Page images
PDF

mреба уметнути а међу она два полугласна слова, н. п. н. аг ни, па ван , п Х а п к и, или пак, м у др i , мудар и п. д. Осим црн и, црн, с ре6рн и, сребрн; грк а , грк, и оспалије овакови. А кад оће да се начини ОД усјеченога прилагалелног цијело, онда му преба додати на крају, и, н. п. н. У п. н. У пћ, зелен, зеле и из дрвен, дрвен 1 и п. д. А која прилагапелна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима оспалим премјенама и падежима (као и ђекоја сушпеспвипелна имена мушкога рода, н. п. јарам, ја рма), као н. п. 1) сва готово која се свршују на а н, н. п. д. po6 a и , дробна, дробно, дробни , пако раван, гла да н, празан. pујан, 6 олан, вољан, по ма ман, кр у пан, о ран, кра са н, сипан, срећан, мучан, кршан и пт. д. (осим лаган, лађан, млаiђан, у за н, мекан, ваљан, са на н, па на н, с и ћа н). 2) која се свршују на ак, н. п. л. у 6 а к, узак, рије да к, ви пак, млећа к, ма је цак, дугачак, с р и шак и п. д. (осим лак, млак, јак, нејак), 5) која се свршују на ар, н. п. рабар, мудар, мо ка Р, о шпар и пт. д. А нека опет задржавају а, као н. п. ) која се свршују на аб. н. п. слаб. 2) која се свршују на а в, н. п. лукав, ра па в. и п. д. 5) која се свршују на а с п. н. п. рачва сп, пу по но га с пи п. д. 4) која се свршују на ап, н. п. глава пI, крила п., но са п и п. д. Да вл. И, мал б, и велика, не усијецају се никако. Дивља пребало би 4a буде др ваљ, дивља, дивље, мал и , мал (или мао), мала, мало , а велики, велик, 2 ел и ка „вел и но; али се не говори ни једно, него оспају ППаКО : ди вљ и 2 дивља, дивље; мали, мала , мало ; велики, велика, велик 6. Испина да се мјесто мал и велик узима мален и гол ем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велик и нараспао? (овђе Србљин нипи ће рећи велик ни голем). Прилагапелна имена имају при рода и два склоненија.

Прво склоне није, По коме се склањају сва прилагапелна имена, која се у средњем роду свршују на о , или у мушком роду на 6, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, p.

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]

") Испина да би по смислу пребало да нема звап. усјеченог, али ја сам чуо ђе се говори: не мој добар човече: прођи се до 6 а p човече! и п. д.

[ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small]

") и код прилагапелни се имена у прор. и у сказ, млож. изоставља особито у писању у Сријему и у Бачкој оно м (м а и је м) на крају (као и код сушп. имена првога, другога и чепВрпог склоненија), н. н. с добри коли, по зелен и ливада, у СР пси и новина,

На СС О СК И ВО ЛОВ И И ПI. 4.

[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Примјечан и је. Сав, сва, све, броји се пакођер међу прилагапелна имена, али се склања по своме особитном начину , ево овако:

јед и испве ни број.

му шк. женск, сред њ.
И. сав, сва, све.
Р. свега, све, свега,
„Д, свему, свој, свему,
B. свега (сав), сву. све,
3. сав. сва, све,
Т. свим, свијем, свом, свпм, свијем,
С. свему, свој, свему,

[ocr errors][merged small][merged small]

Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају ји, онда, поспане спепен сравнипелни, н. п. слаб и, слабији; 6 о га п и , 6 о га пиј и , мудри, мудрији и п. д. Али има млого прилагапелни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије поспаје од њи сравнипелни спепен, као н. п. 1) Која се свршују на д, препвори се д у ђи, н. п. млад, млађи, луд, луђи, пврд, п врiђ II и п. д. Али рад има (по правилу) радији. 2) Која се свршују на г, и на 3 , препвори се г. и зу, ж, н. п. драг, дражfi i благ, блаж 1, дуг, дуж i (и дуљи), брз, брж а и п. д. 5) Произведена на да к, за к, на к, пак, лек, сок, по к, она промјењују пошљедња оба слова (и полугласно и самогласно) на и, а д на ђ, а на ж, л на љ, н на њ, с на ш, а п на ћ, н. п. сла да к, сла ђа ;

“) Ово се пошледње (свјема) може чупи од Ерцеговаца.

у за к, у жи; да лек, даљи, па нак, па њи, в и сок, в и ши, „краin a к, краћfi; же с пок, жешћа, и п. д. К овима иде и дугачак, дуж i (или дуљи). Али витак, каже се ви пнији. . . 4) произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. пежак, пеж и , широк, шири и п. д. . 5) Произведена На бо К 1 И Она промијене о к на и , а послије 6 добију љ, н. п. дубок, ду 6 љn “). 6) која се свршују на уп, и у онима се препвори пу ћ, н. п. љ у п, љућа, гу сп, гушћа и п. д. К овима иде и чврст, чвршћи. 7) Која се свршују на у ви на у п, она добију на крају љи, н. п. сув, су вл и , пуп, пупљи и п. д. К овима иде и жив, живљи, крив, кривљи. - - |8) Која се свршују на ђ и ћ, она само добију, и (као цијело прилаrameмно) и промијене глас, н. п. риђ, pri bri ; в. р у ћ, вруђи. 9) Лак, мек и ли је п., имају на ши, п. ј. лак ш 1, мекши, љепши. но) Бијел и дебео имају бјеља, дебља, црн, црња, бијесан, 6 је ш њи. |* ) Г брак" горчи, грк, грч п; јак, јача; млак, млачи. _ 12) Нека са свим без правила, н. п. велик и, већ и , до бар, бољ и, за о, гори; мал и , ма њи. *. - Кад се сравнипелноме спепену дода спријед нај, онда поспане степен превосходни, н. п. бога пији, најбо га пиј и, бољи, најбољи и п. д. (Може бити да би ово нај пребало писапи само за себе: најбога пиј и, најбољи и п. д. као шпо чине и други ђекоји Славенски народи). У обадва спепена (у сравнипелнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда поспане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. п. м. у др и Ји, мудрија, мудрије; најмудрији , на у му др и ја, најм у др и је и п. д. Обадва се спепена склањају IIO другом склоненију прила апелни ИМПена. Која прилагалелна им на могу имати сравнипелни и превосходни спепен, која ли не могу, по се најбоље може позналпи из њиова значења; а по ријечима могла би имапи сва. Испина да не може бити дрвен и је шпо је дрвено, нипи по по вски је шпо је по по вско, али би се опеп могло рећи, и у шали би могло поднијепи, н. п. најславе носерпскија књига: |- |- - - - - _ - - - Гбрња, до њf, за д њf, крај њ n, први и спражња, имају само превосходни спепен (а не би пребало ни њега да имају), н. п. говоpи се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најс пражњи.

[merged small][ocr errors]

Имена су бројителна пепорогуба:

*) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на пипање колико? н. п. један (1), два (2), при (3), чепири (4), пеп (5), шест (6), , седам (7), осам (8), девеп (9), десепт (1o), једанаесп“) (11), дванаест (12), принаесп (13), чепркаесп (14), пепнаесп (15), шеснаесп (16), седамнаесп (17), осамнаесп (18), деветнаесп (19), двадесеп (два

[ocr errors]

Бачкој) пишу је да најсп, два најсп и п, д, али од народа нипесам могао чупи да пако говори.

[ocr errors]

И. двије (две), пр“, чепири, f: двију, прију, чепирију, „Д. двама, двјема, прима, чепирма, В. двије, при, чепшири, 3. двије, при „ четири, Т. двима, двјема, прима, четирма, С. двиiма, двјема, прима. четирма.

А у мушкоме пу средњем роду не склањају се ова бројителна имена никако кад се говори о бездушним спварима, него се онако употребљавају са сушпеспвителним у родјед, н. п. два распа, два брда , код два ра с пла, међу два брда и п. д. И у самом женском роду говоpи се овако (кад је име бројипелно са сушпеспвителним), н. п. код двије жене иде не о пран , праж и о сам га у при куће ;

„Преко при воде слтудене,

„Преко при горе зелене А кад се говори о живопињама и о људма, онда се понајвише у мушком роду у свима оспалим падежима препвори основно име два, при , , чепир и, у сушпеспвилпелно двојица, пројица, че првор и ца“). па се ова само склањају, а суштествипелно, о коме је говор, остаје у род. молж. н. п. два јунака, двојице Ј у на ка, двојици Јунака и пл. А у средњему роду, кад је говор о живим списарма, не говори се основно име гопово никако, него се узме мјесто њега сам о спојно, н. п. двоје пилића , проје чељади, чеп вор о ђеце, петпор о прас ад и (прасаца), пеп на е спор о чељад и , два десп и пеп о рође це, при деспор о гове да, приде се пи једно говече и п. д.“).

Оспала бројипелна основна имена до с по пине, и преко спопине до и љаде, не склањају се никако, него онако показују број свију имена сушп. (која морају спајапи у род, млож.) мушкога и, женског рода. а средњега само бездушније, н. п. пеп јунака, пеп жена, пе па се

[ocr errors]

*) Ђекоји изоставе кашпо и, па говоре онако: дваде се п један, дваде се плва и п. д., али је обичније са и . “) Да не рече какав језик о по и рав и пре љ, да је ово (при есп, чепрље с пт, шезде се п} подло и по кваре но : и Руси говоре и пишу прид ца пЂ, ше с пњ над ца пb и п. д. “) двојица, пројица, чеп вор и ца и п. д. понајвише се говори о људма, а може се рећи и о осталим живопињама, н. п. пода) оној двојици волова нека лижу соли и п. д. “) Могло би се рећи н. п. два пелепа, при чељаде па, чепир и ђе пепа; али од чепири до десет не говори се никако. него се основно препвори у самоспојно, а сушп, узме род, млок,

« PreviousContinue »