Page images
PDF
EPUB

треба уметнути а међу она два полугласна слова, н. п. магни, таван; плитки, плитак; мудри, мудар и т. д. Осим црни, црн; сре брий, сребрн; грки, грк, и осталије овакови.

А кад оће да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда му треба додати на крају и, н. п. жўш, жути; зелен, зелени; дрвен, дрвени и т. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима осталим премјенама и падежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н. п. јарам, јарма), као н. п. 1) сва готово која се свршују на ан, н. п. дробан, дробна, дробно, дробни; тако раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан, ситан срећан, мучан, кршан и п. д. (осим лаган, лађан, млађан, узан, мекан, ваљан, санан, танан, сићан). 2) која се свре шују на ак, н. п. љубак, узак, риједак, вишак, млећак, мајецак, дугачак, еришак и т. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, оштар и т. д. А нека олет задржавају а, као н. п. 1) која се свршују на аб, н. п. слаб. 2) која се свршују на ав, н. п. лукав, рапав и т. д. 3) која се сершују на аст, н. п. рачваст, путоногаст и т. д. 4) која се свршују на апı, н. п. глава, крилат, носам и т. д.

[ocr errors]

Дивљи, мали, и велики, не усијецају се никако. Дивљи требало би да буде диваљ, дивља, дивље; мали, мал (илимао), мала, мало; авелики, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него остају тако: дивљи, дивља, дивље; мали, мала, мало; велики, белика, велико. Истина да се мјесто мал и велик узимамален и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики нарастао? (овђе Србљин нити ће рећи велик ни голем).

Прилагателна имена имају три рода и два склоненија.

Прво склоненије,

По коме се склањају сва прилагапелна имена, која се у средњем роду свршују на о, или у мушком роду на 6, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, с, ш, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, раван, дебео, шуп, мудар, бос, жут и п. д.

Примјер првога склоненија.

1. Усјечено.

јединствени број.

питом "

[blocks in formation]

*) Истина да би по смислу требало да нема зваш. усјеченог, али ја сам чуо ђе се говори: немој добар човече! прођисе добар чо вече! и т. д.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

По коме

жуте, жута,

за сватри рода,

жите, жута,
жуте, жута,

за сваш ри рода,

Друго склоненије,

се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или у мушком роду на ђ (и на ђи), ји, љи, њи, ћ (и на ћи), н. п. рић, говеђи, мачји, дивљи, рибљи, кокошињи, врућ, Телећи и т. д.

[blocks in formation]

*) И код прилагателни се имена у твор. и у сказ. млож. изоставља особито у писању у Сријему и у Бачкој оно м (ма и јем) на крају (као и код сушт. имена првога, другога и четвртог склоненија), н. п. с добри коли, по зелени ливада, у Српски новина, На Сеоски волови и т. д.

[blocks in formation]

Р. врућије, врући,

вруће, врућа,

Д.

injem,}

врућима, Врућим, врућијем, за сватри рода.

В. вруће,

3. врући,

Т. вр, ћима, врућим, вр "ћијем, 1,

вруkê врућа,
вруће, врућа,

С. врућима, врућим, врућијем, за а сватри рода

Примјечаније. Сав, сва, све, броји се такођер међу прилагателна имена али се склања по своме особитом начину, ево овако:

,

[blocks in formation]

В. све,

3. свіі,

све

сва,

}

за свашри рода.

све, све,

сва,

сва,

Т. свима, свим, свијем, свјема, 1

С. свима, свим, свијем, свјема, за сватри рода.

Уравненије прилагателни имена.

(de comparatione adjectivorum)

Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају ји онда постане степен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богати, богатији; мудри, мудрији и т. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. п.

1) Која се свршују на д, претвори се ду ђи, н. п. млад, млађи; луд, луђи; тврд, тврђй и т. д. Али рад има (по правилу) радији.

2) Која се свршују на г и на 3, претвори се г изуж, н. п. драг, дражи; благ, блажи, дуг, дужӣ (и дуљи), брз, бржи и т. д.

она

3) Произведена на дак, зак, нак, так, лек, сок, ток, промјењују пошљедња оба слова (и полугласно и самогласно) на и, а д на ђ, з на ж, л на љ, н на њ, с наш, ат на ћ, н. п. сладак, слађа;

*) Ово се пошледње (свјема) може чути од Ерцеговаца.

узак, ужи; далек, даљӣ; танак, шањй; висок, вишӣ; кра. пак, краћи; жесток, жешћи, и т. д. К овима иде и дугачак, дужи (или дуљи). Али витак, каже се виткији.

4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. межак, тежи; широк, ширй и т. д.

5) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије 6 до бијуљ, н. п. дубок, дубљй *).

Н. П.

6) Која се свршују на ум, и у онима се претвори т ућ, н. п. љут, љући, густ, гушки и т. д. К овима иде и чвост, чвршћи. 7) Која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љи. сув, сувљи; шуп, шупљй и т. д. К овима иде и жив, крив, кривљй.

живљй;

8) Која се свршују на ђ и ћ, она само добију и (као цијело прилагателно) и промијене глас̧, н. п. риђ, риђй; врућ, врући.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, т.ј. лакши, мекши, љепши.

10) Бијел и дебео имају бјељи, дебљи; црн, црњи; бијесан, бјешњй.

,

11) Горак горчи; грк, грчи; јак, јачи; млак, млачи. 12) Нека са свим без правила, н. п. велики, већи; добар, 66љи; зао, горӣ; малӣ, мањи.

Кад се сравнителноме степену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији; бољи, најбољи и т. д. (Може бити да би ово нај требало писати само за себе: нај 60гашији, најбољи и т. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

У обадва спепена (у сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. п. мудрији, мудрија, мудрије; најмудрији, најмудрија, најмудрије и т. д. Обадва се степена склањају по другом склоненију прилагателни имена.

Која прилагателна име на могу имати сравнителни и превосходни степен, која ли не могу, то се најбоље може познати из њиова значења; а по ријечима могла би имали сва. Истина да не може бити дрвеније што је дрвено, пити поповскије што је поповско; али би се опет могло рећи, и у шали би могло поднијеши, н. п. најславеносерпскија књига.

Горњи, доњи, задњи, крајњи, првй и стражњи, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најспражњи.

О ИМЕНУ БРОЈИТЕЛНОМЕ.
(de numeralıbus)

Имена су бројителна петорогуба:

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колико? н. п. један (1), два (2), при (3), четири (4), пет (5) шест (6), седам (7), осам (8), девет (9), десет (10), једанаест **) (11), Дванаест (12), тринаест (13), четрнаест (14), петнаест (15), шеснаест (16), седамнаестп (17), осамнаест (18), деветнаест (19), двадесет (два

,

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје ј, н. п. сладји, узји, далји, танји, кратји, висји, дубји, па се пред ) препворило (или слило се с ј) дуђ, зуж, луљ ну суш, тућ; а 6 није се имало у што претворити, него се претворило јуљ, као и послије в и п, н. п. сув, субљи; m IT шулљй и т. д. По овом би требало казати межји, тежја пежје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја, Божје; Курји, Курја, Курје): али се не говори.

,

**) Млоги списатељи и књижевници наши (а особито по Сријему и по Бачкој) пишу једанајст, дванајст и т. д. али од народа нијесам могао чуши да тако говори.

дест, дваест, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (22), двадесет и три (23), двадесет и четири (24), двадесет и пет (25), двадесен и шест (26), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и деве (29), тридесет (тридест, триесті**) 30), четрдесет (четресі, 40), педесет (5%), шесеп (шездесет, 60), седамдесет (70), осамдеселі (80), деведесет (90), стотина (сто, 100); двјеста (двије стотине, 200), триста (три стотине, 300), четири стотине (400), пет стотина (500), шест стотина (60%), седам стотина (700), осам стотина (800), девет стоина (900), иљада (1000), двије иљаде (2000) и п. д. до иљада иљада (1000000).

Један, једна, једно, склања се, у сва три рода, по првом СКАПненију прилагателни имена (као цијело прилагателно); па и то не само у јед. него и млож. броју: зашто му или добива значење имена прилагателнога, н. п. једни веле; или се прилаже имену суштествителноме које се говори само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гаће, једна врата и т. д.

[ocr errors]

Два, три, четири, склањају се само у женском роду, ево овако:

[blocks in formation]

А у мушкоме и у средњем роду не склањају се ова бројителна имена никако кад се говори о бездушним стварима, него се онако употреб‐ љавају са суштествителним у род. јед., н. п. два раста, два брда; код два раста, међу два бода и т. д. И у самом женском роду говори се овако (кад је име бројително са суштествителним), н. п. код Двије жене иде неопран; тражио сам га у три куће;

„Преко три воде спудене,
Преко три горе зелене

***

А кад се говори о животињама и о људма, онда се понајвише у мушком роду у свима осталим падежима претвори основно име два, три, че тири, у суштествително двојица, шројица, четворица па се ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, остаје у род. молж., н. п. два јунака, двојице јунака, двојици јунака и т д. А у средњему роду, кад је говор о живим стварма, не говори се основно име: готово никако, него се узме мјесто њега самостојно, н. п. двоје пилића, троје чељади, четворо ђеце, петоро прасади (прасаца), петнаесторо чељади, Двадест и петоро ђеце, тридесторо говеда, тридесет и једно говече и т.д. ****).

Остала бројителна основна имена до стотине, и преко стотине до иљаде, не склањају се никако, него онако показују број свију име. на сушт. (која морају стајати у род. млож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. п. пеш јунака, пеш жена, пещ се

*) Ђекоји изоставе кашто и, па говоре онако: двадесет један, Двадесет два и т. д. али је обичније са и.

**) Да не рече какав језикопоправитељ, да је ово (триест, четръест, шездесет) подло и покварено: и Руси говоре и пишу тридцать, шестьнадцать и т. д.

***) двојица, тројица, четворица и т. д. понајвише се говори о људма, а може се рећи и о осталим животињама, н. п. пода) оној двојици волова нека лижу соли и т. д.

****) Могло би се рећи н. п. два телета, три чељадеша, четири ђетета; али од четири до десет не говори се никако. него се основно претвори у самостојно, а сушт. узме род. млож,

« PreviousContinue »