млож. број. Недосмо (смо; ктедосмо, ктесмо). јед. број. Кео (ћела, ло; яшёо, тео, тио, отио) сам, Жели (келе, ла; ктели, тели) смо, вријеме будуће Кећу (кмећу, тећу), млож. број. Кећемо (ктећемо, шећемо), По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свршују на ам, н. п. *) Ако није овако, ја не знам како би друкчије било. Дела значи управо на супрош немој да играмо, да изиграмо, играјте, изиграјте, мека играју, нека изиграју, сипај (сипљи), нека сипа (сипље). да синамо (сипљемо), 3. наклоненије неопредјелено. сипаши. *) Истина да народ овакове ријечи у говору свагда узима као gerundia, н. п. оде играјући, пјева копајући, копа пјевајући, једе стојећи и т. д.; али би се у писању могле узети и за права причастија (као прилагателна имена), и п. играјући, играјућа, игра јуће; зашто је и народ ђекоје узео и обратио у прилагателна имена, н. п. текућа вода, стајаћа кошуља, спаваће аљине, племића игла и т. д. **) Тако се и ова причастија прошавшег времена употребљавају у говору као gerundia, и то понајвише код савршителни глагола, н. п. дошавши (он, она, оно) у кућу рече му; поигравши мало Овога су спрезања глаголи најправилнији, зашто сви имају у садашњем времену ам, а у наклоненију неопредјеленом ати; него само ово треба упамтити код њега: 1) Да ђекоји несавршителни глаголи, који се свршују на бам, вам, мам, нам, могу имати двојако у садашњему времену (и у осталом, што је од његове чете), м. ј. по овом спрезању, и по другом (на ем н. п. гибам и гибљем; дозивам и дозивљем; узимам и узим љем; сипам и сипљем и т. д. Ковима иду ђекоји и савршителни и несавршителни, који се свршују на там и на кам, н. п. шетам и шећем, дошетам и дошећем; пљескам и пљештем (у Босни по варошима и пљешћем), попљескам и попљештем и т. д. 3) Дам и дадем, знам и знадем, имам и имадем, имају по другом спрезању, осим овога садашњег времена, и вријеме полу прошавше и скоро прошавше, н.п. (не) дадија, знадија, имадија; дадо, знадо, имадо; а по овом спрезању не говори се у полу прощавшем времену, осим од имам може се чути у млож. броју имасмо, имаше; а у скоро прошавшем времену говори се и по овом спрезању: да (даємо, Дасте, даше); зна (знасмо, знасше, знаше); има (имасмо, имасте, имаше). 3) Код овог спрезања може се упамтити и за остале све глаголе (сва три спрезања), да савршителни глаголи немају (ними могу имати) Времена полу прошавшега, ни дјејствителног причастија садашњег времена, ни суштествителнога на ње (као што је и прије омануто). сједе; рекавши то узе га за руку; порадивши даћеБог и т. д. Ја се опомињем, да се од поћи говори и без ши: пошав, н. п. од винограда пошав (m. j. кад се пође) узбрдо има једна оскоруша; од куће путем пошав у планину и т. д. А као причастија нијесам чуо да се говоре, осим од јесам каже се, н. п. бивши кнез, бившему кнезу; бивши војвода и т. д. дигнемо, печемо(-чемо), оремо, снујемо(-јемо) казујемо(-јемо), лијемо(-јомо) дигнете, печете (-чеше), орёте, снујеше(-јеше), казујете(-јеше), лијеше(-jeme) дигну, пеку, ору, снују. казују, |