или пра с ци, чељаде, чељад, момче, момчад и п. д. Али имена овакова мрпви спвари (која су понајвише пуђа), имају и млож. број, н. п. пп а не, па не па, у млож. бр. па непа; ја пун џе, силембе, ћоше, ће 6 е , и пт. д. 2) Која се имена свршују на о , а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род млож. узму а међу она два полугласна слова, н. п. се дл о , се да ла; весло, ве са ла; м а сло , VI а с ала и п. д5) Дрво нарашћује на па (умепне се пе пред a), и има у род. др вепа и п. д., а у млож. броју има двојако: а) дрва (baš фоls); 6) дрве па. 4) П се по има у род. псе па или псе пе па; а у млож. броју сабиpипелно пашчад (женскога рода), или пси (мушкога рода од пас). 5) Рамо има у род. рамена (као раме).

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоненија) да се изоспавља м а у пВор. и у сказ, мложе, н. п. по бр д И, На ко ли, с коли, под коли, по се ли и п. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцeгoвини опеп обичније са има (на кол има, под колима, с колима, по се ли мa и п. д.); па и у самим пјесмама радије се изоспави само а, него чипаво ма, н. п. Кака ј" војска по брд и м” Руњанским —

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]

TПрилагапелна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелили у при реда: Прва показују каквоћу имена сушпеспвипелни; и ова су опепт двојака: , ) која показују какво је шпо, н. п. до 6 а p човек, зелен ли с пт, му пиа вода, шаре на п и ца, брз коњ и п. д. 2) која показују , ода шпа је шпо, н. п. гвозден копао, дрве на кућа, сребрно и у це, кожна аљ и на и п. д. |- - . Друга показују чије је шпо; и ова су опеп двојака: 1) која показују, да је шпо само једнога извјесног имена сушпеспвителног, н. п. по пов, ковачев, војводин и пт. д. 2) која показују, да је шпо више имена суштеспвилпелније, или једнога кога му драго, н. п. по по вски, ковачки, војводски; гове ђ и, козји, Р. и 6 љ и, пичји, ђе пи њ и, и п. д. Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, шпио нијесу поспала од имена сушпеспвипелии, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. 1) од нарјечија (особипо мјеспа и времена), н. п. па мошњи, да на ш њи, лањски, по кор шњи и п. д. 2) од глагола, н п. спајаћа кошуља, пле пића и гла, о раћа земља, купов ни гуњ, музов на крава, пле кућа вода, и оспала овакова причаспија. 3) од имена бројипелније, н. п. први, други, прећи и п. д.

О двојаком с вршивању прила га пел ни и ме на.

- Прилагалелна имена прво га реда свршују се у мушкоме роду јединспивеног броја двојако, пт. ј. на полугласно слово, “) или на и : зашпо ми говоримо, и слушамо ђе се говори, н. п. до 6 а p и добри, зелен н зелен и , дрвен и дрвен и , двог у 6 и дв о губи и п. д. Ово су прво назвали Славенски гралапици прилагапелним у сјеченим (со усјеченијем), а друго ције ли м (без усјеченија). Може бити, да би било паметније рећи, да је ово друго прилагапелно на расло од првога, него да је прво у сјечено: зашпо прво споји у првоме свом облику (као н п. муж у именипелном падежу) и показује каквоћу неизвјесне спвари (на IIIИППање какав?), н. п. зец је плашив, по шпен човек не умије лагапи, мени је мио црве и појас, зла па н је прспен скупљи него сребрн, Гојко се чини (да је) па ме па н и п. д. А ово је друго начињено (с додатком и ) од првога, и каквоћом опредјељује спвар (на пипање који 2 као Њемачки член дес, bie, baš), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрн и прстен, продао сам мој не обран и виноград и п. д. Ово двојако свpшивање наши прилагапелни имена само се налази у мушкоме роду (јединспвеног броја), а у женскоме и у средњем, роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него у ска; камо она широка аљина? Ту је и у с ка и широка; ово је прасе де6ело: пошпо ћеш ми да пи оно пивоје дебел 6 прасе? и пт. д. Кад оће прилагапелно име да се усијече, онда му само преба одузепи оно и с краја, н. п. жупи, жуп: дрвен и, дрвен и пт. д. Ако ли прилагапелно има пред и два полугласна слова заједно, онда у сјеченом

[ocr errors]

“) Ђекоја се у мушком роду свршују и на о (мјеспол), н. п. зрео, ве се о, пру о и п. д.

“) У Славенском језику ово се разликује словима у сва при рода, н. п. с вл пn b, с вапа, сва по; с вл пњи и, сва па а, сви по е; а Србљи су изоспавили у женском роду и , а у средњему е., па само гласом напежу и разликују: запо се налази у спарим књигама, Српским и без л, и са а и а, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (шпо је споменупа у предговору): село буковица до н и, село буковица гор ни а, село окованица до на а; пако има, у Раваници (у Сријему, ђе и диплома сад споји, код свепог Лазара) на црвеној свили везено злапом (кажу да је везла царица Милица на ћиволи кнезу Лазару); в зл ко6л не на а пи чеда, и вљз л ко бл не на а пи чеда.

« PreviousContinue »